Šta je zajedničko kod Lyncha, prerafaelita i kosmosa.. by Slavodž Ž.

https://www.nytimes.com/2025/03/25/business/economy/white-collar-layoffs.html

Paywall

https://archive.ph/59uSH

Hm... par crtica @bags.

• White collar =/= knowledge work.

• Veliki problem je lakoca i zaposljavanja i otpustanja. Drzava treba da unormali to, da se uvede npr. da je otkazni rok u oba slucaja 6 meseci, da se ne moze zaposljavati jos nekoliko godina nakon velikih otpustanja itd.

• Treba otezati trgovinu akcijama, napraviti da ljudi dugorocno ulazu u kompanije a ne da ih pumpaju i onda bace sa sve zaposlenima kad propadnu.

• Cinjenica je da imamo previse bespotrebnih diploma dok postoji manjak u profesijama koji ljudi nece da rade (nega starih lica) ili se vestacki drzi rampa na njima (doktori). Doslo je vreme da se seku bullshit poslovi i to je dobro.

• Finansije su sve vise koncentrisane u sve manjem broju ruku. To povecava nejednakost, ubija kupovnu moc i mogucnost za razvoj malih i srednjih preduzeca. Drzava mora da eksponencijalno oporezuje.

Naravno nista od ovog nece da se desi pa nama malim pionima na sahovskoj tabli ostaje da stedimo i spreimo se za bumpy ride.

Kako bi izgledala doktorska profesija i zdravstvo sa njom bez tih rampi (pretpostavljam licenci) ? Šta umesto toga?

Ne preterano opširan Agamben, sa svojim osvrtom na zoru novog srednjeg veka.

rus, ita (eng)

Edited May 12, 20251 yr by makaronee

Neoneonfasiszmusz,

Naomi Klein & Astra Taylor

Ukratko, najebaćemo.. svi ćemo njbti!

Why does every film and tv series seem to have the same plot

Kako iskočiti sa parovoza sadašnjosti, a ne slomiti nogu ili vrat.

Estetika nostalgije, Alister Li / eng, rus

Kapitalizam i psihoanaliza, zgodan uvod.

Svu vlast simptomima! / P. Bjanki,

ru, en

Danijela Kambasković – Švarc: Pitanje vremena

Ovaj rad preispituje ideju i proces prolaska vremena iz perspektive fizike, književne teorije i lične istorije, primenjujući (i tom primenom dajući omaž) književnokritičkim metodama tekstualne kritike, istorije književnosti, prepeva i istorije ideja koje su označile pedagogiju na Katedri za anglistiku u Beogradu u uslovima političkih previranja ranih 90-ih godina XX veka.

Ključne reči: vreme, fizika, književna teorija, lična istorija, prepev

https://doi.fil.bg.ac.rs/pdf/eb_book/2019/bastina_vecnosti/bastina_vecnosti-2019-ch4.pdf

Kako sam stigao tu?

Tako što sam tragao za knjigom Šekspirovih soneta u prevodu Danijela Kambasković – Švarc, ali ta knjiga izgleda da još uvek nije objavljena. Ono što se uglavnom nalazi u knjižarama je prevod Stevana Raičkovića.

O potrebi da se Šekspirovi soneti na nekin način osavremne govorila je sama autorka u intervjuu objavljenom na veb strani Šekspir festivala: https://sekspirfestival.org/sekspirovi-soneti-u-novom-prevodu-na-10-sekspir-festivalu/

Ovi prevodi već su korišćeni na Šekspir festu, prilikom gostovanja Šarlote Rempling pre nešto manje od dve godine: https://sekspirfestival.org/portfolio/sekspir-bah/

Otkud moje interesovanje za Šekspirove sonete?

Sonet 66 bio je moto ovogodišnjeg Šekspirovog festivala, koji je protekao bez gostovanja inostranih ansambla iz razloga što osnivači festivala, Opština Inđija i Pokrajinska vlada ove godine nisu podržali festival.

O svemu tome detaljnije, ovde: https://sekspirfestival.org/12-sekspir-festival-luda-planeta/

Da stvari budu još tužnije, FDU Beograd je, nakon brojnih hapšenja i progona studenata, saradnika FDU i drugih otkazao svoje gostovanje: https://sekspirfestival.org/zbog-jucerasnjih-hapsenja-studenti-fdu-otkazali-ucesce-na-sekspir-festivalu/

Koliko još, pa da se vratimo životima u kojima ćemo ponovo brinuti o odlascima na festivale? Pitanje je vremana.

Edited July 10, 2025Jul 10 by Ras

Čitam recenziju na knjigu, pošto verovsigurno neću čitati celu knjigu.

Quinn Slobodian / Hayek’s Bastards. The Neoliberal Roots of the Populist Right. London: Allen Lane, 2025.

