April 30, 20251 yr Author Ko bi rekao da je ovaj pitomi чикица, ime mu je inace Frank Fletcher, izneo - prema nedotupavnoj vojnoj terminologiji svih strana sveta - operativni deo 2 - 3 bitne americke tihookeanske pobede u WW2.Komandujuci i uvodeci u istoriju avione i narocito brodove koji ih nose: Koralno more, Midvej, Gvadalkanal...Neugledan, ni izbliza popularan i poznat kao stampi i javnosti nametnuti helsiji, makarturi i ostali patoni...I to u vremena kada je odnos snaga bio daleko od nadmoci koju je Amerika kasnije ostvarila i kada su se americki nosaci aviona mogli na prste jedne ruke nabrojati, ako i toliko...Kada ih je Japan imao vise, pa jos ljut i oran...Black Jack je sve svoje papire, privatne zabeleske, dnevnike, izgubio u borbi, na gorucim i tonucim brodovima: na pamet mu nije padalo da posle rata sedne i pise...Da objasnjava i smatra...Sta je imao i hteo, ispricao je S. E. Morisonu...I, nekim slucajem, otpao - bas kao i vecina pravihtm americkih admirala neke '47...Jednostavno - nisu se uklopili...
May 1, 20251 yr Author Ako gradovi još budu čitavi kad stigneš u Europu i ako ćeš sjediti satima u nekoj kavani pijuckajući kavicu ili vino ili pivo raspravljajući o slikarstvu i glazbi i književnosti, nemoj smetnuti s uma da se svi ti Europljani oko tebe, koje smatraš toliko uljudjenijima od Amerikanaca, raduju samo jednome: vremenu kad će se legalno medusobno ubijati i sve iznova porušiti....Da je po mome u američkim bi zemljopisnim udžbenicima pisala prava imena tih europskih zemalja: 'Sifilistično Carstvo", 'Samoubilačka Republika', 'Dementia Praecox', koja naravno graniči s predivnom 'Paranojom'."Zgadio sam ti Europu, a još je ni vidio nisi. A možda sam ti i umjetnost zgadio, ali nadam se da ipak nisam. Ne mislim da umjetnike treba kriviti zato što njihova prelijepa i obično prostodušna ostvarenja iz nekog razloga Europljane čine još nesretnijima i još krvožednijima."Kurt Vonnegut, Modrobradi, autobiografija Raba Karabekijana (1916-1988)...
June 6, 2025Jun 6 Author Jeste da je 6. jun, dan kada je Amerika konacno stigla u Evropu, ali Икетм sigurno spada, mozda i medju poslednjima u nizu, u temu topika: ovaj covek nije bio ni veliki vojnik ni veliki predsednik...Ali je bio - narocito tokom WW2 - upravo ono sto je, tada, Americi pa i svetu bilo potrebno.Pravi covek na pravom mestu u pravo vreme...Covek koji je baratao i uspeo da izbarata one poslovicne rogove u vreci: od Vasingtona, preko glede americkih vojnih kvaliteta poprilicno skepticnih Britanaca, do uobicajenih sitnih generalskih sujeta...Moderna vremena, ali i misija kojoj je bio posvecen - da sto vise Amerikanaca vrati kuci zive i zdrave - naterala su ga da se okrene novostvorenoj oblasti vojne vestine nazvanoj logistika, a da slike divljih i neobuzdanih generala, onako kako oni vec vole da ih se prikazuje i pamti, sve one Nemce, Britance, ispotiha i Sovjete, prepusti stampi koja je te slike stvarala i negovala zarad ne toliko istorije koliko potreba takozvanog javnog mnjenja gladnog zivopisnih junacina kakve god da su...Iz rata je izasao sa iskrenim i zdravim respektom prema - ispostavilo se - buducem protivniku, CCCP-u, cinjenica koja ce da odigra itekako vaznu ulogu u njegovom predsednikovanju...Fotografije poput ove govore mnogo vise nego sto danasnji konzument istorije, zatrpan raznoraznim svemocnim specijalcimatm, moze da vidi: Ike ne razgovara sa ubitacnim - daleko od toga - specijalcima - razgovara sa decom Velike krize, decom kojoj jee uspesno odstranjene ideologija i