Ljuba Retrovizor Zivkov

[halloween]

Postaću groupie girl tamburaškog orkestra u kome svira Ljuba Živkov! Evo jednog starijeg članka o tvrdičluku...Otkidanje od usta – pokušaj klasifikacijeLisica i zdral Autor: Ljubomir Zivkov, Vreme, Beograd 2007-10-11 Svevišnji je stvorio nebeska tela, mi sa stola olizasmo jela, rekao je Rable četiristo četrdeset tri godine pre nego što ćemo mi poći na turneju. Sitno ama neodustajno škrtarenje kao vrsta religije i svakodnevne duhovne vežbe Jesi pri nekom stabilnom? – to kad čujem smrkne mi se pred očima, odgovaram uvek odrečno, jednako zlurado kad lažem i kad govorim istinu. Znam da nemaš vizu, roming znači nije, pozvao si moj mobilni, odazvao sam se, i ako ja sam ne predložim neku drugi kanal umesto netom vaspostavljenog, razgovor ima ovako da se nastavi, pa šta košta da košta! Kad zoveš iz firme, ne praviš pitanje, sad očito zoveš na svoj račun, sa svog mobilnog, iz svoje kuće ili iz govornice, ja to i ne znam jer ne gledam ni ko me zove ni odakle me zove, pretpostavljam da šparaš koliko u taj mah možeš, ali nije ti srce na mestu, nisi siguran da sam i ja dao sve od sebe! Ne mislim da se u tvome pitanju (o čijoj jezičkoj lepoti ćemo drugom prilikom!) krije sugestija da ja tebe pozovem, uostalom, ako kažeš nemam kredita zvaću ja tebe sa kakvog bilo telefona! Jasno je meni šta bi ti. Da zajedno štedimo unedogled, da bratski doskočimo telenorima, telekomima, da im potkrešemo ta njina krila, ali, čoveče, okrenuo si broj mog mobilnog i još mi ni dobar dan nisi nazvao a već me prekidaš i napuštaš radi uštede koja može da ispadne i dvanaest dinara! Za tebe sam uvek van kuće, a ti vidi šta ti je preče, razgovor ili štednja, ne može sa mnom i jedno i drugo. & Pijenje i jedenje mufte – atavizam pred kojim je budućnost Sa kolegama muzičarima putovao sam ne znam koliko puta po sadašnjoj EU, kolima ili kombijem dvanaest sati, petnaest sati, niko nije gladan, niko nije žedan, na mene koji investiram dve rajhsmarke za kafu kad god nam zafali benzin pogleduju kao na razbikuću koji bi mogao svima da izbaksuzira posao: nismo još ni stigli, nismo još ništa inkasirali, a ovaj već troši nezarađeno! Kombi sa kletim isposnicima dovuče se do poslodavca u jedanaest uveče, trpeza čeka, domaćinu koji je radio do šest uveče sklapaju se njegove gastarbajterske oči, a gosti, prenuvši se iz celodnevne hibernacije, jedu i piju kao za opkladu: doneli domadaru flašu rakije kupljenu parama iz zajedničke kase, a dopustili mu da otvori dve boce viskija, konjak, nekoliko pljosnatih boca rajnskog rizlinga i još lepšeg muskata, pojeli četiri ovala kulena, osamsto pedeset grama sira, ima sad i kod nas da se kupi bri, promumlao bi neko kroz nesažvakan zalogaj, ali vidi se da je sir u tuđini slađi, imamo i sekt, kaže domaćin, daj sekt, kod nas nema sekta... Svevišnji je stvorio nebeska tela, mi sa stola olizasmo jela, rekao je Rable četiristo četrdeset tri godine pre nego što ćemo mi poći na turneju. & Cicijaštvo udruženo sa ekstravagancijom i hazarderstvom Znam čoveka koji je tokom sankcija gasio fiću čim ga malo zauka, vozio bi tako dok ne bi posve izgubio brzinu, u poslednji bi čas ubacio u drugu, otpustio kvačilo i upalio ga zapravo na gurku, da ne bi svaki put trošio akumulator, jer se to gasi-pali od njegove kuće do radnog mesta dešavalo sedamdeset puta. Jednom sam lakomisleno prihvatio njegov podvoz, i zaista jedno je kad to čuješ kao anegdotu a drugo