Srbija

[No7]

Maglic(Srednjevekovno utvrdjenje 16 km juzno od Kraljeva) podignut u 13. vekuSmatra se da ga je podigao Uros I kako bi sprecio upade Mongola kroz Ibarsku klisuru i tako zastitio svoju zaduzbinu Sopocane kao i Studenici.Pak druga teorija kaze da ga je u 13. veku podigao Urosev otac Stefan Prvovencani kako bi zastitio svoju zaduzbinu Zicu kao i Studenicu.Pva velika restoruacija je uradjena posle 1. sv. rata da bi se onda cekalo 60 godina i tokom 80-tih je krenula restoruacija ali nesrecne 90-te sve prekidaju i za sada stoji.

Edited February 13, 2008 by No7

[No7]

Petrovaradinska tvrđava Petrovaradinska tvrđava, delo austrijskih vojnih inženjera, predstavlja jednu od najvećih i najočuvanijih tvrđava na tlu Evrope sagrađenih tokom 18. veka. Izgradnja tvrđave Petrovaradin sa kraćim ili dužim prekidima trajala je od 1692. do 1780. godine. Predstavljala je najjaču Austrijsku tvrđavu a sa arsenalom od 400 artiljerijskih oruđa, 12.000 puškarnica i 16.000 metara podzemnih galerija važila je za neosvojivu pa je sa ponosom ponela naziv "Gibraltar na Dunavu".Beogradska kapija Kapija Ludviga Badenskog Bastion Sv. Inoćentija Kapija Leopolda I Barutana Sv. Leopolda Duga kasarna Toranj sa satom Podzemni hodnici

[No7]

PerucacSa leve strane je Bosna a sa desne planina Tara i Srbija snimano sa Drine tj. akumulacije Perucac.Pogled sa Tare na Drinu i HE Perucac sa druge strane je Bosna,Inace na ovoj slici se ne vidi kada se sa Tare pogleda Perucac i Drina su izrazito zelene boje zbog okolne sume.Drina

[No7]

Kanjon Drine(koji razdvaja Srbiju i BiH a opevan je i u pesmi Zabranjenog Pusenja koja je oznacavala pocetak rata, nazalost)Kanjon Drine čija je dubina 700-1000 m predstavlja drugi kanjon po ovom parametru u Evropi posle kanjona Tare ( 1300 m ) i treći u svetu posle kanjona Kolorada ( 1800 ) koji se nalazi u SAD.Satelitski snimak kanjona,

Refugijalna biljna staništa Drine i pritoka su stalno boravište mrkog medveda karakterističnog za istočnu Bosnu i zapadnu Srbiju. Uobičajni kosmatoliski oblik medveda Evrope ima stalna boravišta i zimovnike u kanjonskim pećinama, ima tamniju boju i dostiže težinu preko 350 kilograma. U vrletima kanjona stalno mesto boravka je i divokoze koja se spušta i do nadmorske visine od 300 metara što prestavlja jedinstven slučaj u Svetu. Razlikuje se i od ostalih oblika ove vrste i anatomski. U ostalim krajevima Sveta divokoze žive samo na preko 1000 metara nadmorske visine. Kanjon Drine sa planinom Tarom ima veoma bogatu faunu ptica, gmizavaca, vodozemaca i insekata što prestavlja potrebe dugogodišnjeg opsežnog proučavanja.šume prašumskog tipa jedino su se u Evropi zadržale na Balkanu. Poznata je prašuma u Perućici, a manje je poznato da postoje takve šume i na rubovima kanjona Drine, kao što je Topli do, ili na primer bukova šuma u kanjonu Rače na površini od 5,5 hektara.

[No7]

Zaovine

Zaovine se nalaze u Zapadnoj Srbiji, i administrativno pripada teritoriji opštine Bajina Bašta. Predstavlja šumovito područje brdsko-planinskog karaktera koje obuhvata naselje Zaovine sa 28 zaseoka, jezero Zaovine i kanjon Belog Rzava ?Sklopovi?.Nalazi se u južnom delu planine Tare u prostornoj predeonoj celini poznatoj kao ?Ravna Tara?. U geomorfološkom smislu predstavlja prirodnu sponu planine Tare sa Zlatiborskim masivom i Mokrogorskom kotlinom. minimalna nadmorska visina 784 m maksimalna nadmorska visina 1.412 m (vrh Miloševac)obuhvata površinu od 5.593,61 ha.

