Sandens Posted December 26, 2017 Posted December 26, 2017 If we take what we can see - the engines driving us mad, lovers finally hating; this fish in the market staring upward into our minds; flowers rotting, flies web-caught; riots, roars of caged lions clowns in love with dollar bills, nations moving people like pawns; daylight thieves with beautiful nighttime wives and wines; the crowded jails, the commonplace unemployed, dying grass, 2-bit fires; men old enough to love the grave. These things, and others, in content show life swinging on a rotten axis. But they've left us a bit of music and a spiked show in the corner, a jigger of scotch, a blue necktie, a small volume of poems by Rimbaud, a horse running as if the devil were twisting his tail over bluegrass and screaming, and then, love again like a streetcar turning the corner on time, the city waiting, the wine and the flowers, the water walking across the lake and summer and winter and summer and summer and winter again. Bukowski.
Hella Posted March 21, 2018 Posted March 21, 2018 danas se obeležava svetski dan poezije dakle dan zgubidanstva depresije alkoholizma narkomanije nesreće i naivnosti iskoristićemo ovaj svečani trenutak za citat o Svecu kineske poezije Prihvatio je filozofiju Liu Linga, koji je uvek želeo da ga prate dvojica sluga, jedan s neiscrpnim zalihama vina, a drugi s lopatom da ga zakopa tamo gde se sruši; jer, kako je govorio Liu: "Poslovi ovog sveta nisu ništa više of vodene trave s obala reke." (...) Njegove poslednje godine su bile ispunjene ogorčenjem, jer nikada nije zastao kako bi zaradio novac, a u haosu revolucije i rata nije pronašao nijednog kralja koji bi sprečio da umre od gladi, što je prirodna nagrada poeziji.
I*m with the pilots Posted March 21, 2018 Posted March 21, 2018 BLAGAJNICA IZ “TOMMYJA” NA SPLITSKOM ŽNJANU neobično lijepa ženasrednjih tridesetihsjajnih očiju i napetih grudinapadno se smješkadok prebire finim prstimapo tvojoj potrošačkoj košaricipunoj lakog špeceraja. među policama hipermarketauz drndanje tamburašaodjekuje ulickani Škoro,klima uređaj radi,kolica kao po ledu savršeno klizei ona ima 3.500 kunskih razloga za sreću,prije svega zato jer raspolažestalnim poslom u zemljiblaženo upokojenog proletarijata, osim togatu je i povlasticada po akcijskoj cijenikući vuče bàle pridavljenih porilukâkvrcnute riže, ulubljenih poma i ocvalog kelja…čak se i ozareno šalisa šeficom, sredovječnom čapljomrodentskoga lica,ali ne baš odveć smjelo,da se ne naruši blagoglasjehijerarhijske notne skaleraspjevanog kapitala. i dok se naginjeda dohvati trokut livanjskoga sirajasno razabireš krupnu bradavicu (ljeto je!)ispupčenu kao grimizno dugmeza lansiranje nuklearne rakete. da je Boris Maruna živ,predstavio bi se kao poduzetnik iz Zaragoze,šarmirao je na pristojnom španjolskom,tom nebeskom jeziku vječnih sapunica– kao da smo u Torremolinosu 1975. –ponudivši joj uzgred jednokratni dodatak na plaću,uz stanovitu uslugu iz karnalne domenegospodarskih varijabli. ali ti nažalost naprosto nisitoliko dobar pjesnik. “Gotovina” – samo tiho kažeš,ne misleći pritom naravnona Antu. Damir Šodan (Split, 1964), pjesnik, prevoditelj, urednik i nagrađivani dramski pisac. Dosada je objavio dvadesetak naslova, uključujući i antologiju suvremene hrvatske „stvarnosne“ poezije, Drugom stranom (2010), kao i prijevode poezije Charlesa Bukowskog, Raymonda Carvera, Charlesa Simica, Leonarda Cohena, Franka O’Hare i dr. Urednik je u časopisima Quorum i Poezija, u Zagrebu, i član Hrvatskog centra PEN-a i hdp-a. Živi u Den Haagu i u Splitu