kad lično sediš na zadnjem sedištu (suvozačkog i nema, to je protivno viziji konstruktora iz Torina pretvoreno u gepek: kao kad neko nezakonito zastakli ili zazida terasu), a sustiže te i staro i mlado, automobili te na Brankovom mostu pretiču s koje koji strane stigne i svak te izbegne u zadnji čas. A da daš sva četiri migavca?, pokušavam da unesem malo interpunkcije u njegovu verziju ruskog ruleta. Nema potrebe, kaže raspoložen jer smo na nizbrdici koja nas pri dnu zaista dovodi u gotovo ravnopravan položaj sa ovima koji nemilice arče benzin, mislili bi svi da smo u kvaru a mi samo pulsiramo! & Stindžiluk kao porodična zastava, kao spona među supružnicima te kao temelj porodične sloge Nedavno sam iz verodostojnog izvora čuo kako bračni par estradnih umetnika uvek kuva kafu u kolima, ne znam kako se to tehnički izvodi, nisam nikad razumeo onaj kolski upaljač, tu ima struje iz akumulatora i umetnici tom strujom greju vodu u lončetu dok ne proključa, u početku je palo poneko šurenje, ali sa godinama sve je došlo na svoje mesto. Ako su pili oboje po dve kafe u svakom smeru, za pedestak odlazaka vani uštedeli su oko četirsto evra! Dobro, za dvesta šoljica napitka treba im desetak kutija neskafe, to ne izlazi iz akumulatora i to je pedeset evra; ako kafu piju sa šećerom treba im kilogram šećera koji zaista ne znam nikad pošto je, neka bude tri evra, plus mleko, koje neka bude sedam evra, na dobitku su tristo četrdeset evra. Već pomenuto šurenje neka je sanirano Šaljića mašću za deset evra (od koje je masti naravno dosta i ostalo), hemijsko čišćenje uflekane garderobe neka je odnelo petnaest evra, još su bračni drugovi dobri tristo petnaest evra. Ne dangube, ne padaju u iskušenje da na pumpi kupe kakvu glupost a imaju stalnu domaću, kuhinjsku atmosferu u kolima, baš je ova kafa čarobna... & Istrajno cicijaštvo kao vid zloupotrebe služb. položaja Hteo sam da potanko obradim sve oblike štednje koji mi idu na živce, ali imam mesta za još jedan pasus pa ću morati prilično zbrda-zdola. Dakle, mrzim kad sveštenik stopira u mantiji, jedan to stalno radi, i nemoguće je da svaki put ide na pogreb, krštenje ili venčanje. Koštunica nas je povodom crvenih beretki prosvetlio rekavši da svak štrajkuje u svojoj službenoj uniformi, pa tako i popa stopira u mantiji, ali to je pritisak na vozače koji već i samu pojavu sveštenog lica na bankini smatraju za baksuz, ko imade kuraži da slugu Božijeg ne poveze nego da kad bude naspram njega još i doda gas te da ga dobrano išljiska ako je kakva bljuzgavica! Škrtarenje ravnodušno prema materijalnoj vrednosti ušteđenog, oda štednji bez obzira na njezine efekte Ne podnosim ljude koji štede na migavcima te skreću levo i desno kao gorki umobolnici, jedni su zaista nehajni i nesvesni drugih, petorica njih otvoreno su mi, u lice, rekli da tako štede automat: da, da, kad sve na autu bude propalo i vama samima kad zdravlje bude jednog lepog dana popustilo ostaće taj automat, kao crna kutija nakon pada aviona, vi ili vaši pravni naslednici raspolagaćete tim artefaktom kako vam drago: evo, ovo je automat za migavce iz dedinog juga, stavićemo ga u kolumbarijum, da trepće nad dedinom urnom.I nekoliko tekstova iz Yellow cab-a:http://www.yellowcab.co.rs/stampano/54/06.jsphttp://www.yellowcab.co.rs/stampano/56/08.jsphttp://www.yellowcab.co.rs/stampano/50/11.jsphttp://www.yellowcab.co.rs/stampano/46/18.jsphttp://www.yellowcab.co.rs/stampano/40/01.jsp

