расејан Posted February 12, 2014 Posted February 12, 2014 Ае добро... ево га Црни (мада има једну белу мрљу на стомаку), који није однет на село јер нисмо могли да га ухватимо. По редоследу рођења, Јоханино пето до дванаесто дете... (од досадашњих 23).
twisted Posted February 12, 2014 Posted February 12, 2014 Tošinder sve više vremena provodi oponašajući nas...
Alis Posted February 12, 2014 Posted February 12, 2014 kakve su sve cakane i od mene isto jedna losa telefonska, od pre neki dan. moja lujka napokon legla na lezaljku kupljenu joj jos pre dva meseca
Barsa Posted February 12, 2014 Posted February 12, 2014 Ova je od proletos/letos, volije terasu vise nego ista :) Jedva ga naucismo da se ne pentra na ogradu
расејан Posted February 13, 2014 Posted February 13, 2014 Кад човек нема авлију и дрвеће, мора да се сналази, јебига.
slepa živana Posted February 13, 2014 Posted February 13, 2014 Кад човек нема авлију и дрвеће, мора да се сналази, јебига. meni je ovo lepše od prirode
Arkadija Posted February 13, 2014 Posted February 13, 2014 Catsfriendlyhouse :D Verujem da ova moja spodoba, iz inata, ne bi koristila sve pogodnosti takvog okruženja, nego bi nameno išao po podu.
Frau Gabrijela Posted February 13, 2014 Posted February 13, 2014 super su ovi mačeći prostori. i ja bih se verala s mačkama. :) prijavljujem da je moja povređena mačka svaki dan vidno bolje, sve lakše i lepše hoda. dan pošto sam kukala ovde ispostavilo se da osim povrede imamo i problem odlaska u wc. zakažem ja opet kod veterinarke, pozovem taksi, uzmem macu u naručje jer je sam od korpe odustala pošto je lagano izašla iz nje i onako kljakava. siđem da sačekamo taksi i maca mi se iskobelja iz naručja i utekne u podrum. ne bi to bilo strašno da nisu otvorena vrata koja vode u atomsko sklonište iz kog se grana splet tunela koji vode kilometrima ko zna gde. premrla sam. izađem, taksista stigao. otkažem taksi, a on čovek kaže da će sačekati par minuta u slučaju da je nađem. odem po lampu i pomoć. vratim se u katakombe, dozivam, tumaram, nema je. pozovem veterinarku da otkažem. ona se začudi što sam zvala taksi, zar nemam kola, došla bi ona. nemam, sad mi kažeš <_<. tumaramo još malo tim tunelima, kroz višegodišnju paučinu, prilično zastrašujuće sve to izgleda iako je potpuno prazno i naiđemo na macu kako čuči u nekom otvoru gde jedva ruku mogu da zavučem. ako bi se pomerila još malo, nema šanse da je dohvatim. rizikujem i uspem da je uhvatim. tih par, najviše desetak, minuta bili su mi kao večnost. vratimo se u stan, opet zovem veterinarku, kao kreten. dođe ona, pogleda je. stomak nije tvrd, ne buni se na pritisak, živahna je, jede. jedva smo je zadržale dok je merila temperaturu i davala terapiju. predložila mi je da je tokom noći pustim da ide u podrum jer tamo kidiše kad god je iznesem napolje. stan nije njena teritorija i ma koliko se ja trudila da joj ugodim, ipak to nije ono na šta je ona navikla. teška srca sam poslušala tako da je maca ostavljena pretprošlu noć da ide gde ona želi. sve bi bilo ok da se pojavila sutradan da je nahranim i dam terapiju, ali nije. skoro 24 sata nije htela da se javi, a milion puta sam prošla kraj njenog skrovišta dok sam je tražila. dakle sinoć, posle n-te potrage, nađemo malog baksuza, nahranimo, obavimo sve što treba, ali ne mogu da znam da li je obavila sve fiziološke radnje ili nije. ona lepo zaspi i ja odlučim da je ostavim u stanu jer idem rano na posao, pa ću je pustiti. međutim njoj se išlo napolje u pola pet. kmekla je i morala sam da ustanem da je pustim. posle nisam ni zaspala, ali to nije bitno. danas se nije skrivala. pojavila se čim sam je zvala. donela sam je, dala terapiju, hranu, malo smo se mazile i onda je tražila da ide. to liči na redovno stanje. juče sam premrla od brige, danas mi je već mnogo lakše, vidi se po njoj da je dobro. jedino što ne mogu znati da li ima problema sa stomakom. ne znam kako da ustanovim da li se propisno olakšala. ukratko to je to. šarmirala je veterinarku, pola komšiluka nam je dolazilo da je poseti, njen društveni život nije trpeo u svoj ovoj muci.
Frau Gabrijela Posted February 14, 2014 Posted February 14, 2014 jutros, kada sam krenula na posao, bila je ispred stana i htela da uđe, ali nisam smela da je ostavim samu n sati. teška srca je nisam primila, ali sam joj, za utehu, dala da jede. zato je sad ovde, dočekala me je ispred ulaza i popela se sa mnom. i opet je gladna, spopala ju je neka svetska glad. ipak me ne mrzi što sam je mučila terapijom. :) držim fige da više ne bude ništa da se piše na temu, preterala sam. kad uhvatim trenutak da je slikam, okačiću ovde.
renne Posted February 14, 2014 Posted February 14, 2014 Odlične vesti Послато са SM-N9005 уз помоћ Тапатока
katamaran Posted February 14, 2014 Posted February 14, 2014 Bas mi je drago da je ok :) Moji macori sterilisani u sredu Kod starijeg se za sada nije primilo jer naskace na sve zivo nesmanjenom zestinom. Malisa se jedva usudjuje da izadje u dvoriste za sada.
tazza Posted February 14, 2014 Posted February 14, 2014 Haha, treba vremena da hormoni izađu iz njega, možeš da računaš i na mesec dana :) Drago mi je da su svi macosi dobro.
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now