BETON

[mioba]

ko se seća kako je letos jedan mladi književnik sa juga naše domovine, a sve pod uticajem priče o betonu, najpre gromko branio jednu knjigu, pa potom njenog autora, da bi onda sasvim digao ruke od nje - shvatiće moju neugaslu ambicijumalac se koristio poznatom strategijom, razgaženom devedesetih: (1) knjiga je dobra, jer je pisac dobar; (2) ok, možda ta knjiga i nije tako dobra, ali je ne treba kritikovati, jer je pisac dobaroterao ga chandra, pa nismo stigli i do (3) možda pisac i nije dobar, al je našmada je uspeo da izloži sve piščeve zasluge...jedna književna teorija tvrdi da knjiga po sebi zapravo i nije važna - važan je kontekst u kom nastaje, konstruisano polje u kom se ostvaruju piščeve namerenow, let me tell you a story... finale evropskih dana kulture ove godine se odigralo kod nas - za tu priliku, iz trezora narodnog muzeja izneto je miroslavljevo jevanđelje i izloženo u onoj građevini na vračarumanifestacija je nazvana "72 sata - knjiga" (autor marketinške kampanje: dragoslav bokan), i kažu da su redovi visili do bulevara (jna); na kraju se ispostavilo da je najstariji ćirilični rukopis (uneskova lista) bezbedno smešten u narodnu biblioteku (muzej se renovira), dok je raji pokazana kopijafototipsko izdanje je prilično istovetno originalu, stavljeno u specijalnu vitrinu ionako se nije moglo pažljivo razgledati, malo ko iz šire publike zna kako to u stvari izgleda, a atmosferu su ubedljivom činili i naoružani specijalci u bliziniskandal su raskrinkali rts & politika, ali se javnost nije naročito potresla - što se idealno uklapa u moju tezu: njena se originalnost ni ne da utvrditi njom samom; iz knjige je istisnut sadržaj, priča o knjizi značajnija je od njenog teksta; pop-šou u hramu je performativni čin, a u takvima se barata simbolima - suština mora ostati skrivena, mistična, nedodirljivajesam sve rekla?

Edited October 14, 2007 by mioba

[mioba]

kad nikog nema ja sam glavnau nekom broju sarajevskih svezaka (dal je već bilo ili tek treba da bude, ne znam), saša ćirić naširoko i detaljno piše o savremenoj srpskoj književnoj kritici (ne znam ni na šta liči/će ličiti objavljen txt, meni je do ruku slučajno stigla rough verzija)polazište teksta je vest - ili, tačnije, ovdašnji prijem vesti o dilu uredništva elej tajmsa sa svojim književnim kritičarima

Reč je o poverenju u književnu kritiku, tačnije o pokušaju jednog dnevnog lista da eliminiše pristrasnost kao pobudu za pisanje književne kritike. Za uredništvo ?L. A. Tajmsa? dva su momenta bitna kao izvor moguće pristrasnosti kritike: interesna povezanost kritičara i knjige o kojoj piše i lični odnos ili poznanstvo kritičara i autora knjige koju prikazuje. Drugim rečima, nepoželjno je da kritičar bude izdavač ili finansijer prikazane knjige, a nije poželjno ni da lično poznaje pisca, odnosno bude sa njim u prijateljskom ili neprijateljskom odnosu. Na ovaj način psihologija kritičarske prakse dobila je primat nad njenom tehnologijom, a ekonomski interesi, potkupljivost, bolećivost ili amoralnost kritičara označeni su kao glavni potencijalni uzročnici njegove neobjektivnosti.

pokušaću da proverim da li je txt već objavljen - ako nije, sačekaću da bude - pa ću okačiti ceo .doc na neki host, za zainteresovanesutra u betonu> šta je to emancipatorska politika, slobodan karamanić

[mioba]

+ da ne bude tema bez slika :P

[vinska musica]

