Jezičke adoumice™

[bus]

Slažem se. Kao i od Agneš Petrović, Agneš Dudaš, i Agneš Jona. ...Mislim da kratak spoj nastaje u glavi jer "Jona" i "Katona" srpskom mozgu zvuče kao genitiv jednine muškog roda ili nominativ jednine ženskog, pa se ima impuls da se oblik nekako markira kao genitiv i/ili kao ženski.

[FranziskaKafka]

Pa tako sam nešto i mislila, ali dajte ovo za Lesingovu, udatu, neudatu i u slučaju da ne znamo šta je (ili neko drugo prezime, osim Katona ). Dakle, kad se koristi samo prezime, da li je baš "moralno" naglasiti da je dotična osoba ženskog roda i kada to treba učiniti (i kako)...

[Teja]

Pa tako sam nešto i mislila, ali dajte ovo za Lesingovu, udatu, neudatu i u slučaju da ne znamo šta je (ili neko drugo prezime, osim Katona ). Dakle, kad se koristi samo prezime, da li je baš "moralno" naglasiti da je dotična osoba ženskog roda i kada to treba učiniti (i kako)...

Ja bih za neku zenu sa prezimenom na vic (nashe vic) rekla Jovanovicka,Markovicka, ali samo u nekomneobaveznom razgovoru, tako se zna da je zensko. Lesingova moze da bude i knjiga na Lesinga.Josh ovo Lesing i ide, ide i sa Angelom Merkel (cesto se cuje a i vidim napisano Merkelova),ali kako ces sa Meri Robinson. Ili Klinton? Klintonka? ;)

[расејан]

Pa tako sam nešto i mislila, ali dajte ovo za Lesingovu, udatu, neudatu i u slučaju da ne znamo šta je (ili neko drugo prezime, osim Katona ). Dakle, kad se koristi samo prezime, da li je baš "moralno" naglasiti da je dotična osoba ženskog roda i kada to treba učiniti (i kako)...

А има и обрнут проблем, кад неко ко не зна те финесе убаци мушко име у генитив а остави презиме у номинативу ("јуче сам стварио до Саве Марков" - Сава може да буде и женско име, па се онда равнам по презимену, а, остављено у номинативу, дакле јесте женско) или употреби женски наставак ("срео сам се јуче са Јованом Исаковом" - ово је 100% Јавана Исакова, јер да је мушко, било би "са Исаковим").Ово је вероватно чешћи случај по Војводини, где је ем доста таквих придеволиких презимена (која се по падежима мењају баш као придеви, са све родом) а опет и доста оних који нису одрасли у крају где их има доста (тј колонистичка села) па још није прошла она генерација-две док то легне у уво.пјаф™ - у ствари, подједнак је проблем и са таквим презименима из словенских језика, кад новинар каже да се неко срео "са Медведевом", може из чистог незнања и/или нехата да навуче том типу КГБ или тако штогод за врат, јер ови имају црно на бело да се тип срео са госпођом. Edited July 19, 2009 by расејан

[расејан]

Нова адоумица™: како је дошло до тога да се код нас каже Осман, а у западним језицима Отоман? Како је од Османлијског царства испала Отоманска империја?Ја рачунам да је наш назив ближи оригиналу (јер је оригинал био ближи нама :P ). Но се питам, онда, којим путем нам је онда стигао отоман као комад намештаја, мора да је повратним таласом са запада. И онда даље, како је отоман, од кауча без наслона (какав је код нас) овде испао табуре (тј оно на шта се дижу ноге кад се ували у фотељу).

[Otto Katz]

Možda ovo: The term Ottoman (from Arabic Uthmani, deriving from the name of the Turkish ruler Osman I)

[FranziskaKafka]

Lesingova moze da bude i knjiga na Lesinga.

Ne i kad govoris o Doris Lesing, pa npr. kazes: "Lesingova je dobila nagradu..."Jedan lektUr kaze da to obavezno mora, a meni nekako nije logicno dok ne znam s kim imam posla... :huh:Hm, da... A sta sa onim 'gospodine taj i taj'? Gospodine Cimermane, Jovanovicu, Brehte ili gospodine Cimerman, Jovanovic (ne, ne! ) , Breht? Zapravo, zanima me ovaj Cimerman i Breht - kod uglednijih prevodilaca vidjala oblik bez -e. Edited July 20, 2009 by FranziskaKafka

[расејан]

Možda ovo: The term Ottoman (from Arabic Uthmani, deriving from the name of the Turkish ruler Osman I)

Oh no, it's still deriving... deriving what?Добро, вв Лујо, кад то извођење буде готово, било би занимљиво чути како су то извели. Држим да је на делу исто оно једначење по глувоћи, по којем је Кунг Фуцу испао Конфуцијус/Конфучије, Ибн Сино испао Авицена и Каменски испао Коменијус.Што је опет, право сваког језика да има своја имена за стране појмове/људе/и осталу мастику/апсинт/узо. А пропао тога, кад смо оно Млетке почели да зовемо Венецијом?

[Teja]

Meni nije nikada bilo jasno od kud da se kod nas Babilon kaze Vavilon , ili recimo da jeBarbara Varvara. To je neko video prvo na latinici pa procitao cirilicom ili je prebilo obrnuto? Ima josh tih reci sa B oliti V ali mi momentalno ne padaju na pamet.

