ako je temelj srpskog "pisi kao sto govoris" sta smo izgovorili sto smo apostrofom napisali?

apostrofom smo napisali ono sto nismo izgovorili.uopste se ne nalazi tesko. na eng tastaturi je nacrtan :D , na nasoj cir i lat je gore, na mestu povlake.meni je taj temelj uvek bio problematican. mi, sa savrsenom azbukom, opet imamo vise glasova nego sto ih zapisujemo. samo smo se dogovorili da nemamo -_- . na primer, k u knjiga i kuca nisu isti glasovi, cini mi se.nedavno sam citala knjigu o istorijatu spellinga i saznala da 26 slova sluzi za zapisivanje cetrdeset i nesto glasova.cetvrTci, peTci? jes' vala dzombasto. nekoliko petaka - smesno.poz

Edited June 19, 200915 yr by le petit nicolas

cetvrTci, peTci? jes' vala dzombasto. nekoliko petaka - smesno.

U pravu si, Nikolice. Ne gubi se t ispred c u ovom slučaju, ostaje tako- četvrtci, petci.

meni je taj temelj uvek bio problematican. mi, sa savrsenom azbukom, opet imamo vise glasova nego sto ih zapisujemo. samo smo se dogovorili da nemamo -_- . na primer, k u knjiga i kuca nisu isti glasovi, cini mi se.

Sve zavisi sta podrazumevas pod 'glas'. Mi imamo fonemski speling, ali ne fonetski. Dakle jedan simbol za jednu fonemu, ali ne po jedan simbol za svaki alofon (ne znam da li to iko ima, da budem iskren).

Ima samo IPA i to u uskoj transkripciji :)

Sve zavisi sta podrazumevas pod 'glas'. Mi imamo fonemski speling, ali ne fonetski. Dakle jedan simbol za jednu fonemu, ali ne po jedan simbol za svaki alofon (ne znam da li to iko ima, da budem iskren).

u pravu si, fonetskog nema (valjda?) - zato sam iskosila "savrsenu" azbuku. kao ismevanje i pitanje. zar je moguce da se decenijama uci da nam je jedno slovo/znak za jedan glas = pisemo kao sto govorimo, te da smo, utoliko, korisnici (vukovog) escajga.alofoni... da li je u nj-nj primeru rec o razlicitom izgovoru, ili o fonemama - glasovima koji lice i koje izvorni govornici dozivljavaju kao iste?

Ima samo IPA i to u uskoj transkripciji :)

uskoj=narrow? oskudnoj, osnovnoj?iako ga lingvisti dosta koriste, koliko je IPA stvarno international?poz

U Vukovo vreme koncepti kao foneme, alofoni, foni uopšte nisu postojali, tako da je načelo "piši kao što govoriš" sa stanovišta tadašnjeg znanja o jeziku bilo prihvatljivo. Nažalost, tačno je da je to izrodilo mitove o savršenosti srpskog pravopisa i azbuke. Kao što je već rečeno, mi imamo poseban znak za svaki (alo)fon (a to uopšte ne bi bila dobra ideja), a čak i kod fonemskog načela ima odstupanja (d ispred s i š).IPA je svakako international u tom smislu da je primenjiv na svaki jezik. :)

Za fonetsku transkripciju manje-vice svi koriste IPA, ili blago modifikovanu verziju istog. Recimo ako neko transkribuje neki egzotican jezik (neko pleme bogu iza tregera) i vidi da se cesto javlja zvuk za koga IPA predvidja simbol koji bas i nije najlakse brzi napisati, vrlo je moguce da ce lingvista odabrati neki drugi simbol koji njemu vise odgovara, ali pritom naravno to jasno naglasiti kad bude pisao zvanicni rad.S druge strane, pri fonemskoj transkripciji se nesto redje koristi. Recimo, iz licnog iskustva znam da se u Americi, pri fonemskoj tranksripciji engleskog neuporedivo redje koriste sistemi bazirani na IPA nego u Britaniji. Medjutim kad treba napisati tacnu fonetsku vrednosti svakog glasa, onda svi revertuju na IPA.