QUOTE Mioba >>> skandal su raskrinkali rts & politika, ali se javnost nije naročito potresla - što se idealno uklapa u moju tezu: njena se originalnost ni ne da utvrditi njom samom; iz knjige je istisnut sadržaj, priča o knjizi značajnija je od njenog teksta; pop-šou u hramu je performativni čin, a u takvima se barata simbolima - suština mora ostati skrivena, mistična, nedodirljivajesam sve rekla?<<< Da, sushtinski. Btw, moja saznanja imaju ovakvu hronologiju; prvo je jedan od izradjivaca fototipskih izdanja MJ poslao Politici pismo, u kome je objasnio prevaru, kao i po cemu se izlozeni primerak razlikuje od originala. U isto vreme Mira Adanja Polak je pomenula prevaru u svojoj emisiji, uz ujedanje za jezik: ?Mozda to nije trebalo da kazem?. Potom je Politika, nemajuci kud, resila da se oglasi, ali ne onim pismom, vec objasnjenjem urednice kulturne rubrike, koje je na Politikinom sajtu islo kao redakcijski komentar, a ne deo strane Kultura. Press je tome posvetio dva dana po pola strane. I u Danasu je bio kratki text o tome. Takodje je skandal sa MJ bio predmet kolumne Mirjane Djurdjevic u Ani i imao dosta komentara citalaca. A sto se tice ?specijalnog sanduka?, njega je svojevremeno kupila, o svom trosku, Radmila Milentijevic i platila ga tadasnjih 40.000 DEM. Mogu misliti kako se osecala ako je cula za cirkus koji su pravili sa laznjakom u Hramu i strazom naoruzanom do zuba. /P.s. a ako nije cula, licno cu joj, preko veze, proturiti aber/.

[mioba]

za cirkus koji su pravili sa laznjakom u Hramu i strazom naoruzanom do zuba.

hvala za podatke vinskameđutim, poenta ove priče ovde, na betonu, jeste da bi čak i da su u sanduk stavili original, to bio lažnjaknećemo pričati o knjizi, za to su neke druge temeovde samo o kontextu

[אַף אֶחָד]

ja nekog oterao? ccc. :) nisam znao za ovu pricu o miroslavljevom jevandjelju. pre neki mesec sam, u dublinu, na trinity collegu video the book of kells, i jos dve - the book of armagh i the book of durrow. ova poslednja iz vii veka, druge dve iz 8. i 9. dakle, 300 do 500 godina starije od mir.jev.a. sve tri, izlozene u vitrini. specijalaca nigde. napravljena je i citava izlozba koja pokriva svaku etapu izrade starih knjiga - od mastila, boja, tehnika, korica, papira, do uvecanih detalja iz svake od izlozenih knjiga. stvarno nije vazno sto su te knjige toliko starije od ove nase. nisu na mene ostavile poseban utisak - primenjena religijska umetnost me nikad nije preterano palila. ali jeste ostavio utisak beckettov endgame koji se davao u samuel beckett centru, i jesu ostavili utisak joyceov kulturni centar i martello tower, i jeste ostavio utisak oscarwildeovski trinity i yeatsovski dublin. kao sto mi je zanimljivo bilo da trazim slike iz uliksa, i slike iz hotela finbari i tolikih drugih dobrih romana i prica, kao sto mi je bilo uzbudljivo da se svako jutro spustim niz ulicu nassau pored mesta na kojem je joyce sreo noru. kad uporedis mirjev, sa the book of kells, sa ove distance tih 500 godina razlika ne deluje bitno. ali kad pogledas gde je irska knjizevnost 20/1 veka, a gde srpska, pa tu se razlike mere eonima.edit: vinska, ako mislimo na istu radmilu milentijevic, bolje joj doturi tempiranu bombu.

Edited October 15, 2007 by chandra

[mioba]

prženica

Edited October 17, 2007 by mioba

[vinska musica]

Najsrdacnije cestitke ekipi Betona na nagradi "Dushan Bogavac".

