Avijacija u Srba i regionu

[Peter Fan]

kako moze biti pomak kad i pored ulaganja ostane ista margina?

Nije racunovodstveni pomak, ali je kvalitativni jer razvoj novih proizvoda/usluga kosta i tesko je to izvesti a da se margine ne istanje. Pogotovo u ovom slucaju gdje je reorganizacija / transformacija firme bila ekvivalent promjeni pola: novi tipovi aviona, nove destinacije, re-branding, itd.

 

Mada, Budja je u pravu, finansijki izvjetaj se moze frizirati da se stanje prikaze boljim nego sto jeste. Npr. trebalo bi citati detalje da se vidi koji i koliko je troskova amortizirano, + interkompanijski troskovi, itd.

[nenad]

 

Nije racunovodstveni pomak, ali je kvalitativni jer razvoj novih proizvoda/usluga kosta i tesko je to izvesti a da se margine ne istanje. Pogotovo u ovom slucaju gdje je reorganizacija / transformacija firme bila ekvivalent promjeni pola: novi tipovi aviona, nove destinacije, re-branding, itd.

 

Mada, Budja je u pravu, finansijki izvjetaj se moze frizirati da se stanje prikaze boljim nego sto jeste. Npr. trebalo bi citati detalje da se vidi koji i koliko je troskova amortizirano, + interkompanijski troskovi, itd.

 

 

 

ne razumem se mnogo u avio industriju, ali mi ne zvuci logicno da razvoj novih usluga vuce smanjene margine. 

 

slazemo se u vezi ovoga sto je budja napisao, posebno za interkompanijske troskove.

 

sto se tice price oko er srbije i drzavnih donacije, treba u racunicu uzeti i aerodrom. kontam da se dobar deo donacija drzavi vratio preko profita aerodroma.

[Peter Fan]

Pa recimo preobuka osoblja na novi tip aviona, razvijanje novih destinacija, neefikasnost u poslovanju u novim okolnostima, itd. To su sve operativni troskovi koji ne bi trebalo da se ponovljaju, odnosno da se smanjuju kako se procesi optimiziraju i osoblje uhodava.

[nenad]

Pa recimo preobuka osoblja na novi tip aviona, razvijanje novih destinacija, neefikasnost u poslovanju u novim okolnostima, itd. To su sve operativni troskovi koji ne bi trebalo da se ponovljaju, odnosno da se smanjuju kako se procesi optimiziraju i osoblje uhodava.

 

ok, ima smisla, tj moguce je da si u pravu. ipak, da bismo mogli donositi zakljucke o tome, potrebno bi nam bilo mnogo vise podataka. 

[Budja]

@ Budja,

 

ja govorim o 2015, gdje bi trebalo da se priblize break-evenu. 2014 je uprkos ulaganjima, zadrzana margina u odnosu na 2013, sto je pomak. Znaci, sa jeftinijim gorivom i istim 'operational footprint'-om, bi trebali da poprave margine. Koliko, vidjecemo.

 

Racunovodja here:

 

Ulaganje = Investicija = Aktiva, a ne rashod te ne utice na marginu.

[Budja]

Pa recimo preobuka osoblja na novi tip aviona, razvijanje novih destinacija, neefikasnost u poslovanju u novim okolnostima, itd. To su sve operativni troskovi koji ne bi trebalo da se ponovljaju, odnosno da se smanjuju kako se procesi optimiziraju i osoblje uhodava.

 

OK, ovo je preciznije receno. Da, to je moguce, Da li je tako, trebalo bi videti strukturu Troskova proizvodnih usluga, i sta tu ima. Neko je postavio napomene, ali ne i link. Ne znam gde kompletan izvestaj sa napomenama moze da se skine.

[tangodelta]

Bilo bi lepo kada bi smo imali uvid u napomene, kako bismo shvatili šta tačno sadrže troškovi proizvodnih usluga, budući da čine 50% poslovnih rashoda.

 

Ono što je ovako na prvu moguće videti je da je revenue/pax manji za nekih 13% u 2014 u odnosu na prethodnu godinu, što je verovatno rezultat masivnih promo akcija (happy friday, promo mesec), naročito kada su tek počeli da lete. Doduše, i sada imaju akcije (25% uz kartu iz Cineplexxa npr.), ali su cene ipak veće nego kad je JU tek počela da radi.

Takođe, može se videti da trošak goriva u 2014 jede veći deo prihoda nego u 2013, iako bih očekivao suprotno zbog nižih cena nafte i uvođenja A319 u flotu, koji je ipak efikasniji od B733, međutim ne možemo mnogo da zaključimo dok nemamo uvid u broj i strukturu letova. Isto tako i RSD/USD FX rate je verovatno imao uticaja.

