Neuronauke

[Pixie]

Ne znam koliko je ova tema globalno zanimljiva, ali me je iznenadilo kada sam videla da ne postoji (a potrazila sam nakon sto sam procitala topik o sinesteziji).

 

Moja poslednja procitana knjiga iz ove oblasti je The Entangled Brain (Luiz Pessoa), a meni je pre svega dobro dosla kao jedan dobar repetitorijum neuroanatomije, posto mi je tvrdnja koju je kao hteo da dokaze nekako bila opste mesto.

 

Posle toga sam se malo vise zainteresovala za zivot i delo Ramon y Cajal-a, pa sam nabavila njegovu biografiju The Brain in Search of Itself (Benjamina Ehrlich), ali nisam jos stigla da procitam.

 

Sve preporuke i zanimljivosti su dobrodosle.  

[Lord Protector]

Teorija SOC https://en.wikipedia.org/wiki/Self-organized_criticality i https://en.wikipedia.org/wiki/Critical_brain_hypothesis

 

mi je fascinantna, kao i celokupno delo Per Baka https://en.wikipedia.org/wiki/Per_Bak

 

Mozak na granici haosa i reda, kao surfer na dasci 

[bey]

3 hours ago, Lord Protector said:

Teorija SOC https://en.wikipedia.org/wiki/Self-organized_criticality i https://en.wikipedia.org/wiki/Critical_brain_hypothesis

 

mi je fascinantna, kao i celokupno delo Per Baka https://en.wikipedia.org/wiki/Per_Bak

 

Mozak na granici haosa i reda, kao surfer na dasci 

ako ti je interesantna SOC, čitaj godel escher bach: an eternal golden braid, d. hofstadtera. lektira za self referencing sisteme i svašta nešto zanimljivo.

ma, obvz čitajte tu knjigu, iz raznih razloga. 

 

a za sinesteziju, ne znam... čitajte nabokova

 

hvala za sugestije, @Pixie

[Lord Protector]

@bey Čitao, još dok sam bio mlad 

[bey]

 

[Pixie]

On 14. 2. 2025. at 14:57, Lord Protector said:

Teorija SOC https://en.wikipedia.org/wiki/Self-organized_criticality i https://en.wikipedia.org/wiki/Critical_brain_hypothesis

 

mi je fascinantna, kao i celokupno delo Per Baka https://en.wikipedia.org/wiki/Per_Bak

 

Mozak na granici haosa i reda, kao surfer na dasci 

 

Quote

Discussion on the brain's criticality have been done since 1950, with the paper on the imitation game for a Turing test.^[9]

 

(link sa Vikipedije)

 

Slucajno sam bas pre nekog vremena prvi put citala nesto malo vise o Turingu (posto se pominje i u The Entangled Brain) i bas pocela da citam njegovu Computing Machinery and Intellingence.  

[Pixie]

23 hours ago, bey said:

ako ti je interesantna SOC, čitaj godel escher bach: an eternal golden braid, d. hofstadtera. lektira za self referencing sisteme i svašta nešto zanimljivo.

ma, obvz čitajte tu knjigu, iz raznih razloga. 

 

a za sinesteziju, ne znam... čitajte nabokova

 

hvala za sugestije, @Pixie

 

Molim, hvala tebi! Sad sam pogledala, Gödel, Escher, Bach zvuci bas kao nesto sto bi mi bilo interesantno (a nisam citala dok sam bila mlada...  ). 

[Pixie]

Slucajnost - Hofstadter bas danas puni 80.  

 

Ko zna nemacki, kratak clanak/pomen u Frankfurter Allgemeine: Rechne mit Rechnern, wo die Nerven dich nerven .

[Lord Protector]

3 hours ago, Pixie said:

 

 

Slucajno sam bas pre nekog vremena prvi put citala nesto malo vise o Turingu (posto se pominje i u The Entangled Brain) i bas pocela da citam njegovu Computing Machinery and Intellingence.  