[אַף אֶחָד]

iz poslednjeg broja betona: rasturanje marije knezevicmarije knezevic se secam samo po prepisci sa anikom krstic i uredjivanju balcanisa. oba utiska bila su prilicno pozitivna. jel citao neko ove ugazene pesme? stvarno su toliko lose? s druge strane radu lazic nikako ne mirisem - pa ako i marijina poezija upada u isti kos, mozda je i zasluzila betoniranje. u istom broju i tekst o pajkicu. jako dobro potenciranje njegove dr.dzekil/mr.hajd prirode, premda mene pajkic pre podseca na goluma. da li se recenica "Samo su retki uspeli da se tokom vremena emancipuju od ovog kobnog uticaja." odnosi na lidera jedne mlade politicke stranke za kojeg znamo da je bio pajkicevac bas u vreme njegove konacne transformacije u desnicarsko djubre?vreme smrti i razonode - himna nacionalnog stroja. najslabiji prilog u betonu. sve manje mi prija ta vrsta neudubljenog jeftinog humora. nesto nalik poslednoj strani danasovog vikend dodatka. potpuno prevazidjena forma, dosadno, neinventivno, zaista nepotrebno. [miobice, vrati se, ovce tvoje ne mogu bez tebe... ]

[John Coltrane]

1 biser :)

[John Coltrane]

knjiga je u prodaji Srbija kao sprava...

[mioba]

Petak, 28. mart, 19 casovaCentar za kulturnu dekontaminacijuBirčaninova 21www.czkd.org.yu Tribina "SRBIJA KAO SPRAVA''Učesnici: Redakcija i saradnici kulturno propagandnog kompleta BETON

Srpska književna kritika se nikad nije sistematski pozabavila sferom direktnog prožimanja literature i ideologije, kulture i politike. Većina ozbiljnih istraživača je svesna estetskog šunda i/ili visoke ideološke zasićenosti dela čija će visina tiraža i broj izdanja, obeležiti jedno vreme, ali se time nikad neće adekvatno pozabaviti. Upravo kukavičluk i izrazita erozija moralne komponente zvanja univerzitetskog profesora, naučnog istraživača i književnog kritičara proizveli su zapušteno kulturno polje i ostavili prazan prostor. Projekat KPK Beton, koji se manifestuje rubrikom Mixer i tekstovima koji selektivno preispituju srpsko književno nasleđe, ima za cilj dekonstrukciju ?tvrde linije? mainstream srpske literature od početka osamdesetih. Reč je o uticajnim književnim delima koja sažimaju i konstruišu različite vidove ideologije nacionalizma.Ta su dela ostala bez adekvatne kritičke recepcije. Ona su nagrađivana, često izvođena, emitovana i preštampavana, zbog čega su i danas aktuelna i uticajna. Njihov uticaj raste uz činjenicu da takvi literarni projekti imaju svoje nastavljače i politički uticajne čitaoce, svoje političke ideologije i subkulturne pokrete. **** U prvoj knjizi edicije Beton Srbija kao sprava, prikupljeni su tekstovi iz rubrike Mixer, koji dekodiraju ideološki potencijal u delima nastalim u periodu od ranih osamdesetih do naših dana. Ideološki luk opisuju romani Danka Popovića Knjiga o Milutinu (1984), Vojislava Lubarde Vaznesenje (1989), obe verzije drame Ljubomira Simovića Boj na Kosovu (1988, 2002), roman Gorana Petrovića Opsada crkve Svetog Spasa (1996), poezija Milosava Tešića i Dragana Jovanovića Danilova, poema Matije Bećkovića ?Ćeraćemo se još? (1996), eseji Milorada Pavića Roman kao država (2004), knjiga poezije Rajka Petrova Noga Nedremano oko (2004) i najnoviji roman Dobrice Ćosića Vreme vlasti 2 (2007). Poseban kuriozitet predstavlja tekst o legionaru-profesionalnom ubici i piscu bestseler romana Miloradu Ulemeku, preko čije biografije ?kolektivno autorsko telo? heroizuje ratnog zločinca i atentatora na premijera Đinđića.