 

LF je očajan, 67% i to je verovatno popravljen tradicionalno dobrim linijama. U poslednje dve nedelje sam leteo za WAW i CPH i u oba slučaja bih rekao da LF nije bio veći od 60%. Doduše, to je meni značilo da imam 3 mesta za sebe da se ispružim :)

Reultat toga je i ovo rezanje linija u zimskom redu letenja, ili kako bi Dane Kondić rekao "prilagođavanje potrebama putnika, kako bismo pružili još bolju uslugu".

 

Što se tiče ove linije za JFK, biće interesantno ispratiti.

Dakle, ideja je da se ona obavlja jednim A332, što je teoretski izvedivo, međutim pitanje je šta se dešava kada stvari krenu neplanirano. Jedno kašnjenje će da se prelije na celu nedelje (a linija će zavisiti i od tranzitnih putnika, što će onda zahtevati i tumbanje u regionalnom redu letenja), a potencijalno ispadanje aviona će zahtevati rerutiranje putnika, verovatno na FCO ili TXL, što će stvoriti dodatne troškove, iako su to partnerske kompanije.

U svakom slučaju, neće biti dosadno :)

[Budja]

nema trikova, samo dobrih ljudi spremnih da pomognu donacijama:

 

Barrcode, sibni  link za kompletne finansijske izvestaje sa napomenama, ako imas.

[nenad]

imas na radulovicu za pocetnike.

 

http://www.parapsihopatologija.com/forums/index.php?showtopic=19012&page=3&do=findComment&comment=3288481

[Peter Fan]

Ne rade linkovi.

 

Nego, zanima me da li im je to drzava samo jedan dan uplatila 65mil evra, ili to na rate..

[barrcode]

Barrcode, sibni  link za kompletne finansijske izvestaje sa napomenama, ako imas.

ne, samo ovo imam. odnosno ne mogu da nađem ostatak.

[Muwan]

Imho, prostor za napredak je u vecoj popunjenosti kabine.

 

Po Tangu je to sada 67%, sto je jako nisko.

 

Pazi, tih 67% je na 31. decembar 2014. i to je 3% više u odnosu na 2013-tu. Kvaka je u tome što se u 2014-oj kapacitet povećao za 48% a ASKs čak za 74%. Ne mogu da pronađem tačan broj avio operacija (koji je indikativan za troškove goriva) ali sa takvim povećanjem kapaciteta svako povećanje load factora je uspeh - imali su milion novih putnika u 2014-oj. Ove godine je u trećem kvartalu popunjenost kabine bila 79% s tim da je treći kvartal ubedljivo najbolji i drastično odskače od ostalih ali na kraju godine bi to trebalo da se izniveliše na nešto preko 70%.

 

U napomenama za 2014-tu stoji da je na gorivo otišlo 9 milijardi odnosno oko 57% više nego u 2013-oj. Ove godine ne bi trebalo da bude sličnog povećanja jer nisu otvarali nove linije niti značajno povećavali kapacitet, čak je isti smanjen u oktobru.

 

U ostalim poslovnim rashodima se vidi značajno povećanje aerodromskih troškova, održavanja aviona, taksi za prelete i lizinga u 2014-oj (povećanje je veće od 6 milijardi a ukupni ostali rashodi su 16 milijardi). To se sve uklapa u pomenuto povećanje kapaciteta i operacija i ne bi trebalo da značajno skoči u 2015-oj.

 

Sve u svemu, gorivo i realni operativni troškovi su ih koštali 10 milijardi više u odnosu na 2013-tu ali to ne bi trebalo da se ponovi u ovoj godini jer naglo povećanje kapaciteta nije nastavljeno. Ako u 2016-oj krene JFK i još ponešto sa njim biće opet povećanje ovih troškova.

 

Potraživanja su skočila za 4 milijarde, od toga Vlada Srbije duguje 3 milijarde. Obaveze prema dobavljačima su smanjili sa 12 na 8 milijardi, a obaveze prema dobavljačima u zemlji (gde spada npr. aerodrom) sa 8 milijardi na 2 milijarde.

 

Sad ima jedna zanimljivost. Napomena 25 Dugoročne obaveze uključuje 16,6 (!) milijardi obaveza za državna davanja. U 2013-oj ove obaveze nisu postojale a nastale su reklasifikacijom kratkoročnih i dugoročnih obaveza na stavku državnih davanja. Možda Budja može da pojasni šta ovo znači, da li oni dođu ili ne dođu državi tih 16,6 milijardi?

