Ljuba Retrovizor Zivkov

[vinska musica]

Iz novog Vremena - bozanstven je! Lisica i ždral ________________________________________ Kao savestan državni premda tajni agent Džems Bond slepo je izvršavao zadatke čiju pravu pozadinu i svrhu najčešće nije ni znao, sada, međutim, kao penzioneru, može mu se da misli svojom glavom: potrošio sam tolike godine i one su potrošile mene, a nepravdu ne da nisam iskorenio nego je ima i više nego kad sam bio početnik: Kosovu hoće da daju nezavisnost! Nisam nikad intervenisao u toj zabiti i ne zanima me, ali zašto ona da bude nezavisna, a škotska nije mogla! &šeron stavi noćnu kremu, popi polovinu flormidala, uze Ustav Republike Srbije, i stade na srpskom šapatom da čita preambulu koja je za nju imala zvuk tajanstvenog Istoka; za Ustav je čula ubrzo nakon njegovog veličanstvenog donošenja a poručila ga je u vreme Sajma knjiga u Beogradu. Poezija ju je rasanila, evo je već telefonira Džordžu: "Znam da je kasno, ali pričaj mi opet o čoveku koji je napisao ove veličanstvene psalme, please..." "Opet čitaš preambulu! Pa znaš je napamet! Dobro. Nju je smislio vođa svih Srba sveta, named Kostunitza..." "Ah, zašto mi nemamo nekog tako načitanog i tako tvrdoglavog?", otelo se šeroni. "Božja volja", reče Džordž, "pri tom je nadarenko izuzetno skroman, nosi samo titulu premijera i izgleda kao činovnik iz Kafkinih romana... A ne podleže ni prostornim ni vremenskim ograničenjima", sad se već zagrejao Džordž, videlo se da je o nedokučivom sinu Istoka već govorio da li samoj šeron ili studentariji na nekom jako lepom univerzitetu, ko bi ga znao. "Brine o Srbima na Kosovu, u Čikagu, Bosni, najmanje se kida oko ovih u samoj Srbiji, jer su oni i najzbrinutiji, zašto, zato što su u njegovoj blagoslovenoj blizini..." "Džordž, šta misliš da li i on obožava film, Staljin nije mogao da živi bez filma, Tito je isto imao bioskop pored radione gde je sam sebi kuvao kafu u 6 AM, drugim rečima, da li je Kostunitza čuo za mene? Da li bi mu bilo toplo oko srca kad bi čuo da sam ja protiv sakaćenja Srbije?" "Verujem da bi te svečano primio, dobio je dres od Ajversona, od Maradone isto, on jako ceni radnu odeću, kad su specijalci u Srbiji digli pobunu protiv vlastite države, on im je držao stranu, rekao je da svaki stalež štrajkuje u svojoj radnoj odeći, pa su i legionari negodovali u ?hamerima? i sa kompletnim naoružanjem, pokloni mu dakle nešto u čemu si snimila neku nezaboravnu scenu, obraduj ga ostatkom pene za toplu kupku..." "Džooordž... Budi ozbiljan, govorimo o predsedniku, a pitanje je hoće li to biti dok ja završim sva ugovorena snimanja..." "Ne li ti rekoh da čovek nema vremenskih ograničenja?! Idi sutra, idi za pet godina, on će biti isto što je i sada!" "šta, nije mu ograničen mandat!? Wow!" "Ma, jeste, kao ograničen, ali on stalno drži i povlači sve konce, bilo da je predsednik Jugoslavije, bilo da je premijer Srbije: da sutra postane sekretar lovačkog društva ili šef železničke stanice, tamo bi bila i vrhovna vlast. Ima nebeski mandat da dok god mu traju dani zemaljski predvodi sve tekuće, savremene Srbe, da komanduje senima sviju predaka i da brine o budućim pokolenjima, novoštićenicima Rasima Ljajića." "Rasima...?!" "Rasim Ljajić. El-Džej-Ej-Džej-Aj-Si! Pričao sam ti o njemu. Čovek godine, uvek podšišan, vajkao se u ?NIN?-u da su ga neki novinari uzeli na zub, hvata ratne zločince, popravlja udovicama oluke, podstrekava natalitet... Halo, šeron... Zaspala je."&Bih li ja učinio kakvo dobro ljudima koji su mi ni rod ni pomoz? bog, ili ću i dalje da gomilam ovaj novac koji mi istinabog pripada po ugovoru, ali je toliki da se pitam jesam li ga zbilja vredan i nije li ta gomiletina para načinom meni doista nepoznatim ipak uskraćena sirotinji koje je na ovoj našoj planeti tušta i tma! Takve misli morile su Džordža Klunija dok se približavao mrskom solarijumu. Koga je briga za moju preplanulost, izgledam kao abdejtovani Klerk Gebl kome su obrijali brkove, da sam bar povukao na šona Konerija, gle, mi o vuku a vuk na vrata, gde si, šone, kućo stara, ču li da švarceneger hoće da prizna Kosovo, taj čovek je bruka našeg glumišta, malo mu je smrtna kazna u njegovoj državi, nego bi još drugima preko bare da zaserava život... Reč po reč, dogovoriše se da udare zajedničko čifte i guverneru i svima kojima je sakaćenje Srbije na srcu, Džordž napomenu da je sa njima šeron, vidi ti malu, otkud ona, pa ti ne znaš, ona luduje za knjigama, tražila je najbolju knjigu na Beogradskom sajmu knjiga, po DHL-u joj odonud poslali Ustav, na srpskom i na engleskom, otad samo to čita, preambula ima na nju magijsko dejstvo... Znaš šta, reče šon, dosad mi je to Kosovo na jedno uvo ulazilo na drugo izlazilo, ali kad pomislim na tog nabildovanog Austrijanca i na škotsku, dođe mi da se uskopistim, e, pa neće moći, o, vidi, vidi, američki žigolo himself, hoćeš s nama da lobiraš za zavisno Kosovo?! Džordžu u taj mah stiže SMS od šeron: "Sanjala sam slogan za našu kampanju: HOLLYWOOD FOR HOLYLAND! Plači Bokan Dragoslave, vajni vladin plaćeniče, tukla te prekomorska amaterka!"šon i Džorž rekoše da je prispeli SMS prst sudbine, tunjav, međutim, kako ga Bog stvorio Ričard reče kako ipak mora da razmisli... Kakvo crno razmišljanje, Džordža kraj sve preplanulosti obli dodatna rumen, Kosovo se ne može razumeti, njega treba voleti... Ne znam, reče Gir odsutno, zovite Brusa, on je čovek akcije... Rečeno-učinjeno. Brus Vilis se oduševio, jedva čeka da se vine do Srbije, da obiđe svoj grob, pita kad su zadušnice po julijanskom kalendaru i kako da se oduži drvengradskom countyju za troškove pogreba i daće.