KPK Betonštampano izdanje svakog drugog utorka kao podlistak dnevnog lista DANAS internet izdanje www.elektrobeton.net

Edited March 26, 2008 by mioba

[אַף אֶחָד]

KPK Betonštampano izdanje svakog drugog utorka kao podlistak dnevnog lista DANAS internet izdanje www.elektrobeton.net

ehej, miobo! evo izvukla si me iz lurkovanja ozivljavanjem betona... :) na sajtu betona se pojavila zanimljiva prepiska:Na našem sajtu www.elektrobeton.net, u rubrici štemovanje, objavljene su reakcije dr MirjaneDetelić i prof. dr Zoje Karanović na tekst ?Ideologija brloga? Nemanje Mitrovića (Beton, br. 39). >>toplo preporucujem citanje i razvlacenje ucesnika prepiske po ovom topicu (vise od toga me ovaj militaristicki brlog nece videti. :P). ukratko, tema prepiske je da li se ista radi po naucnim institutima u zemlji nam srbiji. s jedne strane zakljucak mitrovica je da se ne radi nista (a ako se i nesto radi to nije vidljivo van granica srbije, pa se svodi na trla baba lan da joj prodje dan). s druge strane uvredjena reakcija karanovic i detelic - iznose svoje biografije, dokazuju da nisu deo brloga.veselje opste. nije me mrzelo da progooglam zoju karanovic. ne bih se upustao u dublju analizu njenih par radova koje sam uspeo da iskopam. na prvi pogled to deluje kao mlacenje prazne slame. tema poput 'Role of the Devil in Petrovic's Siege of the Holy Saviour Church' prijavljena na konferenciji Dracula 2000 govori sama za sebe. ajde da zanemarimo sto prof.karanovic smatra da jedno dupe od romana poput petrovicevog izbljuvka zasluzuje da bude predmet naucnog rada. i to sto zarad skupljanja poena kod ministarstva nauke plasira svoje sopstvene rezultate na teme koje ama bas nikog (osim nekog nesrecnog diplomca) nikad nece interesovati. i to sto se okitila zvanjem redovnog profesora, a da u duvanju svoje biografije mora da poteze letnje skole na kojima je ucestvovala i broj medjunarodnih konferencija koji bi trebao da bude normalan za prosecnog doktoranta. i to sto u biografiji kaze "Autor sam preko deset autorskih i priređenih knjiga i više od stotinu naučnih i stručnih radova. Neki od njih objavljeni su u stranim publikacijma, na engleskom jeziku.". ajde da sve to zanemarimo zajedno sa prof. karanovic. nije ona najgora. nije ona ni kriva sto je deo jednog nakaradnog sistema u kojem se smatra uspehom za jednog redovnog profesora objavljivanje nekoliko radova na engleskom jeziku. ali jeste kriva sto brani sistem i to je ono o cemu ima smisla govoriti i zasto je mitrovicev tekst bitan.sistem srpske nauke koji pociva na principima samodovoljnosti i izolacije. onog casa kada se diplomac domogne asistentske pozicije, on moze mirno da planira svojih naredni 40 godina dok ga kao redovnog profesora ne isprate u penziju. tokom te bogate naucne karijere tu i tamo ce reciklirati radove svojih prethodnika, objavice knjigu ili udzbenik kada stigne vreme da ga biraju u zvanje za koje je to neophodno, simulirace naucnu saradnju kroz ucesce na lokalnim srpsko-bugarskim, srpsko-beloruskim ili srpsko-srpskim konferencijama, stancovace studente jednako nezainteresovane za naucni rad i tako dalje, i tako dalje. sistem je moguc upravo zbog pocetne i stravicno opasne premise o nacionalnoj nauci. tako prof.karanovic (kao i mnoge druge njene kolege) ocigledno ne razume da njena biografija (uredna i po ps-u) ne znaci nista cim se makne iz zasticenog okruzenja. mozemo ga zvati rezervatom pre nego brlogom. problem pocinje vec na nivou obrazovanja koje pruzamo studentima. mi ih ne skolujemo, vec filtriramo najpodobnije koji ce se uklopiti u sistem. niti je iko spolja dobrodosao u taj sistem, niti sistem trpi izdaju. otvaranje sistema je nemoguce jer neminovno vodi njegovom raspadu. upravo to je razlog zasto se prof.karanovic tako zestoko bori da odbrani svoje pozicije iako ona sama nije najgrdji primer u srpskoj nauci (ma daleko od toga!). ali sistem se vise ne moze odrzati od onog casa kada je postalo moguce progooglati svako ime i utvrditi koliko je neko objavio radova i da li su i gde citirani. nije uopste bitno da li je to ISI baza ili bilo koja druga ili neki od globalnih pretrazivaca. otvorena razmena informacija je neophodan uslov naucnog rada, ali i smrtna presuda naucnom izolacionizmu.