 

Njegov zadnji članak se bavi biologijom, tj morfogenezom:

https://en.m.wikipedia.org/wiki/The_Chemical_Basis_of_Morphogenesis

Imao je neverovatan analiticki um i intuiciju, posle proucavanja informatickih osnova racunarstva i logike, okrenuo se formativnom principu u biologiji. Prosto je neverovatno kako je uspeo da izabere jednu grupu jednačina i postavi osnovu morfogeneze, stvaranje forme u živoj materiji. 

Nesto slično je uradio fon Nojman sa ćelijskim automatima i teorijom samoreplikacije, koja je korišćena u otkriću DNA.

Na zalost, obojica su rano umrla.

[Lord Protector]

The Astonishing Hypothesis is a 1994 book by scientist Francis Crick about consciousness. Crick, one of the co-discoverers of the molecular structure of DNA, later became a theorist for neurobiology and the study of the brain. The Astonishing Hypothesis is mostly concerned with establishing a basis for scientific study of consciousness; however, Crick places the study of consciousness within a larger social context. Human consciousness according to Crick is central to human existence and so scientists find themselves approaching topics traditionally left to philosophy and religion.

[Pixie]

On 15. 2. 2025. at 21:13, Lord Protector said:

 

Njegov zadnji članak se bavi biologijom, tj morfogenezom:

https://en.m.wikipedia.org/wiki/The_Chemical_Basis_of_Morphogenesis

Imao je neverovatan analiticki um i intuiciju, posle proucavanja informatickih osnova racunarstva i logike, okrenuo se formativnom principu u biologiji. Prosto je neverovatno kako je uspeo da izabere jednu grupu jednačina i postavi osnovu morfogeneze, stvaranje forme u živoj materiji. 

Nesto slično je uradio fon Nojman sa ćelijskim automatima i teorijom samoreplikacije, koja je korišćena u otkriću DNA.

Na zalost, obojica su rano umrla.

 

Hvala, da, jeste, slažem se. Ja sam nažalost tek relativno skoro počela da se detaljnije bavim značajem te povezanosti u oblasti teorijske neuronauke. Što me je nekako začudilo, jer mi sad nekako deluje skoro kao stvar osnovne pismenosti u mojoj oblasti. O von Neumann-u sam isto baš skoro čitala, mislim da se isto spominje u The Entangled Brain.

[Pixie]

Skrećem malo sa teme, ali možda bude nekome korisno. Najbolja knjiga o psihoaktivnim supstancama (svim, legalnim, nelegalnim, svakidašnjim, nesvakidašnjim) za koju ja znam,  a koja sadrži jako dobra, lepo i razumljivo napisana, detaljna i aktuelna objašnjenja osnovnih principa funkcionisanja nervnog sistema i delovanja supstanci kao i specifičnosti je Julien's Primer of Drug Action. 

[bey]

On 15. 2. 2025. at 17:37, Pixie said:

 

Molim, hvala tebi! Sad sam pogledala, Gödel, Escher, Bach zvuci bas kao nesto sto bi mi bilo interesantno (a nisam citala dok sam bila mlada...  ). 

 

verujem da hoće   mene makar inspiriše. u stvari, sve interdisciplinarno me inspiriše pre neku godinu sam zamislila muzičko delo koje bi se naslanjalo na GEB, sa malo više biologije i medicine, znam i s kim bih radila, ali to bi bio ooogroman posao za koji nemam ni približno vremena u ovom životu. 

možda kada odem u penziju, do tada ću moći samo da ispričam robotu šta sam zamislila a on da mi napravi 😊

 

s obzirom da ste uveli krika u društvo, da podsetim da je hofstadter poredio gene i note

 

Spoiler

"Imagine the mRNA to be like a long piece of magnetic recording tape, and the ribosome to be like a tape recorder. As the tape passes through the playing head of the recorder, it is "read" and converted into music, or other sounds...When a 'tape' of mRNA passes through the 'playing head' of a ribosome, the 'notes' produced are amino acids and the pieces of music they make up are proteins."