[Sludge Factory]

RetrovizorDolijao zet10. avgust 2008. | Ljubomir živkov Ove sedmice umro je ruski nobelovac Aleksandar Solženjicin, na ceremoniji održanoj u Beogradu bili su naši književnici, pisci su svi jedna velika porodica, Dušana Kovačevića i Matiju Bećkovića kao članove Krunskog sovjeta za pokojnika vezuje i tuga zbog srušenih dinastija, Matija je dakako i besedio što nisam ni pokušao da pronađem, ali mu je na licu pisalo, eh, da sam ja, sa mojim darom, dopao gulaga, kakvo bi to štivo bilo, nego sam bio disident u okvirima koje mi je naše društvo pružalo... Kako vreme prolazi, Hrvatima se Oluja čini sve veličanstvenijom, ne znaju bi li četvrti avgust proglasili Danom armije, Danom borca, Kipom slobode ili kako, Sanader je na obljetnici kazao da je preko toga naizgled kamenjara Hrvatskoj utrt put u Evropsku uniju i u sam NATO: ?Nije se gledalo ko je ko i ko je kome bio deda ili stric?, pesnički je dovrhunio govoranciju. Slavnome Tompsonu Pula nije pružila gostoprimstvo izgovarajući se da je Istra multietnička i antifašistička, ali Tompson isto kao i junaci Oluje? ne gleda ko je kome bio deda ili stric, samo neka nije Srbin. Prošle sedmice umro je Mate Parlov, o čijoj rečenici ?kako ja mogu biti nacionalista, pa ja sam bio prvak svijeta? treba svak u okvirima svojih mogucnosti da promisli. & Srbija hvata korak sa svetom što se tiče harrasmenta, Bidžin zet priveden je zbog ometanja Palme u obavljanju službene dužnosti, zetić je SMS poruke odašiljao u radno vreme g. Palme, a to je od šest ujutro do deset uveče, poruchenia behu preteća (?obračunaćemo se, izdajniče?), ali je autor imao i templates druge storte koje je slao kad god bi mu se ćefnulo a koji su kako javljaju slobodni mediji bili uvredljivi: ?Isti si kao Tadić i Čeda?! Predsednik je dabome u Pekingu gde će pretpostavljam ostati do poslednje odjavne fanfare. Olimpijada je njegov san, veličanstveni koloplet sporta i politike, pa neusporedivi slet koji je umetničko-sportski izdanak vojne smotre, omiljenog predsednikovog žanra, a sve ide u rok službe: dok njegove bivše kolege iz škole pripremaju pitanja za popravni (za koji su doduše sami krivi), predsednik navija a kamere beleže svaki njegov đip, koji kao da je iz američkog filma, ili iz naše reklame za pivo: skače naš vođa sa sjedala kao da ima feder u čakširama i pravi dvokorak ka ekranu, raširenih ruku i stisnutih pesnica naglo koči, yes!!! Liči mi na šefa izbornog štaba kandidata za guvernera iz američkog filma, na taj naučeni, patentirani način iskazuje ushićenje nečim što mi čak i ne vidimo... Prvi put nakon Tita imamo scene posvećene vođi - vladar se uzdigao toliko da je poželjno prikazati ga ponovo kao običnog čoveka, a kud ćeš nešto običnije od navijača! Ali posle Tita imali smo dva turobna, drvendupasta vladara, i zar nije bolje da nama opet rukovodi neko pun života! Zhizneradostnyi Predsednik Srbije zaboravio je da smo iz Amerike povukli ambasadora, pozdravio se sa Bušom i rekao mu: ?Srbija nikad neće priznati Kosovo! Vidimo se na otvaranju!?. Ja se i ne sećam da je naš mladi parlament raspravljao o Tibetu, ali predsednik kaže da Srbija Tibet vidi kao unutrašnju stvar kineskog naroda, da sam Tibetanac poslao bih mu sa one vetrovite visoravni SMS da je Kosovo unutrašnje pitanje albanskog naroda, makar me uhapsili kao Bidžinog zeta, jer predsednik, kao i Palma, radi, obavlja službenu dužnosti, ma koliko izgledalo da uživa u lepoti devojaka koje nose zastave najavljujući sportiste i sportistkinje.

[Teofil]