politika...S njom ce se neki od njih sresti tek kada koji mesec kasnije od skoka u Evropu udju u neki od nemackih konclogora...Kao predsednik, bice mesavina nekoliko Amerika, pocev od one puritanski setovane do posleratne Amerike pune i prepune entuzijazma svake vrste.Bice i dvonozna, predsednicka slika i prilika u sistem ugradjenog licemerja: kao predsednicki kandidat morace da zataskava ratnu ljubavnu vezu sa svojom шоферком, zapasce ga da predsednikuje tokom raspaljenog makartizma, morace da podnese saznanja o sovjetskom, talambasano neoekivanom, tehnoloskom izjednacenju ali i vodjstvu, od Koreje, preko Sputnjika, do Gagarina, ali ce biti dovoljno mudar da shvati i dovoljno hrabar da to i javno kaze sve ili skoro sve o opasnostima koje prete od vojnoindustrijskog kompleksa...I to Americi pre svega.Malo li je... Edited June 6, 2025Jun 6 by namenski
March 17Mar 17 Author On 19. 3. 2025. at 6:33, namenski said:Harry Hopkins, 1 socijalni radnik, covek kojeg su i bliski mu cesto opisivali kao matrapazu koji se mota oko hipodroma, prevejanog, koji je birokratiju mrzeo k'o pas macku, koji je vise od bilo kog Amerikanca baratao sa vise para nego iko ikada, rasipajuci i i levo i desno, bas onako socijalisticki, koji je avgusta '41. u Moskvi konferisao sa 1 Staljinom, i......ponovo, onako usput, iz duga vremena, Sherwood i Roosevelt and Hopkins, an intimate history, prelistavanje, epizoda sa Hopkinsovim putovanjem u Moskvu, avgusta 1941. kada SAD jos nisu bile u ratu, dok je rat gazio CCCP-om punim gasom i kada je izgledalo da Nemce vise niko i nikad ne moze da zaustavi...... he looked like an animated horse-player who had been up all night...Standardni vasingtonski opis coveka tesko bolesnog, teskog jedva 60-ak kila koji je, na sopsvenu inicijativu tog leta '41. odleteo u Rusijutm da licno, kao Ruzveltove oci i usi, vidi o cemu se to tamo radi i ima li se cemu nadati.U obicnom patrolnom PBY Catalina, random povucenom sa zadataka redovnog atlantskog patroliranja, bez ikakve pogotovo ne takozvane VIP pripreme, ovaj se covek koji je jedva stajao na nogama, uputio naa skoro 3,000 kilometara dug put iznad Arktika, na dohvat nemackih aviona i brodova...Put koji je, bez prekida, trajao skoro 24 (i slovima: dvadeseticetiri) sata.U negrejanom avionu, bez nekih tamo nadpritisaka, morajuci i da kuva kafe i dodaje obroke posadi koja je bila redukovana zbog potrebe nosenja dodatnog goriva i nesto antibiotskih, tada ubrajanih u svetska cuda, potrepstina.Danas ne postoji nacin da se docara letenje standardnom ratnom Catalinom: ko je imao srecetm da ga ubace u vojni Mi-8, Mi-4, eventualno vojni Dc-3, steci ce bledu osnovu za poredjenje.Poredjenje u kome se sve drma, trese, odzvanja, ledeno, pogotovo za coveka koji je na put krenuo u civilnom kaputu sa sesirom...Arktickoj navigaciji, zajebanoj i danas, a kamoli onda, pokusajima da se odredi polozaj trazenjem radio stanica, promasen cilj u Arhangelsku za nekih 100-ak kilometara, i konacno - Rusitm...Put za Moskvu, ovog puta sovjetskim avionom, bukvalno reanimacija u americkoj ambasadi, i:Ne zna se kada je Hopkins zakljucio da od nemacke pobede nema nista i da se Sovjetskom Savezu treba i mora pomoci na svaki nacin i sto pre: mozda leteci sa severa ka Moskvi, mozda razgovarajuci sa brkatim likom sa fotografije, mozda uspevsi da se sam promuva po Moskvi i porazgovara sa nekoliko obicnihtm ljudi, mozda sve to zajedno...Tek, zna se da je razbucao birokratsko antikomunisticku bagru iz ambasade koja je Vasington zatrpavala analizama i