Usmeni prevod

[MaryPoppins]

To je uglavnom prisutno kod simultanog prevođenja, ipak je jako teško ne zatvarati usta 2 sata ili više (a govornici se smenjuju). Mada kad moraš, ko te pita. ;)

e vidiš, apropos ovog 'kad moraš ko te pita' - ne činiš na taj način uslugu ni sebi, ni profesiji, ako nameravaš ozbiljno da se baviš prevođenjem. jako je važno na samom početku, kad ugovaraš posao, inistirati na osnovnim pravilima - objasniti kako se stvari rade, zašto i naplatiti pošteno. svi razumni poslodavci će ta pravila i uslove uvažiti, iako ih možda nisu znali pre toga, jer im je, pre svega, bitno da ono što imaju da saopšte bude iskomunicirano pravilno onima koji izvorni jezik ne poznaju.druga je stvar, kad radiš u firmi, projektu, i sl tu okolnosti diktiraju način rada, mada i tu, ko što je već pomenuto i u takvim situacijama možeš da postaviš pravila. kako bilo, važno je da na vreme to uradiš. Edited January 28, 2008 by MaryPoppins

[Time Crisis]

Slažem se, samo nisi uvek u poziciji da tako radiš. Tj. ako ti je prevođenje osnovna delatnost, a ne usputni posao i/ili hobi, može se desiti da ćeš ostati bez ikakvog posla ako si previše "izbirljiv". Naravno da se uvek insistira na odgovarajućim uslovima, ali ako je adekvatno plaćeno, mogu i da zažmurim na neki neispunjeni uslov. Znam da time ne činim uslugu profesiji, ali znam isto tako da će taj otići i naći nekog levog i pri tom se neće ni najmanje potresti; i niti sam uradio time nešto dobro za sebe, niti je profesija profitirala. Najsvežiji primer - skoro se neko raspitivao za konsekutivni prevod i onda odustao jer mu nije odgovarala cena. I još je rekao da je našao nekog da mu radi za 12€/h. Da li je taj "neko" agencija ili drug od kumovog šuraka ne znam, ali ne menja ništa u krajnjem slučaju. Druga situacija - isto su jedni odustali i našli neke druge (ne znam za koju cenu) i onda su na pola seminara (na pauzi) ti dvoje otišli, ili pobegli kako se uzme. Mada mi je to slaba uteha.

Edited January 28, 2008 by Miroslav Jeftic

[pacey defender]

http://philologia.org.yu/Files/O%20prevodi...revodiocima.pdf

gdi ovo ima da se kupi? Da ne stampam, lepse je originalno...

[betty]

mučenica, tri dana je prevodila po ceo dan od 8:30 do 5 popodne što oficijelni deo predavanja, što radionice na kojima su delegacije iz zemalja bivšeg sssr-a bile najvrednije (a bilo ih jedno 10ak). meni još uvek nije jasno kako je ona preživela to.

ja sam tako jednom prevodila na nekom cetvorodnevnom seminaru. ujutru simultano na engleski, popodne konsekutivno na srpski, uvece nesto malo na papiru. posle toga sam se vratila kuci, i onda ponovo pocinjem da imam secanje na dogadjaje od neke tri nedelje kasnije...zahvaljujuci rupama u secanju sam pristala jos dvaput na isti gig. ali lepo se placalo, sto jes'-jes'.tamo je bila i jedna profesionalka, covece, i danas kad bih je videla, pala bih nicice pred nju. kakav um, kakva brzina, kakva izdrzljivost! pa jos malo na engleski, malo na madjarski, pa srpski, pa menja po potrebi, a broj reci po minutu konstantan i jos ona vecito nasmejana. :wow: (sto bi rekli ljudi s engleskog govornog podrucja)

[FranziskaKafka]

Oh, opet se potvrdjuje tuzna istina da se prevodjenjem bave ljudi koji nemaju veze sa jezikom. Osim toga, ovakvi (skupi) kursevi malo koriste onima koji se doduse bave jezikom, ali vrlo neuspesno (citaj: polagali su neke ispite bezbroj puta - dok se to moglo, i dok nisu zaglibili na 2. godini). Najcudnije je sto znam jednu takvu koja je zavrsila pomenuti kurs... Ocigledno bacene pare (kao uostalom i tzv. kurs Udruzenja naucnih i strucnih prevodioca za sudske tumace)... Moz' da ga okaci macku o rep.Jezicko obrazovanje + dodatno strucno obrazovanje (za usmeno prevodjenje, pismeno) + iskustvo... Samo s jednim se ne moze daleko dogurati.