Postoji rivalski fonetski alfabet - the (North) American Phonetic Alphabet, a postoje i sistemi koji su computer-friendly (razne Xsampe i sta mu ja znam - u ove se stvarno ne razumem). Na mom univerzitetu (Toronto), najveci broj lingvista koristi IPA, ali mi se ponekad desi i da vidim ovaj severnoamericki. Nije strasno, lako se prebaci na set karaktera koji se koriste za engleski, makar. ...Le Petit - uska transkripcija - fonetska - je detaljnija, jer belezi i varijacije u glasovima za koje osnovna, fonemska transkripcija ne mari. Na primer, u fonemskoj (sirokoj) transkripciji je dovoljno N u BANKA u srpskom transkribovati kao /n/, jer je to fonema prisutna u toj reci, dok bi u fonetskoj transkripciji (sirokoj) trebalo napisati [ŋ], jer je taj, velarni (a ne alveolarni, [n], kao u NOS) alofon foneme /n/ prisutan u ovoj konkretnoj reci. (Alofoni su varijacije jedne foneme koje se javljaju u komplementarnoj distribuciji (jedan iskljucuje drugi, uslovljeno kontekstom) i ne donose razlike u znacenju.)Sori zbog zbrdazdolastog izraza. Mrzi me da editujem -_-

Edited June 22, 200915 yr by crveni autobus

Bas si to dobro objasnio u tako kratkom pasusu. :DA sta radis tamo u Torontu? :)Ja moram priznati da nisam upoznat s tim North American sitemom, a Xsamu redovno vidjam ali stalno me mrzi da je kako valja naucim. <_<

Edited June 22, 200915 yr by Father Jape

Bas si to dobro objasnio u tako kratkom pasusu. :D

Ta ono, da se razumeti posle sedmog citanja :D

A sta radis tamo u Torontu? :)

Cesto premalo. Salim se, zivim.

Ja moram priznati da nisam upoznat s tim North American sitemom, a Xsamu redovno vidjam ali stalno me mrzi da je kako valja naucim. <_<

Meni ne pada na pamet da je ucim. Ima za IPA point-and-click keyboard i to je savrseno. Ovaj drugi sistem licno mrzim iz dna duse, ali to je samo zato sto sam navikao na IPA i necu da menjam. U stvari, delom ga mrzim i zato sto me podseca na imperijalni sistem; postoji da bi Amerika bila drugacija - ceo svet centimetre, oni ince. Na primer, 'use' se transkribuje /yuz/ a 'shoes' /šuz/. Moremršbre.

Edited June 23, 200915 yr by crveni autobus

Ima za IPA point-and-click keyboard i to je savrseno.

:o Ovo je super!Xsampa je... ružna. :D

hvala svima na (meni) novim informacijama.preDStaviti, naravno, drugacije zvuci od preDZtaviti, itd.ako ucimo kao bozju zapovest da pisemo kao sto govorimo, a pre toga djacima nismo objasnili pojmove foneme+alofone/pustili zvucne snimke/reprodukovali uzivo, zasto im utuvljujemo da je preDSednik, a ne preDZednik?klinci obicno skliznu u najblizu (i najkracu/najlaksu - the principle of least effort) fonemu, pa napisu preCednik. a recke te vrste skidaju ocene?kao amater, imam pitanje: negacija/sumnja/vajkanje, zapisani kao ccc. alofon c? ili neko dz (talijansko, montenigrinsko).poz

Edited June 23, 200915 yr by le petit nicolas

:o Ovo je super!Xsampa je... ružna. :D

/aɪm ɡlæd ju θɪŋk sou || jɛə ˌɛksˈsæmpə ˈɹili ən ˈtɹuli sʌks/EDIT: Kad se pejstuje ovde, Times New Roman mnogo bolje izgleda.

Edited June 23, 200915 yr by crveni autobus

hvala svima na (meni) novim informacijama.preDStaviti, naravno, drugacije zvuci od preDZtaviti, itd.ako ucimo kao bozju zapovest da pisemo kao sto govorimo, a pre toga djacima nismo objasnili pojmove foneme+alofone/pustili zvucne snimke/reprodukovali uzivo, zasto im utuvljujemo da je preDSednik, a ne preDZednik?klinci obicno skliznu u najblizu (i najkracu/najlaksu - the principle of least effort) fonemu, pa napisu preCednik. a recke te vrste skidaju ocene?kao amater, imam pitanje: negacija/sumnja/vajkanje, zapisani kao ccc. alofon c? ili neko dz (talijansko, montenigrinsko).poz

Pa, u stvari, mi svi kažemo "precednik", makar uvek u normalnom govoru, jedino što oni u procesu učenja standardnog jezika još ne znaju da tu svoju fonemu moraju da zapišu etimološki kao dve (za njih je bez sumnje u toj reči fonema /ts/ tj. C, inače ne bi tako pisali). Strogo po Vukovom principu, precednik rules!

ziveo, preDZednice! (dz, kao u nazivu vocke "dzindzula", mi nekako najbolje pase.)u normalnom govoru ja izgovaram "pre(dz)ednik" (zbrzano, da ne bih skliznula u c, nego ostala negde izmedju ts i ds).ucenje standardnog jezika*? ili poducavanje standardnih govornika standardnog jezika standardnom zapisivanju standardnog jezika?poDZetnik za nadlezne: upoznati decu odgovarajuceg uzrasta sa znacenjem "etimologije".*parole?poz

Edited June 23, 200915 yr by le petit nicolas