crveni talas i partizanski romantizam

[namenski]

12 minutes ago, Biramo Borbu said:

Uloga nemačkog komandanta je efektna (Salaš u malom ritu) ,  u početku ga predstavljaju kao blagog, uviđavnog okupatora, koji je strpljiv sa meštanima, da bi se vrlo brzo transformisao u vojvođanskog Krigera. 

Nebitno za radnju ili kvalitet serije, ali - ako se pod nemackim komandantom podrazumeva lik Шицера, koga odlicno glumi Miodrag Radovanovic - radi se o stvarnom liku, po zlu zapamcenom.

Po imenu Јурај Шпилер, koji je po dolasku Nemaca postao Georg Spiller, kao i toliki njegovi zemljaci...

Inace prvoklasnom policajcu Kraljevine Jugoslavije, ali i prvoklasnom ratnom zlocincu uredno sudjenim i streljanim neke 1949...

 

Inace, da je bio policajac od zanata, specijalizovan za subverzivne elemente i da nije pravio razlike izmedju njih kao neprijatelja poretka i zakona pokazuje da su NDH vlasti bezuspesno trazile od Madjarske i Nemacke izrucenje Spilera buduci da je tokom svoje policijske karijere proganjao i ustase i komuniste...

 

[Mel]

35 minutes ago, namenski said:

Inace, da je bio policajac od zanata, specijalizovan za subverzivne elemente i da nije pravio razlike izmedju njih kao neprijatelja poretka i zakona pokazuje da su NDH vlasti bezuspesno trazile od Madjarske i Nemacke izrucenje Spilera buduci da je tokom svoje policijske karijere proganjao i ustase i komuniste...

 

Kao i mnogi drugi sociopate, glavni cilj je da se dokaze i napreduje u sluzbi. Sociopata, sadista i kao takav idealan saradnik policije a jos vise nacistichkih snaga.

[giuseppe]

Btw, od ove nedelje na AJB, 19h 

 

 

[fikret selimbašić]

6 hours ago, Biramo Borbu said:

Nisam mogao da nađem u istorijskoj literaturi tačan opis te zahtevnr borbene operacije, dojam mi je da je bila brza i dobro skrivena. Neubedljivo mi je da su operaciju vodili kao u filmu - išli u koloni, u po bela dana, na očigled Nemcima i ustašama. Ali ko zna... možda je to tako i bilo ... jel pisao neki ozbijan autor o operaciji transporta na naučno objektivan način? 

Kad su Sremci krenuli:

Ni ja nigdje nisam ni čitao ni čuo o velikom transportu hrane iz Srema u Bosnu, znam za dolazak sremskih partizana u Sjeveroistočnu Bosnu ali on se desio dvije godine prije Velikog Transporta. Sjećam se i neke političke emisije iz vremena snimanja filma, Gajinov ZIP, čini mi se, cijela je bila posvećena aferi Neoplant, pričalo se o nekim sumantoj količini novaca spucanim u film. Nešto popšut višestrukog budženja cijena u današnjim javnim nabavkama. Sve to se zbiva dok snimanje još traje i vjerovatno ima uticaja na sam izgled filma. Meni je interesantan i po tome što je jedan od rijetkih filmova u kojima se pojavljuju esesovci iz Handžar divizije, ubiše mladog Bjelogrliča prilikom prelaska Save.

Edited June 5 by fikret selimbašić

[fikret selimbašić]

Isteče vrijeme za edit. Sad vidim da je sa kanala Ive Štivičića uklonjen tv film Pijetlov kljun. 1 remekdjelce koje sam otkrio tek prije par godina. Priča šeta od rata i napada grupe partizana na odlično utvrđen njemački položaj na koti Pijetlov kljun pa do ranih sedamdesetih. Trideset godina nakon bitke, jedan od učesnika, trenutno neki visoki funkcioner, napisao je knjigo o toj akciji i maksimalno i pretjerano istakao svoju ulogu u osvajanju bukera. Njegov suborac i stvarni junak bitke, dolazi u Zagreb i traži ispravku onoga što piše u knjizi, odnosno istinu. Obraća se za pomoć i advokatu, takođe suborcu i učesniku i svjedoku bitke. Vrhunska Štivičićeva priča, vrhunska gluma, Šovagović standardan, dakle bez ghreške ali je Jovan Ličina Bog s neba u svojoj ulozi.

[Biramo Borbu]

26 minutes ago, fikret selimbašić said:

Ni ja nigdje nisam ni čitao ni čuo o velikom transportu hrane iz Srema u Bosnu, znam za dolazak sremskih partizana u Sjeveroistočnu Bosnu ali on se desio dvije godine prije Velikog Transporta. 

