Kolaps elektroenergetskog sistema?

[Malvo]

U manjim mestima po Srbiji su već počeli sa fantomskim kvarovima od po nekoliko sati u kasnim večernjim časovima.

[pasha]

Vetar i sunce ne mogu biti resenje na danasnjem tehnoloskom nivou jer su to promenljivi izvori energije a mi nismo jos tehnoloski resili problem skladistenje viskova energije u vreme kada nema vetra i sunca, sto se desavalo po Nemackoj u sred zime pa se moralo uvoziti iz viskova u drugim zemljama. Niti  na danasnjem nivou imamo dovoljno sirovina za tolike i toliko baterija.

To se moze nekako premostiti akumulacion HE a u SAD se koriste masovno gasne elektrane...

Drugi problem je nizak kapacitvni nivo elektrana na vetar i sunce a to sve opet yavisi od geografskog polozaja. Primera radi, solaran elektrana ima kapacitivni nivo od 2 u Nemackoj, moderna TE na ugalj ima 6 a nuklearka ima 9. Sta to znaci, na 1 GW instalirane snage sunce ce dati 2TWh energije a TE 6 TWh pri cemu iz TE ide konstantan energije nebitno od toga ima li sunca ili ne.

[Frile]

17 minutes ago, gone fishing said:

RHE Bistrica bi trebala da košta 600 milki € jer treba napraviti impresivnu branu

Planirana je još jedna reverzibilna hidroelektrana kod nas, pored Đerdapskog jezera, uzvodno od Donjeg Milanovca....

[Profesionalac]

Što se tiče RHE Bistrice, to je jedan od onih decenijskih projekata, skoro kao BG metro, koji se u ciklusima ubacuje i izbacuje iz planova razvoja. Pre 10-tak godina bio u žiži interesovanja, pravljena je studija uklapanja u mrežu dalekovoda, a onda je vremenom ugašen projekat da nivoa da ne postoji RHE u projektima obližnjih DV.

 

Pre godinu dana, je opet došlo do promene i RHE Bistrica se ponovo "povampirila", ali i dalje nema koliko znam nekih konkretnih koraka u realizaciji tog projekta.

[gone fishing]

9 minutes ago, pasha said:

Vetar i sunce ne mogu biti resenje na danasnjem tehnoloskom nivou jer su to promenljivi izvori energije a mi nismo jos tehnoloski resili problem skladistenje viskova energije u vreme kada nema vetra i sunca, sto se desavalo po Nemackoj u sred zime pa se moralo uvoziti iz viskova u drugim zemljama. Niti  na danasnjem nivou imamo dovoljno sirovina za tolike i toliko baterija.

To se moze nekako premostiti akumulacion HE a u SAD se koriste masovno gasne elektrane...

Drugi problem je nizak kapacitvni nivo elektrana na vetar i sunce a to sve opet yavisi od geografskog polozaja. Primera radi, solaran elektrana ima kapacitivni nivo od 2 u Nemackoj, moderna TE na ugalj ima 6 a nuklearka ima 9. Sta to znaci, na 1 GW instalirane snage sunce ce dati 2TWh energije a TE 6 TWh pri cemu iz TE ide konstantan energije nebitno od toga ima li sunca ili ne.

rešenje postoji odavno, izneo ga je i nesrećni grčić to su modularni nuklearni reaktori kakve ameri koriste za pokretanje svojih podmornica i nosača aviona, to su proste uključiš i teraš spravice, jer da nije tako ne bi se mogle ugrađivati u podmornice gde je prostor skučen i svakako nema mesta za tridesetak inženjera koji bi nadzirali rad reaktora...

- ali avaj američkoj vladi je preče da zadrži tehnološku prednost u odnosu na kineze i ostatak sveta nego ekologija, što će reći da je globalno zagrevanje fake news ili da u fijoci imaju rešenje koje će globalno rešiti problem sa energijom u celom svetu ali da ga ne puštaju jer žele da iscede i zadnji cent profita iz fosilnih goriva...

[nautilus]

Бајина башта је реверзибилна, али контам проблем, премало је.

 

Радио сам својевремено за неке Португалце који су планирали изградњу ветро парка од 60 70 мегавата у источној Србији. Има 7 8 година од тога, и нисам сигуран да ли су, а чини ми се да јесу откупили земљиште. Ангажовали су неке Хрвате да им раде припрему, а за које сам, након два сусрета сам био уверен да су  хохштаплери. Електромреже су урадиле све да отежају пројекат, потпуно непредусретљиви бирократски ликови. Те глупости се могу лако избећи. ЕПСу тада није било у интересу да се граде ветроелектране зато што зелени киловат кошта неколико пута више од киловата из термоелектрана па су играли те прљаве игре. Што не платиш на мосту платићеш на ћуприји.