Edited August 28, 2009 by halloween

[Sludge Factory]

Retrovizor Junak našeg doba13. septembar 2009. Boris Tadić je ove sedmice prevazišao sebe: otvorio je školu“, zaveštao organe, bodrio fudbalere, sokolio članove Demokratske stranke koji su se osetili malko zapostavljenim usled toga što njihov predvodnik vodi toliko računa o Srbiji, ali i o srpstvu gde god se potonje zadesilo. Otvarajući na Palama osmoljetku zvanu „Srbija“ pomenuti udarnik je rekao: "Srbija, kojoj sam ja predsednik, ima svoju odgovornost, gde god da živi naš narod. Srbija nije odgovorna samo za građane Srbije, Srbija je odgovorna za ljude koji nose naše ime. [...] Veliko je zadovoljstvo i za nas u Srbiji da imate školu u kojoj ćete učiti naš jezik i kulturu!”. Srbija je za školu u drugoj državi priložila oko dva miliona evra, ali se tu neće stati, predsednik je obećao da će škola dobiti i sportsku dvoranu - da mu je umesto sporta na srcu muzika škola bi od Srbije dobila koncertnu dvoranu, recording studio... Visoki gost bio bi najbolji govornik da se mikrofona nije latio visoki domaćin, Tadićev pobro Milorad, koji proreče da će možda baš u toj školi maturirati budući predsednik vlade Republike Srpske to jest budući on! Nije rekao da će tu stasati novi Tesla, Mokranjac ili Andrić, koga Bošnjaci i Hrvati neće moći da svojataju jer će mu u đačkoj knjižici pisati “Srbija”, za Dodika je biti predsednik vlade Republike Srpske nešto najuzvišenije što se zamisliti može. Idila između srpskih velikaša nastavljena je na Marakani gde se Dodik navijajući za srbijansku reprezentaciju koliko-toliko odužio za otvaranje škole. Predsednik Republike zaveštao je organe, i posle Tadića Tadić, pri čemu na VMA nije nagovestio da li ih ostavlja svim građanima Srbije ili Srbima u rasejanju koji nose naše ime, Glavnom odboru svoje stranke rekao je da nema opuštanja, biće otpuštanja, tako nekako, zaveštao im je i rečenicu koju će odgonetati generacije ekonomista: "Ako bude otpuštanja ljudi u administraciji, to će značiti obezbeđivanje novih radnih mesta u privredi" - ne razbiram hoće li otpuštene državne činovnike čekati novo radno mesto u fabrici i zemljoradničkoj zadruzi, ili će na nova radna mesta (proistekla neznano kako iz tragedije smanjivanja birokratije) konkurisati sasma drugi ljudi, koji nisu osetili blagodat državne službe. Pošto njegovo gostovanje na Palama nije svuda izazvalo zasluženo oduševljenje, predsednik Srbije izjavio je da bi sutra u Raškoj ili Sandžaku otvorio školu zvanu “Bosna”, otvoriću vam koliko hoćete škola, kakvog vam drago imena, samo da ja u njima ne radim (potonje nije rekao predsednik Srbije, ovo je meni grešnom prošlu kroz glavu). Na Marakani kao da sam u jedan mah ugledao lice doktora Bojića, bilo mi je toplo oko srca što vidim bar nekog iz JUL-a, Dačić na svečanoj tribini, uz Tadića i Dodika, a Bojić u radnoj uniformi sa ekipom prve pomoći, posle vidim da su dežurali i studenti privatnog fakulteta Medical School gde je Bojić dekan. Rubrika “gde su, šta rade”, posvećena je Vojislavu Koštunici, doktoru ustavnog, međunarodnog i svakog drugog prava osim prava na samoopredeljenje: ne zna se gde je ni šta radi, ali mu se u pustinji njegovog opozicionarstva javilo da prevremeni izbori nemaju alternativu. “Dveri” su smislile da bračni drugovi svak sa svojim porodom prošetaju ulicama Beograda, što ovi praktikuju i inače, ali su se sada odazvali u još većem broju te su se saborno vinuli do Zoološkog vrta gde su ih čekale karte u pola cene; ove sedmice umrla je nastarija osoba na svetu (115 g) što je u neku ruku pravično, a opet, baš takve vesti ubijaju ono malo nade u besmrtnost.