beyoncé Posted March 21, 2018 Posted March 21, 2018 sad imam prisilnu sliku nekakvog helle i morisija kako šetaju po groblju hodaju i pričaju, buketić suvog cveća u zadnjem džepu farmerki povremeno zastanu, polemišu o poeziji s helline strane grobovi kitsa i jejtsa, a s morisijeve vajldov
SundayMorning Posted May 8, 2018 Posted May 8, 2018 Mostarske kiše U Mostaru sam voleo neku Svetlanu Jedne jeseni Jao kad bih znao sa kim sada spava Ne bi joj glava, ne bi joj glava Jao kad bih znao ko je sada ljubi Ne bi mu zubi, ne bi mu zubi Jao kad bih znao ko to u meni bere Kajsije još nedozrele Govorio sam joj ti si derište ti si Balavica Sve sam joj govorio I plakala je na moje ruke, na moje reči Govorio sam joj ti si anđeo, ti si đavo Telo ti zrelo, šta se praviš svetica A padale su svu noć neke modre kiše Nad Mostarom Nije bilo sunca, nije bilo ptica, ničeg Nije bilo Pitala me je imam li brata, šta studiram Jesam li Hrvat, volim li Rilkea, sve me Je pitala Pitala me je da li bih mogao sa svakom Tako sačuvaj bože Da li je volim tiho je pitala A padale su nad Mostarom neke modre Kiše Ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini Ali nije htela to da čini, nije htela Il nije smela, vrag bi joj znao Jesen je, ta mrtva jesen na oknima Njene oči ptica, njena bedra srna Imala je mladež, mladež je imala Ne smem da kažem Imala je mladež mali ljubičasti ili mi Se čini Pitala me je da li sam Hrvat imam li Devojku Volim li Rilkea, sve me je pitala A na oknu su ko božićni zvončići moga Detinjstva zvonile kapi A noćna pesma tekla tihano niz donju Mahalu Ej Sulejmana othranila majka Ona je prostrla svoje godine po parketu Njene su oči bile pune kao zrele breskve Njene su dojke bile tople ko mali psići Govorio sam joj da je glupava, da se pravi Važna Svetlana Svetlana znaš li da je Atomski vek De Gol, Gagarin i koještarije, sve sam Joj govorio Ona je plakala, ona je plakala Vodio sam je po kujundžiluku po Aščinicama Svuda sam je vodio U pećine je skrivao, na čardak nosio Pod mostovima se igrali žmurke Neretva Ždrebica Pod Starim mostom Crnjanskog joj Govorio Što je divan, šaputala je, što je divan Kolena joj crtao u vlažnom pesku Smejala se tako vedro, tako nevino ko Prvi ljiljani U džamije je vodio Karađoz beg mrtav Premrtav Pod teškim turbetom Na grob Šantićev cveće je odnela malo Plakala kao i sve žene Svuda sam je vodio Sada je ovo leto Sad sam sasvim drugi, pišem neke pesme U jednom listu pola stupca za Peru Zupca I ništa više A padale su svu noć nad Mostarom neke Modre kiše Ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini Al nije htela to da čini, nije htela Il nije smela, vrag bi joj znao Ni ono nebo ni ono oblačje ni one Krovove Bledunjavo sunce izgladnjelog dečaka Nad Mostarom Ne umem zaboraviti Ni njenu kosu njen mali jezik kao jagodu Njen smeh što je umeo zaboleti kao Kletva Onu molitvu u kapeli na Belom Bregu Bog je veliki, govorila je, nadživeće naša Ni one teške modre kiše O jesen besplodna njena jesen Govorila je o filmovima o Džemsu Dinu Sve je govorila malo tužno malo Plačljivo o Karenjini Govorila je Klojd Grifits ne bi umeo Ni mrava zgaziti Smejao sam se, ti si glupa on je ubica Ti si dete Ni one ulice one prodavnice poslednjeg Izdanja Oslobođenja Ni ono grožđe polusvelo u izlozima ne Umem zaboraviti Onu besplodnu gorku jesen nad Mostarom One kiše Ljubila me je po cele noći, grlila me i Ništa više Majke mi ništa drugo nismo Posle su opet bila leta posle su opet Bile kiše Jedno jedino malo pismo iz Ljubljane Otkud tamo Ni ono lišće po trotoarima ni one dane Ja više ne mogu, ja više ne umem Izbrisati Piše mi pita me šta