Život (i) na primorju

[morgana]

ja vec duze vrijeme namjeravam da mjesec dva godisnje provodim u rijeci ali sticajem okolnosti jos nisam to ostvarila.

 

na hrvatskom primorju se osjecam kao da sam uplivala nazad u jugoslaviju. to je naravno pogled spolja koji je povlascen utoliko sto moze da zaobidje lose aspekte postjugoslovenske hrvatske.

 

[Kampokei]

1 hour ago, morgana said:

 

na hrvatskom primorju se osjecam kao da sam uplivala nazad u jugoslaviju. to je naravno pogled spolja koji je povlascen utoliko sto moze da zaobidje lose aspekte postjugoslovenske hrvatske.

 

 

Zapravo slicno, pogotovo u opustenijim delovima obale. Ali to sve ima smisla, mozda je i logicno. Jer, zapravo, sama jugonostalgija, ako izuzmemo obrasce kulturne konzumacije i fokusiramo se na licna iskustva, najveci deo svoje "vitalnosti" crpi od uspomena sa Jadranskog mora. 

[Mel]

5 minutes ago, Kampokei said:

 

Zapravo slicno, pogotovo u opustenijim delovima obale. Ali to sve ima smisla, mozda je i logicno. Jer, zapravo, sama jugonostalgija, ako izuzmemo obrasce kulturne konzumacije i fokusiramo se na licna iskustva, najveci deo svoje "vitalnosti" crpi od uspomena sa Jadranskog mora. 

 

Na tragu toga, juce kazem mami oko proplivavanja kako su mi skinuli drugi misic i ubacili u more u Crnoj Gori i posle nekog vremena i taj jedan misic, i tako sam proplivala. Pricamo kako da mi dete propliva.

Na to keva - Svasta, to je bilo u Baskom Polju.

To su meni sva secanja na Juoslaviju, bioskop na otvorenom, kamp kucice, more, borovi...

[morgana]

10 minutes ago, Kampokei said:

 

Zapravo slicno, pogotovo u opustenijim delovima obale. Ali to sve ima smisla, mozda je i logicno. Jer, zapravo, sama jugonostalgija, ako izuzmemo obrasce kulturne konzumacije i fokusiramo se na licna iskustva, najveci deo svoje "vitalnosti" crpi od uspomena sa Jadranskog mora. 

 

naravno, slazem se.

s tim da sam ja jugoslovenske (a i kasnije) dane i prozivjela na jadranskom moru. hrvatsko primorje mi je kao vremeplov upravo zbog kombinacije te poznatosti i, s druge strane, potpune neinvestiranosti u komunska pitanja koja u hn i cg nikako ne mogu da izbjegnem.

 

(na istom fonu, zbog jugonostalgije putovanja po ex yu mi dobijaju kvalitet  nekad ranije rezervisan za ameriku ili italiju zbog upliva njihove pop kulture - mjesavina fantazije i (uslovno govoreci ideoloske) aspiracije)

 

 

Edited December 29, 2024 by morgana

[glibav]

2 hours ago, kud u maglu Simoviću said:

trebinje je takođe top destinacija za miran život

 

samo ga jebe što je u bosni

žali bože

Zbog cega je top destinacija? Vidim da se to cesto poteze. Put preko Cemernog ocajan, nijedan veci grad u blizini, i za Dubrovnik i za HN treba preko granice. Da je sve to u EU bez granica pa i da ima nekog smisla. Grad mali, nema nista osim sto je pristojnog izgleda za npr ostatak Hercegovine i Istocne Bosne. Sediste elektroprivrede, kasarna, bolnica, Leotar, bazen, Tvrdos. Poenta je da su drugi gradovi toliko ocajni kada Trebinje deluje prihvatljivo.

[bradilko]

ja kad bih ziveo na hrvatskom primorju bi naucio hrvatski. za svaki slucaj.

otkud znam kako ce reagovati neki pijani veteran i slicno

[kud u maglu Simoviću]

11 minutes ago, djeneralche said:

Zbog cega je top destinacija? Vidim da se to cesto poteze. Put preko Cemernog ocajan, nijedan veci grad u blizini, i za Dubrovnik i za HN treba preko granice. Da je sve to u EU bez granica pa i da ima nekog smisla. Grad mali, nema nista osim sto je pristojnog izgleda za npr ostatak Hercegovine i Istocne Bosne. Sediste elektroprivrede, kasarna, bolnica, Leotar, bazen, Tvrdos. Poenta je da su drugi gradovi toliko ocajni kada Trebinje deluje prihvatljivo.

fokus: trebinje najbolji grad za život nakon odlaska u penziju

 

 

a u mom slučaju vrv ima i do genetike

[glibav]

35 minutes ago, kud u maglu Simoviću said:

fokus: trebinje najbolji grad za život nakon odlaska u penziju

 

 

a u mom slučaju vrv ima i do genetike

Genetika me vise i interesuje, licni uvid ako moze. More jeste blizu ali meni su granice no no. Sta je ok?

