Hronologija bescasca

[cedo]

 

 

[cedo]

 

 

 

 

[cedo]

hvala @gsb

Tužiteljki koja istražuje nevladine organizacije, USAID finansirao službeno putovanje u Italiju

 

Jelena Milutinović Ziljkić, tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu koja vodi predistragu o nevladinim organizacija jer su dobijale novac od USAID-a (Američka agencija za međunarodni razvoj), i sama je učestvovala u projektu ove američke organizacije – o trošku USAID-a je bila na službenom putovanju u Italiji prošle godine, otkriva KRIK. 

Piše: Sofija Bogosavljev

U kancelarije pet nevladinih organizacija je juče ušao veliki broj policajaca i zatražili su pristup finansijskoj dokumentaciji – koju još uvek pregledaju i kopiraju. 

Glavni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović objasnio je da je poslao policiju u nevladine organizacije, među kojima su – CRTA, Građanske inicijative, Centar za praktičnu politiku i Trag fondacija, da ispitaju to kako su ove organizacije trošile novac od Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Stefanović je izneo sumnju da su na taj način ove organizacije “prale novac”, ali i „nenamenski trošile novac američkih poreskih obveznika”. Iz Stefanovićeve izjave se zaključuje da niko iz Amerike nije tražio da se sprovede ova istraga već da je to samoinicijativno uradilo srpsko tužilaštvo.

Tužiteljka kojoj je Stefanović dao da vodi ovaj slučaj, međutim, i sama je dobila novac od USAID-a, kako otkriva KRIK. 

Tužiteljka Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Jelena Milutinović Ziljkić bila je učesnik projekta koji je finansirao USAID. Ova američka agencija joj je finansirala službeno putovanje u Italiju u junu prošle godine, što obično uključuje plaćanje troškova avio karta i drugog prevoza, hotela, kao i dnevnica. Ziljkić je trebalo da u Italji poseti institucije koje se bave borbom protiv korupcije i organizovanog kriminala, a putovanje je realizovano zahvaljujući Projektu za unapređenje javnih nabavki – koje je finansirao USAID. 

Milutinović Ziljkić nije želela da jasno odgovori na pitanja novinara KRIK-a u vezi službenog putovanja koja smo joj postavili u telefonskom razgovoru. 

„Nisam išla u privatnoj režiji, opet sam išla, iako sam išla – išla sam preko Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, tako da PR služba je vaša adresa za sve odgovore na pitanja“, rekla je kratko Milutinović Ziljkić.

Ko je Jelena Milutinović Ziljkić?

Ziljkić je brzo napredovala kroz tužilaštvo.

Od 2018. je radila kao tužilački pomoćnik u Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije u Višem tužilaštvu, nakon čega je bila i sekretar. Kako se dalje navodi u biografiji, izabrana je 2022. za zamenika javnog tužioca u Prvom osnovnom tužilaštvu, a zatim je nakon svega dva meseca trajno premeštena u Drugo osnovno tužilaštvo. Međutim, iste godine, novembra 2022. bila je upućena u Više javno tužilaštvo, ponovo u Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije gde je ubrzo napredovala – na funkciju javnog tužioca izabrana je 30. januara prošle godine. Njeno unapređenje je usledilo „nakon Odluke o izmenama broja zamenika javnog tužioca radi potrebe jačanja odeljenja za suzbijanje korupcije”, navodi se u Odluci o njenom unapređenju. 

Radar je pisao da je Ziljkić preuzela slučaj EPS-a, nakon što je on oduzet od tužiteljke Bojane Savović, koja je javno pričala o pritisku koji je trpela na poslu od strane glavnog tužioca Nenada Stefanovića. Savović je za KRIK ispričala kako je 2022. vodila istragu zloupotreba u EPS-u, kada je utvrđeno da su osumnjičeni zloupotrebili oko 7,5 miliona američkih dolara. Savović je ispričala da se Stefanović posebno interesovao za ovaj predmet, a na dan hapšenja osumnjičenih, početkom 2023, saopšteno joj je kako više neće raditi u Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije. Prema pisanju Radara, slučaj je preuzela Ziljkić koja je samo tri meseca ranije upućena u Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije.

