Mislim da ova dva Tišmina benda zaslužuju poseban, zajednički topik.

Američki kutak, Novi Sad 03.02.2026.
Promocija ploče "Hokej klub Virginitas"
Kad stignem napisaću koju reč. Ukratko, bilo je odlično.

Auh, sinoć gledam doku o The Sonics i potekose emocije. Isto sada kada gledam ovo. Kapiram da Tisma jedva stoji, ali kada bi se namolio samo na jedan koncert.

Meni je La Strada>Luna

Nažalost demo album je produkcijski užasan, ali sam imao sreću da ih gledam u najboljem izdanju, bili su predgrupa na koncertu Partibrejkersa u Pivari 1985., Koja bio tonac. To je bilo dve godine posle albuma Lune: tada je druga inkarnacija La Strade najahala na talas Echo&the bunnymen, Smiths, i sličnih koji su tek počinjali i taj je zvuk Tišmi mnogo bolje ležao. Ali eto, nije bilo sreće da dobiju produkciju koju su te pesme zasluživale.

Promocija ploče "Hokej klub Virginitas" (Luna + La Strada)
Američki kutak, Novi Sad 03.02.2026.

Učenici razgovora: Slobodan Tišma, Zoran Bulatović Bale, Jasmina Mitrušić Mina i Ivan Fece Firči
Moderator: Vitomir Simurdić

Zahvaljujući našem forumašu Strendžeru, sazno sam za ovaj događaj. Postojao je link za prijavljivanje prisustva promociji. Prijavio sam se odmah.

Pošto je staro parkiralište pored SNP-a srušeno, parkiramo u omraženom, novom, pod imenom Modena, čija je izgradnja izazvala pucanje zidova okolnih zgrada, uključujući katedralu.

Američki kutak je na Keju žrtava racije, preko puta tvrđave. Stigli smo ranije i našli mesto da sednemo. Niko nije pominjao prijave preko neta. Sve je bilo puno. Dosta ljudi je stajalo.

Razgovor i kontakt sa članovima, uključujući potpisivanje, trajao je skoro dva sata. Snimio sam audio sve, osim možda prvih nekoliko minuta, plus četiri video fajla. U toku promocije puštene su tri numere: "Hokej klub Virginitas", "Balder na prozoru" (izabrao Tišma, ostalima se to nije svidelo jer je zahtevna za slušanje i duga) i na kraju "Ogledalo lune".

Simurdić je korektno vodio razgovor. Imao je jednu dužu digresiju vezanu za Bijelo dugme, koja mu nije trebala, ali nema veze. I to je deo muzičke istorije. Imam drugara koji tvrdi da se u svakom dužem razgovoru o domaćem rokenrolu obavezno pomene Bregović, i mene od toga polako hvata paranoja. Tišma je naravno uobičajeno neopravdano kukao kako ne ume dobro da peva i svira, i da njegov doprinos nije veliki. I članovi benda i publika su na to kolutali očima i smejali se. Bale, kao šef grupe, vodio je i u razgovoru računa da bude sve u redu. Mina je najmanje pričala, ali je plenila svojim šarmom. Istakla je da nije baš imala veliku slobodu. Njen doprinos Simurdić je poetski definisao kao "anđeoski dodir". Najduhovitiji i najraspričaniji je očekivano bio Firči. Pretpostavljam da je ta duhovitost lekovito delovala pri sukobu Tišma-Bale, u toku postojanja grupe.

Pričalo se prvo o kultnom statusu grupe i muzičkoj sceni Novog Sada osamdesetih, a zatim o samom izdanju i raznim izgubljenim snimcima, među kojima je i prvi album na engleskom. Naročito žale za engleskom verzijom "Okeana", za koju tvrde da je bila mnogo uspelija od srpske. Navodno negde postoji i video snimak nastupa u Beču, koji je organizovao Branko Andrić Andrla. Govorilo se i o ranoj La Stradi koja je nastupala kao trio (Tišma gitara, Bale bas, Firči bubnjevi), Mininom dolasku u bend, njenom sviranju i pevanju, snimanju albuma. Tišma je preuzeo krivicu za raspad benda. Firči je objasnio značaj koncerta u Kopru i poznanstvo sa Breceljem i Beleom iz Buldožera.
Najzanimljiviji je bio deo razgovora u kome su detaljno opisali snimanje svoje prve pesme. Bila je to upravo "Hokej klub Virginitas". Deo teksta "Da li je ovo početak?", ovim dobija dodatno značenje.