radim, kako živim Imam li devojku Da li ikad pomislim na nju na onu našu jesen Na one kiše Ona je i sad kaže ista kune se Bogom Potpuno ista Da joj verujem da se smejem davno sam Davno prokleo Hrista A i do nje mi baš nije stalo klela se Ne klela Mora se tako ne vrede laži Govorio sam joj o Ljermontovu o Sagalu Sve sam joj govorio Vukla je sa sobom neku staru Cvajgovu Knjigu čitala popodne U kosi joj bilo zapretano leto žutilo Sunca malo mora Prve joj noći i koža bila pomalo slana Ribe zaspale u njenoj krvi Smejali smo se dečacima što su skakali Sa mostova za cigarete Smejali smo se jer nije leto a oni skacu baš Su deca Govorila je mogu umreti mogu dobiti Upalu pluća Onda su dolazile njene ćutnje duge Preduge Mogao sam slobodno misliti o svemu Razbistrit Spinozu Sate i sate mogao sam komotno gledati Druge, bacati oblutke Dole niz stenje, mogao sam sasvim otići Nekud otić daleko Mogao sam umreti onako sam u njenom Krilu, samlji od sviju Mogao sam se pretvoriti u pticu, u vodu U stenu, sve sam mogao Prste je imala dugačke krhke beskrvne A hitre Igrali smo se buba-mara i skrivalice Svetlana izađi eto te pod stenom nisam Valjda ćorav Nisam ja blesav hajde šta se kaniš Dobićeš batine Kad je ona tražila mogao sam pobjeći u U samu reku našla bi me Namiriše me kaže odmah pozna me dobro Nisam joj nikad verovao valjda je stalno Curila kroz prste Volela je kestenje kupili smo ga po Rondou Nosila ga je u sobu vešala o končiće Volela je ruže one jesenje ja sam joj Donosio Kad svenu stavljala ih je u neku kutiju Pitao sam je šta misli o ovom svetu Veruje li u komunizam Da li bi se menjala za Natašu Rostovu Svašta sam je pitao Ponekad glupo znam ja to i te kako Pitao sam je da li bi volela malog sina Recimo plavog Skakala je od ushićenja hoće hoće A onda odjednom padala je u neke tuge Ko mrtvo voće Ne sme i ne sme, ne bi to ona ni za Živu glavu Vidi ti njega, misli tek tako, kao da je ona Pala s Jupitera Ko je to recimo Zubac Pera da baš on a Ne neko drugi Taman posla, kao da je on u najmanju ruku Brando ili takvi Govorio sam joj ti si glupa ti si pametna Ti si đavo Ti si anđeo sve sam joj govorio ništa mi Nije verovala Vi ste muškarci rođeni lažovi vi ste hulje Svašta je govorila A padale su nad Mostarom neke modre kiše Stvarno sam voleo tu Svetlanu jedne jeseni Kad bi' znao sa kim sada spava ne bi mu glava Ne bi mu glava jao kad bi' znao ko je sada ljubi Ne bi mu zubi, ne bi mu zubi jao kad bi' znao ko to U meni bere kajsije još nedozrele. 1965. Pero Zubac
halloween Posted July 14, 2018 Posted July 14, 2018 Čarls Bukovski Borodin kada sledeći put slušate Borodina setite se da je bio samo hemičar koji je pisao muziku da se opusti; kuća mu je uvek bila prepuna ljudi – studenti, umetnici, pijanci, skitnice, i nikada nije znao da kaže ne. kada sledeći put slušate Borodina setite se da je njegova žena koristila njegove kompozicije da njima obloži kutije za mačke ili da pokrije tegle sa kiselim mlekom; patila je od astme i nesanice i hranila ga rovitim jajima a kada bi tražio da pokrije glavu da bi prigušio zvuke u kući davala mu je samo čaršav; osim toga, obično je neko bio u njegovom krevetu (spavali su odvojeno kada su uopšte spavali) i pošto su sve stolice obično bile zauzete često je spavao na stepeništu umotan u stari šal; govorila mu je kada da podseče nokte, da ne peva ili zviždi niti da stavlja previše limuna u čaj ili ga cedi kašikom; Simfonija broj 2 u B minor Princ Igor Na stepama Srednje Azije spavao je samo ako stavi tamnu tkaninu preko očiju; 1887. došao je na bal na Medicinskoj Akademiji odeven u šaljivu narodnu nošnju izgledao je izuzetno veselo i kada je pao na pod mislili su da izigrava klovna. kada sledeći put slušate Borodina, setite se…