Ime ove tužiteljke pojavljuje se u još jednom medijski ispraćenom događaju – u slučaju spornog ozakonjenja zgrade fudbalera Dejana Stankovića, o čemu je BIRN pisao. BIRN je otkrio da je tadašnji šef Sekretarijata za legalizaciju Nemanja Stajić, koji je nedavno uhapšen, ozakonio nepostojeću zgradu Dejana Stankovića na Vračaru. Stajić je potpisao rešenje o ozakonjenju zgrade od 5.300 kvadrata. Satelitski snimci su otkrili da je zgrada izgrađena tek godinu dana kasnije. Ovaj predmet odbačen je u novembru 2023. godine, a odbačaj je potpisala Milutinović Ziljkić. 

Pritisak na NGO sektor

Jučerašnje događaje je praktično najavio predsednik države Aleksandar Vučić, svojim gostovanjem na Hepi televiziji. Vučić je tada rekao da će Srbija „blisko sarađivati” sa američkim FBI-jem u istrazi o finansiranju nevladinih organizacija, ističući da su mnoge od njih „plaćene spolja”. 

Ovo nije prvi put da Vučić iznosi slične tvrdnje – on već nedeljama unazad spominje USAID i naziva je kriminalnom organizacijom. I prorežimski mediji uveliko vode kampanju protiv nevladinih organizacija u Srbiji, zbog finansiranja od strane USAID-a. Međutim, USAID je godinama kroz brojne projekte finansirao veliki broj državnih institucija u Srbiji. Nakon dolaska Donalda Trampa na vlast u Americi suspendovani su svi projekti, a organizacija je ugašena. 

Tužilac Stefanović je juče saopštio da je naše tužilaštvo samoinicijativno formiralo predmet na osnovu izjava koje su čuli od američkih zvaničnika kao što je predsednik SAD Donald Tramp i šef FBI Keš Patel, a zatim su nakon toga poslali zamolnicu Ministarstvu pravde SAD – da im dostave podatke o finansiranju određenih NVO u Srbiji.

Takođe je saopštio da je VJT u Beogradu uputilo zahteve za prikupljanje potrebnih obaveštenja Narodnoj banci Srbije i Upravi za sprečavanje pranja novca – kako bi se proverile novčane transakcije ovih organizacija.

Edited February 26 by cedo

[cedo]

 

 

 

[cedo]

 

 

[cedo]

odmah da ga uhapse

 

moze i cike u belim mantilima, ali posle

 

 

Edited February 26 by cedo

[cedo]

zbog EPS-a su ljudima palili imovinu

 

"Da li je ovo put kojim Srbija treba da ide... Sramote jedne kriminalne... Je l' ovo Srbija Vučiću? Da li je ovo Srbija? Da mi palite kuću", upitala je Prišić u snimku u kom je iznela niz imena na koja sumnja.

 

Podsetimo, Nataša Prišić je pre dve godine postala poznata široj javnosti kada je iznela navode o malverzacijama u EPS-u, o kojima je svedočila kao radnica Sektora za unutrašnju kontrolu i bezbednost.

 

Ona je godinama radila u Elektrovojvodini i ispričala je kako su se nepravilnosti dešavale pretežno u Novom Sadu. Prema njenim navodima, kontrola je naišla na ogromna krivična dela i zloupotrebe, kao što su storniranje računa i manipulisanje stanjima brojila zbog nedostatka očitavanja brojila i izostanka čitača na terenu, što je dovodilo do oštećenja potrošača.

 

Takođe je iznela optužbe na račun rukovodstva EPS-a, posebno funkcionera SNS-a iz Novog Sada.

U međuvremenu, u maju prošle godine uhapšena je zbog izazivanja panike i nereda nakon što je slala e-mail na adrese više od 70 ambasada u kom je tvrdila da predsednik Srbije Aleksandar Vučić štiti kriminalce iz EPS-a.

 

Nataša Prišić je takođe u nekoliko navrata javno govorila o pritiscima koje doživljava, kao i o stalnim pretnjama i praćenju.