Vreme, 11. septembar 2008.Ljubomir živkovLisica i ždralI Have a Dream "Lisici i ždralu" se u poslednja 72 sata javilo 213 pripadnica lepšeg pola: zašto ova ugledna ustanova ne bi urgirala kod državnog sekretara da uveze barem sto hiljada mladih i zdravih muškaraca? ženska istraživanja, koja su inokosna ali ništa manje merodavna, govore da ovoj zemlji nedostaju muškarci. S tim što se one ne bi ograničile na Aziju, kojoj svaka čast, ali uvoziti priplodne građanke/građanke samo sa jednog kontinenta dovodi ostale kontinente u neravnopravan i u neprijatan položaj: oli su devojke iz Afrike nedostojne da vode ljubav sa seljačijom iz Srbije i da ih naše babice porađaju? gde je Latinska Amerika, pa i obična Amerika, odakle bi mnogi momak, možda crnac, možda ne, ali sav u dugovima i bez posla, rado došao u Srbiju radi stvaranja potomstva preko potrebnog državi, a i radi vlastitog prijatnijeg života! Vođen možda pomalo i ličnim afinitetom prema kćerima Azije, onako glatkorukim i glatkonogim, sa onom ugalj-crnom kosom koja se sjaji i koja zvoni dok ju vlasnica raščešljava, državni sekretar opredelio se za ovo prirodno nalazište, ali je uradio i sociološku studiju ? koliko ljudi u državnim nadleštvima ćute i samo mole boga da ne budu neki izbori i da ih niko ne pomeri iz njihove zavetrine i hladovine! Čovek je u par meseci službovanja proučio veru budućih naših snaja i budućih supruga (kome se posreći), veruju u Budu (kršt. ime Budimir? Budislav?), blisko nam je već i ime Budino pa bilo ono hrvatskog (Budiša) ili slovačkog porekla (Budihna), uglavnom je sekretarčik mrežu razapeo više preko parohijanki budističkih sela nego preko školovanih Azijatkinja: ove prve imaju kako se blagoizrazio kult rađanja, što nama ovde baš i treba. Umesto fotografija budućih đuvegija u Aziju bi trebalo samo poneti spot Koštuničine vlade: kad sirotice budu videle da ovde nema monsuna, da nema zemljotresa, da nema cunamija, ali ni suše od koje tamo vene indijska konoplja kao i sve drugo, udaće se za onoga u koga državni sekretar uperi svoj sekretarski prst, makar ženiku lice sjehalo što bi Rusi rekli v storonu, samo da se ratosiljaju vulkana, kojekakvih epidemija i nemaštine. Zamysel državnog sekretara kome mnogi prebacuju da je rasista, fašista i šta ti ja znam, upravo je antirasistički, jer počiva na mešavini rasa, Azijatkinjama lepo, našima isto lepo, državi još lepše: stižu novi đaci od kojih mnogi biće samofinansirajući a koji zahvaljujući toj možda i preplaćenoj školi uveliko ima da prestignu rođenu majku po znanju maternjeg tj. srpskohrvatskog jezika. Državi je potreban masovan novi naraštaj, da obnavlja našu u korov zaraslu industriju, da muški melezi idu u VS i da povrate Kosovo, što je rodonačelnik srpskog lebensborna želeo da postigne oružanom silom i hrabrošću od koje se Albancima i njihovim patronima ledi krv u onim njihovim žilama, ali je u kobni čas odustao! Multidisciplinaran kako ga bog stvorio sekretar je zamislio i preporod stočarstva, ali u tu svrhu ne bi upotrebio neveste čiji zadatak zna se šta je: iz Azije je bio rad da uveze čitave porodice, mlade parove koji već imaju vakcinisanu decu, njima bi sekretar kao neki novi Mojsije nastanio naše opustele pašnjake, od države dobijene ovce dvojanile bi se i trojanile kao u Starom zavetu, država bi dala matične zapate marve i živine te bi okolna sela (u kojim bi taman nicalo prvo sekretarsko pokolenje) bilo opskrbljeno zdravom hranom. Sve što pretekne, pravac grad, da ovo življa što ipak imamo malko ojača i podmladi se koliko ko uspe.Na državnog sekretara u čijoj se glavi rodila ideja uvoza žena iz Azije radi priraštaja srpskog stanovništva obrušilo se i staro i mlado, pa je autor predlog mirno i dostojanstveno povukao dok se stvari još malo ne pogoršaju. A šta se zapravo zbilo? Tumačeći duh vremena (u čemu nije baš toliko ni promašio) sekretar je dobrozhelatel?no smislio kako da jedvatinjajući naš priraštaj, muklo samaštvo i neiskorišćene pašnjake pretvori u raj. Je li ovo restl himlerovskog sna o fabrikovanju dece odabrane rase? Ne. Srbija je u drž. sekretaru dobila svog prvog utopistu, Englezi i Francuzi su s tim istrčali pred rudu u bog te pita kom veku, naše je vreme sad. Možda bi Utopiju samo trebalo usavršiti sa par amandmana, poput onog sa početka ovog teksta. 1. Srbija će do 2058. uvoziti žene kadre (vlasne) da rađaju zdravu čeljad, ali će na zahtev zakonom propisanog broja pripadnica ženskog pola uvoziti i momčadiju takođe pregledanu da nemaju kakve posledice obostranog epididimitisa i sl. 2. Sve rase i kontinenti ravnopravni su u radodavanju rasplodnog materijala Srbiji, bez obzira na versku, političku i nacionalnu opredeljenost tih kontinenata. 3. Prednost, ipak, naravski, imaju zemlje čije je stanovništvo pravoslavno. Po koeficijentu verske poželjnosti na drugom mestu je budizam, na trećem Jehovini svedoci, koji su toliko puta već bili na pragu naših kuća, pa naša anglikanska braća itd. 4. Deca potekla iz mešovitih brakova mogu (kad se zakonski zadevojče/zamomče) zasnovati porodicu jedino sa čistokrvnim Srbinom ili Srpkinjom, kako bi se izbeglo tzv. razvodnjavanje rase i kako bi se smanjila verovatnoća ma i umerenog rodoskvrnuća. Na primer: Srbin i Vijetnamka dobiju sina i kćer (premda je malo dvoje, ali na primer), sin ne treba sad da se ženi nekom novouvezenom Vijetnamkom, čak ni meleskinjom poteklom od Srbina i Azijatkinje, jer bi se time udeo dragocene i neusporedive srpske krvi iz pokolenja u pokolenje smanjivao, što bi jednog lepog dana dovelo do našeg bezglasnog iščeznuća u nepreglednom moru Azije.

[Sludge Factory]

