2 hours ago, zorglub said:

 

Da, moraš ući sa predznanjem, tj. odgledanim filmom, inače intrigantne informacije koje nabacuje nemaju puno smisla.

Zavisi kakvo je neko mišljenje formirao o "filmskom kritičaru" koji komentariše film, ja sam ovog taksistu prvi put preslušao i škripi mu argumentacija: lik tvrdi da su partizanski zločini veći, veli čak da su četnička ubistva "benigna"  u odnosu na partizanske zločine i veli da partizani nisu ubili samo onog ko se krio "30 metara ispod zemlje". To sve mu je komentar na film "Devojka sa Kosmaja" zato što u filmu ima jedna scena u kojoj četnici ubiju 2 civila koja kriju partizanskog ranjenika. A to je filmofilu-taksisti totalna glupost, ozbiljni istoričari su prebrojavanjem ustanovili da su po političkim ubistvima brojčano tu negde, izjednačeni, a po svireposti ubijanja četnici itekako prednjače. I sve do 1945. četnici kada bi bili zarobljeni nisu ubijeni, ukoliko nisu komandni kadar, svaki mobilisani četnik mogao je otići kući ili preći u partizane, ako nije uprljao ruke, nekad bi čitave jedinice prelazile u partizane. Dalje... taksista tvrdi da je apolitičnost "Devojke sa Kosmaja" pokušaj da se vrbuje apolitična srpska omladina iz 1970-tih za ciljeve SKJ - kao, ta devojka je neka "glupačica" koja pojma nema ni o čemu, luta planinom, ne zna ništa o politici, ide tako kroz život kao kroz šarenu livadu, pa joj se iznenada otvaraju oči da su komunisti u pravu. To sve nije tako bilo naravno,  mnogo je kompleksnije, ali i da jeste tako, zar nisu svi filmovi pravljeni da budu gledani od strane običnog čoveka, da se prosečni gledaoci identifikuju sa filmom. Sigurno neće da se identifikuju sa filmovima Radoša Bajića gde neko obavezno umire od jeftike, nekog drugog zatrpa kamen u kamenolomu, ili prisne drvo u šumi, neko treći se švaleriše se po selu, a to mu je tako i kad pravi filmove o četnicima i kad pravi komedije o Petlovcu, pa mu je SinDragan i komedijaš i četnički mitraljezac, narod to može da gleda dok je komedija, a kad se pravi od toga četnička propaganda, škripi, nervira ljude, nema te spontanosti kao u "Devojci sa Kosmaja", ne može se objasniti ubedljivo filmski kako neko kroz životni hod odlučuje da bude četnik.

16 hours ago, Biramo Borbu said:

 Dalje... taksista tvrdi da je apolitičnost "Devojke sa Kosmaja" pokušaj da se vrbuje apolitična srpska omladina iz 1970-tih za ciljeve SKJ - kao, ta devojka je neka "glupačica" koja pojma nema ni o čemu, luta planinom, ne zna ništa o politici, ide tako kroz život kao kroz šarenu livadu, pa joj se iznenada otvaraju oči da su komunisti u pravu. To sve nije tako bilo naravno,  mnogo je kompleksnije, 

 

 

Mnogo bolje je narod shvatao kroz lične primere, na primer Mladen Stojanović, poznat kao doktor Mladen, narodni heroj, po kome je snimljen film, buržuj, što se vidi i u filmu po predratnom životnom stilu, u partiju primljen tek 1940-te, dakle nikakav partijski funkcioner. Ali čovek je držao fantastične govore, ostao je uz narod u najteže vreme i narod ga je pratio. U filmu je prikazano da su četnici morali da dovedu iz drugog kraja nekoga da ubije doktora, jer čak i četnici su osećali takvo poštovanje da se niko od njegovih zemljaka iz kraja nije usuđivao da načini zlo doktoru Mladenu. 

 

 

Edited May 28, 20242 yr by Biramo Borbu

I evo u pogledu četnika , šta nam kaže estetika filma, partizanska verzija u "Devojka sa Kosmaja", koju taksista kritikuje, prikazuje da je četnički komandant imao u mladosti i humanu, nežnu stranu, nosio je cveće u kosi i voleo. Sa druge strane, u Bajićevim "Herojima Halijarda" četnički komandant ima samo krutu seljačku stranu, pored toga što ima trudnu ženu i čopor dece, uskače i iskače kroz prozor švalerke, prikazali su kao kao nekog malo ozbiljnijeg seoskog zamlatu.