[Eleniko]

prošao sam sve ove vaše dileme u poslednji skoro pa 20 godina života.

prvo sam hteo da bežim u duboku aziju /indija/ tako da podelim život na 2 dela - 6 meseci tamo, 6 meseci ovde. nismo se odvažili.

onda smo u periodu ljubavi sa crnom gorom /više moja žena nego ja/ videli na skadarskom jezeru staru kamenu zgradu carine u murićima, bez krova, u dnevnoj sobi je izrasla drevna smokva. raspitali smo se preko povezanih osoba i dobili poruku da se klonimo toga, da se zgrada čuva za nekog moćnog. fun fact - jedno 15 godina kasnije, zgrada je bila i dalje u istom stanju.

onda smo u istri našli skoro pa idealnu kuću u gračišću podno pazina, stara ali sačuvana i renovirana, ostalo je da ugradimo pločice i sanitarije po ukusu, 60m2, 60k. more 20km odatle /plomin, ok neidealno ali more u istri wtf/. pošaljemo drugara amerikanca sa kućom u momjanu da ispita jel ima neki skriveni problem - javlja se očajan, kaže u susednom selu danci izgradli fabriku kamene vune /rockwool/ i kada duva jugoistočni vetar oseća se u kod nas. inače divno, drevno selo - austrijsko, nije italijansko, utrke magaraca, fešte, kuvanje gulaša i pljukanaca, ma sve idealno. ali nismo uzeli a iz današnje perspektive je trebalo, sada vredi barem 150-200k.

pomenuti majkl nam javi da neka strankinja u momjanu prodaje veliku staru kuću u procesu renoviranja, nismo se primili, uvek kad se prodaje na pola radova bude problem a kasnije smo saznali da je žena zapala u probleme sa urbanizmom vezano za gradnju u zaštićenim selima.

kada je čula za sve ove peripetije, ženina poznanica iz stare orjunaške porodice iz dalmacije nam ponudi njenu kuću na ugljanu /ili pašmanu, da ga jebem sad/. stara mletačka palata, totalno devastirana jer tamo orijunaše mrze više nego srbe, ali velika i svašta bi se dalo napraviti. međutim žena nam pošteno kaže da ante gotovina voli dolaziti leti u selo pa da dobro razmislimo. što i uradimo, i odustanemo, jedino mi fali da anti gotovini pevam ciganske pesme usred leta. kuća je inače i dalje neprodata jer ženu zabole qrac da je proda ustašama /tako ih zove, hrvatica carica/, nudili su joj silne pare, neće.

onda smo se primirili godinu dve, u međuvremenu je žena dobila životno osiguranje od oca nakon smrti tako da ovo više nije moralo biti krvoliptanje pa se lakše disalo. 2015 smo otišli na limnos, proveli 3 nedelje i u poslednjim danima videli tablu na jednoj kući za prodaju. ostrvo nam je savršeno leglo, sve što nam radi je bilo tu, stari svet, ništa globalizacija i trka, turizam slabo, dobra gastronomija, običan svet, iskreni prijatelji, do broda za otok max 8h vožnje od vračara, prepoznavanje kulture i običaja. ta kuća na kraju je otišla u italijanske ruke, nismo uspeli ni da uspostavimo kontakt ali smo sledeće godine došli sa namerom da nađemo kuću. što je išlo teže od očekivanog. na kraju smo u avgustu 2017 doneli odluku šta uzimamo nakon mnogo peripetija, kada smo duboko ušli u grčki mentalitet prodaje nekretnine i sve probleme koje nosi. kuća koju smo uzeli je bila prva koju smo gledali u junu 2016. i odlučili smo se jer nismo našli ništa bolje u rangu cene kojom smo raspolagali i na kraju hteli da damo. idealne kuće za malo para nema, mora se živeti sa komprimisima i to je prvo i osnovno.

inače ja sam posle svega tim sestre bronte. bitno mi je da oko sebe nemam jezike koji su mi isti ili bliski maternjim. posle svega ne bi živeo u hrvatskoj /zavet ocu koga su 1974 ustaše u šibeniku jurile na rivi zbog tablica/, iz toga isključujem istru. crnogorce generalno ne volim, no hard feelings, prosto ih ne doživljavam prirodno bliskim sem usiljenog srbstva koje mi osobito ide na kurac. da se nisam odlučio za grčku, danas bi tražio nešto na jugu italije, ispod pulje, dole su i dalje dobre cene pa za stan o 50m2 u beogradu kupuješ 3x veću kuću.