Josif Pančić je za Omoriku, kao četinar koji se razlikuje i od jele i od smrče, prvi put čuo u užičkom kraju 1855.god. Nije uspeo da je pronađe prilokom posete ovim krajevima 1861. Godine 1865.naredio je da se za potrebe Velike škole iz Zapadne Srbije dostave grane sa šišarkama svih četinara i tu su se našle i dve grane Omorike,ali nije bilo zabeleženo odakle su donete niti ko ih je poslao. Već sledeće godine krenuo je sa svojim učenicima na naučnu ekskurziju po Zapadnoj Srbiji i opet je nije pronašao iako je išao putem koji je prolazio pored prirodnih staništa Omorike. Pančić je ne spominje ni u svojoj knjizi Fauna kneževine Srbije ( 1874 ). Na kraju 1875.god. Josif pančić pronalazi Omoriku u Zaovinama, a pronalazak i opis je objavio na nemačkoj jeziku u članku Jedan novi četinar u Istočnim alpima, a opis biljke je napisan kako to i današnja botanika zahteva na latinskom jeziku. Odmah je počelo osporavanje u naučnim krugovima da se radi o novoj vrsti koju je Pančić nazvalo Picea omorica P., a često joj je tepao i ?? ledena lepotica ??. Pančić je ipak izdržao kritiku nauke i nova vrsta je dobila ime po njemu Pančićeva omorika. Pančić je uspeo da locira i neka druga prirodna staništa Omorike. Karlo Maly 1934.god. otkriva najinteresantnije nalažište Pančićeve omorike na Mitrovcu ?? Crveni potok ?? ili ?? Tepih livada ??, što prestavlja jedino nalazište Omorike na tresetištu. Sva nalazišta Pančićeve omorike izdvojena su u tzv.rezervate prirode o kojima brine Zavod za zaštitu prirode Srbije u saradnji sa JP Nacionalni park Tara. Svako pojedinačno stablo Pančićeve omorike je pod zaštitom kao i prirodna staništa kao strogi rezervati prirode: Zvezda, Crveni potok, Karaula štula, Crvene stene, Ljuti breg, Bilo i Podgorušica.Pančićeva omorika kao ?? živi fosil ?? svetske flore predstavlja naučnu zagonetku ( poreklo, smanjivanje prirodne sredine samo na srednji tok reke Drine, slabost u konkurenciji sa drugim biljnim vrstama, ostljivost na negatino delovanje čoveka u prirodnim staništima, a sa druge strane jako dobro uspevanje u zagađenim urbanim uslovima ). šumsko gazdinstvo u saradnji sa Institutom za šumarstvo iz Beograda podigao je na Jelovoj gori prvu planzažu Pančićeve omorike, kako bi se ova sve više ugrožena vrsta spasila i omogućila proizvodnja sadnica. Kanic u svom putpisu navodi da su Pančićevu omoriku Rimljani koristili zbog izdržljivosti za podupiranje rudničkih jama u Bosni.

[No7]

Vlasinsko jezero

Vlasinsko jezero se nalazi u jugoistočnoj Srbiji na teritoriji opštine Surdulica, udaljeno 30km od doline Južne Morave ka zapadu i od srpsko-bugarske granice ka jugu. Nalazeći se na 1213 m nadmorske visine i prostirući se na površini od 16 km2 najveće je i najviše veštačko jezero u Srbiji. Na mestu gde se u prošlosti nalazila tresava, poznata kao Vlasinsko blato, sa ševarom, trskom i samo mestimičnim vodenim površinama i isticala reka Vlasina, nastalo je današnje Vlasinsko jezero.Podizanjem nivoa vode, prilikom punjenja jezera, sa dna se podigao treset debljine 30 cm do jednog metra, produkt vekovnog raspadanja mahovina tresetica, formirajući velika plivajuća ostrva od tog materijala. Navodno, u svetu postoji još samo jedno slično jezero u škotskoj. Pri visokom vodostaju, ova ostrva bivaju prosto odignuta sa dna i tada slobodno plivaju od jedne ka drugoj obali, zavisno od intenziteta i pravca vetra. Tresetne galije predstavljaju jedinstveni fenomen i zaštitni znak ovog jezera.

Tresetno ostrvo, Edited February 13, 2008 by No7

[No7]

Lim

Reka Lim Nastaje u podnožju Prokletija kao otoka iz prelepog Plavskog jezera, na 999 metara nadmorske visine svojim tokom prolazi kroz gradiće-varoši Andrijevicu, Berane, Bjelo Polje, Prijepolje, Priboj i Rudo a u podnožju Medveđe na 299mnm svoj put završava kao pritoka Drini. Lim prolazi kroz predele koje nijednom rečju nemožemo opisati, nešto veličanstveno što se samo vizuelno može doživeti, sa čamca na moćnoj reci. Naziv Lim vuče koren iz latinske reči 'limes'' što znači granica,što je on svojim tokom i bio, granica istočnog i zapadnog Rimskog carstva . . .

