BETON

[Turnbull]

major gavrilovic na nosi.

:lolol: :lolol:Ali meni je stvarno super to njegovo oduševljenje idejama starim, pa, brat-bratu, najmanje 40 godina. Pazi - mašina za reciklažu! Pa, genijalno!

Moj roman je mašina za reciklažu svega oko nas: socijalnih mreža, video-igara, video-spotova, serija, pornografije. Ukratko: želim da pravim književnost od onoga od čega se ona obično ne pravi.

Za početak probaj da manje jedeš ono što se obično ne jede.

[notenoughreasonsforclaire]

Khm...

Redakcija: Miloš Živanović, Saša Ćirić

[Turnbull]

Божица Савић-Узелац: Опело за избрисане

Девојке (Блу, Шатирана, Теодора, Вики) изгледају као покретни каталози: имају напумпане усне и силиконске груди, носе уметке за косу, кварцују кожу, стављају плава сочива и вештачке трепавице. Ни мушкарци нису ништа бољи: идентично су одевени (црне левис фармерке и кошуља марке „марлон“, уз обавезан детаљ боје бундеве) и имају геловану црну косу, због чега сви изгледају као мушка Bratz лутка.Другачији је једино Сувишни који због тога и носи такав надимак. И, наравно, главни јунак Миленко Павловић који именом и презименом од заборава чува националног хероја, пилота и команданта 204. ловачко-авијацијског пука који је у неисправном МИГ-у 29 изнад родног села свесно одлетео у смрт и легенду положивши живот за одбрану земље од напада вишеструко надмоћнијег непријатеља, НАТО авијације.

Edited November 10, 2013 by Syme

[Blueberry]

:isuse:Mi Izbrisani sa Fejsbuka.

[Turnbull]

Ne znam gde sa ovim, odgovarajućeg topika zapravo nema, pa ajde ovde gde idu svi slični biseri.Dokle bre više Velmar Jankovići i Žanke Stokić? Dokle nepravedno osuđena gradžanska klasa? Dokle kukanje na sudove časti? Dokle naplakivanja nad predratnim intelektualcima- kolaborantima? Dokle jebeni klaviri i bridž sesije? Dokle? DOKLE?!? Tries godina posle jebenog Laguma i Ubistva s predusmišljajem, još uvek se rone suze za predratnim klavirima. DOKLE, BRE!?

