FranziskaKafka Posted June 24, 2009 Posted June 24, 2009 ko te pita sta si napisalaNiko, nego ja pitam one koji znaju koja varijanta je logičnija/ispravna. -_-
bus Posted June 25, 2009 Author Posted June 25, 2009 (edited) pa, kad svi autoriteti tvrde, onda sigurno kazem preCednik, iako mi zvucim sa dz :DAšta® ti averuj® pseudoautoritetima s kojekakvim prevoznim sredstvima na avatarima, nego obavi sledeće kućanske pokuse:(1) Stavi ruku na larinks (ono što se zove adamova jabučica kod muškaraca, a ne mogu da se setim ima li na srpskom i prikladnije uniseks anatomsko ime; larynx ili voicebox na engleskom) i izgovaraj PREDSEDNIK DZINDZOV PREDSEDNIK DZINDZOV PREDSEDNIK DZINDZOV i vidi ima li razlike u vibraciji između DS i DZ segmenata. Moraš da probaš da produžiš ciljni segment, da bi izbegla prenošenje vibracije (zvučnosti) sa susednih samoglasnika i glasa N. Vibracija se prenosi usled koartikulacije, tj. činjenice da se glasovi ne izgovaraju u nizu odvojenih artikulacija, već se znatno preklapaju jedan s drugim. (2) Isto kao iznad, ali s rukom na temenu glave. U oba slučaja, DZ izaziva vibracije (uporedi sa DŽ i Đ ili B, D, G, Z...), a C ne (kao i Č, Ć, P, T, K, S...).(3) Probaj da šapućeš PREDSEDNIK DZINDZOV PREDSEDNIK DZINDZOV PREDSEDNIK DZINDZOV. Videćeš da prvo možeš da izgovoriš bez promene zvuka DS i kad šapućeš i kad ne šapućeš, dok će DZ preći u C kad šapućeš. pitanje radoznalog amatera: kako vi, lingvisti, ustvari, odredjujete vrednost glasova? kako ih razlikujete pa, na primer, pirocansko tj svrstate u ć, a ne t?Ovime se bave fonetičari. Koriste se spektrografskom analizom i metodama koje ti dozvoljavaju da vidiš 'kroz obraz' kako se artikulatori pomeraju u ustima. Piroćansko i makedonsko ć nisu ni T ni Ć, mada su po artikulaciji mešavina oba. Taj glas se fonetski beleži kao /c/. Po zvučnosti je bezvučan, po mestu artikulacije palatalan (kao Ć), a po načinu artikulacije je ploziv (kao T). Glas /ɟ/, piroćansko i makedonsko 'đ' je zvučni palatalni ploziv. Ovo je s fonetske tačke gledišta. Fonetika se bavi artikulacijom i percepcijom glasova. S fonološke tačke gledišta, a fonologija se bavi sistemima zvukova koje jedan jezik koristi da bi kontrastirao značenja (Bas nije isto što i Pas u srpskom jer su B i P različite foneme), ć kakvo izgovaraju neki Piroćanci kad govore standardni srpski je ekvivalent standardnog ć jer se sistematski koristi umesto njega. S fonetske tačke gledišta, pak, to je sasvim druga klasa glasova (ploziv, a ne afrikata). Edited June 25, 2009 by crveni autobus
bus Posted June 25, 2009 Author Posted June 25, 2009 (edited) zar ne moze onda dalje da se razlaze to "ś" na s+j ili slicno....?Pa i ne može, jer je artikulacija /s/ + /j/ čak i 'golim uvom' čujno (valjda nisam izmislio reč čujno pokušavam da kažem audibly) drugačija od /ç/, što je fonetski simbol za ś. Mada u nekoj istorijskoj perspektivi ima smisla, jer u mnogim jezicima /ç/ upravo i nastaje od /s/ + /j/. U srpskom, istorijski, čini mi se da to nije bio slučaj, već da je "prednji jer", koji je bio samoglasnik sličan /i/, ali se izgovarao malo prema nazad u ustima, imao tu palatalizatorsku funkciju. Ovo iz prethodne rečenice govorim napamet, da ne kopam sad po knjigama. Edited June 25, 2009 by crveni autobus
Father Jape Posted June 25, 2009 Posted June 25, 2009 (edited) Samo da dodam da nase ć zapravo nije palatalno, odnosno nije mu mesto artikulacije tvrdo nepce. Ono je postalveolarno, ali palatalizovano - dakle mesto artikulacije jeodmah iza alveolarnog grebena (dakle nesto ispred pravog tvrdog nepca) ali je jezik izdignut ka tvrdom nepceu pa se stvara efekta palatalizovanosti.S druge strane, Pirocansko ć je kao sto autobus rece palatalni ploziv, dakle mesto artikulacije mu zaista jeste tvrdo nepce.Malo neodoljive trivije: u selima zapadne Srbije svinjokolj se ponekad zove po/ç/ek. Drugim recima posjek kome su se /s/ i /j/ stopili u /ç/.P.S. Ako niste sigurni kako koji glas zvuci ili se naziva, imate sve njih na Wikipediji, sa sve snimkom izgovora. To wit: link Edited June 25, 2009 by Father Jape
bus Posted June 25, 2009 Author Posted June 25, 2009 Samo da dodam da nase ć zapravo nije palatalno, odnosno nije mu mesto artikulacije tvrdo nepce. Ono je postalveolarno, ali palatalizovanoIstina.