 

 

 

https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/340283/Uhapsena-uzbunjivacica-iz-NS-U-pismu-ambasadama-navela-da-Vucic-stiti-kriminalce.html

Edited February 26 by cedo

[cedo]

 

 

 

[cedo]

 

 

 

https://www.facebook.com/groups/1815606602093876/permalink/4083746141946566

 

Spoiler

PREDSEDNIK OPŠTINE BOSILEGRAD VLADIMIR ZAHARIJEV, U ULOGU LOPOVA. AVGUSTA 2022 GODINE UPUTIOSE SAMOVOLJNO BEZ IKAKVOG POZIVA U SELU GORNJA RŽANA BOSILEGRAD, U PORODICI STAMENOV I TO KOD BAKU STANKU KOJA JE BOLESTNA ĆELAVA I NEPOKRETNA. OTUĐIOVUJE VEŠ MAŠINU KOJU JE ISTOG DANA DONIRALA MLADA HUMANITARKA IZ VRANJA. TO ŠTOJE URADIO PREDSEDNI OPŠTINE VLADIMIR ZAHARIJEV, TO NEBI URADIO PROFESIONALNI LOPOV. JAVNO GA POZIVAM VEĆ DVE GODINE DA VRATI TO ŠTOJE UZEO . ZAHARIJEV JE NA VLASTI OD 2001 GODINE PA DO DANAS. SAM SE BIRA I SAM VLADA. FUNKCIJA MU SLUŽI ISKLJUČIVO DA ZAJEBAVA GRAĐANE BOSILEGRADA. IMA PODRŠKU DRŽAVE OD 7 MILIJONA EVRA NA GODIŠNJEM NIVOU, KAO OPŠTINSKI BUDŽET. PRETI I OMALOVAŽAVA SUDIJE, NEPOŠTUJE SUDSKE ODLUKE. DRŽAVNA VLAS NIJE SPOSOBNA DA REŠI OVAJ DECENIJSKI PROBLEM. DA STANE NA PUT OVOM TAJKUNU ZBOG TOGA OVAJ NAROD MASOVNO NAPUŠTA SVOJA OGNJIŠTA. KOGA FINANSIRA ZAHARIJEV SA 7 MILJONA EURA. BOSILEGRAD SA 37 SELA JE POTPUNO PRAZAN. ODVAJA 1,6 MILONA EVRA ZA SOCIJALU , SOCIJALU PRIMAJU ZDRAVI I PRAVI LJUDI KOJIMA JE ZATVORIO RADNA MESTA, A NIJE OTVORIO NOVA. DVA DOBRA INVESTITORA JE SILOM ISTERAO. ZBOG TOGA SU OVI GLAVNI AKTERI NA IZBORIMA. DABI ISTI OSTAO NA VLAS. SOCIJALNI SLUČAJEVI SVAKODNEVNO UMIRU OD GLADI. U OPŠTINI BOSILEGRAT SELO DONJA LJUBATA IMA 3 ZASEOKA KOJI NEMAJU ELEKTRIČNU ENERGIJU, NAROD SE DOVIJA. ZA PUTEVE DA NEGOVORIMO. DALEKO OD CIVILIZACIJA.

 

 

Edited February 27 by cedo

[cedo]

On 20. 2. 2025. at 23:12, cedo said:

 

 

 

On 20. 2. 2025. at 21:05, cedo said:

 

 

 

 

 

 

[cedo]

 

dosta bre vise

 

 

[cedo]

 

 

 

Posle masakra u Ribnikaru, nastavljen biznis: Iz Ministarstva prosvete plaćano po 5.000 evra i za predavanja koja nisu održana

 

Posle masakra u Ribnikaru, nastavljen biznis: Iz Ministarstva prosvete plaćano po 5.000 evra i za predavanja koja nisu održana

Gordana Andrić

27/02/2025

Ministarstvo prosvete je neposredno posle ubistava u Ribnikaru dalo hiljade evra mreži fantomskih organizacija za obuke o vršnjačkom nasilju i pravima dece - neka od predavanja nisu ni održana, dok za druge nije jasno u kom obimu ih je bilo. Novac se slio na račune agencija pod kontrolom iste grupe ljudi

Podeli

Mreža povezanih udruženja i agencija od 2022. do 2023. za predavanja o prevenciji nasilja u školama dobila je više od 180.000 evra od Ministarstva prosvete

Nije u potpunosti jasno koliko predavanja je zaista i održano, a većinu onih koja jesu zapravo su besplatno održale lokalne kancelarije za mlade, dok su fantomske agencije naplatile 5.000 evra po predavanju

Novac za predavanja je prebacivan na račune povezanih agencija, koje su otvorene i zatvorene u roku od nekoliko meseci

U eSDnevniku Železničke tehničke škole u Beogradu upisano je da je 6. septembra 2023. godine održano predavanje o prevenciji vršnjačkog nasilja za dva odeljenja drugog razreda sa ukupno 34 đaka. 