isvestajima da CCCP samo sto nije puk'o...I razocaravsi americke novinarke koje su vec merkale mesta sa kojih ce najbolje moci da posmatraju nemacku paradu na Crvenom trgu...Tesko, takodje, moze da se zamisli sta je tadasnjem svetu znacila gornja fotografija, kakve je nade pobudila i kakvu sigurnost ulila...Sigurnost da ce nacizam na kraju biti pobedjen...Covek koji nije, osim jedva godine kao ministar finansija (zabelezeno je da je u svoju kancelariju usao nekih 5-6 puta), zauzimao ni jednu zvanicnu duznost, koji je spavao u svojoj sobi u Beloj kuci, i za koga je Cercil tog istog leta, cuvsi da je najavljena njegova poseta Britaniji, pitao 'ko je sad pa taj Hopkins...'Doduse, kada mu je Bracket u panici objasnio ko je Hopkins, zabelezeno je da su tepisi dobrodoslice pokupljeni i iz Bakigema...I koji je, a umro je, sagoreo '46, ostavio za sobom samo dugove i jednog sina poginulog na Pacifiku, doziveo da se i danas raspravlja da li je bio sovjetski spijun...Tek umesto Harija Hopkinsa dosao je Hari Poter, a svaka asocijacija sa modernim Vasingtonom je slucajna... Edited March 17Mar 17 by namenski
March 19Mar 19 Author 1 sifrazetkinjatm...Takoreci beskompromisni borac za prava zena...Jer, samo jedna je (bila) Dorothy Thompson.Najuticajnija, sva je prilika do danas, zena Amerike, neki kazu posle Eleanor Roosevelt...Danas, na dugom spisku americkih zaboravljenih.Novinar, radio reporter, sto je tada, misli se na radio, bilo uticajnije od svih tvitera, x-ova, instagrama, slusano i citano diljem 1 Amerike, pisano i objasnjavanotm od ljudi koji su znali sta govore, pa ma bili kostimirani i poput:Originalnih americkih nacista, sa kojima je the blue-eyed tornado znala da izadje na kraj: ovde prisustvuje jednoj od njihovih Madison Square Garden promocija...Ali, zena koja se kao novinar obrela u Evropi pocetkom '20-ih, bas kao i svi tih godina zabludeli Amerikanci, imala je priliku da upozna vajmarsku Nemacku, istinski se druzi sa Frojdom, Brehtom..., i sijaset drugih istog ili slicnog zivotnog usmerenja toliko vaznog tih godina.Da se uda za Sinklera Luisa, koji 'ajde sto je bio nobelovac, nego je bio i poprilicno crvenkast...Da vodi ljubav sa izvesnom baronicom po imenu Christa von Hatvany-Deutsch, poznatijom kao Christa Winsloe:BTW spisateljicom uteklom ispred Hitlera, pre i tokom WW2 itekako zauzetom spasavanjem izbeglica svih boja, streljanom negde na jugu Francuske '44, kada su se neki Francuzi dosetili da je konacno vajda utepati svakog ko nosi nemacko ime i prezime...Jer, ko zna, nemacka spijunka...Tek:Prvi intervju sa Hitlerom, neka 1931. godina i saopstavanje impresije Amerikancima:On je čovek bez stvarne dubine, bez ideja koje nadilaze najprostije strasti mase. Njegova snaga nije u veličini, već u sposobnosti da probudi najniže instinkte i predstavi ih kao nacionalnu sudbinu.I zapita se:Zar je moguće da ovaj čovek zaista može da zavede čitav narod?Mogao je, a ova zena je besomucno nastavila da ubedjuje svoje sunarodnike u opasnost koju predstavlja nacizam.Nacisti joj, naravno, nisu zaboravili: bila je prvi strani novinar zvanicno proteran iz Nemacke posle njihovog dolaska na vlast.Emisije na radiju, aktivnost oko pomoci izbeglicama iz Nemacke, Spanije, odasvuda kako su se diljem Evrope vec umnozavali...Svedocenja u pre-WW2 Kongresu (pre)punom starih baba prema kojima su obicne balkanske babe bile etaloni dalekovidosti...I jos svasta nesto, toliko toga...Protutnjao je Svetski rat, takozvani mediji su poceli da dobijaju neke druge oblike, pojavili su se