Ovo je uslikano kod moje majke

 

https://instagram.com/p/BN69RtPD67P/

 

 

Sent from my iTelephone using Tapatalk

u ovoj kutijici se jos uvek drzi limuntos. 

 

 

te sunke iz konzerve su mi uvek nekako bile bolje u najavi. kad otvoris nije tako spektakularno. 

 

ja sam od tih suhomesnatih cuda najvise voleo cajnu budjolu i suvi vrat. vec kao klinac sam voleo prosarano. sestra skidala svaku belu tacku i zilicu a ja tamanio i coktao. od sireva je favorit bio dimsi - onaj mali tvrdi okrugli dimljeni, al bio je prilicno skup pa nije bio precesto na trpezi. voleo sam bucu sa sunkom i onaj plasticni u obliku kobasice. bele i jake izbegavao, nisu mi bili interesantni. obozavao one coka pastete u metalnim tubama. to sam isisavao direktno iz tube kad me niko ne vidi. uletim u frizider i srknem dok razgledam. 

 

Noćna mora mog oca, mislim da je zamenio bar tri komada dok matera nije bila sasvim zadovoljna kako seče rezance :) Da ne guglam, verujem da ga Slovenac i dalje pravi. Kod nas je u kući već bar trideset i kusur godina, i dalje proizvodi prvoligaške rezance.

Ovo je uslikano kod moje majke

 

https://instagram.com/p/BN69RtPD67P/

 

 

Sent from my iTelephone using Tapatalk

ima i moja. radi besprekorno. 

u ovoj kutijici se jos uvek drzi limuntos.

 

 

te sunke iz konzerve su mi uvek nekako bile bolje u najavi. kad otvoris nije tako spektakularno.

 

ja sam od tih suhomesnatih cuda najvise voleo cajnu budjolu i suvi vrat. vec kao klinac sam voleo prosarano. sestra skidala svaku belu tacku i zilicu a ja tamanio i coktao. od sireva je favorit bio dimsi - onaj mali tvrdi okrugli dimljeni, al bio je prilicno skup pa nije bio precesto na trpezi. voleo sam bucu sa sunkom i onaj plasticni u obliku kobasice. bele i jake izbegavao, nisu mi bili interesantni. obozavao one coka pastete u metalnim tubama. to sam isisavao direktno iz tube kad me niko ne vidi. uletim u frizider i srknem dok razgledam.

strašno koliki plus jedan

Limena kutija od flavoraid sokova je za konce :D

 

Meni su te tri sprave što sam okačio uzele dosta sati. Uvek sam voleo da se motam po kujni pa je mater to koristila.

Bila je i Serenada u to vrijeme, sa narandža kremom, isti kalup kao i ove pobrojane. Mene sad baš zanima kako se zvala koju je Ajgor pominjao, izbijaju razna imena iz memorije ali ništa Kraš nugat i poetično da iskrsne do sad.

 

 

Najzad mi je svanulo, počnem da i ja guglam serenadu, konačno se na nekom od foruma pojavi - Balada! Ništa slika, ali to je bilo to. Još jednom hvala na ključnoj pomoći, ne bih se do sudnjeg dana sam dosetio kako da suzim pretragu :)

a galija? nije bas neka antika, al sad bi jeo.

gospode boze serenada :o

meni ova bila jedina jestiva secerna tabla, u mom je secanju pakovanje plavo. moja preferencija za cokolade od 70+ % moze biti potreba da nadoknadim manjak iz mladosti.

To, i nisam vidio da je ijedna jugo uljara tu vrstu koristila. Čep se otvarao nožem ili viljuškom, nije bilo navoja. Morao si imati zamjenske kad kupuješ, nisu bile nepovratna ambalaža.

 

Jeste, ovakav je bio gornji dio.

 

Stvarno je bila revija sa staklenim flašama za suncokretovo ulje, retko su dve uljare imale iste. Štaviše, Servo Mihalj je imao jedne za suncokretovo, a skroz druge za Evit, ulje od kukuruznih klica, znatno skuplje i koje je bivalo ređe u prodaji. Tokom 1990. u samoposluzi u suterenu RK Mitić u Knez Mihajlovoj prodavalo se Zvijezdino ulje u sasvim trećim flašama, znam da sam u zimu 1991. dovukao ceger tog ulja iz Zagreba :) Čep je bio od deblje alu-folije sa stiropornom podlogom i malim jezićkom za lakše otvaranje.

obozavao one coka pastete u metalnim tubama. to sam isisavao direktno iz tube kad me niko ne vidi. uletim u frizider i srknem dok razgledam. 

 

malo off-topic:

 

sećate li se kada su prestali da prave tube od metala i prešli na plastične? tokom osamdesetih? 

a bilo je i starijh tubi koje su bile od mekših metala, valjda legura kalaja, ne znam do kada su se one koristile.

Sredinom osamdesetih

Koristili smo ih na časovima likovnog, udubljivali likove i tako to, pravili grafike

nego,

 

seća li se neko čipsa u smeđoj kesici (cela braon, baš braon) u donjem levom uglu bio je nacrtan krompir sa rukama, nogama i nasmejanom facom. zvao se, mislim, Krompi ili nešto slično

 

 ja se baš i nisam previše obazirao na slatko, ali sam zato slane grickalice tamanio, a čips mi je bio fetiš - sve sam ih satirao, Čipi čips, Čačak... ali ovaj mi je bio posebna poslastica, obožavao sam mu ukus. koga god danas da pitam, niko pojma nema...

Nikad čuo