[расејан]

Meni nije nikada bilo jasno od kud da se kod nas Babilon kaze Vavilon , ili recimo da jeBarbara Varvara. To je neko video prvo na latinici pa procitao cirilicom ili je prebilo obrnuto? Ima josh tih reci sa B oliti V ali mi momentalno ne padaju na pamet.

Зато што грчки нема б. Нама (и ваљда Бугарима и Русима) су све те речи стигле изравно да не може директније, из грчког. Остали су то добили премлевено кроз латински, у ком се грчко бета читало као б а не као в. Занимљиво је да се ствар обрнула у неким јужноамеричким варијантама шпанског, па тамо в уме да се преобрати у б где га никад није било (Хавана/Хабана) и обратно (палабра/палавра).Слично стоји и са другим називима. Грчко капа и хи су испали оно ц (које је некад к а некад с/тх/ц, како у ком језику) односно цх (које може да буде свашта, х-ч-ш-к). Зато ми кажемо Кипар, а ови на западу Сајпер, Циперн итд. Хемија/кемија, психе/сајки, хроно/кроно и остали парови.

[Teja]

Зато што грчки нема б. Нама (и ваљда Бугарима и Русима) су све те речи стигле изравно да не може директније, из грчког. Остали су то добили премлевено кроз латински, у ком се грчко бета читало као б а не као в. Занимљиво је да се ствар обрнула у неким јужноамеричким варијантама шпанског, па тамо в уме да се преобрати у б где га никад није било (Хавана/Хабана) и обратно (палабра/палавра).

A od kud da kod nas postoji palavra?Postoji i kao prezime. A sigurno nema nikakve veze sa spanskim.Moja baba je govorila da sam ja jedna palavra , a koristila je iglagol " palavrisati se". Nikada i nisam tachno razumela sta to znachi,ako neko ima Vujakliju bila bih zahvalna da pogleda.Neko ko je lukav, ali i skitnica?

[FranziskaKafka]

A od kud da kod nas postoji palavra?Postoji i kao prezime. A sigurno nema nikakve veze sa spanskim.

Sigurno ima veze, i to preko Sefarda i njihovog predivnog jezika. Palavra znači reč (videti npr. skromni ladino-srpski rečnik Drite Tutunović.Ostavili su oni nama mnoge lepe reči, npr. patišpanj.

[Teja]

Sigurno ima veze, i to preko Sefarda i njihovog predivnog jezika. Palavra znači reč (videti npr. skromni ladino-srpski rečnik Drite Tutunović.Ostavili su oni nama mnoge lepe reči, npr. patišpanj.

A pomislila sam da ipak mora da ima veze sa palabra (opet videli b kao v :) )jer bash u Bosni i ima tih prezimena Palavra.I sta kazesh patishpanj smo od njih nauchili ?E, ali se i na nemackom kaze Palaver i glagol palavern.U mom rechniku stoji da je doslo iz portugalskog "palavra".Ali je tvoja ideja da je doslo od Sefarda nekako logicnija od evenbtualne da smo je preuzeli iz nemackog. A ovi nashi Shvabeverovatno nisu ni znale sta ej to, nisu imali vremena za palavrisanje ;) Edited July 20, 2009 by Teja

[bus]

Зато што грчки нема б. Нама (и ваљда Бугарима и Русима) су све те речи стигле изравно да не може директније, из грчког. Остали су то добили премлевено кроз латински, у ком се грчко бета читало као б а не као в. Занимљиво је да се ствар обрнула у неким јужноамеричким варијантама шпанског, па тамо в уме да се преобрати у б где га никад није било (Хавана/Хабана) и обратно (палабра/палавра).Слично стоји и са другим називима. Грчко капа и хи су испали оно ц (које је некад к а некад с/тх/ц, како у ком језику) односно цх (које може да буде свашта, х-ч-ш-к). Зато ми кажемо Кипар, а ови на западу Сајпер, Циперн итд. Хемија/кемија, психе/сајки, хроно/кроно и остали парови.

Grčko slovo; starogrčka vrednost; novogrčka vrednostΒ; aspirovano B (kao bh); VΓ; aspirovano G (gh); kao ozvučeno srpsko HΔ; aspirovano D (dh); englesko TH u thisΗ; E; IΘ; aspirovano T (th); englesko TH u threeΦ; aspirovano P (ph); F Χ; aspirovano K (kh); HDakle, Babilon je bliskije starogrčkom izgovoru, a i latinskije ovakve reči dobio preko starogrčkog. Vavilon je bliže novogrčkom izgovoru. ***Arapska verzija imena Osman je Uthman. Turci su ovo arapsko slovo (jer glas TH kao u engleskom three ne postoji u modernom turskom, a verovatno nije ni u doba pozajmljivanja imena Uthman) izgovarali kao svoje S, a Italijani -tt- (Ottomano). Isto kao kad Kvebečani englesko THREE čuju kao TREE a Francuzi kao SREE. I jedni i drugi ne čuju dobro. Edited July 20, 2009 by crveni autobus

[bus]

O izgovoru B i V u španskom:Na početku reči, oba slova se izgovaraju kao /b/: voy, bienU unutrašnjosti reči (postoje izuzeci, recimo posle M se izgovara B, to mi sad pada na pamet) /β/. Ovaj glas je bilabijalni zvučni aproksimant. Dakle slično srpskom V, ali se izgovara sa dve usne, a ne sa usnom i zubima: palabra, avión U npr. "ambos" (oba) se B izgovara kao puno B.

Edited July 20, 2009 by crveni autobus