[notenoughreasonsforclaire]

Retrovizor Junak našeg doba13. septembar 2009. Boris Tadić je ove sedmice prevazišao sebe: otvorio je školu“, zaveštao organe, bodrio fudbalere, sokolio članove Demokratske stranke koji su se osetili malko zapostavljenim usled toga što njihov predvodnik vodi toliko računa o Srbiji, ali i o srpstvu gde god se potonje zadesilo. Otvarajući na Palama osmoljetku zvanu „Srbija“ pomenuti udarnik je rekao: "Srbija, kojoj sam ja predsednik, ima svoju odgovornost, gde god da živi naš narod. Srbija nije odgovorna samo za građane Srbije, Srbija je odgovorna za ljude koji nose naše ime. [...] Veliko je zadovoljstvo i za nas u Srbiji da imate školu u kojoj ćete učiti naš jezik i kulturu!”. Srbija je za školu u drugoj državi priložila oko dva miliona evra, ali se tu neće stati, predsednik je obećao da će škola dobiti i sportsku dvoranu - da mu je umesto sporta na srcu muzika škola bi od Srbije dobila koncertnu dvoranu, recording studio... Visoki gost bio bi najbolji govornik da se mikrofona nije latio visoki domaćin, Tadićev pobro Milorad, koji proreče da će možda baš u toj školi maturirati budući predsednik vlade Republike Srpske to jest budući on! Nije rekao da će tu stasati novi Tesla, Mokranjac ili Andrić, koga Bošnjaci i Hrvati neće moći da svojataju jer će mu u đačkoj knjižici pisati “Srbija”, za Dodika je biti predsednik vlade Republike Srpske nešto najuzvišenije što se zamisliti može. Idila između srpskih velikaša nastavljena je na Marakani gde se Dodik navijajući za srbijansku reprezentaciju koliko-toliko odužio za otvaranje škole. Predsednik Republike zaveštao je organe, i posle Tadića Tadić, pri čemu na VMA nije nagovestio da li ih ostavlja svim građanima Srbije ili Srbima u rasejanju koji nose naše ime, Glavnom odboru svoje stranke rekao je da nema opuštanja, biće otpuštanja, tako nekako, zaveštao im je i rečenicu koju će odgonetati generacije ekonomista: "Ako bude otpuštanja ljudi u administraciji, to će značiti obezbeđivanje novih radnih mesta u privredi" - ne razbiram hoće li otpuštene državne činovnike čekati novo radno mesto u fabrici i zemljoradničkoj zadruzi, ili će na nova radna mesta (proistekla neznano kako iz tragedije smanjivanja birokratije) konkurisati sasma drugi ljudi, koji nisu osetili blagodat državne službe. Pošto njegovo gostovanje na Palama nije svuda izazvalo zasluženo oduševljenje, predsednik Srbije izjavio je da bi sutra u Raškoj ili Sandžaku otvorio školu zvanu “Bosna”, otvoriću vam koliko hoćete škola, kakvog vam drago imena, samo da ja u njima ne radim (potonje nije rekao predsednik Srbije, ovo je meni grešnom prošlu kroz glavu). Na Marakani kao da sam u jedan mah ugledao lice doktora Bojića, bilo mi je toplo oko srca što vidim bar nekog iz JUL-a, Dačić na svečanoj tribini, uz Tadića i Dodika, a Bojić u radnoj uniformi sa ekipom prve pomoći, posle vidim da su dežurali i studenti privatnog fakulteta Medical School gde je Bojić dekan. Rubrika “gde su, šta rade”, posvećena je Vojislavu Koštunici, doktoru ustavnog, međunarodnog i svakog drugog prava osim prava na samoopredeljenje: ne zna se gde je ni šta radi, ali mu se u pustinji njegovog opozicionarstva javilo da prevremeni izbori nemaju alternativu. “Dveri” su smislile da bračni drugovi svak sa svojim porodom prošetaju ulicama Beograda, što ovi praktikuju i inače, ali su se sada odazvali u još većem broju te su se saborno vinuli do Zoološkog vrta gde su ih čekale karte u pola cene; ove sedmice umrla je nastarija osoba na svetu (115 g) što je u neku ruku pravično, a opet, baš takve vesti ubijaju ono malo nade u besmrtnost.

...posle "Retrovizora" Ljube Živkova u nedelju, došlo je ljubaznog poziva redakciji B92 iz lego-dvorca na Andrićevom vencu. Odmah posle toga, Ljubi Živkovu je saopšteno da se "zbog teškoća izazvanih ekonomskom krizom", prekida saradnja sa njim.Ko ne veruje, neka pita Verana i Krleta.A može i Njega.izvor

Moze neko da potvrdi ili demantuje ovu informaciju?