beyoncé Posted September 10, 2018 Posted September 10, 2018 bablje je ljeto, nosim kćer u park. njena stopala već vise ispod mojih koljena, ali ne odustajem. idemo na sustipan, na staro groblje, tražiti vjeverice. kad se umorim spustim je, a ona je i prije hodala brže od mene. obožavam tu kćer, njenu svilenu glavu, izobilje djetinjstva, ulice prostranije od onih u kojima sam odrastala trčeći, svijet sa širim zamahom u kretnji, bogatiji. bablje ljeto počinje dugom niskom popodneva krcatih vremenom za nas. zajedničke godine lijeno se protežu ispod mojih koljena. dopusti mi da te nosim dok ne dodirneš tlo. ti si bez sumnje najljepša. olja savičević ivančević
Matilda Ivancic Posted November 27, 2018 Posted November 27, 2018 RASAP MENE I dogodi se tako da imam dva tri srca da imam glavu manje i neku ruku više i visoka ramena daleko iznad vriska da imam krv u krvi u krilu koja njiše tepavo jedno sunce i tješi ga kad grca i dogodi se da me odjednom ima mnogo zaista mnogo ima pa postane mi bliska ptica, toliko bliska pa da joj kažem zjeno i prisna neka travka i drago ime njeno pa da joj kažem glavo pa da joj kažem nogo I dogodi se tako da trebaju mi prsti da trebaju mi usne i da mi cvijeće treba i dogodi se naglo da imam mnogo tijela pa sjedim mu na rubu osluškujem mu plimu a zjena raste raste ponestaje joj neba zaljubilo se stablo u sjekiru i zimu napustila me glava a zvijezda u me sjela pa prožimlju me njeni korijeni britki čvrsti I dogodi se tako da dođe k meni grana pa da mi traži jeku i da mi uho traži a pjevica mi neka oduzme čudo glasa i dogodi se tako da ima me u raži pa porezano stablo - ono je moja rana ono su moje ruke što klasaju iz klasa I dogodi se tako da neke ruke hoću od mojih mnogo mekše i neku bijelju kožu i ružu ljepše krvi što dvije dojke nosi da oduži se vatri za vatru tijelom novim pa pridruži se tada po istom čudu k voću i dogodi se tako da cvijet od mene prosi poneku moju glavu da izbjegne sam nožu I dogodi se tako odjednom da me nema na meni nigdje - čekam da ponovno mi vrati daleka rijeka uho i šuma dio glasa (a poklanjam joj drugi jer što bi šuma nijema) i da mi vrate srce nemarne neke ptice da mi se vrate prsti iz povaljanih vlati da zatim vratim oči - jedno iz svakog klasa i da mi zemlja vrati neizbrisano lice I dogodi se tako da imam srca dvatri da imam glavu manje i neku ruku više da mi je ptica bliska pa da joj kažem zjeno da iskopam joj škrapu u sebi i da njeno ime od srca kidam i da joj vratim krilo (da šapćem joj o suncu i o dobroti kiše) da njivi kažem glavo i da joj kažem nogo da raste krv u krvi i pjeva noć u vatri i dogodi se tako da bilo me je mnogo i dogodi se tako da malo me je biloLuko Paljetak
beyoncé Posted November 27, 2018 Posted November 27, 2018 dobri đak avangarde, tomaž šalamun Duma 1964 Sjeban od Apsoluta nažderan devica i drugih tronutih na smrt volim vas, o, bližnji, boga oca dosetko krotka volim vas, o, celovite ličnosti pogleda slatkog u mom se duhu pokrenula milost o, vlasnici duševnih patnji o, dresirani intelektualci znojanih ručica o, logičari vegetarijanci s dioptrijom minus petnaest o, rektori s brnjicama o, ideolozi u pratnji svojih kurvi ideologija o, doktori nauka što loške medenjake i interpunkciju prežvakavate o, mumije akademske što bolu i strasti aplaudirate ti, Paskalu, koji si dao sve od sebe, i, ti, Bah, kome se, eto, posrećilo o, liričari što hlapite neizrecivo slasno o, hortikulturo, prosvetitelji i ptice lastavice o, socijalizmu