Ovo predavanje je plaćeno 5.000 evra – sredstvima Ministarstva prosvete, pokazuje istraživanje BIRN-a.

Vest o predavanju objavljena je na sajtu škole. U ovoj vesti stoji da je projekat realizovalo Udruženje građana za podršku socijalno ugroženim licima uz finansijsku podršku Ministarstva prosvete.

Šta su javni konkursi i zašto država daje novac nevladinim organizacijama?

Obavezu da na javnim konkursima dodeljuju novac imaju ministarstva, pokrajinski sekretarijati i lokalne samouprave. Ovaj novac se dodeljuje udruženjima za poslove i aktivnosti koje država ne može sama da sprovede, a koji su u javnom interesu.

BIRN i Građanske inicijative već pet godina prate potrošnju državnog novca na javnim konkursima za medije i javno informisanje, civilno društvo, kulturu i omladinu.

Do sada su prikupili podatke sa više od 3.000 javnih konkursa na kojima je potrošeno 29 milijarde dinara (malo manje od 250 miliona evra) na više od 64.000 projekata.

Kao proizvod ove saradnje na projektu Javno o javnim konkursima nastala je baza podataka o javnim konkursima u kojoj su javno dostupni podaci o ovoj potrošnji.

Osim ova četiri sektora, država finansira i mnoge druge – poput onih iz oblasti obrazovanja ili sporta. Nema centralizovanih podataka o tome koja je ukupna suma koju Srbija godišnje podeli na javnim konkursima.

Građanske inicijative analiziraju procedure na brojnim konkursima, reagujući na kršenja procedura i zakona.

Iako bi kroz javne konkurse država trebalo da pomaže rad onih koji se bave zaštitom javnog interesa ili pomažu najugroženijima na način na koji država ne može, izveštaji Građanskih inicijativa i BIRN-a pokazuju da ovaj mehanizam ima ozbiljne sistemske propuste i da na konkursima novac iz godine u godinu dobijaju GONGO organizacije, odnosno organizacije povezane sa vlastima, i fantomska udruženja.

Kako je BIRN ranije objavio u tekstu Kako se javni interes izgubio u javnim konkursima, ova davanja godinama prati niz problema: ne postoje jasna pravila o dodeli i kontroli trošenja novca iz državnog budžeta, a ne postoji obaveza da se javno objavljuje ni šta je planirano u okviru projekata, niti kako su sprovedeni.

„Nažalost, ne mogu da Vam dam nijednu drugu informaciju, jer je ne posedujemo, ali i zbog sebe, pokušaćemo da nađemo”, piše u odgovoru direktora Zlatka Radosavljevića BIRN-u.

Radosavljević je pretraživao školsku dokumentaciju i razgovarao sa kolegama, jer nisu ni čuli za ovo udruženje, a u drugim evidencijama škole ne postoje podaci o predavanju.

Nakon objavljivanja teksta, u školi su pronašli dodatne podatke o održavanju ovog predavanja. Potvrđeno je da su prisustvovala samo dva odeljenja, sa maksimalno 34 đaka, iako je iz sredstava Ministarstva plaćeno predavanje za 350 učenika.

Ukupno, Ministarstvo je Udruženju građana za podršku socijalno ugroženim licima dalo 15.000 evra za tri predavanja u ovoj školi, a svako je trebalo da bude održano za 350 đaka, pokazuje dokumentacija koju je BIRN dobio od Ministarstva na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja. 

Novac im je dodeljen na konkursu samo šest dana posle ubistava u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar, kada je Ministarstvo prosvete objavilo spisak udruženja kojima je dodeljen novac za niz projekata, među kojima su i oni za prevenciju nasilja u školama.