[Sludge Factory]

Evo sad i Pera to kaze.Da vidimo sta ce i Cika Ljuba reci.

[yolo]

ajd da vidimo sta ce ljuba da kaze.

Edited September 16, 2009 by gazza1

[Razzmatazz]

A gde čekamo da kaže nešto? Je l' se najavio da će nešto reći?Ako su ga stvarno šutnuli zbog BoTe, onda zbog teškoća izazvanih ekonomskom krizom mogu da kažem da su pitjkice svi zajedno.

[Mp40]

Nemoj tako. Ovde nije lepo tako pricati. Ispasces paranoik i smesan. Zna se da Tadic i streberske picketine oko njega ne kontrolisu nista i nisu poremecene, iskompleksirane prznice!

[John Coltrane]

sramota, gde je cehovska solidarnost, gde su reakcije drugih medija?!

[mokca]

Zakon tržišta važi za sve.Svi osećamo nostalgiju, kada se opraštamo od neke stvari koju smo dugo posedovali, ali, koja je izanđala.Ljubu, i njegove teme, je jednostavno, pregazilo vreme.

[Mp40]

Ljubu, i njegove teme, je jednostavno, pregazilo vreme.

Gospode! LjZ je nas najbolji satiricar svih vremena i najbolji novinski pisac (bolji i od TP i BD). Ako za njega nema mesta, onda smo zasluzili da citamo Cosmo i Status samo.

[yolo]

sramota, gde je cehovska solidarnost, gde su reakcije drugih medija?!

isto gde je bila kad su dali otkaz mici sa foksa.

[halloween]

“Bogati novinar” je oksimoron, kako reče Ljuba Živkov. On ionako nikada nije ni zarađivao veliku lovu od pisanja, već od muzike, što je još jedan razlog da pratim njegove tekstove. Na sreću našu, ne važi “Quod non est in B92, non est in mundo”, tako da se ne plašim. Do njegovog sledećeg teksta, slušajte intermeco Ljube Živkova na sledećoj stranici:http://www.popboks.com/tekst.php?ID=6551

Edited September 16, 2009 by halloween

[Buck Naked]

Ljuba Živkov Inglourious Basterd:

Da li ste zlopamtilo?Na moju žalost – jesam! Sreća te nisam i osvetoljubiv. Evo primera zlopamćenja. Glumac zvani M. bio je u JUL-u ili SPS-u, sad je na TV B92 i drugde, dobar je glumac, ali ja ne mogu da ga gledam, dekoncentriše me to što je bio u JUL-u ili SPS-u. Ja bih da on i njemu slični nose majicu: BIO SAM ČLAN JUL-A (ili SPS-a, eto, i to ne znam, ali nisam mu još oprostio). On je čovek sa svojom partijskom epizodom izišao na kraj, ja i ne znam da je kao član učinio nešto ružno, za mene je ružno što je bio član, iako držim da svak ima pravo na vlastite zablude i vlastiti razvojni put. Drug M. je to, kako rekoh, verovatno davno prevazišao, a ja nikako da pređem preko te biografske činjenice koja pa nikakve veze sa mojim životom nema, baš kao što nikakve veze sa mnom nema to što je Nole treći na listi ili što je izgubio od takozvanog kralja šljake.

Car Edited September 16, 2009 by Buck Naked

[Sludge Factory]

Gospode! LjZ je nas najbolji satiricar svih vremena i najbolji novinski pisac (bolji i od TP i BD). Ako za njega nema mesta, onda smo zasluzili da citamo Cosmo i Status samo.

Slazem se sve, osim da je LjZ bolji novinski pisac od BD-a. Ne mos' to, brale! :D :P

[Musharaf]

okačimo ovde najlepše ljubine pasuse...da ne kažem slovo ljubve:

Bez želje da ga požurujem u Aleju, Petra Lukovića smatram velikanom jugoslovenskog i srpskog tiska, razlikovao je i razlikuje dobro i zlo (talenat izuzetno redak u nas!), napisao je urnebesne tekstove; jeziku ne da nije naneo štetu nego mu je odao počast umnogome ga i unaprediv, a danas svako piskaralo koje eto ne psuje gleda na Peru kao na niže biće. Podsetio bih ga tj. Peru, baš me briga za piskaralo, na reči Ezre Paunda: "Nemojte previše k srcu uzimati kritiku ljudi koji sami nisu ništa značajno stvorili".