Jump to content
IGNORED

Ratno vazduhoplovstvo Srbije


Muwan

Recommended Posts

Ništa ne postoji, sve je simulakrum, izjavio je danas na aerodromu Batajnica novi komandant Ratnog vazduhoplovsta i protivvazdusne odbrane Vojske Srbije general Ž.Bodrijar prilikom posete premijera Vučića jednoj od najvećih avio baza naše armije...

Link to comment

Nemo' da si na kraj srca. Vojno istorijski institut ne postoji, postoji Institut za strategijska istraživanja.

Edited by Tribun_Populi
Link to comment

Gospodin Bodrijar ce nam dati ideoloski i filozofski okvir u koji ce se idealno uklopiti nas mentalitet, tradicija, nivo znanja kao i tehnicki stepen opremljenosti RV i PVO, kao i savremeni globalni tokovi & interoperabilnost, cime bi konacno sve leglo na svoje mesto.

 

Ja sam za njega kao idealno resenje. Novi covek za stare kuke.

Preporodio bi nam avijaciju.

Link to comment

3. ракетни дивизион, је био наоружан ПВО системом Нева. Ради се о систему из 60-их година, и пре 90-их застарелом и слабо покретном.

https://en.wikipedia.org/wiki/S-125_Neva/Pechora

 

Око Београда је било распоређено осам таквих дивизиона. 3. је постао познат после обарања Ф-117 на самом почетку рата. Ипак, по мени ово није њихов највећи успех. Било је и других успешних дејстава по Ф-117.

Осим тога, имају и потврђено обарање Ф-16 - једини други авион који је потврђено оборен.

 

Оно што свакако треба приметити да је, и поред успешних дејстава, 3. дивизион је током целог рата остао у строју и дејствовао. Од наведених осам дивизиона, до краја рата је седам избачено из строја. Један је касније поправљен, и са још једним који је пребачен са друге локације су свега три дивизиона Неве бранила Београд на крају рата.

На 3.РД је дејствовано противрадарским ракетама 22 пута - без губитака људства и технике.

 

Колико је ситуација била тешка добро објашњава коментар једног руског официра ПВО који је са посадом провео неко време - Нас су учили да постоји фронт, испред нас и иза нас се налази још наших ПВО система, и авијација, а овде кад упалимо радар смо сами и непријатељ је свуда око нас.

 

На основу свега тога се види да се ради о врло стручној и храброј посади. Код нас су свакако по резултатима без премца, а мислим и да се ретко која посада у свету може похвалити тако нечим.

 

Дејство ове јединице је детаљно описано у ратном дневнику Ђорђа Аничића који је објављен као књига ”Смена”.

 

----

 

Што се тиче дејства од 20. маја, описано је у књизи. Посада је добила најаву о циљу, укључила радар, видела врло неуобичајен одраз и испалила ракету која је погодила циљ. То је директно сведочење посаде које сматрам врло поузданим, али се на основу тога не може закључити какву су мету погодили, осим да није личила на нешто што су раније гађали.

 

Од осталих доказа, ове би требало узети у обзир као поуздане:

- наше ПВО је имало најаву да се Б-2 приближава. Иако је авион невидљив, морао је да најави своју руту контролорима лета ван ратне зоне, чиме се добија приближно време кад може да се појави код нас.

- последњи лет Б-2 у рату је био 21. маја (по америчким изворима). После тога ни он ни Ф-117 као други стелт авион нису кориштени, иако се број НАТО авиона који дејствују повећао.

- неколико година после рата, по промени власти, је америчка војска доставила упитник са више питања нашој војсци. Од ПВО-а су их занимале информације о дејствима ПВО 27. марта (потврђено обарање Ф-117) и 20. маја (успешно дејство по још неутврђеном циљу).

Остале информације су долазиле из посредних извора, и не сматрам их поузданим.