U izveštaju koji je ovo Udruženje predalo Ministarstvu piše da su za držanje ta tri predavanja, angažovane i plaćene tri agencije – svakoj je na račun leglo oko 5.000 evra. 

U ugovorima Udruženja i agencija stoji da je cena predavanje oko 25 evra po detetu.

Ovo Udruženje i agencije kojima je otišao novac deo su šire mreže fantomskih organizacija koje su od Ministarstva prosvete tokom 2022. i 2023. dobile više od 180.000 evra za predavanja koja mahom ili nisu uopšte održana ili su ih održale lokalne kancelarije za mlade besplatno.

Mreža je počela da se formira oko 2013. godine, a deceniju kasnije činilo ju je skoro 50 udruženja i više od 200 agencija. Jedna od prvih članica – Tatjana Borojević, poznata i po tome što je prodala stan jednoj od zaposlenih u kabinetu Predsednika Srbije, zatim njena sestra Biljana Ratković i njihova saradnica Biljana Čakovan širile su mrežu i uključivale bliže i dalje rođake, prijatelje i komšije. Novi članovi su zatim iznova i iznova uključivali svoje roditelje, rođake, školske drugarice, poznanike i prijatelje.

Neki su postajali zastupnici udruženja koja su na javnim konkursima zatim dobijala pare od državnih ustanova i institucija za različite projekte, a drugi su otvarali agencije kojima se novac isplaćivao.

Gotovo na svim udruženjima i agencijama ovlašćenje da predaju ili podižu dokumentaciju iz Agencije za privredne registre imaju Biljana Čakovan i njen suprug Slobodan.

BIRN je pokušao da stupi u kontakt sa svim udruženjima koja su dobijala novac od Ministarstva prosvete, ali dva su u međuvremenu ugašena, a ostala nisu odgovorila na pitanja BIRN-a. Od 14 agencija kojima je uplaćen novac za predavanja, svih 14 je u međuvremenu ugašeno.

„Ukoliko imate saznanja o nenamenskom trošenju sredstava molimo da Ministarstvu prosvete pošaljete dokaze na mejl da bismo reagovali u skladu sa nadležnostima našeg i drugih resora”, piše, između ostalog, u odgovoru Ministarstva prosvete na pitanja BIRN-a.

„Nije se dogodilo, Bogu hvala”

BIRN je u saradnji sa Građanskim inicijativama krajem 2023. godine objavio istraživanje „Lažirane isplate, fiktivna predavanja: Kako su milioni evra za ugrožene završili u tuđim džepovima“ otkrivajući da su članice ove mreže 2021. godine izvukle oko pet miliona evra preko mreže svojih privatnih agencija, podnoseći Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju lažirane izveštaje o isplatama za predavanja u školama koja ili nisu održana ili su ih održale besplatno lokalne kancelarije za mlade.

BIRN i Građanske inicijative nisu mogli da istraže šta su članice mreže uradile za dva i po miliona evra koje su dobile 2022, pošto je u međuvremenu policija po nalogu Višeg javnog tužilaštva preuzela dokumentaciju o ovom konkursu od Ministarstva za brigu o porodici i demografiji.

Aleksandra Čamagić, saradnica gradonačelnika Beograda, bila je u konkursnim komisijama koje su godinama dodeljivale novac ovoj mreži – prvo na Novom Beogradu, zatim u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju, a na kraju i Gradu Beogradu.

Pošto je Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tri meseca od smrti 15 osoba na koje je pala nadstrešnica renovirane železničke stanice u Novom Sadu i početka masovnih protesta širom zemlje, objavio da država kreće u borbu protiv korupcije, Čamagić je rekla da je na raspolaganju državnim organima, ukoliko bude potrebe.

Aleksandra Čamagić o davanju novca fantomskim organizacijama by BIRN Srbija

VJT istražuje kako je trošen novac „američkih poreskih obveznika”

Po nalogu VJT-a, policija je 25. februara, između ostalog, ušla u prostorije Građanskih inicijativa, a šef VJT-a Nenad Stefanović izjavio je da njegovo tužilaštvo vodi istragu protiv ovog udruženja zbog navoda američkih zvaničnika o nepravilnosti u trošenju novca američkih poreskih obveznika kroz projekte koje je finansirao USAID. 