Retrovizor Robert de Niro ? Srbin sa Kosova?28. septembar 2008. | Ljubomir živkov Predsednik Tadić rekao je Robertu de Niru da Srbija nikad neće priznati nezavisno Kosovo, slavni glumac izrazio je žaljenje što nije viši rastom i što neće moći da igra Borisa Tadića u istoimenom istorijskom spektaklu; Boba živojinović razočarao je Srđana Đokovića, trećeplasiranog oca na svetskoj teniskoj listi. Boba nije otišao u Barselonu da utiče na žreb za Devis kup pa će se naši igrači koje je glupi bubanj suprotstavio španiji provesti kao kera u bunaru: Srki našima daje 2% šanse protiv sinova Iberije kojima je šljaka u krvi i koji tom genetskom predispozicijom dovode ostale igrače u neravnopravan položaj. Zoran Lilić se osam godina susprezao da traži ono što mu po zakonu kao bivšem šefu države pripada, sad mu je prekipelo, ili je ispravno procenio da je slobizam ponovo na ceni, uglavnom zahteva da mu Srbija dadne kancelariju, limuzinu i vozača, ali zar on nije bio predsednik savezne države? Troškove treba da dele Srbija i Crna Gora. Ili će Zoki isto to tražiti i u Crnoj Gori, pa će imati dve kancelarije, dva automobila, i dva šofera? Pošto je Roberta de Nira (koji reče da možda ima i srpske krvi) otpratio do metroa predsednik Tadić je iskoristio boravak u Njujorku da kulturno pripreti Crnoj Gori i Makedoniji: ako sada budu priznali nezavisnost Kosova Srbija za to neće imati razumevanja i to neće ostati bez odgovora. Da ove zemlje ne bi svoje oružane snage odmah stavile u stanje pune bojeve gotovosti objasnio je da Srbija neće ratovati, nikad više. Zaista, ako neki pripadnik Vojske Srbije i pogine to će biti na treningu za svečani defile povodom ne zna se čega. Pilot Ištvan Kanas je, kako reče komandant vazduhoplovstva, stradao prilikom izvođenja složenih figura na ekstremno malim visinama od dvadeset do 1.200 metara. Čime je vojna i državna vrhuška želela da razonodi publiku na nesuđenom tj. otkazanom aeromitingu i ko joj je dozvolio da živote oficira stavlja na kocku? Major Zoran Radosavljević barem se bio suprotstavio neprijateljskim avionima, oficir Kanas dao je život za jednu propalu priredbu gde je trebalo da se vidi šta sve naša avijacija može. Džajić je pauzu u suđenju iskoristio da uzme državljanstvo Crne Gore gde odvajkada ima kuću: bude li osuđen sam će odlučiti hoće li u Požarevac ili će ostati u Crnoj Gori koja će mu u tom slučaju biti nešto kao kazneno-popravna ustanova otvorenog tipa, jer će ga izvan njenih granica vrebati MUP Srbije i Interpol. Trojica navijača Crvene zvezde su according to mister Tana uoči utakmice sa Jagodinom svratila u njegovu kancelariju i sugerisala da igrači obuku dresove sa natpisom ?Pravda za Uroša? kako ne bi morali da upale stadion. Nedelju dana pre toga igračima su prijatelji fudbala dizajnirali automobile, sada su se postarali i oko stajlinga prvotimaca: da li su modni kreatori već pripremljene dresove samo razdelili prvotimcima, jesu li doneli mašinu za štampanje na tekstilu ili je ekonom morao navrat-nanos da šlinguje na zadatu temu? Vojislav Koštunica ispovedio se Beti: jedva čeka 18. novembar kad će ?Rezidents? imati koncert, pre pet godina kad ih je njegova stranka napala nije znao da članovi benda i on imaju istovetan svetonazor. ?Residents? su dakle protiv čupanja našeg tkiva i oduzimanja petnaest posto naše duše. Bilo kako bilo, otkako je oslobođen tereta vlasti ne može da se nasiti muzike: ?Slušam sve?, kaže, ?i klasičnu i rok muziku ? možda ne do poslednjih tendencija u njemu, možda mi je bliže ono vreme mladosti, vezano za sam nastanak roka?. U poslednje vreme sluša Roda Stjuarta koji je od 2000. godine ?potpuno promenio žanr i nakon operacije glasnih žica peva stare džez stvari u novoj obradi, sa jednom finom, lakšom pratnjom?. Eh, da je ovaj čovek postao muzički kritičar, a ne šef države i premijer, to bi nam svima služilo na čast. :lol:Cika Ljuba Edited September 28, 2008 by Sludge Factory

[ficfiric]

Lisica i zdral:Neko je oklevetao HegeleHelsinški odbor pokvario je popodnevnu šetnju najčuvenijem pitomcu CZ-a oskrnavivši sve ono za šta je potonji bio spreman da d? pa i da oduzme život ako samo ustreba, a obično ustreba Momo Kapor nije se libio da varira praistorijski vic o pijanom čoveku i ženi koja ne odgovara njegovim estetskim prohtevima ("Ala ste vi ružni!" ? "A vi ste pijani!" ? "Da, ali ja ću sutra biti trezan..."): multimedijalac je izjavio da se on još i može probuditi kao kosmopolita ili štaviše pristalica novog svetskog poretka, doklen se predsednica mrske nevladine udruge ne može nikad probuditi kao lepa; dosetka je prepričavana i preštampavana kao acme srpske duhovitosti, pa je doprla i do Legije koji ju je dodatno nakitio oslanjajući se na vlastito poznavanje psihoanalize, seksologije, medicine, antropologije, religije etc.Od pamfleta o predsednici Helsinškog odbora osuđenik je napravio aviončić i za vreme popodnevne šetnje bacio ga uvis, listak se nošen srpskim vetrom našao izvan kaznione, čuvarima je data uzbuna da ga zarobe i predaju upravniku, ali se aviončić pritajio u oluku obližnje zgrade, pa u krošnji breze (presađene tu pre sedam i po godina na molbu ljubiteljke breza rade da se njen dragi teši pogledom na nežno lišće te u osnovi ruske biljke) gde ga je primetio jedan golubar i javio to upravi zatvora, avaj ? Legijina se epistola već bila spustila u nezatvoreni šaht između "Metropola" i Pravnog fakulteta. Tu ju je, belju od najbelje venčanice, uočio profesor koji bi da ostane anoniman jer su mu, kaže, krvožedni i do zuba naoružani jurišnici Helsinškog odbora ionako za petama. Shvativši da je pismo poslao Legija redovni profesor spustio se predostrožno u šaht, doklen je njegov kolega, takođe oveštali (umalo da kažem: osveštani) protivnik saradnje sa Haškim sudom, ostao na površini naćulivši uši da čuje neuporedivu sadržinu ? u tom su trenutku za Legijinu poslanicu znali samo njih dvojica i crna zemlja oličena u samom šahtu.: ?Jedna nepismena, kako bih je nazvao, larva, ili je možda prikladnije podguzna muva svetskog poretka u propadanju, isprozivala je koga? Isprozivala je ljude, za nju veoma pismene, koji su se za razliku od nje čitavog svog života držali samo jedne crte. Odbrane srpskog nacionalnog identiteta. Srpske kulture.? Privučen snagom pisane reči koja se može meriti samo sa snagom usmene reči Duleta Savića, drugi profesor uvuče se i sam u šaht iako ovaj beše jednoosoban: "Daj malo meni! Gde si stao? Aha. Srpskog nacionalnog identiteta. Srpske kulture?. (Nastavlja tonom glumca na proslavi dvestote godišnjice Prvog srpskog ustanka). ?Srpske istorije. I da ne nabrajam dalje zato što su njihova životna dela i više nego poznata." ? "Daj sad opet malo meni", prekide ga prvi: "Zašto ovo pišem, verovatno će se mnogi zapitati. Zašto, ako nisam i sam prozvan. E pa, jesam. Prozvan sam. Zato što je ta nepismena larva prozvala mog omiljenog pisca, mog omiljenog režisera, mog omiljenog kolumnistu. Napala je moju Crkvu, vojsku, napala je sve što volim, cenim, poštujem, uvažavam. Napala je sve ono za šta sam spreman život da dam da bih sve to što volim zaštitio."Shvativši da u rukama drže artefakt iz Legijine kelije pošteni nalazači samo su se pogledali: da odnesemo mi ovo fino u "Kurir", rečeno-učinjeno, poslenici nezavisnog glasila ustanovili su da je poslanica autentična, ostalo je istorija.&U nemogućnosti da se ponaosob obratim svima koji smatraju da je konkurs za glavnog urednika "Politike" kao stvoren za mene, na ovaj način javljam da nije reč o nameštenom konkursu, neću ni poslati moj CV koji se istinabog već neko vreme vrpolji jer i on smatra kako je krajnje vreme da dođem do novca za crne dane... Od smrtnog greha zavidljivosti branim se uzrečicom baba-Kosane Maksimove ("što imam imam, što nemam vidim koddrugog"), ali je i ta proverena mantrica podbacila kad sam čuo koliko direktor i glavna urednica zarađuju. On dvanaest, ona sedam hiljada evra! Protiv moje volje pomislio sam kako fiat punto nov košta sedam-osam hiljada, wow, svakog meseca žena zaradi punto, koliko je trajala njena vladavina, kao i Koštuničina, au, moja gramziva duša više nije mogla da vizuelizuje samo jedan auto, punti su se samoutovarivali u kamione na sprat, pokušao sam da prekinem taj za mene bolni konvoj, daj čoveče, punto je skuplji od sedam hiljada...Onaj gori, samim tim i pretežni deo mene nije se dao: kad plaćaš u gotovom, i kad naručuješ više komada iz meseca u mesec, imaš popust, znači, svakog prvog jedan punto, kak i bylo skazano, uf, neka puntu cena bude sedam hiljada, opet nije mogla celu zaradu da troši na to, trebalo joj je valjda nešto i za život, ma kakav život, "Politika" ima dobru menzu, glavna urednica mora da je imala i službeni mobilni ? ostajali su njoj neto ti kamioni na sprat...Pa, dobro, ako ako bi i ti limuzine, zašto ne konkurišeš za glavnog urednika?! Jest, pa da mi kad se carstvije moje okonča bude sto puta teže nego sad! Imala-pa-nemala-sedam-hiljada stradalnica sebe gorko upoređuje sa koferom, ne krije koliko joj teško pada što je demobilisana, i zaista je vidim kako stoji na šinama sporednog koloseka: jedan vagon sa novim automobilima još pripada njoj, susedni vagon pružni radnici otkačili su u nameri da ga docnije uruče njenom nasledniku, taj je vagon na drugom kraju već zakačen za manevarku koja se međutim jedva pomera: naviknuta na stalni dotok punta stoji svrgnuta urednica između vagona, stisnula šakama one metalne odbojnike i ne dopušta da se kontinuitet zasluženog blagostanja prekine, ruke joj se izdužuju, dugi rukavi bluze doimaju se kao kratki... Brrr.