Najinteresantnije pitanje iz publike bilo je vezano za ulogu Vladislava Bajca, koji je učestvovao u finansiranju snimanja prvog albuma. Bale je na to odgovorio. Bajac je u svojoj knjizi “Hronika sumnje” opisao prisustvo na probi Lune, ali nije naveo naziv benda.

Dobio sam potpise na Luninoj ploči "Hokej klub Virginitas" i La Stradinom singlu. Poneo sam sa sobom i prva izdanja Lune ("Nestvarne stvari") i La Strade (prvi istoimeni lp), ali ih nisam dao na potpis. Obe ploče su praktično mint, i bilo mi je žao da se po njima piše. "Hokej klub Virginitas" imam dva primerka (oba na belom vinilu), pa mi je bilo ok da jedan primerak bude potpisan. Poneo sam i kasetu, i pokazao je. Neki su je i slikali. Kupio sam je u Srećnoj galeriji beogradskog SKC-a 1988. godine. Zanimljivo, ta kaseta nije pomenuta u prvom izdanju Yu rock enciklopedije.

Prvo sam tražio potpis od Mine. Bila je vrlo ljubazna, a moram da primetim i izuzetno lepa i nasmejana, zračila je tokom cele promocije. Malo smo i porazgovarali. Rekao sam joj da meni niko nije trebao da priča da je u pitanju kultna grupa, aludirajući na Simurdićevo insistiranje na ovom terminu. Odmah su mi se svideli i bilo mi je jasno da je u pitanju nešto izuzetno na našoj sceni. Slušao sam bend u realnom vremenu, od prvih demo snimaka na radiju, kod Goje i Slobe Konjovića. Rekla mi je da joj je žao što se bend rano raspao, da je ona želela da još potraje.

Bale me odmah pitao "Otkud ti ploča?", jer je pored Simurdića izgleda samo on doneo nekoliko primeraka na prodaju. Rekoh da sam kupio direktno od izdavača. Dok se Tišma potpisivao, drug ga je pitao da li postoji pesma "Narcis", jer se davno pojavio taj podatak, a kasnije se nigde ne pominje. Odgovorio je da je to bio prvi naziv za pesmu "Mlad i radostan". Svi su se potpisivali vrlo pažljivo, vodeći računa o ploči i da potpis bude kako treba.

Drugar mi u povratku ispriča da je osamdesetih preko Goje dobio Tišmin telefon i nazvao ga. Interesovao se u kojim književnim časopisima su objavljene Tišmine pesme, da bi ih nabavio. Slobodana je zatekao u nekom mrzovoljnom raspoloženju, i uz komentar da te pesme ne smatra dobrim, nije mu izašao u susret.

Dok smo se spremali da krenemo, Simurdić stade tačno ispred mene pa sam ga pitao kada se očekuje promocija Rexovog reizdanja "Disillusioned!", koju je najavio. Rekao je da će biti kada se izvrši ispravka, jer je jedan tekst izostavljen u bukletu. Nadam se da je to razlog što moj primerak ploče kasni i da će mi stići ispravna verzija.

Sve u svemu, bilo je lepo videti i čuti sve njih zajedno. Meni lično, "Nestvarne stvari" su najdraži lp domaćeg rokenrola, a "Hokej klub Virginitas" njegov važan dodatak.

Edited February 4Feb 4 by klimt

Firči se usvinjio za sve pare, ali zato se Vita drži carski.

Emisija iz 2004-e o prvom vaskrsnuću Lune i koncertu na EXIT-u.

Evo skoro kompletnog audio snimka promocije ploče "Hokej klub Virginitas".