 

----

 

Пошто материјални докази за дејство 20. маја не постоје, остаје на неком да процени ваљаност сведочења и посредних доказа да ли је Б-2 оборен или није. По мени је прилично сигурно да је дејство било успешно, врло је могуће да мета јесте био Б-2. И самим успешним дејством по невидљивом бомбардеру, све и да није оборен, његова употребна вредност је драматично смањена. А у тај авион је скркано много пара.

 

Шта ће учесници дискусије да верују је њихов проблем. Мени прилично смета што се овде посада 3.РД извргава руглу, иако се по свим параметрима ради о једним од највећих хероја тог рата.

Link to comment

Kom divizionu su pripadali oni nesrećnici koje je kod Omoljice zatekao i sa sobom svečano odveo u smrt Ljubiša Veličković?

 

Ako sam dobro ispratio priče, to su takođe bili neki asovi, naobarali se krstarećih raketa i dva meseca uspešno izbegavali protivradarska dejstva, i onda im dođe onaj daklu...

Link to comment

Kom divizionu su pripadali oni nesrećnici koje je kod Omoljice zatekao i sa sobom svečano odveo u smrt Ljubiša Veličković?

 

Ako sam dobro ispratio priče, to su takođe bili neki asovi, naobarali se krstarećih raketa i dva meseca uspešno izbegavali protivradarska dejstva, i onda im dođe onaj daklu...

 

310. самоходни ракетни пук ПВО (самоходни систем Куб).

Са Величковићем су погинули и пуковник Божидар Пејчић из команде и мајор Светомир Трифуновић, руковалац гађања.

 

Величковић је урадио исто што и пилоти 29-ки почетком рата, па нешто не видим да их неко зове лудацима.

И није терао своје људе и децу да гину, већ је сам отишао. Имај мало поштовања.

 

О њиховом дејству не знам, али Куб није подесан за дејство по КР.

Edited by vathra
Link to comment

310. самоходни ракетни пук ПВО (самоходни систем Куб).

Са Величковићем су погинули и пуковник Божидар Пејчић из команде и мајор Светомир Трифуновић, руковалац гађања.

 

Величковић је урадио исто што и пилоти 29-ки почетком рата, па нешто не видим да их неко зове лудацима.

И није терао своје људе и децу да гину, већ је сам отишао. Имај мало поштовања.

 

О њиховом дејству не знам, али Куб није подесан за дејство по КР.

 

Ispravi me ako grešim ali on im je tamo banuo usred napada na rafineriju i zahtevao da uključe sistem i dejstvuju, što oni do tada nisu radili već su te glavne udare eskivirali isključeni a pre i posle njih vrebali šta su mogli po nebu. Pokušali su da ga urazume ali nije im uspelo. Aktivirati Kub u takvom okruženju je čist suicid, piloti 29ki su imali daleko veće šanse da u komadu izađu iz svojih dejstava.

Edited by beowl
Link to comment

Ispravi me ako grešim ali on im je tamo banuo usred napada na rafineriju i zahtevao da uključe sistem i dejstvuju, što oni do tada nisu radili već su te glavne udare eskivirali isključeni a pre i posle njih vrebali šta su mogli po nebu. Pokušali su da ga urazume ali nije im uspelo. Aktivirati Kub u takvom okruženju je čist suicid, piloti 29ki su imali daleko veće šanse da u komadu izađu iz svojih dejstava.

 

Противрадарска ракета је сличне брзине као и Кубове и Невине ракете (3 маха), са тим да већ има стартну брзину и висину па ће пре да погоди радар. Приде и авион по лансирању може да почне да избегава ракету. Међутим, уколико би из Куба нанишанили авион док је он окренут бочно или леђима, могли би пре да погоде њега него што се он окрене и испали ракету. Нишански радар има ужи сноп који се не види са стране, па може да остане борба 1 на 1.

Укратко, има неке шансе, али је ризик велик.

 

Пилоти 29-ке су покушали да на слепо траже противника, уместо да дејствују из заседе. Кад су се појавили на висини нису имали више никакве шансе, али су и поред тога покушали да дејствују.

По мени је то ипак неразборитије од оног што је покушао Величковић.

Link to comment

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...