1 hour ago, nenad said:

kako je mentalno rasterecujuci posao u kome radis ko konj od jutra do mraka, svaki dan?

Pored toga ne bi mogao da visis na PPP, gde ces veceg mentalnog opustanja

Edited 21 hours ago21 hr by brusli

Skroz je mentalno rasterećujuć, baš zato što je fizički užasno naporan. A i zato što se radi o setu aktivnosti koje se svaki dan u isto vreme imaju obaviti i to određenim redosledom. Rutiniziran posao kojim su te stariji učili od malena i do odrasle dobi si to sve već doktorirao. Nema većih iskaknja iz tog šablona.

2 hours ago, nenad said:

kako je mentalno rasterecujuci posao u kome radis ko konj od jutra do mraka, svaki dan?

Jebeno je okopavanje, jebeno... Za nas sa skoliozom ubistveno. U mom kraju je još devedesetih počelo autsorsovanje tog posla bugarskim Ciganima - sezoncima. Mora za te poslove trening od malena. Pisali su pokojni Zaharije i Dragan Vujadinović o tome više put. Nema više kopača.

Svi znamo prednosti ITa a sto se tice problema, postoje dva osnovna:

• Stres je ubitacan. Sistemi su kompleksni i niko ih ne zna toliko dobro da moze biti siguran da ce sve raditi kako treba pa ni da, kad ga pozovu u pola noci, da ce moci da resi problem. Svako ko radi u ITu na produkcionim sistemima (sto je valjda vecina) je u konstantnom grcu. Srecnici tokom radnog vremena, manje srecni tokom radnog vremena i on-calla a najmanje srecni 24/7 jer "nema ko drugi da resi".

• Osecaj besmislenosti posla. ITjevcima ce vrlo jasno reci koliko firma gubi sto aplikacija stoji jer oni jos nisu resili problem za koji su ih probudili u 3 ujutru i na kome rade vec 25 sati bez prestanka. Drace se na njih i korisnici jer je opet sistem zatrokirao i ne mogu da rade. Ali niko se nece setiti da im kaze kako cela kompanija zivi na tom sistemu. Nece im korisnici reci koliko im je nova verzija pomogla, koliko im je brzo resenje problema znacilo, koliko novi serveri brze rade, koliko je manje glitcha... Jednostavno, ako nisi najnizi helpdesk, nemas kontakta sa krajnjim korisnicima i dobre reakcije nikad neces dobiti.

Na sve ovo ide odgovor "pusi kurac, velika ti je plata" ali ja bih samo rekao da je stopa samoubistava medju superplacenim ITjevcima daleko veca nego medju bedno placenim nastavnicima.

11 hours ago, Pixisis said:

Skroz je mentalno rasterećujuć, baš zato što je fizički užasno naporan. A i zato što se radi o setu aktivnosti koje se svaki dan u isto vreme imaju obaviti i to određenim redosledom. Rutiniziran posao kojim su te stariji učili od malena i do odrasle dobi si to sve već doktorirao. Nema većih iskaknja iz tog šablona.

ovo je toliko odvaljeno od realnosti da ja nemam reci.

ti ljudi rade non stop, i nemaju nekakvog nadredjenog koji ce im planirati aktivnosti, nego su sve vreme pod stresom da posao koji rade trenutno zavrse sto brze mogu, kako bi mogli da predju na sledeci, jer posla ima toliko da be mogu sve da zavrse nikad. i to moraju dobro da planiraju sta ce kada i kojim redom da rade da slucajno ne bi imali praznog hoda.

čuvanje stoke je ono baš smrdljiv posao. uvlači se smrad u odeću u pore...

zaista ne bih mogao to, a svako leto sam išao na selo.

moji sitnozemljaši sa sela da nisu imali dnevne poslove u gradu (dnevni migranti), skapali bi od gladi.

radim kao dev u marketingu tako da je manje stresno.

desi se neki incident sa integracijom nečega ali ne da se porediti sa stresom kad ti se krava teli pa tele zapne ili ti se koze prejedu, naduju ko balon pa moraš da ih teraš da se kreću da ne bi lipsale.

proizvodnja rakije je već druga priča ali tako se vraćamo na famozni dijagram...

12 minutes ago, nenad said:

ovo je toliko odvaljeno od realnosti da ja nemam reci.

ti ljudi rade non stop, i nemaju nekakvog nadredjenog koji ce im planirati aktivnosti, nego su sve vreme pod stresom da posao koji rade trenutno zavrse sto brze mogu, kako bi mogli da predju na sledeci, jer posla ima toliko da be mogu sve da zavrse nikad. i to moraju dobro da planiraju sta ce kada i kojim redom da rade da slucajno ne bi imali praznog hoda.

Kao što je i tvoje stanovište meni odvaljeno od stvarnosti, samo bez toliko pompeznih reči.

Mada, i percpecija intenzivnog mentalnog napora je svakako subjektivan doživljaj, tako da nerazumevanje može ići i sa te linije.

Nedostaje @Svarog kod ovakvih prica...

4 minutes ago, Pixisis said:

Kao što je i tvoje stanovište meni odvaljeno od stvarnosti, samo bez toliko pompeznih reči.

Mada, i percpecija intenzivnog mentalnog napora je svakako subjektivan doživljaj, tako da nerazumevanje može ići i sa te linije.

moje stanoviste je zasnovano na iskustvu (za poljoprivredu srecom ne moje).

ja sam radio najintenzivniji moguci "kancelarijski" posao dugo godina, tako da jako dobro znam koliki to stres moze da bude, ali mi opet ne bi palo na pamet da tvrdim da posao poljoprivrednika nije mentalno stresan.

Odlazak na selo i zivot u njemu samo u penziji valja zbog manjih troskova i ocekivanja.