Pominje se to , tu i tamo, ali bez detaljnog opisa. Iz ovoga što izjavljuje svedok transporta, da su učesnici u transportu mogli posle da se vrate kućama da su hteli, čini se da su prošli neprimećeno, nešto kao u Igmanskom maršu kad naiđe neprijateljski voz, ali ne primeti kolonu partizana. 

 

https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Војводина_у_Народноослободилачкој_борби

. Крајем маја је из Срема за источну Босну кренуло око 1.100 бораца и око 100 кола са храном и одећом за попуну Прве и Друге војвођанске бригаде. Ноћу 22/23. маја транспорт се пребацио преко Саве, где су га прихватиле војвођанске бригаде. Сремски НОП одред и Трећа војвођанска бригада су до краја јуна извели преко 130 разних акција, уништили су 80 вагона и 15 локомотива, убили и ранили око 600 непријатељских војника и др.

 

 

Ima i jedan svedok živ, od 103 godine, koji to malo više detaljiše, 

 

https://n1info.rs/vesti/poslednji-zivi-narodni-heroj-u-103-godini-u-srbiji-pobedile-kojekakve-barabe/

 

Kroz iste šume i neprijateljske obruče 1943. godine probijalo se i 1.100 vojvođanskih dobrovoljaca sa više od 100 zaprega natovarenih hranom, odećom i sanitetskim materijalom. Akcijom, koju je Veljko Bulajić ovekovečio čuvenim filmom “Veliki transport”, komandovao je upravo Matić.

“Tri stotine kilometara su ti ljudi pešačili od Fruške gore do bosanskih šuma. Kolonu su pratili brigada i dva bataljona Fruškogorskog odreda. Među njima su bili vojvođanski seljaci, mahom stariji ljudi sa kojima sam se dogovorio da se, nakon što svojim zaprežnim kolima prevezu hranu i materijal, odmah vrate u Vojvodinu. Međutim, pošto je većina njih imala sinove i kćeri u partizanima, niko se od njih nije vratio, već su ostali da se bore. Ostali su sa svojom decom, predajući partizanima svoje konje, što je za svakog Vojvođanina, naročito u to vreme, predstavljalo pravo bogatstvo”, ispričao je Matić, koji se i nakon rata strastveno zalagao za prava Vojvodine i Vojvođana.

[Biramo Borbu]

Kad sam pomenuo "Igmanski marš", meni najpotresnije su scene amputacije delova stopala promrzlih boraca :( 

 

 

 

[Biramo Borbu]

Još malo o ekranizacijama Branka Ćopića, bilo je reči ranije o "Gluvom barutu".

 

Soja Jovanović, po mom mišljenju, ima jedan neuspešan (zanatski okej, ali suštinski neuspeo) pokušaj i jedan prilično uspešan.

 

Promašaj u filmu "Orlovi rano lete" je to što je to trebalo da bude priča o ubrzanom sazrevanju, kako i naslov kaže. Ćopićev humor je u službi ublažavanja tog naglog i neprirodnog prelaza od dečaštva do ljudi, izazvanog ratom, ali u osnovi to nije humoristički roman, kako sugeriše film. 

 

 

 

Serija "Osma ofanziva" Soje Jovanović ima pravu meru humora, tu je dobro skinula Ćopićev duh kada delom humoristički piše o partizanskim Krajišnicima. Verovatno je to nešto najbolje što je Soja ikada snimila.

 

 

[namenski]

Moguci kljuc za objasnjenje cinjenice da je popularnost partizanskih filmova/serija prezivela antikomunisticku i nacionalisticku histeriju '90-ih koja se, BTW, odrzala i do danas, lezi u - pobednickom narativu sa sve odrzavanjem neke vrste istorijskog optimizma...

Pobednickom i to nespornom.

'90-te su donele em revizionizam najgrdje sorte, em i pre svega плачипичкаст pogled na sopstvenu istoriju, zasnovan na onom cuvenom  da Srbi dobijaju u ratu, a gube u miru , knjigama o Milutinu, djeneralima koji ноћом tuguju, pa sve do apsurdnih uradaka poput one kakobese serije o djeneralu ili, dalekobilo Халијарда ...

Paradoksalno je da je, po istom, pobednickom kljucu, prakticno jedini WW1 film - Mars na Drinu - snimljen za vakta komunjarske diktature, a nije slucajno da se obrazac klasicnog vesterna kao pre svega slike borbe pravde protiv nepravde besprekorno primio bas na partizanskim filmovima.

 

 

[Biramo Borbu]

"Divlji vetar" , zanimljiva sovjetsko-jugoslovenska koprodukcija iz 1985/86. Čini mi se da je to jedini ratni film u kome su sukobljene strane samo partizani i ljotićevci, sukobljavaju se kako na terenu, tako i na moralnom planu. Kontra uobičajenom sledu stvari, da mladi idu u partizane, u ovom filmu najstariji član familije napušta kuću i odlazi u šumu, kao protest zbog nemoralnosti svoje dece. 
 