S druge strane, s obzirom na to da nije vremenski ograničeno koliko predistražni postupci mogu da traju, nema informacija da li će VJT u Beogradu ikada pokrenuti i istragu o tome što su o fantomskim organizacijama, kojima je dodeljivan novac poreskih obveznika Srbije, otkrili BIRN i Građanske inicijative.

Pošto su BIRN i Građanske inicijative otkrile mrežu fantomskih organizacija koja je, prema tada dostupnim informacijama, dobijala novac od Ministarstva za brigu o porodici, dva tužilaštva pokrenula su postupke – Više javno tužilaštvo (VJT) i Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK).

Predmet u VJT, koje već godinu i po raspolaže sveobuhvatnijom dokumentacijom od one koju su imali BIRN i Građanske inicijative, i dalje je u predistražnom postupku. Iz ovog tužilaštva kažu da su do sada uputili dve urgencije Odeljenju za borbu protiv korupcije Uprave kriminalističke policije, ali da im policija još nije dostavila izveštaj.

Iz Tužilaštva za organizovani kriminal, takođe, kažu da su u dva navrata podnosili zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja kako bi ispitali navode prijave – u oktobru 2023. i februaru 2024. godine.

Odgovarajući tada na pitanja Jugpresa o ovom izvlačenju para za navodna masovna predavanja po školama, ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović je rekla da za to moraju da se pitaju nadležni, a ne ona.

„Nije se dogodilo, Bogu hvala, ništa u prosveti, tako zaista ne znam šta očekujete od mene“, rekla je Đukić Dejanović u novembru 2023. godine.

U tom trenutku, ministarstvo na čijem je čelu je već dodelilo istim ovim organizacijama ukupno 184.000 evra za istovetne projekte, koji – kao ni oni koje je platilo Ministarstvo za brigu o porodici – mahom nisu ni održani, ili su ih uradile besplatno kancelarije za mlade.

Škole zatvorene, predavanja „uspešno“ održana

Samo šest dana posle ubistava u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar, Ministarstvo prosvete donelo je rešenje o finansiranju projekata „značajnih za preduniverzitetsko obrazovanje”. Konkurs je raspisan u februaru.

Oko 430.000 evra ovo ministarstvo je rasporedilo na 65 projekta. Na samom vrhu liste dobitnika sa najviše dodeljenog novca našlo se šest fantomskih organizacija, koje nemaju kancelarije i zaposlene, a većina ni kontakt telefone, sajtove ili profile na društvenim mrežama. 

BIRN-ovo istraživanje pokazuje da je najveće iznose dobilo šest povezanih fantomskih organizacija za projekte prevencije nasilja u školama – oko 94.000 evra, odnosno više od 20 odsto ukupno dodeljene sume. 

U pisanom odgovoru BIRN-u, Ministarstvo prosvete nije odgovorilo zašto je novac dodeljen pojedinačnim udruženjima, koja su članovi fantomske mreže, ali je navelo niz kriterijuma na osnovu kojih se dodeljuju sredstva.

Dokumentacija, koju je BIRN dobio na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, pokazuje da su ove organizacije izvestile da su sprovele po tri jednodnevne edukacije u pet beogradskih škola – svaka organizacija u po jednoj, dok je šesta navela da je tri edukacije organizovala u Srednjoj stručnoj školi u Kragujevcu. U svakoj školi trebalo je da svako predavanje posluša više stotina đaka.

Interactive content by Flourish

Iz četiri beogradske škole, međutim, za BIRN su prvo odgovorili da ove obuke nisu održane, dok su iz Elektrotehničke škole Nikola Tesla naveli da sama „škola nije imala saradnju sa navedenim organizacijama, niti su održane navedene radionice”, ali da su profesori koji drže građansko vaspitanje održali predavanja „u okviru vannastavnih aktivnosti profesora”.