Pre toga jedino u slucaju neke opste pizdarije i raspada drustva kakvo znamo.

Ovde ko da postoje samo dva posla na svetu - IT i poljoprivreda. Ima toliko drugih koji bi mozda bili realna opcija za ispunjeniji i manje stresan zivot.

33 minutes ago, nenad said:

moje stanoviste je zasnovano na iskustvu (za poljoprivredu srecom ne moje).

ja sam radio najintenzivniji moguci "kancelarijski" posao dugo godina, tako da jako dobro znam koliki to stres moze da bude, ali mi opet ne bi palo na pamet da tvrdim da posao poljoprivrednika nije mentalno stresan.

Meni nije mentalno stresan, ali mi je fizički i emotivno neizdrživ.

Ako se pogleda kroz ovu temu zbog čega ljudi žele da pobegnu iz kancelarijskih poslova, to je upravo imanje tih šefova koje spominješ i cele hijerarhijske vertikale koji ti govore šta da radiš, kada, kako. Pri tome dolaze kontradiktorni zahtevi koji oni moraju da deliveruju i da voze slalom kroz razne suprotstavljene interese između raznih delova kompanije ili pojedinaca koji se među sobom bore za bolje mesto na lestvici, od čega ti profesionalci nemaju nekih benefita, a najčešće se ni ne slažu sa generalnim pravcem rada. Osećaj kontrole nad sopstvenim životom (onaj deo koji se provodi u kancelariji) je sve manji, a to je nepodnošljivo za čoveka. Tu još klijent nije ni ušao u jednačinu, a sa njim tek je ludilo. I još nismo ni stigli do samog posla, koji je sam po sebi isključivo mentalni napor (samo druge vrste).

Za razliku od toga, u poljoprivredi kao autoritet imaš stariju generaciju na koju se cela kuća može osloniti i na njeno iskustvo i znanje koje se transgeneracijski prenosi. Autoritet koji ne sledi sopstvenu agendu, već je na zajedničkoj strani tj teži da radi za dobro kuće. Ima odstupanja, ali generalno je tako.

Kancelarijski rad je minsko polje koje prevashodno crpi mentalnu energiju. Posle napornog dana na poslu, čovek bi samo malo mira i da ne mora da priča ni sa kim. Posle napornog dana na polju, čovek bi samo da legne da se odmori.

@Shan Jan je spomenuo visoku stopu samoubistava u IT, pa sam pogledala statistiku. IT nisam našla, ali pogađajte koja delatnost je na drugom mestu ukupno. Poljoprivreda, ofc. Taj težak fizički rad i život sa ishodima sve ili ništa (dođe grad/mraz/oluja i uništi rod u jednom danu) uzimaju svoj danak.

5 minutes ago, Shan Jan said:

Ovde ko da postoje samo dva posla na svetu - IT i poljoprivreda. Ima toliko drugih koji bi mozda bili realna opcija za ispunjeniji i manje stresan zivot.

Npr IT posao koji radiš sa sela

Mislim da ste previse ocrnili IT. Nije bas toliko lose i stresno. Potrebno je samo pumpati estimates.

8 minutes ago, Pixisis said:

Meni nije mentalno stresan, ali mi je fizički i emotivno neizdrživ.

Ako se pogleda kroz ovu temu zbog čega ljudi žele da pobegnu iz kancelarijskih poslova, to je upravo imanje tih šefova koje spominješ i cele hijerarhijske vertikale koji ti govore šta da radiš, kada, kako. Pri tome dolaze kontradiktorni zahtevi koji oni moraju da deliveruju i da voze slalom kroz razne suprotstavljene interese između raznih delova kompanije ili pojedinaca koji se među sobom bore za bolje mesto na lestvici, od čega ti profesionalci nemaju nekih benefita, a najčešće se ni ne slažu sa generalnim pravcem rada. Osećaj kontrole nad sopstvenim životom (onaj deo koji se provodi u kancelariji) je sve manji, a to je nepodnošljivo za čoveka. Tu još klijent nije ni ušao u jednačinu, a sa njim tek je ludilo. I još nismo ni stigli do samog posla, koji je sam po sebi isključivo mentalni napor (samo druge vrste).

Za razliku od toga, u poljoprivredi kao autoritet imaš stariju generaciju na koju se cela kuća može osloniti i na njeno iskustvo i znanje koje se transgeneracijski prenosi. Autoritet koji ne sledi sopstvenu agendu, već je na zajedničkoj strani tj teži da radi za dobro kuće. Ima odstupanja, ali generalno je tako.

Kancelarijski rad je minsko polje koje prevashodno crpi mentalnu energiju. Posle napornog dana na poslu, čovek bi samo malo mira i da ne mora da priča ni sa kim. Posle napornog dana na polju, čovek bi samo da legne da se odmori.

@Shan Jan je spomenuo visoku stopu samoubistava u IT, pa sam pogledala statistiku. IT nisam našla, ali pogađajte koja delatnost je na drugom mestu ukupno. Poljoprivreda, ofc. Taj težak fizički rad i život sa ishodima sve ili ništa (dođe grad/mraz/oluja i uništi rod u jednom danu) uzimaju svoj danak.

mi uopste ne pricamo o tome da li su kancelarijski poslovi stresni, naravno da jesu. pricamo o tome da li je poljoprivreda mentalno stresna, ja tvrdim da jeste, ti tvrdis da nije, od toga smo poceli.

ja do sada od tebe nisam video niti jedan argument za takvu tvrdju.

kod kancelarijskog posla ti (gotovo) uvek imas opciju da das otkaz i potrazis manje stresan posao, kod poljoprivrede (gotovo) nikad nemas tu opciju.