Kultura INTERVJU: LAURA BARNA, književnik Svako od nas je jedan klavirPriču sam bazirala oko Veselina Čajkanovića, naučnika svetskih razmera, iza kog kao bedem stoji porodica. Izabrala sam najprihvatljiviji način da predstavim tragizam nedovršenosti građanstva kod nas – povampirujući ihAkademik Veselin Čajkanović (1881–1946), profesor Beogradskog univerziteta, koji je u Lajpcigu i Minhenu studirao klasičnu vizantijsku i orijentalnu filologiju, prevodilac s klasičnih jezika – glavni je junak romana Laure Barne „Pad klavira”, koji je objavio Zavod za udžbenike iz Beograda. Laura Barna (1964), kaže Petar V. Arbutina u pogovoru, oživela je Čajkanovića u svetu duhova, u slojevitoj stvarnosti dubokih misli i slika njegove duše, u inspirativnoj empatijskoj vezi s porodicom, ali i s magičnom Anicom Savić Rebac.Za moto knjige uzeli ste reči Isidore Sekulić, u kojima se ona zalaže za borbu „protiv svakog nereda u sebi”. Da li to znači da nema borbe protiv društvenog nereda, ako se, pre toga, ne izborimo za sopstveni red?Sagledati realno i trezveno sopstveni nered, tačno ga definisati potiskivanjem sujete i bez predrasuda, pa i gordosti, pronaći pravu meru kojom bi se kontrolisao, bilo bi idealno stanje koje bi automatski isključilo i društveni nered. Čovek neminovno u sebi nosi i dobro i zlo. Pitanje je održavanja balansa ovog dualizma, i iluzorno je očekivati da ga svi uspostave idealnim aršinima. Otuda i Isidorin apel za „objavljivanje najboljega u sebi” deluje kao otrežnjujući priziv svesti i savesti o sebi u odnosu na druge, odnosno pojedinca u odnosu na društvo.Glavni junak romana je Veselin Čajkanović. Zašto ste se odlučili baš za njega?Za čvrstu romanesknu konstrukciju ideje koju sam osmislila – bila mi je potrebna jaka ličnost, neko ko će svojim znanjem i umećima biti potpora ostalim likovima, uglavnom umetnicima. Priču sam bazirala oko Veselina Čajkanovića, naučnika svetskih razmera, iza kog kao bedem stoji porodica. Izabrala sam najprihvatljiviji način da predstavim tragizam nedovršenosti građanstva kod nas – povampirujući ih. Ili pokušaj oformljavanja krhke građanske svesti na tradicijskim temeljima. Njegovih uspona i padova. Još sam jače učvrstila nameru da Veselina Čajkanovića isturim kao predstavnika ovakve zamisli onog momenta kad sam se zatekla u Puškinovoj ulici dok je bager rušio njegovu kuću. Na to nisam mogla ostati ravnodušna.Priča počinje rušenjem njegove kuće i stradanjem jednog klavira. Šta simbolizuje taj klavir?Svako od nas je jedan klavir, ili bar u sebi nosi, ima ili čuva klavir. Osluškujemo njegove poruke kao nikad dosvirane taktove, naslućujemo ono što taj klavir može da simbolizuje, stremeći po svojoj prirodi i suštini ka novom, drugačijem, uzvišenom, duhovnom. Zato je njegov pad toliko bolan. Ali, srećom, nije i konačan.Jedan umetnik, od krhotina klavira, pravi skulpturu. Da li to znači da je umetnost neuništiva?Umetnost je nedefinišuća i neuništiva, ali je istovremeno neefikasna i beskorisna sama za sebe. Izolovana i zatvorena u sebe. Sve dok postoji sudeonik ili saučesnik u onome što ona namerava da izrazi, ona traje i jeste. U tom slučaju i krhotine razbijenog klavira mogu da se regenerišu i nastave svoju umetničku misiju. To je shvatio jedan naš savremenik iz sveta seni – vajar, i od ostataka klavira pravi modernu skulpturu, i to na raskršću htoničnih sila. Sa svake krhotine čuje se ton klavira. Dakle, klavir se uzdigao.Četiri dame sa Senjaka: Isidora Sekulić, Zora Petrović, Mara Rosandić i Žanka Stokić, igraju bridž. Da li je bridž buržoaska dokolica ili umetnička poruka?Bridž je, pre svega, intelektualna igra u četiri mozga, popularna, mada stidljivo, u srpskim građanskim kućama u međuratnom periodu, koje su držale do sebe i svog ugleda. Parirajući evropskim navikama: bridž i čajanke, otišlo se nekoliko koraka dalje. Oformljavaju se uporišna mesta, čuvene adrese, na kojima se okupljala tadašnja elita. Bridž-seanse bile su naročito primamljive damama, kao izazov i igrovni način kojim su parirale džentlmenima, u svakom smislu. Moje četiri dame su pravi primer za to, ali njihova misija je mnogo kompleksnija: ubijanje odmetnute topčiderske enpirice koja se drznula da uzburka gradske duhove.Kakav je bio odnos Čajkanovića s Anicom Savić Rebac, jednom od najumnijih Srpkinja?Za svoju doktorsku disertaciju „Predplatonska erotologija” Anica Savić Rebac bira kao mentora dekana Filozofskog fakulteta Veselina Čajkanovića. To su činjenice, a sve ostalo je moglo da se desi upravo onako kako sam opisala u romanu – erotično i uzbudljivo. Ovo je knjiga i o ljubavima, različitim oblicima ljubavi, realizovanim i nerealizovanim, bivšim i budućim. Jedna od njih vezuje Anicu i Veselina.Opisujete i nečasnu ulogu akademika Dušana Nedeljkovića, koji je Čajkanovića proglasio saradnikom okupatora i ratnim zločincem?Etnolog i filozof Dušan Nedeljković, predsednik Državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njegovih domaćih pomagača, bio je i jedan od jedanaestorice članova takozvanog Suda časti Beogradskog Univerziteta, oformljenog 12. decembra 1944. godine, s nezahvalnim zadatkom da utvrdi odgovornost, ali i podobnost profesora i asistenata zbog stavova i delovanja u vreme okupacije. Jedna od prvih izrečenih presuda odnosila se na Veselina Čajkanovića. Proteran je sa Univerziteta, oduzeta su mu sva građanska prava, a knjige anatemisane. Do danas nije rehabilitovan.Potpuno drugačije svedočite o Vojislavu Đuriću?Osim što je imao lične, prijateljske naklonosti prema Veselinu Čajkanoviću, Vojislav Đurić je imao i građansku svest o veličini i značaju dela velikog naučnika, ne samo za ovu naciju, nego i za evropsku pa i svetsku baštinu. I jedan je od najzaslužnijih za sistematizaciju i objedinjavanje njegove rukopisne ostavštine. Nije mu bilo lako jer Čajkanović je imao osoben sistem beleženja i pisanja, koji je ponekad zahtevao čudesnu moć i sposobnost dešifrovanja, potom i klasifikovanja.Jedan od junaka kaže: „Sve što je dobro – Bog uzima sebi u službu”. Nebesko carstvo, očigledno, bolje je od zemaljskog?Da, ali Nebesko carstvo treba zaslužiti dobrim delima činjenim na Zemaljskom carstvu. Dakle, zna se putanja kojom se zaslužuje „Božja služba”.Zoran Radisavljevićobjavljeno: 15.12.2013