[Mel]

Trebinje sam cula da je popularno, samo ne znam, onaj pogled na onaj krsh oko Trebinja, nigde travke, nigde drveta...

[Frank Pembleton]

31 minutes ago, Eleniko said:

prošao sam sve ove vaše dileme u poslednji skoro pa 20 godina života.

prvo sam hteo da bežim u duboku aziju /indija/ tako da podelim život na 2 dela - 6 meseci tamo, 6 meseci ovde. nismo se odvažili.

onda smo u periodu ljubavi sa crnom gorom /više moja žena nego ja/ videli na skadarskom jezeru staru kamenu zgradu carine u murićima, bez krova, u dnevnoj sobi je izrasla drevna smokva. raspitali smo se preko povezanih osoba i dobili poruku da se klonimo toga, da se zgrada čuva za nekog moćnog. fun fact - jedno 15 godina kasnije, zgrada je bila i dalje u istom stanju.

onda smo u istri našli skoro pa idealnu kuću u gračišću podno pazina, stara ali sačuvana i renovirana, ostalo je da ugradimo pločice i sanitarije po ukusu, 60m2, 60k. more 20km odatle /plomin, ok neidealno ali more u istri wtf/. pošaljemo drugara amerikanca sa kućom u momjanu da ispita jel ima neki skriveni problem - javlja se očajan, kaže u susednom selu danci izgradli fabriku kamene vune /rockwool/ i kada duva jugoistočni vetar oseća se u kod nas. inače divno, drevno selo - austrijsko, nije italijansko, utrke magaraca, fešte, kuvanje gulaša i pljukanaca, ma sve idealno. ali nismo uzeli a iz današnje perspektive je trebalo, sada vredi barem 150-200k.

pomenuti majkl nam javi da neka strankinja u momjanu prodaje veliku staru kuću u procesu renoviranja, nismo se primili, uvek kad se prodaje na pola radova bude problem a kasnije smo saznali da je žena zapala u probleme sa urbanizmom vezano za gradnju u zaštićenim selima.

kada je čula za sve ove peripetije, ženina poznanica iz stare orjunaške porodice iz dalmacije nam ponudi njenu kuću na ugljanu /ili pašmanu, da ga jebem sad/. stara mletačka palata, totalno devastirana jer tamo orijunaše mrze više nego srbe, ali velika i svašta bi se dalo napraviti. međutim žena nam pošteno kaže da ante gotovina voli dolaziti leti u selo pa da dobro razmislimo. što i uradimo, i odustanemo, jedino mi fali da anti gotovini pevam ciganske pesme usred leta. kuća je inače i dalje neprodata jer ženu zabole qrac da je proda ustašama /tako ih zove, hrvatica carica/, nudili su joj silne pare, neće.

onda smo se primirili godinu dve, u međuvremenu je žena dobila životno osiguranje od oca nakon smrti tako da ovo više nije moralo biti krvoliptanje pa se lakše disalo. 2015 smo otišli na limnos, proveli 3 nedelje i u poslednjim danima videli tablu na jednoj kući za prodaju. ostrvo nam je savršeno leglo, sve što nam radi je bilo tu, stari svet, ništa globalizacija i trka, turizam slabo, dobra gastronomija, običan svet, iskreni prijatelji, do broda za otok max 8h vožnje od vračara, prepoznavanje kulture i običaja. ta kuća na kraju je otišla u italijanske ruke, nismo uspeli ni da uspostavimo kontakt ali smo sledeće godine došli sa namerom da nađemo kuću. što je išlo teže od očekivanog. na kraju smo u avgustu 2017 doneli odluku šta uzimamo nakon mnogo peripetija, kada smo duboko ušli u grčki mentalitet prodaje nekretnine i sve probleme koje nosi. kuća koju smo uzeli je bila prva koju smo gledali u junu 2016. i odlučili smo se jer nismo našli ništa bolje u rangu cene kojom smo raspolagali i na kraju hteli da damo. idealne kuće za malo para nema, mora se živeti sa komprimisima i to je prvo i osnovno.