[Time Crisis]

Je l' ta kritika upućena nekom konkretno, ili je to samo neko opšte razmišljanje na temu? :) Sam kurs nema puno smisla ako je jedina svrha da se dobije parče papira, kojim će se mahati pred nekim da bi se taj neko zasenio; ali to isto važi i za bilo koji drugi kurs iz bilo koje druge oblasti. S druge strane, kao vežba i priprema za ono što čeka prevodioca u stvarnosti je odličan, tim pre što nisam čuo da postoji nešto slično, bilo na Filološkom fakultetu, ili negde drugde kod nas. Da li vredi tih para je potpuno subjektivna stvar, odnosno svako može da prosudi koliko mu je to potrebno i koliko će (ili neće) imati od toga koristi.

gdi ovo ima da se kupi? Da ne stampam, lepse je originalno...

Ne znam gde ima da se kupi, verzija koju ja imam je takođe u pdf-u. Ali možda će neko znati. :)

[Morgenrot]

Slažem se da je poznavanje oblasti jako bitno, čak i ključno. Imao sam prilike da simultano prevodim nešto oko proizvodnje i prerade šećerne repe, repinih rezanaca i slično. Ako nisi pripremljen dobro, ili ako se ne baviš šećernom repom, nema teorije da ćeš moći da prevedeš takve pojmove. :)

Da, a ovde se cesto podrazumeva da ako govoris neki strani jezik, onda kao navijen, moras da znas da prevodis i o secernoj repi, parketima, delovima za automobile... da ne nabrajam dalje.

[расејан]

Da, a ovde se cesto podrazumeva da ako govoris neki strani jezik, onda kao navijen, moras da znas da prevodis i o secernoj repi, parketima, delovima za automobile... da ne nabrajam dalje.

Довољно је да се погледа било шта иоле стручно, што је преводио неко ко зна језик али се не бави превођењем.Једном сам зарадио џојстик јер сам локалном тврдотворинском дућанџији превео упутство за неку дрангулију. И онда се сетим да је рекао да му је то већ преводио неки професор енглеског... па рекох, дај мало да видим тај превод. Кад тамо, "утовар програма у памћење"... остало је било још смешније, али нисам успео да попамтим.Нисам се никад бавио превођењем у виду заната, али сам се често затицао у мешовитом друштву где доста њих не може без преводиоца... јер се друга половина друштва смеје неком вицу. Превођење вицева је можда и теже од стручног превода, али је зато то најбоља обука за све што пракса може да донесе, а и забавно је - све вицеве сам чуо бар по двапут, па их теже заборављам .

[bus]

U kabini bi simultani prevodioci zaista trebalo da se smenjuju na 15 minuta. Često se desi i da onaj koji se odmara mora da uskoči jer se onom koji trenutno prevodi zamrzao mozak. Ja sam radio i simultano i konsekutivno prevođenje, sve od smenjivanja na 15 minuta sa PPT prezentacijom odštampanom unapred do celog dana bez bilo kakvog nagoveštaja sadržaja seminara ili sastanka (sa sve neizbežnim gubljenjem više kila za dan-dva). Kad se setim svojih prevodilačkih dana, shvatim koliko uopšte ne volim to da radim. U stvari, mrzim. Ne dolazi mi prirodno. Jako mi je teško da prevodim usmeno, posebno u neformalnim situacijama, jer se jako često desi da ne mogu da aktiviram npr. srpski ekvivalent neke engleske reči ili fraze u datom trenutku pa da me ubiješ. Ponekad mi se desi da ne mogu da prevedem ni najprostiju rečenicu. Čak i kada pevodim pismeno jako teško razdvajam jezike i često ne mogu da aktiviram strukture "u duhu" jezika na koji prevodim. Mislim da veliki deo mojih problema s prevođenjem leži u tome da mi je jako teško da se fokusiram na više stvari u isto vreme -- dakle imam problema s distribucijom pažnje i mrzim multi-tasking. Kad god moram da multi-taskujem, gubim kile, kosu, i normalni nivo krvnog pitiska. <_<

