Jezičke adoumice™

[Otto Katz]

Neki vole dan započeti komadom voća ? to je odličan početak, ali kao zajutrak. Doručak treba ipak biti jak obrok ? žitarice, mlijeko, jogurt, tost, jaja...Doručak pojedi sam, ručak podijeli s prijateljem, večeru daj neprijatelju. Zajutrak? Odlično. Odlično za početak.

[Teja]

Ova brehštangla na Bukijevoj sliki ima špic, ali prema tumačenju taj dient zum Anfassen, das andere Ende je zanimljiv, ist flach, um damit in enge Spalten zu dringen, und abgewinkelt, damit man hebeln kann. Riječ je dakle o jednoj vrsti pajsera. Glavna razlika u odnosu na našu klasičnu tursku ćuskiju je što ova nema taj pajserski elemenat, već tupi, zadebljan dio na drugom kraju, koji, pogađate, služi za udaranje maljem i zabijanje ćuskije u predručno (das Vorhandene). Ovo predručno nije tek inertnim objektom ljudskog rada, već i samo oblikuje smijer i smisao ljudske djelatnosti. Predručno pajsera u XX stoljeću su bile uglavnom automobilske gume na felgama, što je dovelo do oblikovanja pljosnatih dijelova na oba kraja. Ali već vijekovima prije izuma pneumatika pljosnati dio služi za izvaljivanje vrata i kapaka na prozorima. Tipično pri provalama ili vatrogasnim intervencijama. Nedostatak pljosnatog kraja na ćuskiji svjedoči o komparativno niskoj razini kriminalnih aktivnosti u Otomanskom carstvu, napose provalništva, kao i o specifično fatalističkom, nepragmatičnom shvatanju prirode elementarnih nepogoda kao što su požari.

Da, ova Bulkijeva me odmah podseti na neke alatke koje imaju vatrogasci, ali i komunalciza podizanje onih teshkih, metalnih shahtni ;) po drumovima ,gradskim.Nego pitanje za tebe: kako se na hrvatskom zove cuskija, a pitanje za Bukija , a kako na engleskom.Tako cemo doci i na nemacki izraz,preko hrvatskog dodushe pre. A kako je na ceshkom? Edit: poklopci ,a ne shachtne. Edited February 25, 2009 by Teja

[расејан]

Ne znam da li kod vas u Bečkereku raste i lokalna varijanta prekustra. Malo južnije od vas, bogami, raste.

Никад чуо. Ал' сам зато чуо "неским" уместо "с неким", што је већ надоградња у односу на класично "ни ми је" уместо "није ми" :).

[Waldorf]

А ја једном чуо ?одомо? у значењу ?одосмо?, али не знам оклен је то.

[MancMellow]

Možda mi ovaj dragocjeni exemplar sličnosti između bosanskog s češkim pomogne u emancipaciji od ćuskije i ko je pomenu. U bosanskom se koristi riječ izaj'tra, često se čuje i kao zajtra. Na češkom je standardan oblik z?tra. "I" je "meko", pa se između "z" i "i" čuje jedno jako kratko "j". U kolokvijalnom govoru se "z?tra" čuje kao "zajtra" odakle smo i pošli.

Slovački se sutra valjda kaže čisto "zajtra" Edited February 25, 2009 by M16

[Otto Katz]

Slovački se sutra valjda kaže čisto "zajtra"

Ano, zajtra.

[bus]

a pitanje za Bukija , a kako na engleskom.

Teki, Najbliža reč koju ja znam je spud bar. Spud bars se koriste da kopaš tamo gde ne možeš da zamahneš krampom jer nema mesta. Srodna alatka je crowbar, no to je pajser.

[bus]

Никад чуо. Ал' сам зато чуо "неским" уместо "с неким",

Nikad čuo.

што је већ надоградња у односу на класично "ни ми је" уместо "није ми" :).

Redovno. ^_^ I kolaterala: što niste mi kazali?...Moja baba (al ona je bila iz Dalmacije) ja znala da kaže "Nijetije ladno vanka."

[Otto Katz]

Slovački se sutra valjda kaže čisto "zajtra"

Ano, zajtra.

I ne samo to, nego ono što sam prvo reko je potpuna budalaština. Zajtra kažu samo Slovaci, a Česi samo kad se zezaju.

[Nicol]

pitanje za one vične prevođenju na engleski: što se i kako prevodi kod navođenja imena crkve nazvane po nekom svecu (npr.crkva Sv.Petra): ništa, samo kratica od sveti ili i ime sveca?

[le petit nicolas]

vecina tih bogomolja je i nazvana po svecima/sveticama, ili po znacajnim dogadjajima iz zivota hrista i saradnika. :)kod prevodjenja su ti vazne tri stvari:- vrsta/rang crkve (church, cathedral, abbey...); za to moras malo da se uputis i u hijerarhiju doticne crkvene organizacije i nazive koje koristi.- ako je rec o "istocnom" svecu, proveri ima li na "zapadu" blizanca s drugim imenom. cesto ima. ako nema, transkribuj ime.- svetacki "cin": sveti je St, blazeni - Blesssed saint, prepodobni - :unsure:normanski genitiv je cesci, osim ako je crkva povecena dvojci svetaca - onda ide saksonski (Church of St. Peter and Paul). proveri da li tvoja ;) crkva vec nije prevedena, ovako il' onako.u tvom primeru bila bi: St. Peter's church. ali, ako mislis na onu u rimu, to je basilica.ps. kad bi meni upao "saborni hram prepodobne paraskeve", potrazila bih nekog stvarno vicnog prevodjenju na engleski.sifra: cum grano salis.poz Edited February 25, 2009 by le petit nicolas

[Waldorf]

Саборна црква је код њих катедрала, а преподобна – Venerable.

[le petit nicolas]

jel' to kao: Venerable Bead = Precasni Beda?za svaki slucaj: prevod nije moj, i star je decenijama.poz

[Eidyia]

Koristim i jednu i drugu varijantu, onako po inerciji, ali koja je ispravna/ispravnija; brinuti o nekomu ili brinuti za nekoga? Ispravne su obje? (Ovo samo kao primjer)

[le petit nicolas]

cini mi se da nije rec o ispravnosti, nego o razlicitim znacenjima:"brinuti o nekom" znaci starati se, voditi brigu o nekom (taking care of smb.)"brinuti za nekog" znaci bas to sto pise. pr. sedis doma i jedes se: jel' se budala polomila na skijanju;; nije valjda skakao po ovakvom vetru; pridavio se, dabogda, kad nema mozga nego samo muda...poz