...

"Music is not a mere linear sequence of notes. Our minds perceive pieces of music on a level far higher than that. We chunk notes into phrases, phrases into melodies, melodies into movements, and movements into full pieces. similarly proteins only make sense when they act as chunked units. Although a primary structure carries all the information for the tertiary structure to be created, it still 'feels' like less, for its potential is only realized when the tertiary structure is actually physically created."

 

još 80-ih su objavljeni prvi članci inspirisani GEB-om koji se bave mogućnosšću prevođenja DNK u muziku (https://www.nature.com/articles/310096a0; https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/3744439/), a sredinom 90-ih se pojavio i program protein music koji prevodi DNK sekvence u muzičke https://academic.oup.com/bioinformatics/article/12/3/251/181889?login=false
kuriozitet, autor PM je pevač benda the shamen (i can move move move any mountain :D). posle je "preveo" i serotoninski receptor
 

Spoiler

 

 

u međuvremenu su raznim softverima "audifikovani" i genom HIV-a , huntingtin (gde se njega setiše) i ko zna šta još. ima i drugih primera spoja nauke i muzike, veoma zanimljivo

 

On 15. 2. 2025. at 19:25, Pixie said:

Slucajnost - Hofstadter bas danas puni 80.  

 

Ko zna nemacki, kratak clanak/pomen u Frankfurter Allgemeine: Rechne mit Rechnern, wo die Nerven dich nerven .

 

i u njemu se pominje hofstadterova antologija the mind's i, u kojoj se, između ostalog, obrađuje turingov članak o turingovom testu.

 

 

možda možemo ovako da ih nadovezujemo u endless loop/an eternal braid

[Boksi]

Ništa ne kapiram, ali ovde je mnogo lepo 

[Lord Protector]

On 16. 2. 2025. at 22:10, Pixie said:

Skrećem malo sa teme, ali možda bude nekome korisno. Najbolja knjiga o psihoaktivnim supstancama (svim, legalnim, nelegalnim, svakidašnjim, nesvakidašnjim) za koju ja znam,  a koja sadrži jako dobra, lepo i razumljivo napisana, detaljna i aktuelna objašnjenja osnovnih principa funkcionisanja nervnog sistema i delovanja supstanci kao i specifičnosti je Julien's Primer of Drug Action. 

 

Jedan klasik:

 

Врата перцепције (енгл. The Doors of Perception) је књига Олдус Хакслија из 1954. године о његовим искуствима приликом узимања мескалина. Књига има форму Хакслијевих сећања о мескалинским „путовања“ (енгл. trip). За наслов узима израз из поеме Вилијама Блејка "Брак неба и пакла". Хаксли описује увиде које је доживео, који се крећу од „чисто естетских“ до „мистичних визија“ Књига такође укључује касније размишљања о смислу уметности и религије.

По овој књизи је чувени амерички састав Дорс (The Doors) добио име.

1953. године, енглески психијатар Хемфри Осмонд је снабдео Хакслија са дозом мескалина. Хаксли је добровољно експериментисао с психоделичним дрогама под надзором др. Озмонда, закључивши да мескалин проширује свест и омогућује искорак у алтернативну стварност У књизи „Врата перцепције“ Хаксли истиче да људски ум у свакодневном опажању делује као филтар који селективно пропушта само нужне информације, док мескалин уклања овај филтер и тако чини кључ за врата спознаје. Кад се та врата једном отворе онда навали бујица утисака, боја, звукова и слика, свакодневне ствари виде се друкчијима, јављају се чудне визије, а мисли које се обично сматрају баналним сада се показују као ствари од великог значења. То, по Хакслију, није ништа друго до мистична екстаза, директан улаз у трансцендентно.