[DarkAttraktor]

ne znam, al cini mi se da je kod barne opsesija medjuratnom artistokratijom na nivou devojacke fantazije ili cak fiks-ideje. obvious cue je pise fikcionalizovanu knjigu o cajkanovicevom odnosu sa tamo nekom balerinom i da sebe opisuje kao romansijera, sto je sve totalno autsajderski i potpuno neupotrebljivo za neku ozbiljnu desincarsku spiku (odn. samo je mizascen isti - klaviri, gospoda, gospodjice, handkerchiefs, bonton, etc).i'd give her a pass, sve dok ne pokusa da rehabilituje nekog zlocinca.

Edited December 15, 2013 by DarkAttraktor

[slepa živana]

DOKLE, BRE!?

dok ne shvatiš da si i ti zapravo jedan klavir

[Turnbull]

ne znam, al cini mi se da je kod barne opsesija medjuratnom artistokratijom na nivou devojacke fantazije ili cak fiks-ideje. obvious cue je pise fikcionalizovanu knjigu o cajkanovicevom odnosu sa tamo nekom balerinom i da sebe opisuje kao romansijera, sto je sve totalno autsajderski i potpuno neupotrebljivo za neku ozbiljnu desincarsku spiku (odn. samo je mizascen isti - klaviri, gospoda, gospodjice, handkerchiefs, bonton, etc).i'd give her a pass, sve dok ne pokusa da rehabilituje nekog zlocinca.

A ne, Darkec, they shall not pass!Kad bismo davali pass svakom revizionisti zbog puberetske naivnosti njegove ili njene vizije, teško da bi iko ostao. Njihove vizije i fascinacije jesu pubertetske, ali to ne znači da su bezopasne. Ovako, za devojčice Barna, za dečake Deksa, za celu porodicu Mojtevideo, i pokrili smo celo polje.Inače, iz predgovora Petra Arbutine:

Mitsko središte kuće je ognjište (kako je tvrdio Veselin Čajkanović tragajaući za srpskim mitološkim istočnicima), tačka „alef” dobre energije, duhova predaka, dobrih i loših dana i godina. Kada su mitovi zajedno sa ognjištem otišli u knjige, središte građanskih kuća (onih bolje stojećih) bio je klavir – tronogo čudovište koje je suvereno vladalo prostorom. Od klavira je neretko zazirala posluga, na tamno-sjajnim politurama ogledala su se deca koja će samo neku godinu kasnije na belim i crnim dirkama lomiti prste učeći prve sonate koje će ih, bar je tako „graždansko” uverenje bilo, odmaći od naroda koji svira u frule, harmonike i tambure, i igra po vašarima i panađurima. Ali najveći greh tih dobroćudnih čudovišta koja su poslušno ćutala u salonu, kao oltari neke nove vere, bila je upravo njihova veličina. Oni nisu mogli (ni hteli) da idu u revolucije i partizane, kao ni njihovi vlasnici (par socijalista iz bogatijih staleža i nekolicinu bogataških sinova – nadrealista, izuzimamo), pa samim tim nisu mogli da osvoje ni svoju slobodu a ni mesto u novim danima, umetničkim delima i čitankama. Bili su bolno statični i otmeni u svom politiranom sjaju. U posleratnim vremenima, u retkim salonima, svedočili su sebe iz srećnih vremena, a u mnogo više kuća sve ono što „oslobodioci” nisu bili. Njihov „pad” je bio neminovan i dugotrajan. Trajao je sve do početka dvadeset i prvog veka, i još uvek traje. Ne zbog velike nego zbog male visine, trebalo ih je svesti na meru niskomisleće množine koja i danas jedva da malo odvaja od rodne nam zemlje. „Ovo padanje je večno”, reći će Bela Hamvaš, sa istom mišlju u drugoj kulturi, u eseju o proroku Enohu. Zato i ova priča počinje rušenjem kuće Veselina Čajkanovića – našeg najpoznatijeg predratnog filologa i istoričara religije – i padom klavira od koga jedan umetnik iz sveta seni pokušava da napravi modernu skulpturu, koja bi trebalo da simbolizuje sve ono što je klavir sobom doneo i svedočio u krhkoj građevini srpske građanske klase i umova koji su je sobom i svojim delom stvarali i svedočili.

