grad mora da ima parkove, mnogo parkova, taj osecaj da ispod tebe pulsira korenje, sto cini jedinstvo mesta i radnje.

i botanicku bastu, to je moj subjektivni kriterijum.

i antikvarnice, starinarnice

Ma to da ne mozes da se izgubis, zavisi od toga kako se snalazis.

Juce me u Pasterovoj pita zena kako da dodje do Autokomande. Objasnjavam joj, pa je pitam odakle je, ocekujuci da kaze da je iz unutrasnjosti. Odgovara da je sa NBG

Retardirano sam napisao. Zapravo sam mislio izgubis u smislu da utones u masu, u neki vid anonimnosti.

Nisam neki knjizevnik ,sto je ocigledno jelte.

igrom obaveza ova dva meseca sam stalno u beogradu. utisak mi je poražavajući. džaba šopingmolovi sa sve starbaksima, pešačke zone i BnV, beograd je grad samo po tome što možeš da se izgubiš u njemu i što niko ništa ne jebe nego tera po svome.

velegrad je po šapićevom mišljenju jer u prolazu na zelenom vencu spavaju beskućnici, što je beovoz išaran baš kao i svaka božija fasada. o tome da su trotoari pretvoreni u parkinge, da pred pekarama i lidlovima dežuraju prosjaci mogu da pričam.

mislim da više ne želim da mi koji stranac dođe pa da treba da mu pokazujem ovo ruglo od grada, grada u kome sam rođen pre tričetvrt veka.

mislim da su i zagađeni lazarevac i pod šapama bekamenta i peštana aranđelovac bolja mesta za život.

šapiću je beograd dat onako. da ga uništi. očekujem da na terazija ukloni spomenik obešenima i tu uglavi njemu voljenog čiča dražu.