Edited January 31, 2008 by crveni autobus

[Time Crisis]

Jako mi je teško da prevodim usmeno, posebno u neformalnim situacijama, jer se jako često desi da ne mogu da aktiviram npr. srpski ekvivalent neke engleske reči ili fraze u datom trenutku pa da me ubiješ. Ponekad mi se desi da ne mogu da prevedem ni najprostiju rečenicu.

To je sasvim normalno. Mislim da nije ni moguće da to bude istog kvaliteta kao pismeni prevod, tj. kao onda kad imamo i sat-dva da razmislimo o jednoj reči ili rečenici. Najbitnije je da se uvek potrefi smisao, odnosno prenese šta je ko hteo da kaže. A kad se jednom završi prevod, niko više ne razmišlja o prevedenom, dok kod pismenog mogu da vas analiziraju godinama kasnije (ako je u pitanju bio prevod knjige, uputstva, programa, itd.) :D

[Tinman]

A kad se jednom završi prevod, niko više ne razmišlja o prevedenom, dok kod pismenog mogu da vas analiziraju godinama kasnije (ako je u pitanju bio prevod knjige, uputstva, programa, itd.) :D

Pravi razlog zasto sam uvek mnogo vise voleo usmeni od pismenog prevoda. :D

[MaryPoppins]

...sa sve neizbežnim gubljenjem više kila za dan-dva...

blagosloven da si, podsetio si me upravo na još jedan (pored finansijskog) benefit usmenog prevođenja. sad već jedva čekam predstojeću tezgu

[Д]

Ја сам преводио консекутивно око 10 пута по цео дан. Нисам похађао никакве курсеве, али имам част да познајем сувласника Мултисервиса и још једну некадашњу полазницу и ту и тамо сам покупио основне принципе који служе као испомоћ (више се ради о менталним триковима до којих сам и пре тога сам дошао, а трикове са писањем нисам никада користио). Немам проблем да прелазим са духа једног језика на дух другог језика (енглески и српски), али ми се једном десило да ми није било добро тог дана и све што кажем ми је деловало очајно, мада су учесници рекли да се ништа није приметило. Једино је мени био већи напор. Опет, последњи пут, пре око 10 дана, ухватио сам себе не једном, да док слушам шта овај прича, а што треба да преведем, почнем чак и да размишљам нешто своје уз пут, али то је зато што је већ био један такав састанак, па сам отприлике знао ко ће шта да прича.Када бих се само тиме бавио, мислим да ми уопште не би сметало, али не бавим се.

[Д]

"утовар програма у памћење"

Врх

[Д]

a, najslađi su ručkovi i večere, gde treba da se prevodi. na takve prigode ne ići gladan, pošto još nisam videla prevodioca koji je uspeo da nešto pojede. jedan drugar je tako pao u nesvest na kraju dana, za večerom, posle celog dana intenzivnog prevođenja, što na sastancima, što za ručkom.

Поменути сувласник Мултисервиса воли да помиње анегдоту са гутањем целих сарми као додатном преводилачком вештином. Мени лично, с обзиром да сам увек преводио до касно увече и увек смо ишли на вечере, је такође увек било прилично лоше до тог момента. Искористим прилику па ухватим залогаје између, али наручујем само мекану храну која не захтева велику обраду, а и ухватим моменте док сви интензивно једу, па ни сами не могу да развежу причу.