 

Edited June 8 by Biramo Borbu

[Biramo Borbu]

15 hours ago, namenski said:

Moguci kljuc za objasnjenje cinjenice da je popularnost partizanskih filmova/serija prezivela antikomunisticku i nacionalisticku histeriju '90-ih koja se, BTW, odrzala i do danas, lezi u - pobednickom narativu sa sve odrzavanjem neke vrste istorijskog optimizma...

Pobednickom i to nespornom.

'90-te su donele em revizionizam najgrdje sorte, em i pre svega плачипичкаст pogled na sopstvenu istoriju, zasnovan na onom cuvenom  da Srbi dobijaju u ratu, a gube u miru , knjigama o Milutinu, djeneralima koji ноћом tuguju, pa sve do apsurdnih uradaka poput one kakobese serije o djeneralu ili, dalekobilo Халијарда ...

Paradoksalno je da je, po istom, pobednickom kljucu, prakticno jedini WW1 film - Mars na Drinu - snimljen za vakta komunjarske diktature, a nije slucajno da se obrazac klasicnog vesterna kao pre svega slike borbe pravde protiv nepravde besprekorno primio bas na partizanskim filmovima.

 

 

Svi koji su pokušali da napadnu NOB sa stanovišta istorijske nauke, neslavno su prošli, svaki naučnik će objektivno reći da su partizani potukli i Nemce i Italijane i ustaše , pa i četnike na Neretvi, sve to u uslovima velike neravnopravnosti i da je to pobeda čista kao suza. Zato napadaju NOB sa pozicija nemanja nikakve proporcije u gubitku / dobitku, jer su izginuća, žrtve i bitke u mahom krajiškim i crnogorsko-srpskim predelima, što sa današnjih pozicija nacionalističkih nije dovoljno nagrađeno posle rata. Međutim, tu se prećutkuje da u tom posleratnom momentu, antifašističke žrtve nisu gledane kao kapital za potkusurivanje među nacijama i državama, već sa jednog idealističkog stanovišta gledano je da iz tih smrti, ognja i pepela nastaje bolji svet, gde će ljudi biti jednakiji i drugarskiji, gde će Srbi, Hrvati i Albanci, Bugari .. biti verovatno u jednoj velikoj Balkanskoj Federaciji, gde će vremenom preovladati osećaj internacionalizma i gde će drugarstvo zameniti nacionalizme i rivalitete. Ovo sada deluje naivno kao Branko Kockica, ali u ondašnje vreme ljudi su ginuli za te ideale. Ne može se sa današnjih praktično - pragmatičnih pozicija posmatrati ondašnji svet, retroaktivno. 

[Biramo Borbu]

Jedan primer banalnog treš filma, ali izrazito popularnog u svoje vreme, jer je banalizovao narodnooslobodilačku borbu, što je tada bilo u trendu, da se zeza ideologija "na samrti" posle rušenja Berlinskog zida. Pretpostavljam da je nekadašnje gledaoce blam kad se prisete ovog prvoloptaškog humora. 

 

 

 

A ovaj film iz 2009. je takva trešina i banalizacija da ga verovatno nikada u životu neću pogledati, svaka scena izaziva neprijatan osećaj da smo humoristički propali u kinematografiji. 

 

 

[Biramo Borbu]

Zaboravlja se da su postojale uspešne filmske parodije onda kada se to nije smelo ili je bio ogroman rizik da se nastrada , Bahrudin Bata Čengić snimio je 1971. parodiju na NOB, "Uloga moje porodice u svjetskoj revoluciji",  koja je sa umetničke strane vrlo zanimljiva dan danas, vrlo moderno se kombinuje animirani film i igrani film na samom početku, može se gledati i kao muzički spot. Čovek se od srca nasmeje na mnoge scene, što bi se reklo: nezastarevajući humor. Film je bunkerisan čim je snimljen, tj. zabranjen. 

 

 

[Biramo Borbu]

Ovde ima verzija tog filma sa dosta dobrim zvukom. https://youtu.be/RTjJFCal9_U?si=pE1LTWygq2FMVcI1 , međutim ne daju da se direktno zakači kao YouTube . Neverovatno da je ovakva vrhunska komedija snimljena pre 53 godine  , žali Bože što je odmah zabranjena, ali je i uspeh što je uopšte snimljena, i to u tada najpopularnijoj glumačkoj postavi. 

[Biramo Borbu]

E znao sam da se taksisti neće dopasti. Tačno sam znao i samo zato sam ga preslušao jer bih se kladio da će biti komičnih komentara. Kaže lik, Bata Čengić je napravio "papazjaniju skupih scena"