[čekmeže]

Mrkonjić Miloševićev šper

[Sludge Factory]

S.Liht o svojim funkcijama12. januar 2009. | 11:51 | Izvor: B92 Beograd -- Predsednicu Fonda za političku izuzetnost Sonju Liht dnevnik Blic nedavno je proglasio najmoćnijom ženom Srbije, zbog velikog broja funkcija koje obavlja. Odgovarajući na kritike da obavlja preveliki broj funkcija, kao što su predsednica UO Politike, predsednica Saveta za spoljnu politiku i članica Saveta za evropske integracije, Sonja Liht kaže da nijedna od tih funkcija nije plaćena i da će zbog kampanje koju vodi protiv nje razmotriti tužbu protiv satiričara Ljubomira živkova koji ju je optužio da obavlja 11 funkcija.Ona je navela da će na tim funkcijama ostati sve dok može da ispuni svoje obaveze koje one podrazumevaju, a koje nisu svakodnevne. "I Savet za spoljnu politiku i Savet za evropske integracije sastaju se veoma retko. To jesu odgovorne funkcije, ali ne predstavljaju opterećenje svakodnevnim radom, da bi ljudi svojim iskustvom i poznavanjem stvarno pomogli da bi se strateški ciljevi na tim poljima formulisali. To nije dnevni posao, i ja sam ubeđena da ću stići da se bavim svakim od tih poslova, a kada ne budem mogla, neću se baviti njima?, kazala je Sonja Liht.

[darling]

Slusala sam je jutros. "Imam, eto, te tri funkcije... za sada..." I onda odvali po Zivkovku. Ludilo mozga. Pa kako tek sad da je covek ne zjbava, mislim i Zivkov i ostali, ko god stigne, i ja. Ljubo, care!

[Sludge Factory]