Sažetak

Sažetka

Tekst je prikaz knjige „Hayek’s Bastards“ Kvina Slobodijana, koja prati kako je deo neoliberalne misli evoluirao u ideološki miks sa alt‑rajtom: „povratak prirodi“ kroz hardwired ljudsku prirodu, tvrde granice i tvrdu valutu, uz rasnu/etno-argumentaciju, goldbug eshatologiju i populističku mobilizaciju preko straha i investiranja u „bezbedne“ identitete i aktive poput zlata i IQ‑meritokratije.gorky

O čemu je knjiga

Autor pokazuje da posle Hladnog rata ključni neoklasični krugovi (oko Mont Peleren društva) nisu slavili „kraj istorije“, već su se uplašili etatizma, egalitarnih pokreta i erozije hijerarhija, pa su potražili nova „prirodna“ utemeljenja tržišnog poretka u biologiji, rasi, kulturi i „tvrdoj“ valuti. Slobodijan taj sklop naziva „fоlk‑kapital“: naturalizovanje nejednakosti kroz IQ, „nasleđe“ i fiksne kulturne esencije, što predstavlja raskid s oprezom Haje­ka/Mizesa prema „nauci“ u politici, pa su to „bastardi“ neoliberale tradicije.gorky

Tri „hard“ stuba

Nastaje trojstvo: hardwired ljudska priroda, hard granice (antiimigracija) i hard money (zlato), što omogućava savez pалеолибертаријанаца i novih desnih, uz isti panteon (Hajek, Mizes) i iste ciljeve (privatizacija, deregulacija, anti-egalitarizam). Unutar SAD „avstrijska“ scena se deli: hermeneutički krak (institucije, običaji, neformalno znanje) naspram „naučnog“ krila (Rotbard/Rokvel) koje traži biološka opravdanja za hijerarhiju i gradi pалео‑populizam „dostizanja do redneka“ kroz šok‑stil i mobilizaciju „belih evromuškaraca“.gorky

Od human capital do etno‑ekonomije

Finansijski kolumnista Piter Brimelou spaja jezik tržišta i kapitala sa idejom etno‑države: tvrdi da kultura/rasna homogenost snižava transakcione troškove i da imigracija nije ekonomski nužna, čime nastaje koncept „etnoekonomije“ kao dopune etno‑državi. Time se mejnstrim „human capital“ diskurs pretapa u „kvalitet“ ljudskog kapitala kao paravan za ksenofobiju i nativizam u ekonomskom registru.gorky

IQ rasizam i „kognitivna stratifikacija“

Linija vodi do The Bell Curve (Marej/Hernstin): u ekonomiji znanja IQ postaje „resurs“, pa društvo navodno klizi ka „kognitivnoj stratifikaciji“, što mnogi čitaju kao „naučno“ opravdanje rasnih dohodovnih razlika i kritiku socijalne države. Kritike ukazuju na brkanje nasledljivosti i nepromenljivosti, neodvajanje korelacije od kauzalnosti i zanemarivanje varijansi unutar grupa, ali je knjiga ipak hranila pалеолибертаријanski i alt‑rajt narativ.gorky

Goldbug eshatologija

„Goldbug“ ekosistem (od 1970‑ih) spaja apokaliptične prognoze, investicione savete i politički komentariat: napuštanje zlatnog standarda navodno vodi inflaciji, moralnoj dekadenciji i raspadu države, pa rešenje vide u individualnom „ličnom zlatnom standardu“ i „libertarijanstvu katastrofe“. Slobodijan pokazuje kako se tu rađa „auripatriotizam“: lojalnost monetarnom režimu (zlatu) umesto teritoriji/jeziku, uz kretanje „glasom nogu“ preko švajcarskih banaka i drugog pasoša.gorky

Evropske translacije

U Evropi nakon 2008. motivi hard money i anti‑EU spajaju se u nove desne projekte (primer: rani AfD kao „partija profesora“ i shop sa zlatom), sa kampanjama za repatrijaciju rezervi i pričama o „fiat“ lažnim vrednostima paralelnim „netradicionalnim“ društvenim vrednostima. Intelektualne platforme (Hoppe, „Svojstveno slobodan“, izdavači finansijske literature) normalizuju mešavinu austrijske ekonomije, rasne „nauke“ i anti‑egalitarne politike.gorky

Teza knjige

Slobodijan tvrdi da alt‑rajt ne odbacuje neoliberalizam nego ga menja iznutra: globalizaciju zamenjuje nacionalnim/rasnim „aktiva‑menadžmentom“, gde je nacija/„rasa“ ekonomski resurs, a politika postaje „bekstvo u zlato“ analognim bekstvima u IQ, tvrde granice i tradicionalnu porodicu. Alarmizam monetizuje pažnju (pretplate, seminari, konferencije), dok se stalno promašene prognoze pretvaraju u retoričku prednost: „upozoravali smo vas“.gorky

1. https://gorky.media/reviews/kak-skolotit-folk-kapital

Edited October 1, 2025Oct 1 by makaronee
revizija linkova

Fazbinder o Berlin Aleksanderplacu Alfreda Deblina: Čovekovi gradovi i njegova duša (esej Rajnera Vernera Fasbindera) - Glif

https://urlahmed.com/2025/11/05/work-after-work-notes-from-an-unemployed-new-grad-watching-the-job-market-break/