Kada je novinarka BIRN-a dostavila OŠ Jajinci, Železničko tehničkoj školi i OŠ Milena Pavlović Barili linkove sa vestima o ovim predavanjima, objavljenim na sajtovima samih škola, iz Osnovne škole Jajinci je stigao odgovor da predavanja ipak jesu održana prve nedelje po povratku sa raspusta – 5, 6. i 7. septembra. U letopisu škole, u kom su nabrojane sve aktivnosti poput onih u godišnjim izveštajima, navodi se samo jedna obuka – održana 5. septembra.

Iz Železničko tehničke škole rečeno je da u eSDnevniku postoji evidencija o jednom predavanju kom je prisustvovalo najviše 34 učenika, ali da škola nema nikakvu drugu evidenciju.

Iz Osnovne škole Milena Pavlović Barili nije stigao drugi odgovor do objavljivanja teksta.

Ministarstvo prosvete i predavanja o prevenciji nasilja: Kome su otišle pare za predavanja?

Sva udruženja su za održavanje predavanja angažovala privatne preduzetnike ili drugo fantomsko udruženje iz ove mreže.

Prve tranše za predavanja isplaćene su već krajem juna, dok su se u Srbiji održavali masovni protesti zbog ubistava u Ribnikaru, Duboni i Malom Orašju. Edukacije, međutim, nisu ni mogle da budu organizovane, jer je školska godina završena naprasno odlukom Vlade Srbije 6. juna.

Svih šest udruženja novac je isplaćivalo u gotovo isto vreme – prvu tranšu 20, 21. i 22. juna, drugu 11. i 12. septembra, a treću između 20. i 22. septembra. 

Preduzetničke agencije kojima je prebacivan novac osnovane su gotovo istovremeno – od 14, kojima je novac prebacivan, njih 13 je otvoreno u aprilu i maju 2023. godine. 

Gotovo sve su i zatvorene u isto vreme – u decembru, manje od mesec dana pošto je BIRN objavio istraživanje o tome kako su ove fantomske organizacije na sličan način izvukle pet miliona evra koje im je dodelilo Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju. 

Čak pet agencija je obrisano iz Agencije za privredne registre (APR) istog dana – 19. decembra.

Iz Ministarstva prosvete nisu odgovorili na pitanje BIRN-a o tome da li je Ministarstvo kontrolisalo šta su plaćene agencije uradile za novac koji im je isplaćen i da li imaju neophodna znanja, veštine i iskustvo da drže obuke po školama, ali su naveli da je rađen monitoring projekta, na onlajn sastancima sa predstavnicima udruženja. 

„Svesni da se proces monitoringa mora unaprediti, tokom 2024. godine Ministarstvo prosvete je organizovalo praćenje realizacije programa […] kroz monitoring posete”, piše u odgovoru Ministarstva.

Dokumentacija iz APR-a pokazuje da su na svim organizacijama koje su dobile novac od Ministarstva prosvete, kao i na svim agencijama i udruženjima kojima je novac isplaćivan, bila ovlašćena ista lica – Biljana ili Slobodan Čakovan.

Ova šema već je uvežbana godinu dana ranije – fantomske organizacije iz iste mreže su i 2022. godine na sličan način utrošile oko 90.000 evra, takođe dobijenih od Ministarstva prosvete.

Fantomske organizacije naplatile predavanja, kancelarije za mlade ih održale besplatno

Godinu dana ranije, Ministarstvo prosvete dodelilo je oko 90.000 evra drugim organizacijama iz ove iste mreže. Novac je tada dobilo pet organizacija za predavanja o prevenciji nasilja, rodnoj ravnopravnosti ili ljudskim pravima u 13 škola u Zrenjaninu, Kragujevcu, Leskovcu, Aleksandrovcu i Beogradu.

Interactive content by Flourish

U izveštajima koje su po završetku projekta dostavljale Ministarstvu prosvete, ove organizacije su, međutim, pogrešno navodile imena škola. 

Tako je organizacija Panonska inicijativa, koju zastupa Dragana Dukić, u izveštaju navela da je organizovala tri predavanja u „Elektrotehničkoj školi Jovan Trajković“ u Zrenjaninu. Ovo je, međutim, škola potpuno drugog profila i njen pravi naziv je Ekonomsko-trgovinska škola Jovan Trajković.

Tatjana Borojević, zastupnica organizacije Panacea Solutions, izvestila je Ministarstvo da je organizovala obuke u „Turističko-ugostiteljskoj školi Toza Dragović“ u Kragujevcu. Toza Dragović je zapravo trgovinsko-ugostiteljska škola.