Edited December 15, 2013 by Syme

[beatakeshi]

Super su pitanja, kao iz čitanke za 8. osnovneDa li je bridž buržoaska dokolica ili umetnička poruka?Nebesko carstvo, očigledno, bolje je od zemaljskog?Šta simbolizuje taj klavir?Da li to znači da je umetnost neuništiva?

[teacher]

Ne znam gde sa ovim, odgovarajućeg topika zapravo nema, pa ajde ovde gde idu svi slični biseri.Dokle bre više Velmar Jankovići i Žanke Stokić? Dokle nepravedno osuđena gradžanska klasa? Dokle kukanje na sudove časti? Dokle naplakivanja nad predratnim intelektualcima- kolaborantima? Dokle jebeni klaviri i bridž sesije? Dokle? DOKLE?!? Tries godina posle jebenog Laguma i Ubistva s predusmišljajem, još uvek se rone suze za predratnim klavirima. DOKLE, BRE!?

Pa dobro, sad će moći da vide svoje klavire na ostavinskoj raspravi Jova Kapičića...

[Turnbull]

Što bi rek'o Miralemov epitaf, sve si ima svoje.

[teacher]

Što bi rek'o Miralemov epitaf, sve si ima svoje.

e pa onda ćuti i trpi. ili još bolje ne čitaj ono što ti se ne sviđa, inače ćeš samo razvijati cinizam, dok intelekt trpi. mi i danas slušamo elegije kad je neki od komesara dobio zanoktice, tako valjda i ovi ljudi imaju pravo na kookanje kad su im uzeli nešto njihovo.

[DarkAttraktor]

@ Simeovo je jako hevi pasus, ali je dobro uzivljen u svoju fantaziju i do svojih krajnjih konsekvenci. sve to ucitano znacenje zaista pripada klavirima. i taj dozivljaj klavira medjuratne wannabe aristokratije i odnos prema 1 objektu materijalne kulture.. pa to za ovog Arbutinu nije ni statusni simbol, odnos prema klaviru je tolko fetisarski da je maltene na ivici object sexuality-ja (on je veliki, otmen, dostojanstven, mudar, oltar nove vere, saosecajan, maltene drugi otac :D). jeziva kolicina investiranosti u objekat, potpuno ludilo. i sto je najvaznije - bivanjem u njegovom prisustvu se na neki nacin postaje ksatrija: ko je jednom rastao u kuci sa klavirom i imao pastis uspomene kako bi se okupili posle nedeljnog rucka pa svirali, taj se slobodno za zivota moze smatrati egzaltiranijim od ostalih smrtnika.i naravno da ne treba davati pass zbog detinjstosti i naivnosti, samo mi se cinilo da na osnovu onog intervjua - i bez detaljnijeg zalazenja u lik i delo (stvarno nit sam guglo, nit sam ranije cuo za nju) - da bi eventualno postojao prostor da joj dam pass jer ponekad ljudi stvarno nisu krivi - neko prosto ima fiksaciju naci uniformama, neko brojevima, a neko klavirima i medjuratnim gradjanstvom, potpuno nevezano od toga u kakvom su okruzenju rasli i kakav im je inherentni spontani dozivljaj stvarnosti. meni je prosto zalicila na neku autenticnu vocnu tortu™, eto.

[Turnbull]

e pa onda ćuti i trpi. ili još bolje ne čitaj ono što ti se ne sviđa, inače ćeš samo razvijati cinizam, dok intelekt trpi. mi i danas slušamo elegije kad je neki od komesara dobio zanoktice, tako valjda i ovi ljudi imaju pravo na kookanje kad su im uzeli nešto njihovo.

E, aj uključi mozak, ili se isključi iz rasprave.

[le petit nicolas]

laura. i jos barna.je li ovo zorannah za one sa skoliozom, coroskopima i mornarskim odelcem br. 52 u sifonjeru, za posebne, intimne prilike?poz

Edited December 15, 2013 by le petit nicolas