inače ja sam posle svega tim sestre bronte. bitno mi je da oko sebe nemam jezike koji su mi isti ili bliski maternjim. posle svega ne bi živeo u hrvatskoj /zavet ocu koga su 1974 ustaše u šibeniku jurile na rivi zbog tablica/, iz toga isključujem istru. crnogorce generalno ne volim, no hard feelings, prosto ih ne doživljavam prirodno bliskim sem usiljenog srbstva koje mi osobito ide na kurac. da se nisam odlučio za grčku, danas bi tražio nešto na jugu italije, ispod pulje, dole su i dalje dobre cene pa za stan o 50m2 u beogradu kupuješ 3x veću kuću.

Jel ti olakšalo što ti je žena EU građanin?

Pošto mi priča poznanik koji je ušao u kupovinu nekretnine u Solunu i baš se namučio, zapravo još se muči. Problemi su razni ali jedan je i što je iz non-EU zemlje...

[kud u maglu Simoviću]

1 hour ago, djeneralche said:

Genetika me vise i interesuje, licni uvid ako moze. More jeste blizu ali meni su granice no no. Sta je ok?

ne znam šta bih ti rekao na to. verovatno mi prija taj pogled na okoliš(eto mel se ne sviđa) mirisi, na mediteranu si, a opet nisi  nema one gužve strdunske u sezoni.
a najviše mislim da ima veze što su mi askurđeli^tm odatle pa je taj gen formiran na tim mirisima, okusima i vidicima

 

 

taj info o trebinju kao top destinaciji za umirovljenike sam video pre ihaaaj pa sam ga zbog toga i pomenuo jer je diskusija bila o hn-u

ja u trebinju nisam prespavao ima 30 godina, a prolazio, zadržavao se u njemu u međuvremenu xy puta

 

[Budja]

Rutinski bi topik mogao da se spoji sa onim  o nekretninama u Africi, pa da nam se pridruzi i Noskich. 

Tamo se divanilo o penziji  u dalekim krajevima.

[Eleniko]

9 minutes ago, Frank Pembleton said:

Jel ti olakšalo što ti je žena EU građanin?

Pošto mi priča poznanik koji je ušao u kupovinu nekretnine u Solunu i baš se namučio, zapravo još se muči. Problemi su razni ali jedan je i što je iz non-EU zemlje...

 

 

naravno da jeste, s tim da smo to mi postepeno otkrivali. kad smo kupovali je bilo kao da smo skočili u bunar i prepustili se u ruke našoj advokatici marileni, bog da joj da zdravlje i dug život.

 

prvo, naše ostrvo je u strateškoj zoni gde je kupovina dozvoljena samo EU građanima zbog blizine turske obale da bi osujetili da im turci pokupuju strateški važnu teritoriju. za uzvrat su dobili još gore, bugare, ali dobro nije moj problem, ne žalim se. ne znači da kao SER državljanin ne bi mogao ali bi morao da napravim fajl sa 500 papira koji bi se slao u okružni centar na razmatranje i odobrenje, to ume da potraje i do godine.

 

drugo, preko žene sam dobio boravišnu i radnu dozvolu. ok ovo drugo mi ne treba, to je bio gratis poklon uz boravak od 5 godina. žena je uzela boravak na ostrvu i onda smo po EU zakonu o spajanju porodice tražili boravišnu i dobili je nakon mesec dana. advokat me koštao 500e, moglo je i jeftinije ali kad sam već ušao u kolo, nisam hteo da malerišem.

 

za 2 godine, u leto 2016 imam pravo na trajni boravak, radujem se tome.

[Svemir Zeka]

2 hours ago, djeneralche said:

Zbog cega je top destinacija? Vidim da se to cesto poteze. Put preko Cemernog ocajan, nijedan veci grad u blizini, i za Dubrovnik i za HN treba preko granice. Da je sve to u EU bez granica pa i da ima nekog smisla. Grad mali, nema nista osim sto je pristojnog izgleda za npr ostatak Hercegovine i Istocne Bosne. Sediste elektroprivrede, kasarna, bolnica, Leotar, bazen, Tvrdos. Poenta je da su drugi gradovi toliko ocajni kada Trebinje deluje prihvatljivo.

Znam neke koji žive u Trebinju, a rade z Dubrovniku. Valjda imaju neke, sad ću lupiti, propusnice da ne čekaju kao sav ostali svet kad idu. 

E sad, Trebinje je lepo i sunčano, jeftino jer je Bosna. Tako kapiram