Evo jedan topic za postove sa istorijskim kontekstom, da se ne troluje pbp i specijalizovane teme.
 

Skoro sam gledajuci snimak Slagalice gde je uvestvovao jedan skolski moje sestricine. Mislim da je bilo neko pitanje o sedmoboju.

O jednoj velikoj sampionki i sudbini:

https://amp.dw.com/en/ghada-shouaa-an-olympic-gold-medalist-stripped-of-her-glory/a-59103920
 

 

Quote

 

The Arab world is full of young athletes who could be gold medalists if their sports received more funding or they had more role models like Ghada Shouaa. Arab countries were represented by 14 female athletes at the Olympics in Tokyo, and they left with four medals: one gold, one silver and two bronze. 

"The lack of Arab women in the Olympics was a tragedy, and the reason is because the new generation is watching what happened to us," said Shouaa. "They are scared to face the same ignorance, disrespect, humiliation and bullying.

Shouaa feels that the treatment she received will deter other female athletes from competingImage: AFP/dpa/picture-alliance 

"The bullying of women has to stop, and those who intend to hurt us on purpose, especially on social media, should be punished. They say we are not women and that we won because we have men's genes. They want us to be in the kitchen and look like models. I'm an athlete, and I don't care how I look."

Shouaa believes that the medal winners in Tokyo are temporary exceptions who will disappear from memory like many have before. If Arab women continue to be marginalized and denied the same rights as men, she doesn't see any promising future for sports in the region.

"Nothing comes in one day or two; you need a plan that might take 12 to 14 years. The problem is that those in charge of sports in the Arab countries simply don't have patience. Some of the Gulf countries treat athletes like a contract that finishes when they get their medal, and I can't consider this a win," she said.

"In my country, they don't know how important it is for athletes to compete internationally and feel the spirit of sports. From my time as an athlete to now, I hear the same stories about the abuse and bullying of women. Nothing has changed, unfortunately."

 

 

 

Edited July 30, 20241 yr by Moonwalker

Sećam se nje, bilo mi je šokantno da atletičarka iz Sirije od svih mesta na svetu bude olimpijska šampionka. Bila je i svetska šampionka 1995. 

 

Elem, ovo je verovatno moje najživopisnije olimpijsko sećanje, verovatno jer sam već imao dovoljno godina da mi kasnije sve ostane upamćeno.

 

Ženska gimnastika u Sidneju. Vrhunac rivalstva Rusije i Rumunije koje su se klale čitavih 90-ih, s izuzetkom bljeska Amerikanki na domaćem terenu u Atlanti. Takođe sudar dveju potpuno oprečnih filozofija sporta. Naime, tada su još uvek važila stara pravila bodovanja sa "savršenom desetkom", iako zbog strožijeg kriterijuma ocenjivanja savršena desetka u praksi nije viđena posle Barselone. 

Rumunija je napravila čitavu umetnost od toga kako sastaviti najlakšu moguću vežbu a da joj početna ocena bude 10. Takođe su imale reputaciju bezizražajnih robota koje svaku vežbu odrade savršeno, ali bez ikakvih emocija i famoznog umetničkog dojma.

S druge strane, Ruskinje su se ponosile svojim sovjetskim nasleđem i upravo su insistirale na tome da u vežbe uključe što je moguće teže elemente. Takođe su mnogo polagale na baletsku tradiciju i gracioznost pri izvođenju. 

Činilo se da je rumunski princip u praksi efikasniji jer su uglavnom na takmičenjima bile ispred Ruskinja. Ipak, Rusija je u Sidnej poslala suludo talentovanu generaciju kakvu nikada kasnije neće imati - Horkina, Zamolodčikova, Lobaznjuk i Produnova su na svakoj spravi mogle da izvode prava čuda. Činilo se da je vreme rumunske dominacije okončano jer su po imenima Ruskinje bile mnogo jače. 

Međutim, u timskom finalu istorija se opet ponovila. Svaka od pomenute velike ruske četvorke je napravila po jednu veoma ozbiljnu grešku, taman da opet završe ispod Rumunki, koje su imale daleko manje spektakularne vežbe, ali jednostavno, nisu grešile. Ruskinjama je srebro strahovito teško palo i odmah po silasku s podijuma skinule su medalje s vrata.

To je bila labudova pesma za obe ekipe. Težina ruskih vežbi je ostavila danak na gimnastičarkama i gotovo nijedna od njih nakon Sidneja nije uspela da ostane na istom nivou, a mlađe generacije nisu bile ni blizu toliko talentovane. Rumunija je uspela da izgura još jedan ciklus i u Atini odbrani zlato, pre nego što su ih egzodus trenera i promena pravila kojima se nikad nisu prilagodile poslali u drugu gimnastičku ligu.