a la Luj XIV ili kako zaštiti jadne životinjice o, sto trideset i pet ustavotvornih organa ili šta činiti da crknuta mačka ne zaudara o, revolucionarne mase ili gde je taj sanatorijum što bi našu impotenciju lečio Hodio sam zemljom našom i dobio čir na želucu zemlja Cimpermana i njihovih bubuljičavih obožavateljki zemlja slugu mitova i pedagogije o, Slovenci kremeniti, nazebli ste predmet istorije ČOVJEK Danas je Božić. Kurčić mi landara. Već cijeli dan se ljubim s Tobom i gledam kišne kapi. Padaju na snijeg. Nosim tamnoplavi pulover. Malo me trese. Ganuće mi je prilično iznurilo vrat. Ali zahvalan sam kao pas, kao slon, kao krava. Tvoje noge su veličanstvene. Tvoje ruke bole od mirisa, ljubljenja, milovanja. Jedem svaku Tvoju stanicu. Rastapam Ti mrenu. Urlam. Tijelo mi narasta. Je li velika ljubav osjećanje svake kapi vode, koja klizne kožom zemlje, kada se pretače u more? Sat sam i pijesak u njemu. Cvijet sam i rukavica. Slatko srce, koje se napuše pri svakom pulsiranju torbe. Mač me boli. Pleća mi šište. Bazen me okružio i trlja me o svoje zidove. O, kruhu! Kao kada dlanom pipaš morske vile, njihove crne nježne gubice, koje ih malo bole i malo svrbe, a snaga Boga baca te kao klepe na pod. GLAVE Treba otići na njivu gde raste kupus koji je ravnomerno zasađen. Ljudi neka se podele na dve grupe. Prva gru- pa neka legne na stomak pored svake druge glave kupusa i neka je pojede a da se pri tom ne ispomaže rukama niti da ustaje. Kad to obavi, neka ode kući. Druga grupa neka se zako- pa do vrata tačno na mestima gde se vide korenovi, tako da se vidi kupus, glava, kupus, glava, a ako se pogleda u dijagonali, samo kupus.
Sara Posted January 28, 2019 Posted January 28, 2019 dzeni dzozef Kada ostarim nosiću haljinu boje purpuraI crven šešir koji ne ide a i ne stoji mi, Trošiću penziju na piće, letnje rukavice i satenske cipele I pričati kako nemam para ni za hleb. Kada se umorim sešću na ivičnjak, Skupljaću reklamne uzorke po radnjama i pritiskati alarmnu dugmad Vući štap uz gelendere Nadoknadjivaću propušteno u trezvenoj mladosti. Izlaziću na kišu u kućnim papučama Brati cveće po tudjim baštama Gomilaću pera, olovke i druge tričarije I početi da pljujem. A sada još moramo paziti da nam odeća ne pokisne Plaćati na vreme kiriju i ne psovati na ulici Pružati dobar primer deci Pozivati prijatelje na večeru i čitati novine. A možda bi trebalo da se već pomalo pripremam Da ljudi koji me znaju ne budu iznenađeni Kad odjednom ostarim i počnem purpurno da se odevam. 1
Sandens Posted March 12, 2019 Posted March 12, 2019 Prijatelji, izvršite pesnikovu poslednju volju: Kad me sa đubretom na jutarnjim ulicama smetlari mrtvog pokupe, ne recite "Bog da prosti!", jer ja sam prosio za koru hleba i Bogu pokazivao tabane i pete.. U rupu za mrtvu paščad strpajte moje kosti — Tako će pravedno biti sahranjeno dobro dete. Ne žalite me: ja sam za života kao plačna vrba proplakao za sobom, moje je sve u ovom testamentu što danas pišem: Ako jedna gospa bude želela da spava naporedo s mojim grobom okrenite joj glavu ka mome srcu.. Više moje glave ni ploče ni poprsja, kad budem silazio niz stepenice pakla ili neba.. Ne treba časti skitaču, koji je celim životom žudeo samo čašicu ljubavi i koru hleba. Užarenom iglom po mojoj koži zapišite ove reči: "Spavaj prvi put mirno, druže Drainče, veliki naš putniče" I ništa više!
beyoncé Posted March 22, 2019 Posted March 22, 2019 "wichita vortex sutra", antiratna poema alena ginzberga muzika: filip glas klavir: branka parlić čita: diana kržanić tepavac
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now