Rafting na Limu,

[BraveMargot]

jedan moj prijatelj iz Liverpula zeli da ove godine poseti festival u Guchi, ja sam gledala po netu i vidim 2 sajta koja nude povoljne aranzmane (prevoz iz bgd, smestaj): http://www.guca.co.yu/ i http://panacomp.eu/engleski/guca.php. Kako da znam da su ovo legitimne kompanije? Jugoturs vise ne postoji, na sajtu Putnika nema nikakve ponude za Gucu, kako da znam koja agencija valja? Da li je neko isao preko nekakvog aranzmana i ima preporuke? btw i privatni smestaj bi bio sasvim ok, u pitanju je pristojan covek, bar u engleskim okvirima (pije ko svinja ali mu je ponasanje uvek na nivou).

[No7]

FELIX ROMULIANAГамзиград је археолошко налазиште близу Зајечара у источној Србији античке римске царске палате Феликс Ромулијане (лат. Felix Romuliаna) које се од 29. јуна 2007. налази на УНЕСКО-вој листи светске баштине.Гамзиград представља резиденцију римског цара Гаја Валерија Максимијана Галерија (Gaius Valerius Maximianus Galerius; 293-311. г.), зета Диоклецијановог. По мајци Ромули назвао га је Ромулијана (Romuliana). Палата изгледа никада није довршена, а цареви 4. века су велелепни посед препустили хришћанској цркви. Током 5. века палата је разарана од стране варвара, а у 6. век Ромулијану је Јустинијан I обновио у виду пограничне тврђаве. Након најезде Словена крајем 6. века, некадашња царска резиденција је напуштена. Моћан град, на 6,5 ha, са око 20 утврђених кула. Унутар се налазила раскошна палата, два паганска храма, три хришћанске цркве и друге грађевине; подни мозаици се сматрају равнима најбољим остварењима касноантичког доба у Европи.Mozaik3D prikaz,NAISSUS CARSKI GRADPosle Dardanaca i Kelta, koji su gradu dali ime NAISSUS (Vilin grad), Niš je u antičkom periodu bio snažan, neosvojiv kastrum. Ptolomej ga pod tim imenom prvi put pominje 140 godine kao jednog od četri najveća grada Dardanije. Pod zidinama rimskog NAISSUSA, car Klaudije II potukao je Gote 269 god.U kasnijim izvorima pominje se kao stecište rimskih careva. U njemu je 274 godine rođen Konstantin Veliki(274. godine u Nišu je rođen car Konstantin Veliki, jedan od najvećih rimskih imperatora, čuven po "Milanskom ediktu" iz 313. godine kojim je hrišcanstvo proglasio zvaničom verom tadašnjeg Rimskog carstva. Otpočinjanjem hristijanizacije Carstva, kao i osnivanjem Carigrada(Konstantinopolj, Istanbul), Konstantin je udario temelje budućem Vizantijskom carstvu. Konstantinopolj je postao nova prestonica Rimskog carstva.), rimski imperator (306-337), naslednik Dioklecijana. U Konstantinovo doba (IV vek) Niš je značajan ekonomski, vojni i administrativni centar. Konstantin u okolini Niša gradi svoju raskošnu letnju rezidenciju, MEDIJANU.Otkrivene ranohrišćanske grobnice sa živopisom i bazilika sa moratorijumom u Jagodin mali, koje se vezuju za period II- VI veka, kao i Konstantinovo priznavanje hrišćanstva, svedoče o najranijoh hrišćanskoj tradiciji Niša. Niš je 441 godine porušen od strane Huna, a obnavlja ga u VI veku car Justinijan. To je period kada ovo područnje počinju da naseljavaju Južni Sloveni.Ostaci Medijane,Mapa Medijane,1.Villa with the Peristyle2.Thermae3.Nimphaeum4.Horreum5.Water tower6.Fortress7.Villa with semicircular conches8.Villa with surrounding wall9.Villa10.Villa with the central corridor11.Horreum 212.Holy object13.Holy object14.Vicus15.NecropolisSirmiumSirmium (today Sremska Mitrovica, Serbia), the glorious mother of cities (famously so-called by the ancient historian Ammianus Marcellinus), was an ancient city in Roman Pannonia. Sirmium originally was an Illyrian town conquered by the Romans in the 1st century BC. It was a very important town in the later Roman Empire, being the economic capital of Roman Pannonia and one of the four capital cities of the Roman Empire. The present day region of Srem, Syrmia was named after this city.Terme,