[le petit nicolas]

i meni se cini da nase naucnike zulja vidljivost i merljivost. i ne samo njih :D nisam pazljivo citala taj predlog pa ga necu ni komentarisati, niti 'razvlaciti' ucesnike rasprave. uostalom, posto nisam izabrala akademsku karijeru, to bi bilo i neukusno.ipak, tuzno je da univerzitetski profesor, koji bi trebalo da cita i prati literaturu, nas nacionalni elektronski katalog zove "opsti katalog narodne biblioteke" to je i ilustrativno jer pokazuje da ne prati ni tu, ni druge slicne bibliografske baze. ne znam kako stoje stvari u prirodnim i tehnickim naukama, ali humaniora (narocito ova nacionalno vazna) je, uz retke izuzetke, smeh kroz suze. primer: najznacajnije studije nase narodne knjizevnosti dali su profesori sa beogradske katedre za svetsku knjizevnost (jos od sezdesetih godina proslog veka), a ne umne glave sa one stoglave katedarske hidre zvane srpski jezik i knjizevnost (ili obrnuto?). i tako...ako se nesto nije izmenilo u poslednjih desetak godina, naukometrija se uopste ne proucava na nasim fakultetima. stoji da merenje citiranosti i drugi njeni metodi nisu idealni. toga su bili svesni i njeni osnivaci, ameri & rusi (preporuka za citanje: de solla price, derek : little science, big science), pre pedesetak godina, ali - nemamo bolje, egzaktnije.information science poznaje i neke zakone pomocu kojih se moze doci do (nesto nepreciznijeg) spiska onog sto je od publikovanog bitno za jednu nauku (lotkin, zipfov, narocito bradfordov). ali, ko ce o tome obavestiti nase poslenike nauke? ovi cuvari nacionalnih blaga su pre svega strucnjaci za dokazivanje kako su njihove nauke 'nepojmljive obicnom umu' i ne mogu se udenuti ni u jedan normalnom svetu poznat sablon i sistem. cuvari svete vatre, bas!u clanku koji je pokrenuo diskusiju smeta mi ton koji bih nazvala ozucenim i likujucim.poz

[gospa buba]

i meni se cini da nase naucnike zulja vidljivost i merljivost. i ne samo njih :D ...

naravno da zulja, to je ono sto najvishe zulja, narochito od kad je pochetkom (ovog) veka uvedena opshta vidljivost i merljivost. u tehnici i prirodi to nije (bash) tolika novotarija, ali svejedno se pri svakom drzavnom prevratu najprvo udara na vidljivost, merljivost i kriterijume. pa tako i sad kad smo pogubili 15%. a kako je kod knjizevnika - mogu da zamislim...chitala originalni chlanak, al dajte neki link, di je ta prepiska? isto u betonu?