Retrovizor Mali Sinod 25. januar 2009. | Ljubomir živkov Boris Tadić igrao je košarku sa školskom decom dovevši im Divca, Miladin Kovačević zadovoljio se svečanom posetom Skupštini Srbije. Možda i preplavljen uspomenama na nepovratne nastavničke dane predsednik je podsetio kako nam Ustav ne dopušta da našeg građanina izručimo, međutim, ne moramo - ako ga već vija Interpol - ni da ga dvorimo u Skupštini, tako je nekako, premda svojim rečima, lepše, predsednik Republike i celog DS-a očitao bukvicu radikalima koji su, slavenski gostoljubivi kako ih je Bog stvorio, Miladina doveli da vidi njihovo radno mesto i da promisli bi li voleo i sam da se jednoga dana zaposlaniči. Počasnom građaninu Zemuna Le Penu potvrđena je uslovna kazna na tri meseca zatvora i deset hiljada evra zbog poricanja holokausta: za prijatelja radikala gasne komore su puki detalj da ne kažem baš ukras Drugog svetskog rata, o Aušvicu je šešeljev idol i prijatelj govorio kao o privrednom gigantu koji je zapošljavao osamdeset hiljada gastarbajtera; iz blagoslovenog DSS-a stigla je feudalna ideja da se crkvama i verskim zajednicama oprosti plaćanje administrativnih taksi, ministarki Diani se predlog dopao, Vladi još više, to će oštetiti državni budžet i dovešće u neravnopravan položaj građane i neverske zajednice, ali kad promislimo, država je davala keš Hilandaru i Svetosavskom hramu, ovde se samo odriče prihoda za koji jedino Svevišnji zna koliki bi bio kad bi bogomolje pred šalterima bile ravnopravne sa necrkvenim udrugama i pojedincima, osnovaću sektu i škoda će biti registrovana kao službeno vozilo najvišeg organa privremeno nazvanog Mali sinod. Vesti iz kulture, Savez ruskih pisaca nagradio je srpske književnike Karadžića i Mladića, iako je literarno delo potonjega obavijeno velom tajne kao i on sam, vesti iz voljenog kapitalizma: Brazilac Kaka odbio basnoslovnu ponudu Mančester Sitija i ostao u Milanu razočaravši rođenog oca koji bi kao i naš Damir da iz talenta svoga čeda izvuče što više, da, naša Anči ispade u Australiji, Jankovićka isto, a Jelena Dokić ode dalje, ponavlja se Teslin slučaj - Srpče, rođeno u pogrešnoj državi tj. Hrvatskoj, uspinje se u tuđini; naše je državljanstvo Jelena bila dobila za pet minuta, ali što je brzo, to je kuso, već sa terenima koje je njen tata faraonski ushteo da gradi nije išlo glatko kao sa pasošem i mi danas ne znamo navijamo li za Jelenu ili ne. Ministar Jeremić pročitao je prava budućim ambasadorima naglasivši da će sve što budu zucnuli biti upotrebljeno protiv njih: Kandidati za ambasadore, sa momentom predloga za postavljenje, gube pravo kritike državne politike (rima!) u javnosti. Ko se ogluši o taj princip više nije u prilici da obavlja funkciju ambasadora Srbije. I dok se preko lika nesuđene ambasorke u Kanadi još crveni Jeremićev pečat ?državna tajna?, Demohrišćanska stranka Srbije proudly obznanjuje da je zamenik predsednika stranke dobio agreman od švajcaraca: ?Na ovaj način stavljena je tačka na sitne, politikantske, zlurade i maliciozne komentare nekih pojedinaca, stranaka i medija koji su na razne načine pokušavali da diskredituju jednog od najvećih srpskih intelektualaca?, ovaj trijumfalistički izliv nije baš uzor hrišćanskog praštanja, e sad, je li u pisaniju sasluživao i glavni junak, ko će znati, nakon gostovanja u ?Utisku nedelje? zna se samo da je St. Protić oduševljen vunderkindom koji će mu biti šef, dobro čini i dobru se nadaj.

[Sludge Factory]

Retrovizor Stub srama 26. april 2009. | Ljubomir živkov Predsednik Tadić se na Veliki petak spustio helikopterom sa srpskog neba na srpsko tle kao svojevremeno Slobek na Svetu goru, samo je ono bio radni dan pa je visoki gost banuo dok su monasi rasađivali arpadžik, uglavnom, dok je doktor bio u Dečanima pripadnici njegove stranke beležili su svaki milodar primljen od ostataka naše nesrećne privrede. Izveštaj DS-a o sponzorima spomenik je ljudskoj dobroti i milosrđu, stranku su novčanu pomogla ne samo preduzeća koja su u gubicima, nego i ona kojih nema u privrednom registru, među dobročiniteljima ima firmi u kojima radi samo jedan čovek: da li da zaposlim još jednu osobu i da se bar malo rasteretim ili da potpomognem DS, pitao se esktremno mali privrednik i, gle, prevladavala bi briga za dobrobit društva. Tajkuni su besramno škrtarili oslanjajući se na partijsku omertu tj. na svetinju da se imena sponzora taje, sad je Demokratska stranka i njih i državne gigante stavila na stub srama, jer se vidi da usled kapitalističkog sebičluka nisu u progres uložili nijedan dinar, ili barem nisu uložili u DS, doduše, bivši zrenjaninski gradonačelnik tvrdi da je partija dobijala pare i iz državnih zaliha i od NIS-a, ali će potonje biti brzo razrešeno, u upravni odbor NIS-a kooptirana je Danica Drašković koja će svoje talente uzaman stavljane na raspolaganji BIA-i zacelo upotrebiti da se sazna je li bar jedan gigant osvetlao obraz privrede novčano pomogavši vladajućoj partiji, da smo izraelski satelit koji je Davinić begenisao koristili špijunirajući sami sebe možda bismo znali više, ispada da spravu nismo ni uključili a arbitražni sud u Londonu presudio je da platimo trideset sedam miliona evra. Naši vojnici ipak neće sa NATO-m manevrisati u Gruziji, o tome je, čitam, naš MIP već izvestio Rusiju, valjda Gruziju, koja će biti lišena prisustva soldata najboljih u regionu, po oceni dr Tadića, da, deca koja su nacrtala najlepše tenkove, najlepše avione, najlepše oficire i podoficire na konkursu Ministarstva odbrane vozila su se za nagradu vojnim brodom, šta je sa osnovcima koji su za ?Novosti? crtali i bojadisali vrhovnog komandanta, je li taj kontest okončan, ili se nastavlja do kraja Tadićevog mandata? Vlada je jednoglasno odbranila Ćirića i Homena, državne mladosekretare koje je nadležna skupštinska komisija oklevetala da su sudove podstrekavali na beli štrajk, Homen je Vladu briljantno branio i kad je platila devetsto hiljada dolara, na naučnoj osnovi objasnio je da će novac biti uzet od kriminalaca, a ne od neosuđivanih građana, zablistao je i na romskom pitanju, dobro znači čini i dobru se nadaj! Poslanička većina ima fantastično snoviđenje o rezervnim poslanicima, koji bi zamenjivali porodilje ali i ostale poslanike oba pola koji opravdano izostaju dovodeći ionako tanušnu većinu u pitanje, tako bi se u Skupštini mogli naći članovi Partije koje ne da nismo birali nego koje možda i ne znamo ? upoznaj rezervne poslanike da bi ih više voleo! šta je još bilo? Jeremić jedva čeka da nam Međunarodni sud vrati Kosovo, ako li ga ne vrati, nećemo priznati presudu, dakle: presuda ili ide u našu korist ili je pravno ništava, i takva će biti sve dok međunarodno pravo ne bude dovedeno u sklad sa Ustavom Srbije kao najvišim pravnim aktom planete Zemlje koja proslavi da li svoj dan ili možda baš i rođendan, narodni dedputati ostadoše bez dnevnica, prepušteni na milost i nemilost skupštinskom gostioničaru; suđenja za vile koje je Milošević domaćinski pokupovao kad su bile najjeftiniji odgođeno je, u jednoj od njih živuje Joca Amsterdam, kao podstanar ili kao nosilac kontinuiteta, Draganu SRS Todoroviću dušmani srušiše ogradu ostavivši bez zaštite kamione parkirane na njegovoj property za petsto dinara dnevno, da, na DS drvlje i kamenje što prima poklone od sirotinje pa čak i od nepostojećih osoba, a DSS i LDP neće da guknu ni reč o svojim mecenama - ako novinari mogu da kriju svoje izvore mogu i partije svoje, zar ne?