Ulven Posted June 25, 2009 Posted June 25, 2009 Ašta® ti averuj® pseudoautoritetima s kojekakvim prevoznim sredstvima na avatarima, nego obavi sledeće kućanske pokuse: (1) Stavi ruku na larinks (ono što se zove adamova jabučica kod muškaraca, a ne mogu da se setim ima li na srpskom i prikladnije uniseks anatomsko ime; larynx ili voicebox na engleskom)grkljan :)
расејан Posted June 25, 2009 Posted June 25, 2009 Ašta® ti averuj® pseudoautoritetima s kojekakvim prevoznim sredstvima na avatarima, nego obavi sledeće kućanske pokuse:Немојте радити то код куће!Идите код комшије... биће забавније
bus Posted June 25, 2009 Author Posted June 25, 2009 Идите код комшије... биће забавније Javni prevoz je, naravno, još jedno dobro mesto.
le petit nicolas Posted June 25, 2009 Posted June 25, 2009 (edited) dragi autobuse mocna stasa i s ocima pobesnelog bika*, imas li jos slicnih experimenata, za po kuci i naokolo? ovi su mi razvedrili bezvezan, oblacan i sparan beogradski dan (bila sam kao oni sto se istovremeno jednom rukom tapkaju po temenu a drugom kruzno glade po stomaku) :D jedva cekam da se mayor dalton vrati izrodbine. da ga instruiram jer gresi upisanju, suncemoje.ipak, pokuse sa predlozenim textom nisam obavljala u prevozu, staznam kakog su politickog raspolozenja saputnici, da se ne uvrede *obnavlja se d. kis: kenoove "stilske vezbe", verzija: otmeno :) poz Edited June 25, 2009 by le petit nicolas
Pikoleta Posted June 25, 2009 Posted June 25, 2009 kako moze biti komparativ za vruc vruci? i zasto tesan nije tesniji nego teshnji??
Ulven Posted June 25, 2009 Posted June 25, 2009 Većina jednosložnih prideva sa dugim akcentom u pozitivu dobijaju nastavak -ji. vruć+ji > vrući (j se stapa sa ć)tes(a)n+ji > tesnji (jotovanje) > tešnji (jednačenje po mestu tvorbe)Mada ja kažem tesniji, besniji (ovo pogotovo, ne znam da li iko kaže bešnji -_-)
le petit nicolas Posted June 25, 2009 Posted June 25, 2009 da li je "vruc" pridev koji se poredi?cini mi se da ima: topao-topliji-najtopliji. i vruc, kao 4. stepen poredjenja.poz
Nesh Posted June 26, 2009 Posted June 26, 2009 (edited) da li je "vruc" pridev koji se poredi?Sto da ne? Danas je, na primer, 38 C (vruc dan), sutra ce biti 40, a preksutra ce biti najvruci dan u nedelji. Doduse, ne secam se da sam poredjenje vruci ili najvruci ikada upotrebio. :D Edited June 26, 2009 by Nesh
расејан Posted June 26, 2009 Posted June 26, 2009 Mada ja kažem tesniji, besniji (ovo pogotovo, ne znam da li iko kaže bešnji -_- )Не сећам се да сам нешто често чуо беснији. А да је било "ено га онај иза ћошка дотерао нека још бешња кола", било је.Да не кажем да жестији ама никад нисам чуо, а да је неко то рекао, погледали би га жешће бело.
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now