Fali možda prvih par minuta. Napravio sam pauzu kada je išla pesma "Balder na prozoru", i podelio na dva dela.

ИНТЕРВЈУ: Зоран Булатовић Бале, музичар ДОБРИ ДУХОВИ „ЛУНЕ”

08.02.2026

https://www.dnevnik.rs/kultura/muzika/intervju-zoran-bulatovic-bale-muzicar-dobri-duhovi-lune-2026-02-08

DEO INTERVJUA:

Ово издање поново је скренуло пажњу на ране радове бендова “Ла Страда” и “Луна”, настале почетком осамдесетих. Како си се осећао, сада већ после четрдесет година, када сте поново сви заједно сели пред публику да представите плочу коју је публика дуго ишчекивала?

- Искрено, у два наврата сам скоро засузио. Седим са својим најдражим бендом, сви смо расположени, сећамо се неких лепих ствари, па и оних ружних али које су сада потпуно безболне и... лепо ми је, најрадије би са њима и остао, оно, заувек. И овако, без инструмената, имамо неку енергију која је као и некад, посебна. Можда би стварно могли још нешто да урадимо…. Ништа претенциозно, него као и раније, потпуно посвећено, наизглед једноставно али вишеслојно, широко и дубоко... јединствено, фали ми то.

Lunu sam gledao u dva navrata. Koliko god da sam već uveliko slušao mnogo toga luđeg/bržeg/jačeg/ boljeg tada mi je to njihovo izgledalo sasvim dobro, a živi nastupi su im baš imali neki šarm i magiju.

La Stradu pak uživo gledao nisam, već u to vreme samo slušao ono što se vrtelo na radiju. To mi je bilo ok, ali me se ipak slabije dojmilo od Lune.

E sad, album "Nestvarne stvari". Kada je izašla ta njihova ploča, bio sam totalno razočaran, gotovo se osećao prevarenim. Mislim da je nisam pustio ni cela dva puta, zvučalo mi je sve potpuno isprano i bledo. Jesu to kao te stvari, prepoznajem materijal, ali gde je bre Luna!

Donekle slično iskustvo je bilo i sa  dugim čekanjem da bude objavljen vinil opet vrlo simpatičnog benda "Dr Spira i ljudska bića", iz nešto ranije faze domaće novotalasne scene. Koncerti iz '80/81 su im bili zabavni i upečatljivi, a dosta toga je manjkalo u prekasno izdatom albumu. Ali mi ta 'diskrepanca' ipak nije bila tolika kao kod Lune. Taj utisak je zalečen njihovim retkim nastupom negde polovinom osamdesetih (godine su se pobrkale) u SKCu, kad su nastupili posle niza mladih rok/pank bendova. U postavi je bio i pokojni Vd (ex Šarlo) na bubnjevima, otprašili su samo svoje 4 najjače stvari, ne znam da li je to trajalo 20ak minuta, ali je bilo fenomenalno i vredno trosatnog čekanja. Nisu mi nikada zvučali bolje, ni pre ni posle (bilo je par nastupa u Zapa bazi skorije).

Voleo bih da sam imao sličnu priliku da i neku možda malo zreliju Lunu čujem ponovo uživo, koju godinu nakon što su bili sveži i aktuelni, ali se nažalost nije desilo.

Potpuno neočekivani obrt: pre desetak-petnaest godina, negde uz štošta drugo pokupim Lunin album u mp3 formatu, mrzelo me da probam da ponovo slušam, ali nisam naravno ni obrisao, ostalo u nekom folderu na laptopu. Još koju godinu kasnije, na to mi nabasa starije dete, posluša iz radoznalosti i oduševi se. Super su ti ovi Luna, kaže. Pa evo imamo i na vinilu, pokažem, al gde će dete da pušta gramofon, nema ta aplikacija na smartfonu.

Tako da ipak njihov album, čak i (u mojoj percepciji) takav nikakav, evidentno ima dovoljno kvaliteta da zainteresuje nova pokolenja, što je prijatno saznanje.