[Sludge Factory]

Ljuba se fino i elegantno popisao po sopstvenom glavnom uredniku (u njegovim novinama) lisica i ždral: Par reči o žarkovićuljubomir živkov Svak ima svoje snove: ja maštam kako ću pisanje unaprediti toliko da će se ono jednog dana dopasti G. Suši, N. Gaće, S. Biševac i D. Miklji, pa ću kupiti polovnu "fabiju karavan", moj bi urednik da deli odlikovanjaSvak se češe gde ga svrbi, mene je u prošlom broju u ne baš najpohvalnijem svetlu pomenuo moj glavni urednik. Možda i nije. Možda nije pročitao ono što sam o guvernerovoj plati pisao: u e-novinama objavio sam nacrt zakona o R. Jelašiću, gde se, tj. u nacrtu potonjem em smanjuje plata, em mu se zabranjuje da podnese ostavku, još mora da radi, i to što bolje ume, za godine u kojima je već bio preplaćen. Tekst za B92 otpočeo sam rečima: "?Nema bogate Srbije bez bogatog guvernera?, reče Radovan Jelašić i uze kao i svakog meseca 420.000 dinara"; žarković možda nije to čitao ni gledao, pa ipak me je opisao ? možda je kao Mendeljejev dao tablice, a ja sam se samo našao kao hemijski element koga je strpljivo čekalo mesto u periodnom sistemu? &Nemnozhko istorii: kad sam se iz Amerike vratio bez dinara i kad me je moja matična redakcija ("Ekonomska politika") ponizila ne hoteći da mi vrati kolumnu, nego su moji drugovi zahtevali da ab ovo upoznam neki sektor pa da o njemu izveštavam iz Privredne komore, došao sam bio u "Vreme" jer mi je isti ovaj žarković, a možda i drukčiji jedan žarković (ih, kao da sam ja isti onaj koji je punonadežno ponudio svoje spisateljske usluge!) pre mog odlaska u rasejanje rekao: "Ako se vratiš, možeš da radiš u ?Vremenu?." Sam je čim smo se pozdravili abdejtovao svoju ponudu, ja sam rekao da ga nakon tri godine ne držim za reč. "Ja sebe držim za reč. Drugo, potreban si. Počni da pišeš kad budeš spreman, a od ovog momenta smatraj se članom redakcije." Nisam to zaboravio, s druge strane, ne bih da me taj trenutak doživotno korumpira i ućutkava, kstati, juče je u Skupštini Popovića iz DSS-a i Kolundžiju iz DS-a pohvalila G. Čomić: oboje će glasati za zakon o Rusima, a o tome naširoko raspravljaju, kao stari Grci na osunčanom trgu, pa bih tako i ja: obojica želimo dobro Srbiji, obojica želimo svako dobro guverneru Jelašiću, pa opet, u nečemu se debelo ne slažemo. Ja nisam ni komentarisao guvernerov učinak, rekao bih da nije rđav, ali, kakvo god da je postignuće, smatram 420.000 nepristojno visokom platom, jer nijedan čovek nije ostrvo, što reče pok. Dž. Don. Moj urednik je pak oduševljen Jelašića učinkom, stoga nijednu platu ne smatra previsokom. Sam guverner odustao je od svog drskog nauma i pristaje na manju platu, samo žare ne pristaje: "Uzmi Radovane! Ti ne možeš biti preplaćen!" Idemo dalje."Guverner je odoleo pritiscima da izmisli neki ravnotežni kurs, da ga fiksira i brani i pokazao je, mada je bio na vetrometini, da je, uz impozantnu dozu strpljenja, tržište funkcionalno i da nisu propale sve šanse da Srbija bude ozbiljna država. Sad se postavlja pitanje njegove plate, a najčešće ga postavljaju oni kojima se čini da je njihova manja od njegove, da on ima više od njih, da je, u suštini, on manje važan od njih, a da nisu dokazali nijednom da imaju bilo kakav oblik autonomije koji proizvodi neki rezultat."U drugoj rečenici centralna figura sam ja. Zašto baš ja?! Pa meni se čini i štaviše tvrdim da je moja plata manja od guvernerove, manja je tačno dvadeset jedan put, stav sledeći ("da on ima više od njih") takođe je, naravno, istinit i štaviše sadržan u prethodnom, stav naredni "da je on u suštini manje važan od njih" ne proizilazi ni iz čega i ne tiče me se, sebe ne smatram važnijim od bilo kog drugog građanina ili ikojeg ljudskog bića, ali bi završni deo rečenice opet mogao baš fino da se primeni na moju karijericu: "... nisu dokazali nijednom da imaju bilo kakav oblik autonomije koji proizvodi neki rezultat."Taj sam! Medijski autonomaš koji ne proizvodi nikakav rezultat, samovoljno piskaralo koje nema uspeha, što i sam priznajem, ali jedno je promrljati sebi to u bradu, a drugo pročitati u uvodniku. U završnom pasusu moj ti se urednik, sad već umoran od moje zavidljive prirode koja bi ako ne baš uravnilovku, a ono smanjivanje jaza između vladajuće i potlačene klase, sa novim poletom okreće uspešnom i samim tim nezavidljivom Jelašiću na čija bi prsa da svojeručno okači kolajnu:"Da sad ?Vreme? bira ličnost godine, nakon prvog tromesečja, glasao bih za guvernera. Ali, do kraja godine je daleko i guverner će biti na većoj vatri nego što misli da će biti, jer kad ovi naši rebalansiraju budžet, oni imaju i ideju o kursu koja ne mora imati nikakve bliske veze sa realnošću." Ovo sa mnom nema veze, mogu samo da zažalim što je proleće i da predložim dodeljivanje nagrade "ličnost kvartala". život se ubrzao, drugo, dodeljujući četiri puta laskavu titulu "Vreme" će ostati u prijatnoj uspomeni četirma javnim ličnostima, od viška glava ne boli, kako nas uči mudrolija ponikla u pokojnoj JNA. Zaista, za ovaj odlomak imam razumevanja, ja sanjarim o nagradi za neistraživačko novinarstvo od koje bih kupio nov polovan auto, neko sanja kako odlikuje druge... Pošto je guvernera obodrio da ostane na mrtvoj straži, da čuva kurs dinara i da čuva svoju platu, žarković mu daje snage da istraje do decembra i da možda ipak osvoji titulu kojoj se primakao više no iko drugi: "Ako zbog toga guverner podnese ostavku, tek ću onda glasati za njega, mada u tom času, kad zavlada opšta entropija kompetentnosti, kad svi pomisle da se u luci prave brodovi, više neću biti usamljen u nakani da treba nagraditi ljude sklone odlučnosti, promociji znanja i ljude od integriteta, ma kolika im plata bila." Lepo rečeno, gotovo bih rekao ćosićevski.P.S.: Naslov je delo glavnog urednika.