 

Drugi deo

 

Nakon timskog finala, usledio je višeboj. Na papiru je trebalo da to bude najkvalitetnije takmičenje u istoriji, jer je bilo bar 10 takmičarki koje su mogle do zlata. Prvi favorit je svakako bila Svetlana Horkina, poslednja globalna gimnastička zvezda pre pojave Simon Bajls. Ona je bila diva i nije se ni pretvarala da je nešto drugo. Nju su ili obožavali ili mrzeli, sredine nije bilo. Mnogi su smatrali da joj sudije gledaju kroz prste i praštaju greške, ali opet je bila činjenica da su njene vežbe bile teže i originalnije od skoro svih drugih. Ta originalnost je delom bila izazvana i time što je bila znatno viša od prosečne gimnastičarke, pa je morala da nađe način da taj "nedostatak" kompenzuje. 

Do Sidneja je već bila osvojila sve osim olimpijskog zlata u višeboju i jasno je stavila do znanja da je osim zlata apsoutno ništa drugo ne zanima. Posle neuspeha u timskom finalu bila je još odlučnija da taj cilj i ispuni. 

Glavna rivalka bila joj je Rumunka Andrea Radukan, čudo od deteta, koja se pravo niotkuda pojavila prethodne godine. Radukan je razbijala stereotip o stoičkim i neekspresivnim rumunskim gimnastičarkama koje rutinski odrađuju (relativno) lagane vežbe. Njeni nastupi su bili vibrantni, puni energije, umela je da pleše, pokazivala je emocije, sve suprotno od ostatka svoje ekipe.

U prvoj rotaciji obe su bile na preskoku. Radukan je svoj preskok odradila dobro, ali nešto slabije nego obično. Tada još ništa nije izgledalo previše neobično. Horkina je izvodila preskok koji je njen trener izmislio i koji je samo ona radila, opet zvog svoje visine. I tu se dogodio šok nad šokovima - pri doskoku je pala. U tako žestokoj konkurenciji i sa tadašnjim pravilima, to je momentalno značilo da ostaje ne samo bez zlata, već i bez bilo kakve medalje. U suzama je izvela drugi preskok koji je bio dobar, ali već je sve bilo izgubljeno. 

Nakon toga je još nekoliko gimnastičarki palo na preskoku i to je već postalo neobično. Nakon što je jedna domaća predstavnica umalo slomila vrat pri padu, organizatori su konačno odlučili da provere je li sve u redu. Ispostavilo se da je konj (tada su se još uvek koristili oni old school konji) postavljen nekoliko centimetara niže nego što pravila nalažu! Među zvaničnicima je nastala frka i panika, niko nije znao šta i kako sad. Neki su predlagali da se takmičenje prekine i krene ispočetka narednog dana, ali to bi bila logistička noćna mora. Došlo se do solomonskog rešenja da sve takmičarke koje su skakale preko neispravnog konja mogu svoj preskok da ponove.

Međutim, Horkini to nije mnogo značilo jer je u međuvremenu odradila i vežbu na dvovisinskom razboju, gde je takođe pala pri izvođenju jednog elementa. I dan danas se među nostalgičnim fanovima lome koplja oko toga je li pala zato što je bila deprimirana zbog izvesnog gubitka zlata ili naprosto jer nije bila dovoljno sigurna pri izvođenju tog elementa - naime, identičnu grešku napravila je i u ekipnom finalu. Nakon što se saznalo za grešku sa visinom konja, Horkina je tražila da joj se dozvoli da ponovi i vežbu na razboju. Nije joj bilo omogućeno. Odlučila je da ne ponavlja preskok jer zbog pada na razboju opet svakako ne bi došla do zlata.

Nakon što je postalo jasno da je prvi favorit ispao, mnoge takmičarke koje su bile u konkurenciji za medalju su popustile pod pritiskom i napravile nekarakteristične greške. Najviše se po tome proslavila Ukrajinka Viktorija Karpenko koja je u poslednjoj rotaciji na parteru uspela da se saplete o sopstveni nožni palac i ostane bez sigurne medalje.

One koje nisu grešile bile su, naravno, Rumunke. Andrea Radukan je spektakularnom vežbom na parteru zatvorila takmičenje u kom je završila na prvom mestu, ispred zemljakinja Simone Amanar i Marije Olaru. Tri Rumunke su završile na pobedničkom postolju, što apsolutno niko nije očekivao. Slučajno ili ne, u sledećem olimpijskom ciklusu počelo je da važi pravilo da u višeboju mogu nastupiti najviše dva predstavnika iz iste zemlje.

 

Treći deo

 