neki drugi neprijatelji, podigla je glavu i neka druga Amerika, ova zena je upala u procep koga se uvek uzasavala, da reaguje na makartizam sa uzasom primecujuci da najveci neprijatelj Amerike vise nije negde tamo daleko, vec je u samoj Americi:Ako u strahu počnemo da sumnjičimo jedni druge bez dokaza, da kažnjavamo bez pravičnog postupka — tada ne branimo slobodu, već je potkopavamo.Jedna od ikona americkog novinarstva, njen On the Record, ugasen je 1958. godine i, ispostavilo se, sa njim je ugaseno mnogo vise: Amerika je krenula nekim drugim putevima, ne obaziruci se na njena upozorenja poput:...borba protiv komunizma ne sme da uništi ono što Amerika pokušava da odbrani.Upozorenja koja vise nije imao ko da slusa.Nije, BTW, bila ni levicar ni komunista...Ali nije podnosila histeriju, onu u politici...Bila je samo novinar, rado vidjen gost u, recimo, Cekersu, Beloj kuci, ondasnjoj...I, uvek spremna da kaze popu - pop, a bobu - bob...Edit: a, da, stigla je, 1950. i do palestinskih izbeglica: Edited March 19Mar 19 by namenski
March 19Mar 19 nisam siguran o cemu je tacno topik pa brisite ako je off. u celoj toj prici o americi ovi su mi uvek bili misterija Edited March 19Mar 19 by Krampa
March 20Mar 20 Author 14 hours ago, Krampa said:nisam siguran o cemu je tacno topik pa brisite ako je off. u celoj toj prici o americi ovi su mi uvek bili misterijaNisam ni ja , ali dobro je...Tek, Embarkation of the Pilgrims, ne samo kao cuvenatm slika, nego i sire, predstavlja, iako to Amerikanci ne zele niti su ikad zeleli da priznaju, zakucavanje svega mozda najgoreg sto je uneto u takozvani americki duh....Puritanizam koji je po svojoj sustini licemeran (BTW cak i na slici: veliki vodja John Robinson nije bio prisutan kod samog iskrcavanja, ali ipak, eto ga...), koji je moralnu superiornost sirio proganjanjem vestica i trgovinom africkim robljem, morao je, kao sto i jeste da ostavi traga u, recimo, religioznom skoro pa fanatizmu...Mayflower, koren radjanja americkog plemstva , americki pandan Gotha almanahu prepunom imena i titula koje se hvale poreklom jos od Adama i Eve iako to poreklo potice od nekog lokalnog arkana koji je bio dovoljno beskrupulozan da zgrabi sto se zgrabiti moglo ili, jos cesce, nekoga ko je prevovremeno podmetnuo vladaru svoju kcer ili zenu...Rodonacelnik sto rece 1 pisac koji je poznavao Ameriku, hladnih severnih gradova trgovaca cicovinom, religiozno fanaticnih, pri cemu se zaboravljaju, guraju u stranu neke druge Amerike, od kreolske i francuske i spanske, pa koliko se hoce, sa sve Skandinavcima, Ircima, Poljacima, i ihahaj drugih...U svakom slucaju jedan od americkih jacih mitova: malo je zemalja koje su svoje mitove utkale u sopstvenu istoriju, gurajuci u stranu recimo pogrome Kineza na Zapadnoj obali, cinjenicu da su najveci deo one cuvene zeleznice preko Kontinenta najvecim delom izgradili uvezeni kineski kuliji po cenu desetina hiljada zivota, i kojih nema ni u tragovima na onoj cuvenoj Golden Spike ili kako vec bese fotografiji...Najgore je sto, je u danasnjoj Americi pogotovo, ugusen, ubiven duh pobune, svojevremeno tako karakteristican za americki mit, duh voblija, duh koji je stotine hiljada Evropljana naterao preko Okeana u potrazi za jos jednim mitom - slobodom.I koji nisu doplovili Mayflower-om...Ој Мислеру пукла пушка у те, што отвори преко мора путе....Note: druga polovina 19. veka, narodna pesma Lika, Krajina, a Misler je brodarska kompanija koja se bavila low cost prevozom u Ameriku....
Create an account or sign in to comment