Utisak nedelje

[beatakeshi]

Milomir Marić.

Ko kaže da ne postoji sloboda izbora, nego ste vi mnogo izbirljivi. Belolistićari jedni.

[Turnbull]

Au, jbt, sudar titana

[akibono]

traje Sarapa do 10....

a Vučićević je u svojim novinama prozvao Verana Matića da je glavni kandidat za novog direktora RTSa, a pošto mu samo pertle vire iz 'onog' mesta onda je to očigledno zvanična opcija (https://pbs.twimg.com/media/BnXZ7E9IMAAGq8O.jpg).... dakle i to je jedan sudar titana 

Edited May 12, 2014 by akibono

[Turnbull]

Da, bre, Veran!

 

Pa dobro, tu ipak nema dileme. Veran može da bude i ovakav i onakav, ali Vučko zvani stoka bezrepa, ne može s njim da se meri ni u najluđem snu.

[Turnbull]

Inače, štrecnem se svaki put kad vidim ludački naziv Vučkove kolumne, sa sve onom njegovom psiho facom. "DOOOOOSTA ZLOOOOOČINAAAAAAA!"

 

 

 

[Turnbull]

Aaaaaaargh!!!

 

 

 

Opozicija u Srbiji nikad nije bila slabija, barem ne od ponovnog uvođenja višepartizma 1990. Ovo se ne odnosi toliko na broj poslanika, jer je te godine tadašnji DS imao samo sedam poslanika, koliko na nešto drugo.

Naime, na izborima 1990. imali smo ubedljivu dominaciju SPS-a kome se suprotstavila nejaka opozicija; sedmorica poslanika tadašnjeg DS-a, uz još nekolicinu iz SPO-a, predstavljali su dašak slobode i nagoveštaj promena u do tada jednoumnoj Srbiji koja je pokazivala ozbiljnu želju da to ostane i nadalje.

Današnja situacija sasvim je drugačija: vladajuća, ubedljiva većina sada praktično zastupa nekadašnju opozicionu politiku, želi ubrzan pristup Srbije Evropskoj uniji, modernizaciju zemlje i zalaže se za reforme. U takvoj situaciji opozicija se ponaša kao riba na suvom, izvučena je iz svog prirodnog staništa, nema više ekskluzivno pravo na ideje koje je propagirala i na kojima je živela godinama, nije više nezamenljiva i neophodna i jednostavno - ne zna šta će sa sobom.

I tako dezorijentisana i zbunjena okreće se sebi, bavi se autodestruiranjem, frakcionaškim borbama, čistkama, cepanjem, rasitnjavanjem... Jednom rečju, vrši svoje daljnje obesmišljavanje. Njen odnos prema vlasti sve više postaje ličan, načelna neslaganja bivaju potisnuta netrpeljivošću prema konkretnoj ličnosti iz vlasti, što po pravilu izaziva povratnu reakciju, zbog čega politika kao javna delatnost, umesto borbe idejama, počinje sve više da biva poligon za napade na ljude i srozava se na nivo kafanskih razmirica i piljarskih svađa.

A šta bi ta i takva opozicija trebalo da radi?

Za početak, morala bi da prestane da se bavi sobom i počne da razmišlja o građanima Srbije i njihovim potrebama. Ali ne na populistički način. Ne treba, na primer, da priželjkuje i čeka da stranci na vlasti crkne krava. Ne treba da živi u nadi da će se SNS ulupati o sopstvene reforme i da će biti odnet talasom nekog eventualnog budućeg narodnog nezadovoljstva. Ne zato što je to stranački gledano nepametno, već zato što je sebično i neodgovorno prema građanima.

Dragoljub Žarković, jedan od retkih koji o ovoj temi razmišlja i o tome javno govori, u svojoj kolumni, analizirajući nepovoljnu ekonomsku situaciju, zaključuje: "Pošteno je reći da SNS nije takvoj situaciji dao odlučujući doprinos. A njima je zapalo da vlast preuzmu u trenutku svođenja računa i patriotska je dužnost da im se u tom raščišćavanju Augijeve štale pomogne..."

Ovde bi možda bilo prostora da debatujemo ko je sve i koliko doprineo stanju Augijevih štala, ali od toga ne bi bilo naročite vajde. Bolje da vidimo šta ćemo sad.

Opoziciji, prva je premisa, neophodno je potrebna nova ideja, potreban je raison d'etre, razlog postojanja, kako bi ponovo postala relevantna. Srbiji, složićemo se lako oko druge premise, potrebna je opozicija. Treća premisa je Žarkovićeva: ona mora da ima osećaj za svoju "patriotsku dužnost". Možemo dužnost krstiti i drugačije, odgovornošću za teškoće kroz koje zemlja prolazi i brigom za budućnost, možemo je nazvati i domaćinskim ponašanjem, ali svodi se na isto.

Moje gimnazijsko znanje logike kaže da iz ove tri premise proizilazi samo jedan zaključak: opozicija treba da formuliše politiku aktivne miroljubive koegzistencije.

Termin sam pozajmio od tvoraca jugoslovenske spoljne politike u vreme stvaranja Pokreta nesvrstanih zato što mi se čini da tačno opisuje današnji unutrašnjopolitički zadatak onog što je nekad bila DS. Jer šta to ima opozicija što vlast nema? Pa ima znanja i iskustva koja je stekla zahvaljujući godinama provedenim na određenim mestima kojima predstavnici današnje vlasti, po prirodi stvari, nisu imali pristup. Zašto bi taj resurs propadao neiskorišćen? Bilo bi mnogo korisnije za opoziciju, za vlast, za građane, da opozicija ta svoja znanja i iskustva podeli sa vlašću tako što će svakodnevno izlaziti sa konkretnim predlozima, idejama, sugestijama i savetima, a ako treba i priskakati u pomoć Vladi na neki drugi način.

Ako smo, mireći se sa SPS-om, mogli i da delimo bol jer je to bilo politički oportuno i civilizacijski korisno, sad bi u najmanju ruku bilo korektno podeliti i bol koji će izazvati najavljene reforme. I na svaki način pomoći da taj bol što pre umine kako bi svima bilo bolje.

 

 Objavljeno u "Našim Novinama" 10. maja 2014.

[teacher]

 

Hospitalizujte umobolnika...

 

Sent from my iPad using Tapatalk HD

[svashtabezneshto]

Ako sam dobro razumela, Krle očekuje, traži, zahteva da se opozicija poda™ vlasti?

[malkin]

razlog postojanja opozicije treba da bude miroljubiva koegzistencija sa vlašću. puko mi je mozak na pola. dajte čoveku odmah neku od onih nagrada za tupana!

[Turnbull]

et SBN

 

Na polzu svoju, svojega naroda i čitavog čovečanstva!

Edited May 12, 2014 by Turnbull

[ficfiric]

Ovaj covek mora dobiti svoj smajli

 

[kud u maglu Simoviću]

krle, keks za konje

[gospa buba]

Ovaj covek mora dobiti svoj smajli

ali da se okrene an fas! da se vide naochare ucelo!

[beatakeshi]

krle, keks za konje

[ficfiric]

'vako