"Tren" , nemoguće opisati rečima, razni ratni horori iz NOB-a. Ostareli partizan priseća se dana rata i šta su sve morali da preguraju kroz dušu. 

 

 

On 23. 5. 2024. at 7:36, Biramo Borbu said:

Zapostavljen film "Partizani", možda poznat jedino po prepevu Leo Martina pesme "Odiseja" u "Epopeja partizana". Obuhvata ceo ustanak u Srbiji u 1941. , pokušaje zauzimanja velikih gradova i povlačenje. 

 

 

 

 

 

S pravom zapostavljen, krs od filma. Dijalozi katastrofalni, ako  je i od partizana i okupatora, previse je, krstenu misao i recenicu nisam cuo.

A film sav iseckan, prelazi u radnji uzasni, neko se bas zezao s makazama. 

"Valter brani Sarajevo" smatram lošijim partizanskim filmom, zbog sterilnosti celokupnog scenarija i atmosfere, nikad mi nije držao pažnju, a gledao sam ga 150 puta, mislim 150 puta u delovima, nikad od početka do kraja, jer ima nešto jako dosadno u toku radnje, možda zato što je Momo Kapor učestvovao u pisanju filma, a to nisu njegove teme, on je bez velike dubine i na sopstvene teme, a na ratne teme kao da je pisao samo zbog honorara.

 

 

15 minutes ago, Lancia said:

S pravom zapostavljen, krs od filma. Dijalozi katastrofalni, ako  je i od partizana i okupatora, previse je, krstenu misao i recenicu nisam cuo.

A film sav iseckan, prelazi u radnji uzasni, neko se bas zezao s makazama. 

Pusti dijaloge, vidi atmosferu, scene borbi. Prikazane su borbe za industrijske centre, što mislim da je jedan jedini put prikazano u nekom partizanskom filmu, mi govorimo o 1941.godini , cela Evropa je u ropstvu, i o jurišima da se zauzme industrija koju okupator drži , Šabac, Kraljevo, prikazana je silna izgibija partizana u toj borbi. Na kraju filma shvataju da moraju u povlačenje i da su izgubili. Pogrešili su u proceni, izginuli su, često nepotrebno, ali nisu pobeđeni. To je jako teško prikazati u filmu, kobne greške, stradanja, poraze, ali i veličanstvenost tog precenjivanja sebe. To sve ima taj film.

Edited May 30, 20242 yr by Biramo Borbu

11 minutes ago, Biramo Borbu said:

"Valter brani Sarajevo" smatram lošijim partizanskim filmom, zbog sterilnosti celokupnog scenarija i atmosfere, nikad mi nije držao pažnju, a gledao sam ga 150 puta, mislim 150 puta u delovima, nikad od početka do kraja, jer ima nešto jako dosadno u toku radnje, možda zato što je Momo Kapor učestvovao u pisanju filma, a to nisu njegove teme, on je bez velike dubine i na sopstvene teme, a na ratne teme kao da je pisao samo zbog honorara.

 

 

Meni suprtono, redak partizanski koji ima nekog smisla, dupe i glavu..

10 minutes ago, Misko said:

Meni suprtono, redak partizanski koji ima nekog smisla, dupe i glavu..

Znači Toni da gleda.

@Lancia gledaj od 47:00 , scene kada partizani zauzimaju fabriku, verovatno fabrika "Zorka" u Šapcu, a Nemci ih hvataju u klopku i uništavaju tehnikom. Samo to što je prikazano ima veliku težinu , sve i da ostali deo filma ne valja, a to je sve bilo teško napraviti sa ondašnjim specijalnim efektima. 

 

 

I ovde ima jedan devojčurak sa rancem, isto apolitična devojka, kao i "Devojka sa Kosmaja", koja se još nije opredelila, verovatno da i ona ima misiju da omladinu zainteresuje za istoriju revolucije, ali mimo toga sve deluje maksimalno autentično u tim scenama borbi.