[Mp40]

Ljubo, care!Zarkovic, slina decenije. Eto mu titula i priznanje...

[vinska musica]

Meni ovi žaretovi "mazohistički" urednički gestovi izgledaju kao ono: "Lajte kere kol'ko hoćete, ne dotiče me. Znam za jadac, za razliku od vas, večite gologuzije. Dosta mi je više da budem kokuz". Beše li za njegovog mandata onaj EPP-separat o Karićima? Pa se posle vadio da je to bila plaćena reklama. Potom šutiranje Koraksa zbog prevelike oštrine kičice, da se ne zamerimo onima od kojih bismo mogli imati koristi. Zatim višekratna "principiojelna" odbrana Miškovića. Očinsko razumevanje za G17 alavog Krišta. Odbrana Jelačićeve bezobrazno velike plate. Blisko razumevanje s ex-glodurkom Ugricom Smajlović. Tezgarenje u listu koji bi, po svim rezonima, terbalo da bude predmet kritičkog diskursa u njegovom matičnom listu. Ma, nema frke. Nije Ljuba prvi koji ga je malo okrpio. I Vasić je to učinio glede žaretove dupeuvlake Tijaniću. Prošlo je bez posledica. I sada će. Zašto? Pa, šta će mu prodati novine, ako najuri prvu postavu? obaška što su neki od njih akcionari firme. Nema valjda ludaka koji bi kupovali Vreme zbog žurnalističke "harizme" Milana Miloševića, Slobodana Georgijeve ili Tamare Skroze.A žare.. Strpljen - spašen. Zaradiće i on već neko ambasadorko mesto kada dođe vreme. Treba se samo blagovremeno početi preporučivati kao kooperativan igrač. Da sad ne ulazimo u špekulacije koliko je koštao otkup Vremena od bivšeg vlasnika, kako se našla kinta za to etc.

[Lale Gator]

?Voziš li, Lujo?!? ? ?Vozim đedo!...?, ?Voziš li, đedo, vozim, Lujo...?...:rolf:Iako ophrvani brigom kako da upetostruče svoje ionako umnogostručene plate poslanici su usvojili Zakon o javnom saobraćaju koji stupiće na snagu u decembru, imamo znači još šest meseci da ne propuštamo pešake na zebri, da vozimo podnapiti, da svojim kolima zauzimamo dva pa i tri parking mesta...Pošto je u celosti zadovoljila potrebe domaćeg življa za puntom iz kragujevačke ?Zastave? i ne zna više šta će sa hiperprodukcijom Srbija je i vlasnicima starih kola u Republici Srpskoj pružila istovetnu pogodnost dovevši Srbe u Crnoj Gori i vaskoliku dijasporu serbsku u neravnopravan položaj; Srbija podržava celovitost Bosne i Hercegovine, ali je shodno teoriji krv i tla kupovina punta i dve hiljade traktora zasad omogućena samo bosanskoj Srbadiji te se u Banja Luci uveliko priprema reklama za punto: ?Voziš li, Lujo?!? ? ?Vozim đedo!...?, ?Voziš li, đedo, vozim, Lujo...?...Ministar policije primio je bračni par Jarić-Lima i obećao novopečenoj nevesti srpsko državljanstvo po ubrzanoj proceduri, što je birokratski eufemizam za dobijanje papira preko reda: ?Adrijana je jako prijatna osoba, i naravno lepa. Rekao sam da mi je drago što je jedan Srbin osvojio njeno srce!? - otelo se ministru blaženo nesvesnom da time javno diskriminiše pripadnike muškog pola koji nisu Srbi kao i žene koje nisu toliko lepe ili nisu udate za slavnu ličnost. S druge strane, ako Jeremić ima diskreciono pravo da zaposli dvadeset pet kakvih mu drago duša za kakve mu drago diplomatske potrebe, zašto da Dačić ne obraduje dušu željnu humanitarnog rada i reklamiranja Srbije na svim meridijanima?Ruski revizori ustanovili su da Naftna industrije ima gubitak od četrdesetak miliona evra, našima se to mrsko učinili pa su najmili nadrevizore (iako su Rusi imali revizore i pozorišni komad o njima još dok smo se mi oporavljali od ustanaka protiv otomanskog carstva), potonji su pronašli da je gubitak devedeset miliona, pa je pod sloganom ?Treća sreća? najmljena nova revizorska družina koja Bog znaet šta će pronaći, da, Turci, poznati iz deseterca po teškoj osvetoljubivosti zabranili su JAT-u da čarter letovima vozi naše radne ljude i građane na tursko primorje, a samo poradi toga što smo mi prethodno, prvi, zabranili njima čartere iz Beograda i uputili ih ljubezno na niški aerodrom, u nahiju koja tuguje što će je gasovod zaobići i čijem stanovništvu neće biti do letovanja u Turskoj.Boris Tadić posetio je u Francuskoj naše tenisere kako bi ih ličnim primerom obodrio na borbu do punog trijumfa: ?Setite kako sam ja porazio Tomu Nikolića, i servis će vas služiti a za neiznuđenim greškama nećete imati potrebe?, šta je još bilo, sa Beograđanke je palo staklo teže od sto kila, sa zgrade u Zaječaru stropoštao se mermerni blok, ali je prolaznike u prestonici spasao Sveti Spasoje, a u Zaječaru svetac koji je očito želeo da ostane anoniman.

[Аврам Гојић]

Ugricom

Hoće li mi neko od Perinih fanova objasniti šta je fazon sa devojačkim prezimenom Smajlovićke? Ako je na ovaj način zezate, recite šta je tu smešno pa da se svi smejemo...