Nakon par dana apsolutne euforije u čitavoj Rumuniji, došlo je do neverovatnog šoka. Andrea Radukan je pala na doping testu! Doping je inače ekstremno retka pojava u gimnastici i uglavnom se radi o zloupotrebi diuretika zarad skidanja kilaže. Šta se zapravo desilo? Radukan se prehladila pred takmičenje u višeboju i timski lekar joj je dao standardni lek protiv prehlade koji se nabavlja bez recepta. Ono što je prevideo jeste da je taj lek sadržao pseudoefedrin, koji je na listi zabranjenih supstanci na Olimpijadi, ali inače na gimnastičkim takmičenjima nije. MOK je odmah objavio da ne smatra da se Radukan namerno dopingovala niti da je ostvarila bilo kakvu prednost na nepošten način, te joj je bilo dozvoljeno da nastavi da se takmiči, ali rezultat iz višeboja joj je poništen, zbog "politike nulte tolerancije na doping". Zlato je pripalo Simoni Amanar, drugarici iz reprezentacije. Da ironija bude veća, i Amanar je bila prehlađena i dobila je isti lek, ali budući da je imala više kilograma od Radukan, lek se više metabolisao u organizmu i nivo pseudoefedrina na testu je bio u granicama dozvoljenog. Rumunska delegacija je naravno burno protestvovala, ali nije vredelo. Amanar je izjavila da se ne oseća kao šampionka i dala je svoju zlatnu medalju Andrei. Pri povratku u Rumuniju, Andrei Radukan je momentalno bila uručena zlatna medalja napravljena posebno za nju, ali svejedno, u istoriji ostaje zapisano da je zlatnu medalju na OI u Sidneju 2000. godine u ženskom višeboju osvojila Simona Amanar. U finalima na spravama Rumunke su očekivano podbacile nakon svega što se izdešavalo, dok su Ruskinje iskoristile priliku da uzvrate udarac i osvoje zlata na parteru, razboju i preskoku.

 

Četvrti deo

 

Andrea Radukan nikada nije prebolela nepravdu koja joj je načinjena. Iako je naredne godine na SP osvojila dva zlata, počela je da gubi motivaciju i već 2002. je rešila da joj dosta gimnastike i povukla se.

Horkina je bila odlučna da ostvari svoj san o zlatu u višeboju i dogurala je do Atine, ali tamo je bilo jasno da su godine učinile svoje i potpuno zasluženo je izgubila od Amerikanke Paterson, nakon čega je završila karijeru.

 

I tako. Good times! Možda neko i pročita ovo 

Edited July 31, 20241 yr by Halvard

Secam se khorkine, visoka, lepa, s muskom frizurom, ko sestra iana curtisa

9 hours ago, Halvard said:

I tako. Good times! Možda neko i pročita ovo 

Ja sam procitao dva puta, svaka cast

Mene fascinira kako se neko tako seca svih detalja i jos tako lepo napise. 

da ne prepisujem shimprua, sve isto.

@Halvard hvala sto si nam dao poklon, ovaj tekst.

 

poz

Kad smo  vec kod gimnastike, iskocilo mi ovo na tviteru, nisam video ranije.

 

Zastrasujuce, u smislu straha ali i izvedbe.

 

 

Kad počne priča o nosiocu zastave, pred polazak na olimpijadu, uvek mi se stvori slika Matije Ljubeka na otvaranju u Moskvi 1980.

Ima li neko sliku da okači, meni ostala u glavi,

 

Sad jos neko ko ima volje i znanja da napise pricu o Roj Jones Jr. i finalu u boksu u Seulu '88.  Isprebijao domaceg takmicara i izgubio na poene. Jedna od najpoznatijih kradja u istoriji olimpizma. Roj je imao bukvalno tri puta vise udaraca od Korejca. Inace to Korejci izgleda vole da odrade kad su domacini (setimo se SP u fudbalu 2002.).

 

Setih se price nakon galame koja se kod nas podigla nakon jucerasnjih poraza.

 

Link za borbu je ovde  https://youtu.be/QZY_0eXCROM?si=w5blxJ7cCdT-vgst

 

 

Ispod ide prica o zivotima jednog i drugog boksera nakon te borbe. 

 

 

15 hours ago, Budja said:

Kad smo  vec kod gimnastike, iskocilo mi ovo na tviteru, nisam video ranije.

 

Zastrasujuce, u smislu straha ali i izvedbe.

 

 

Ovo izvodjenje je bilo u spici neke sportske emisije, da li Sportski pregled ili tako nesto. 

ili sportska subota

 

prvo sećanje na olimpijadu mi je ono na moskvu ‘80, nije mi bilo baš najjasnije zašto amerikanci bojkotuju sem što su rusi komunisti

 

al ovoga se jasno sećam i dan danas, kao i kad je moka slavnić iscimao onog dodeljivača zlatnih medalja da njemu da dve, njegovu i kićinu

 

 

Isti smo. I meni je Moskva ‘80 prvo ozbiljno secanje vezano za kosarkase. Osim sto se vrlo maglovito secam SP u Manili. 
 

Ovo je ono kad Kicanovic izlazi iz aviona sa nogom u gipsu ili nekoj slicnoj bandazi.
 

Iz Moslve se secam jos Kacara i rukometasica. Cini mi se da su sa zapada samo Britanci ucestvovali.

Edited August 1, 20241 yr by Moonwalker

Финале у кошарци смо играли са Италијом.

1980 Summer Olympics boycott - Wikipedia

ovo je bilo finale sa italijanima, ruse amo dobili u polufinalu

 

mislim da su zapadno evropske zemlje učestvovale sve

 

a na narednim oi u la su od istočnoevropskih učestvovali samo rumuni

 

pa smo zato imali najveći broj medalja ikada, tu mi je već hit bio šaban trstena sa onim gimnastičkim radovanjem i ante josipović koji je ni kriv ni dužan uzeo zlato holifildu

 

Moja prva olimpijada je Atlanta 96