Edited May 30, 20242 yr by Biramo Borbu

22 minutes ago, Misko said:

Meni suprtono, redak partizanski koji ima nekog smisla, dupe i glavu..

Meni Valter deluje kao kompletno pomodni film , pravljen za publiku 1970-tih, ne kao u drugim partizanskim filmovima gde iskoči poneki modni detalj za savremenu publiku, poput kul devojke sa rancem koja trčkara za partizanskim jedinicama kao "levo smetalo", sa stajlingom kao da je krenula na ekskurziju, u Valteru su svi kao da su krenuli na neku ekskurziju, tako se ponašaju kroz ceo film. Najviše mi je naivna scena u Valteru kad omladina Sarajeva izgine 

u noćnoj akciji, zbog izdaje, a onda dođu roditelji da pokupe tela deca ilegalaca, a Nemci ustuknu, pred roditeljskim gnevom. U realnosti odvodili bi kompletne porodice u logore, ako otkriju bilo kakvu vezu sa pokretom otpora. 

39 minutes ago, Biramo Borbu said:

Meni Valter deluje kao kompletno pomodni film , pravljen za publiku 1970-tih, ne kao u drugim partizanskim filmovima gde iskoči poneki modni detalj za savremenu publiku, poput kul devojke sa rancem koja trčkara za partizanskim jedinicama kao "levo smetalo", sa stajlingom kao da je krenula na ekskurziju, u Valteru su svi kao da su krenuli na neku ekskurziju, tako se ponašaju kroz ceo film. Najviše mi je naivna scena u Valteru kad omladina Sarajeva izgine 

u noćnoj akciji, zbog izdaje, a onda dođu roditelji da pokupe tela deca ilegalaca, a Nemci ustuknu, pred roditeljskim gnevom. U realnosti odvodili bi kompletne porodice u logore, ako otkriju bilo kakvu vezu sa pokretom otpora. 

 

Za to vreme Tarantino u bioskopu pali Hitlera i čitavu naci žgadiju, a u stvarnosti se ta ista žgadija gosti puževima po otmenim pariskim restoranima.

 

Valter ima problema sa dinamikom i čitava polovina ili nešto i duže (špijunski zaplet) drže pojedinačne vredne scene: zabavne, akcione ili napete. Međutim, Valter postaje pravi akcioni spektakl od trenutka kada se kreće sa transportom goriva. To je perfektno režirano i gleda se u jednom dahu!

Edited May 30, 20242 yr by Ras

3 hours ago, Biramo Borbu said:

Meni Valter deluje kao kompletno pomodni film , pravljen za publiku 1970-tih, ne kao u drugim partizanskim filmovima gde iskoči poneki modni detalj za savremenu publiku, poput kul devojke sa rancem koja trčkara za partizanskim jedinicama kao "levo smetalo", sa stajlingom kao da je krenula na ekskurziju, u Valteru su svi kao da su krenuli na neku ekskurziju, tako se ponašaju kroz ceo film. Najviše mi je naivna scena u Valteru kad omladina Sarajeva izgine 

u noćnoj akciji, zbog izdaje, a onda dođu roditelji da pokupe tela deca ilegalaca, a Nemci ustuknu, pred roditeljskim gnevom. U realnosti odvodili bi kompletne porodice u logore, ako otkriju bilo kakvu vezu sa pokretom otpora. 

 

Niiti je bilo noćne akcije, ni pogibije omladine niti ....... ičega snimljenog u tom filmu !!! Samo ime Valter izabrano je zbog nekog sasvim drugog lika. 

Niti jedna akcija u tom filmu se nije desila. Nikadam ni pre ni posle svih ratova. 

Prosipana je magla u oči, kao suzavac, bosanskoj omladini pre svega, a posle i ostalim gledaocima.

Uopšte me ne čudi što ne postoji kinez koji nije gledao taj film. Jednostavno je to za njih bio western nad westernovima. Njih kod njih nije bilo kad je trebalo.

 

Pa sam Bata Životinja o svojoj glumi u tom filmu govori dovoljno, nešto u stilu :

" ... ma ja bre ništa tamo i ne glumim. Samo se nešto šetkam i širim iz scene u scenu ..."

Edited May 30, 20242 yr by zmanic