 

Link na Radulovom sajtu radi, moguć je download napomena. Nešto baguje digitalni potpis ali ako uradite Save Target As skinuće fajl bez problema.

[Zverilla]

Potraživanja su skočila za 4 milijarde, od toga Vlada Srbije duguje 3 milijarde. Obaveze prema dobavljačima su smanjili sa 12 na 8 milijardi, a obaveze prema dobavljačima u zemlji (gde spada npr. aerodrom) sa 8 milijardi na 2 milijarde.

 

zna li se koliko je placeno a koliko otpisano?

[Muwan]

Rekao bih da se to ne vidi u napomenama ali Budja će bolje znati.

[Budja]

Pazi, tih 67% je na 31. decembar 2014. i to je 3% više u odnosu na 2013-tu. Kvaka je u tome što se u 2014-oj kapacitet povećao za 48% a ASKs čak za 74%. Ne mogu da pronađem tačan broj avio operacija (koji je indikativan za troškove goriva) ali sa takvim povećanjem kapaciteta svako povećanje load factora je uspeh - imali su milion novih putnika u 2014-oj. Ove godine je u trećem kvartalu popunjenost kabine bila 79% s tim da je treći kvartal ubedljivo najbolji i drastično odskače od ostalih ali na kraju godine bi to trebalo da se izniveliše na nešto preko 70%.

 

U napomenama za 2014-tu stoji da je na gorivo otišlo 9 milijardi odnosno oko 57% više nego u 2013-oj. Ove godine ne bi trebalo da bude sličnog povećanja jer nisu otvarali nove linije niti značajno povećavali kapacitet, čak je isti smanjen u oktobru.

 

U ostalim poslovnim rashodima se vidi značajno povećanje aerodromskih troškova, održavanja aviona, taksi za prelete i lizinga u 2014-oj (povećanje je veće od 6 milijardi a ukupni ostali rashodi su 16 milijardi). To se sve uklapa u pomenuto povećanje kapaciteta i operacija i ne bi trebalo da značajno skoči u 2015-oj.

 

Sve u svemu, gorivo i realni operativni troškovi su ih koštali 10 milijardi više u odnosu na 2013-tu ali to ne bi trebalo da se ponovi u ovoj godini jer naglo povećanje kapaciteta nije nastavljeno. Ako u 2016-oj krene JFK i još ponešto sa njim biće opet povećanje ovih troškova.

 

Potraživanja su skočila za 4 milijarde, od toga Vlada Srbije duguje 3 milijarde. Obaveze prema dobavljačima su smanjili sa 12 na 8 milijardi, a obaveze prema dobavljačima u zemlji (gde spada npr. aerodrom) sa 8 milijardi na 2 milijarde.

 

Sad ima jedna zanimljivost. Napomena 25 Dugoročne obaveze uključuje 16,6 (!) milijardi obaveza za državna davanja. U 2013-oj ove obaveze nisu postojale a nastale su reklasifikacijom kratkoročnih i dugoročnih obaveza na stavku državnih davanja. Možda Budja može da pojasni šta ovo znači, da li oni dođu ili ne dođu državi tih 16,6 milijardi?

 

Link na Radulovom sajtu radi, moguć je download napomena. Nešto baguje digitalni potpis ali ako uradite Save Target As skinuće fajl bez problema.

 

Tu je rec o preuzimanju duga.

 

Relevantan standard je IAS 20 Accounting for Government Grants.

 

Napomena 3.5 opisuje uopsteno racunovodstvenu politiku s tim u vezi.

 

Dakle, preuzeta obaveza se reklasigikuje kao drzavna donacija koja ce se amortizovati kao prihod u istom vremenskom periodu kao i povezani troskovi. Koji su troskovi usled koriscenja aktive povezani sa preuzetim obavezama pojama nemam kao i period amortizacije. Alternativna politika bi bila priznati 16.6 mlrd odmah kao prihod.

 

 

 

Sto se 3mlrd. potrazivanja od Valde tice, izgleda da je od onih 8 mlrd. u prihodima naplaceno 5 mlrd., a 3 mlrd. se potrazuje. (Na Radulotevim linkovima nema Izvestaja o novcanim tokovima gde bi to trebalo takodje da se vidi.)

 

Takodje, u te prihode ce u  buducim periodima biti ukljucen otpis preuzetog drzavnog duga od 16.6 mldr. na donacijama i 9 mlrd. na pasivnim vremenskim razgranicenjima. Tu kesa nema.

Edited November 15, 2015 by Budja