4 hours ago, Serena said:

gledao sam isecak gde je pricao malo duze i sve najlepse o novaku. ne znam da li ovaj ili neki drugi intervju. ako najdem cu ga stavim ojde

sto ga ne bi nasao kada youtube ima history/

eve ga

2 hours ago, banecare1 said:

sto ga ne bi nasao kada youtube ima history/

eve ga

Kako fin i pristojan momak.
Pravi Sportista.

...

11 hours ago, Lo Zingaro said:

Seren(d)a(te) previse o Sineru. Decko je kul.

8 hours ago, Kako god ... said:

Kako fin i pristojan momak.
Pravi Sportista.

...

ko bi reko da se drogira

4 hours ago, Tsai said:

ko bi reko da se drogira

Da je "drogiraN".

Dušmani.

Pocecu da navijam za šišku

Kako je nezreo

Kakav Gen Alpha u telu odraslog coveka

On 7. 6. 2025. at 4:55, Tsai said:

da

Tokom celog turnira, a pogotovu ovog meča me jako emotivno vozi osećaj da smo došli do samog kraja. Sećam se ko juče da je bilo kad sam na malom televizorčiću u sobi 2008. gledao polufinale RG, bez daljinskog, na dugme pomerao onu liniju koja pretražuje kanale i tako nalazio Eurosport. Sledeće godine mi je umro pas bukvalno dan pre meča protiv Kolsrajbera tako da nisam ni osetio taj poraz.

2011. pratimo ortak i ja nepobediv niz od početka godine, nakon onog Federerovog prsta smo otišli u grad da se olešimo.
2013. jedan od najtežih poraza ikad u polufinalu, ono pečanje na mreži.
2015. u Beton hali na ortakovoj svadbi. Bukvalno cela svadba prati livescore. Tada sam živeo u Savamali i kažem ekipi na 0:40 i tri brejk lopte u 4. setu, ako uđe u peti idemo svi kod mene da gledamo, jebo svadbu – kad ono ludi Vavrinka.
2016. sam iz nekog razloga hteo sa mamom da gledam, valjda zato što je toliko finala izgubio pa kao da probamo porodično. Došao sam kod bake u porodičnu kuću i gledamo mama, baka i ja. Povede Marej 1:0 i na vrata kuće ulazi Bisa, komšinica koja je čuvala moju mamu kad je bila mala. Ni dan danas ne znam kako i zašto je došla, jer je i moja baka bila u fazonu otkud ona sad jbt, šta je ovo. Elem, sedne Bisa i Novak počinje da okreće i da melje, ali je problem u tome što Bisu zabole ona stvar za tenis, niti zna pravila niti je zanima, ona je došla da zableji jer živi u ulici iznad i onda moraš da pričaš sa njom pa malo Bisa, malo tenis, ali donosi sreću. Nole okreće 1:1 pa 2:1 u setovima i na sredini četvrtog seta Bisa se pokupi i ode. Maltene sam trčao za njom da je zaustavim, da ostane, pa makar ne gledali uopšte, ali otišla je. Tih 20ak minuta sam proveo u nekoj mešavini agonije i nirvane jer sam bio ubeđen da će da osvoji ali se sećam koliko se mučio i da je valjda i jedan gem na svoj servis izgubio.
2018. Marko Ćekinato, imaće šta da priča deci i unucima.
2019. prvo igrali Fedali pa počinje Đoković–Tim, onaj meč koji je prekidan pa igran dva dana. Gledao u Savamali sa tadašnjom devojkom, u istom stanu u kojem ćemo gledati finale Vimbldona mesec dana kasnije. Noć pred to finale Vimbldona smo izašli na 20/44, ja sam se taktički vratio kući ranije a deo ekipe je ostao, sad prepričavam šta sam čuo. Jedan ortak koji je ostao je uzeo neki ekser i toliko stiskao vilicu te večeri da je sjebao tri zuba, a dogovor je da gledamo finale kod mene sutradan. Onda je tako razvaljen pričao da su ta tri zuba žrtvovana zbog tri seta koja će Nole osvojiti sutradan. Drugi ortak koji je kao vodio računa o njemu se isto razvalio al od alkohola i onda su tako izlomljeni recimo došli kući u 8 ujutru a kod mene oko jedan popodne, gde je već bilo nas 4-5. Ovaj drugi (ne ekser nego pijani lik) je zaspao u prvom setu i probudio se na 11:11 u petom (majke mi mile, ne preterujem), a onaj drugi je drugu polovinu petog seta proveo u kuhinji i po našim reakcijama pratio šta se događa.
Ali dosta o Vimbldonu, ipak je Rolan Garos u pitanju.
2020. smo gledali na gajbi tog lika koji se probudio na 11:11 u petom setu. Pandemija je u jeku, nema još vakcine a ja skoro uopšte nisam izlazio nigde cele godine i užasno sam se tripovao od virusa. Sedeo sam pored prozora i pratio kako Nadal razvaljuje. Jebiga. Nikad više kod njega nismo gledali tenis.
2021. kruži i dalje snimak kako nakon pobede u polufinalu iskačem kroz prozor gajbe u kojoj sam živeo (visoko prizemlje) na Čuburi. Finala protiv Cicipasa se slabije sećam.
2023. izlazim vozom iz Ukrajine i negde sat i po pred Varšavu počinje polufinale protiv Alkaraza. Tek što sam sa koferima našao neki bar u Varšavi, mali mu predao zbog grčeva..

2025, pipanje terena, poljubac i doviđenja

Ne znam šta da kažem sem da osećam mešavinu tuge jer je gotovo i sreće jer sam ispratio sve te epske trenutke. Pre desetak dana dok je igrao prvo kolo, slavio sam godišnjicu sa sadašnjom devojkom i bili smo u restoranu. Skroz sam zaboravio da on treba da igra i kad sam izvadio telefon samo mi je izašla notifikacija i sve ovo mi je prošlo kroz glavu u sekundi. Mislim da ovaj osećaj tuge nije samo vezan za njegove mečeve. Postoji neka uteha u tome da dokle god Novak još uvek igra – kao da uspevam da zadržim mladost, jer smo generacija. Ali kada se povuče, biću primoran da priznam sebi: starim. I ne vraća se više ono što je bilo.

e kenjcu moj kenjavi... jeste kraj, al zamalo

PA kad si cmoljka