Telenovela je romantika, ljubav, i komplikacije koje devojci sreću kvare. Nema toga u WL osim u tragovima.

Još da objasniš na šta si mislio pod "I bogati plaču" ako ne na istoimenu telenovelu 🙄

“Problems in paradise”. Ne kaže se na kolokvijalnom srpskom “problemi u raju”, nego “i bogati plaču”.

To što ti zoveš "kolokvijalnim srpskim" referiše direktno na naslov meksičke serije, kod nas originalno emitovane početkom devedesetih.

Izraz "I bogati plaču" bukvalno ne postoji van tog konteksta*, dakle praviš što kaže naš narod distinkciju bez razlike™.

*Imala je i Ceca pesmu pod tim naslovom, ali verujem da je to takođe bilo inspirisano istoimenom telenovelom.

On 16. 4. 2025. at 16:51, Weenie Pooh said:

@pbg12345

Pa zar je tebi zabavno da gledaš isprazne pričice za koje unapred znaš da većina neće voditi nikuda?

Jedna se završava nekakvim ubistvom, to nam uvek najave u startu. Ostale sve krenu niotkuda i završe nigde.

Prva sezona, gej hotelijer i njegov nesnosni gost se do kraja poubijaju, eto to je kao priča™. Sve ostalo nije vodilo nikuda (osim karijere Sydney Sweeney).

- Tanja je tužna zbog umrele majke, gleda gde će da prospe pepeo, prospe ga, ode kući.

- Neki tamo pater familas misli da ima rak testisa, ispostavi se da ga nema, ode kući.

- Sin tog lika razmišlja da ostane na Havajima, ne ostane, ode kući.

Druga sezona, Return of the Tanya, priča™ je o neuspešnom pokušaju ubistva koji se hilariozno završi davljenjem. Sve ostalo ne vodi nikuda.

- Aubrey Plaza i njen muž, oću varam neću varam, teskobe i zapitanost, nikom ništa, odu kući.

- Christopher Moltisante i njegova familija, zavisnik sam od seksa, oću jebem kurve neću jebem kurve, odu kući.

- Menadžerka hotela otkriva da je lezbejka, neće je simpatija, nikom ništa.

- Dve italijanske kurve prodaju svoje usluge, izmuzu pare iz naivnih Amerikanaca, great success.

(Treća sezona isti kurac, da ne dužim.)

Ukratko, serija ne bi stekla popularnost kakvu je stekla da je pokušala da nam predstavi bogatune kao simpatične, da nas ubedi da navijamo za njih. Umesto toga, predstavlja nam ih kao isfrustrirane kretene koji rade protiv sebe iz ovog ili onog razloga, a obično bez ikakvih posledica. To je publici privlačnije jer voli da mrzi, prija nam da gledamo neuspehe i blamiranja pripadnike više kaste. Problem je što to nije nikakva kritika ničega, samo banalna eksploatacija rezentmana.

Prija gledati egzotične krajeve i prelepe eksterijere, odmara mozak, ali tome može da posluži i Travel Channel. Ovo sugeriše da ipak ima neku sadržinu, a realno nema.

Ima i kod Čehova isto, samo napisano pre jedno 150 godina, njegov Ivanov se bukvalno ubije kada shvati da se bogatstvo istošilo, a da mimo toga nema više nikakvih posebnih stremljenja i želja. Isto tako, samoubistvo, tj. pokušaj samoubistva, u Lotusu , nije zanimljivo samo zbog patnji bogatih špekulanata, čini se da takve stvari publiku više interesuju u smislu krize ideala elite. Jer pazi, nekadašnji preduzetnik u krvi, preduzetnik starog kova, može 55 puta da bankrotira i izgubi sve, on će 56-ti put početi od nule, jednostavno to je njegov impuls, a ovi ljudi besciljno tumaraju kroz život nalik bogatom ruskom plemstvu iz klasika.