[No7]

Viminacium

Viminacijum - rimski grad i vojni logorViminacium? Beše to nekad blistav grad. Bogati hramovi, široke ulice, luksuzne vile, velike terme, amfiteatar? Poharaše ga varvari pre par godina i malo ostade od njegovog predjašnjeg sjaja. U samom gradu je nešto od kuća i javnih gradjevina već obnovljeno i život se polako vraća, ali u ovim smutnim vremenima ne imadoh poverenja u ovdašnje ljude. (?) U svom, doduše kratkom, životu ne videh grad na tako dobrom položaju. Tu se račvaju putevi ka zapadu, istoku i jugu Carstva. Reke su ovde široke i plovne. Dunavom bismo brzo stigli u Panoniju, Norikum, Reciju ili Dakiju. Kud ti pogled seže svuda voćnjaci, njive, šume? Ljudi se razmileli po poljima, vredno rade, reklo bi se, sve je u najboljem redu. A onda, u trenutku, kad ti pogled padne na ruševine logora Sedme Klaudijeve i razrušeni veliki Hram kapitolinske trijade, postaneš svestan nedavnih razaranja. A beše sjajan taj vojni logor! Veliki skoro kao onaj u Kastri Regini ili Veteri. Čak se i sada, izdaleka vide moćne kamene kule. A tek kakva beše Porta Praetoria! Kakvi sjajni arhitektonski ukrasi! To nigde ne videh! U samom gradu življaše u dubokoj starosti majstor-slikar. . . Ne mogu više da mu se setim imena, samo znam da je u fresko oslikavanju vila i memorija, nadmašio svog učitelja, slavnog Flavija Hrizantija. Osetih Kajevu tugu nad prošlim vremenima te stadoh da ga tešim da će se grad uskoro popuno oporaviti i da će ponovo uživati u svemu onom u čemu čovek njegove učenosti i kulture može da uživa.

Nekadasnji izgled Centar Viminacium,Ko hoce vise da upozna Viminacium postoji sajt,ViminaciumVideo,Ancient Serbian Places,Fossils & Sculptures

[apotekarica]

Treba da idem na Staru planinu u nekakvu fabriku biljne kozmetike. Pa me zanima sta tamo ima zanimljivo (pravila bih reportazu) i da li je jos neko slucajno cuo za neko stado divljih konja koje se tu muva ili sam nesto pobrkala.

[nbg4ever]

Ajde lupicu, ali mislim da je Zajcev kacio fotke sa Stare planine. A mozda je bila i Suva planina U svakom slucaju, pominjao je nekog vodica, pa vidi sa njim :)

[Kudravi Gaucos]

Treba da idem na Staru planinu u nekakvu fabriku biljne kozmetike. Pa me zanima sta tamo ima zanimljivo (pravila bih reportazu) i da li je jos neko slucajno cuo za neko stado divljih konja koje se tu muva ili sam nesto pobrkala.

Nisi pobrkala, zaista postoje. Cak postoje nekakvi bolesnici koji dolaze specijalno da bi ubijali iste.

[apotekarica]

:o PS: nesto kopam sad po netu i nadjoh

A zlouptreba divljih konja kojima su ubrrizgavali zmijski otrov da bi proizvodili protiv otrov i preprodavali ga po basnoslovnim cenama ?

i

Otkako su zadnje krdo divljih konja na tlu Evrope pretvorili u kobasice...

[pcelica]

jedan moj prijatelj iz Liverpula zeli da ove godine poseti festival u Guchi, ja sam gledala po netu i vidim 2 sajta koja nude povoljne aranzmane (prevoz iz bgd, smestaj): http://www.guca.co.yu/ i http://panacomp.eu/engleski/guca.php. Kako da znam da su ovo legitimne kompanije? Jugoturs vise ne postoji, na sajtu Putnika nema nikakve ponude za Gucu, kako da znam koja agencija valja? Da li je neko isao preko nekakvog aranzmana i ima preporuke? btw i privatni smestaj bi bio sasvim ok, u pitanju je pristojan covek, bar u engleskim okvirima (pije ko svinja ali mu je ponasanje uvek na nivou).

koliko znam da bi poslovale agencije moraju da imaju licencu. mislim da ovde mozes da proveris dal neka od agencija ima istu.