Škole iz Zrenjanina i Leskovca dostavile su BIRN-u informacije o tome da su obuke održane, ali da su ih organizovale i održale lokalne kancelarije za mlade iz ovih gradova.

Iz Kancelarije za mlade Leskovca za BIRN navode da su predavanja održali u Poljoprivrednoj školi i Školi za tekstil i dizajn, ali i u Trgovačko-ugostiteljskoj školi i Omladinskom klubu grada, koje Resurs centar za održivi razvoj, koji zastupa Biljana Čakovan, nije ni spomenuo u izveštaju o aktivnostima. Sve to Kancelarija je uradila besplatno.

„Kancelarija za mlade Leskovac nije dobila finansijska sredstva za realizaciju aktivnosti i nije imala finansijskog učešća”, piše u odgovoru kancelarije BIRN-u.

Iz škola u Kragujevcu i Aleksandrovcu su za BIRN rekli da predavanja organizacija Panacea Solutions i Inicijativa Nova Varoš nije bilo uopšte.

U Kragujevcu te godine, međutim, jeste sproveden projekat Jednakost za sve za koji je novac od Ministarstva prosvete dobilo udruženja Panacea Solutions, koje zastupa Tatjana Borojević, ali je i njega sprovela Kancelarija za mlade.  

„Kancelarija za mlade za realizaciju navedenih aktivnosti nije dobila finansijska sredstva i nije imala finansijskog učešća u realizaciji. Realizaciju aktivnosti po školama sproveli su aktivisti/edukatori KZM koji ni za jednu od navedenih aktivnosti nisu dobili sredstva”, piše u odgovoru ove Kancelarije.

Oni navode da Kancelarija za mlade inače ne dobija sredstva za realizaciju aktivnosti koje sprovodi u saradnji sa raznim udruženjima koja se bave pitanjima mladih. 

„Sav rad koji se obavlja od strane aktivista i edukatora baziran je na dobrovoljnom angažovanju i spremnosti mladih da pomognu mladima, te ne postoje finansijska sredstva kojima se plaća njihovo angažovanje”, kažu iz ove Kancelarije.

Razrađen fantomski sistem

Svaka od ovih organizacija navela je da je održala po tri jednodnevna predavanja i sve su novac Ministarstva dalje uplaćivala na po tri pravna lica – dve preduzetničke agencije i po jedno udruženje iz iste mreže.  

Dok je Centar za reformu, razvoj i unapređenje usluga Biljane Ratković isplaćivao novac, između ostalog,  udruženju njene sestre Irene Borojević, organizacija njene druge sestre Tatjane Borojević ugovor sa agencijom Sidenor konsalt potpisala je istog dana kad je ta agencija i osnovana.

Novac je i 2022. godine prebacivan agencijama i udruženjima na kojima su ovlašćenja imali Biljana i Slobodan Čakovan.

Saradnik na istraživanju: Dragan Gmizić

 * Ovaj tekst je ažuriran 27. februara, pošto su po objavljivanju teksta iz Železničke tehničke škole u Beogradu dobili nove potvrde da je održano jedno predavanje za maksimalno 34 učenika.

 

 

 

Edited February 27 by cedo

[cedo]

 

 

 

[cedo]

 

Nova žrtva špijunskog nadzora: Student priveden na šest sati, telefon mu hakovan

 

...

 

Vedran je odmah po ulasku u policijsku stanicu Savski venac, u 18.36, isključio svoj telefon i predao ga policajcima. Odveden je u kancelariju na prvom spratu, gde su ga narednih šest sati ispitivala četvorica muškaraca u civilu, koji se nikada nisu predstavili. Telefonski uređaj je za to vreme bio u drugoj prostoriji. Telefon mu je vraćen oko 00.45. Bio je isključen.

 

...

 

‘Jesam li uradio nešto loše?’ – ‘Nisi.’
‘Mislim, nešto ilegalno?’ – ‘Nisi.’
‘Jesam li priveden?’ – ‘Nisi.’
‘Mogu li da izađem?’ – ‘Ne možeš.’“

 

 

[cedo]