 

Људи су одустали и касније покушали продати посао. 

Edited September 23, 2022 by nautilus

[General Ripper]

Baš me čudi da su EMS otežavali projekat, ne znam zašto bi to radili.

 

A onda se posle par godina pojavi vest,  Firma u suvlasništvu Vučićevog kuma dobila prvu dozvolu za vetroelektranu

[Moonwalker]

30 minutes ago, Frile said:

Planirana je još jedna reverzibilna hidroelektrana kod nas, pored Đerdapskog jezera, uzvodno od Donjeg Milanovca....

 

Djerdap 3 kao RHE Bistrica su deo starih dugorocnih planova razvoja sistema jos iz vremena SFRJ.  Hidroelektrane podrazumevaju vrlo visoke investicione troskove i niske troskove eksploatacije, sto je obrnuto nego kod termo elektrana. Najveci deo troskova su gradjevinski koji odlaze u branu zbog kolicine betona.

 

A osim ovoga sto se govori o obnovljivim izvorima u razlicitim drzvama, vazno je da se utvrdi da li oni na razlicitim lokacijama u Evropi komplementarni, tj da daju najvise od sebe u razlicitom delovima godine. 

 

Sastavni deo upravljanja eksploatacijom hidroelektrana je dugorocna vremenska prognoza koja predvidja kolicine padavania da bi se predivideo stanje u akumulacijama, dotoci, protoci kod protocnih hidroelektrana. TSO ima svoju sluzbu koja ima i meteorologa. S tim u vezi verovatno za upravljanje vetro elektranama treba da postoji visemesecna prognoza jacine vetra da nekoj lokaciji, da bi se planiralo sta moze da se ubaci u sistem.

 

I na kraju gde god se radili izvori  mora da postoji dovoljno jak prenosni sistem koji ce preneti tu energiju do mesta gde je konzum najvisi, to su takodje skupi projekti i traju dok se ne realizuju. Nekadasnje stare cene izgradnje jednog 400kV dalekovoda sa pripadajucom opremom su bile preko pola miliona evra po km, a ko zna koliko su sada.

 

 

21 minutes ago, nautilus said:

Бајина башта је реверзибилна, али контам проблем, премало је.

 

Bajina Basta ima dve elektrane, jednu reverzibilnu  i jednu koja to nije. U nekadasnjem rezimu rada (dok je sve bilo normalno) izmedju Obrenovca i RP Bajina Basta su bili i postoje 220kV dalekovodi koji su iz TENTA dopremali energiju nocu kad je konzum mali za pumpe i punile akumulaciju na reverzibili i sam TENT nije spustao proizvodnju jer termas nije fleksibilana da se brzo pali i gasi i ceo proces je skup. 

 

EMS ce izgleda konacno dobiti priliku da gradi dvostruki dalekovod izmedju Obrenovca. 

 

https://www.ekapija.com/en/news/3824476/ems-gets-green-light-for-construction-of-double-powerline-bajina-basta-obrenovac

 

 

 

Edited September 23, 2022 by Moonwalker

[Frile]

14 minutes ago, Moonwalker said:

Sastavni deo upravljanja eksploatacijom hidroelektrana je dugorocna vremenska prognoza koja predvidja kolicine padavania da bi se predivideo stanje u akumulacijama, dotoci, protoci kod protocnih hidroelektrana. TSO ima svoju sluzbu koja ima i meteorologa. S tim u vezi verovatno za upravljanje vetro elektranama treba da postoji visemesecna prognoza jacine vetra da nekoj lokaciji, da bi se planiralo sta moze da se ubaci u sistem.

Plus na sve to, reverzibilne hidroelektrane su uslovljene topografijom. Čak i ako zanemarimo visoku cenu, dalekovode, itd, u Srbiji izgleda nema puno lokacija pogodnih za akumulaciju reverzibilne hidroelektrane.

Za mene laika je "novost" ta očigledna i neophodna veza između vetroelektrana i reverzibilnih hidroelektrana, t.j. da vetroelektrane nisu dovoljne, moraju postojati reverzibilne akumulacije gde će se višak energije akumulirati i trošiti po potrebi... 

 

1 hour ago, pasha said:

Vetar i sunce ne mogu biti resenje na danasnjem tehnoloskom nivou jer su to promenljivi izvori energije a mi nismo jos tehnoloski resili problem skladistenje viskova energije u vreme kada nema vetra i sunca, sto se desavalo po Nemackoj u sred zime pa se moralo uvoziti iz viskova u drugim zemljama. Niti  na danasnjem nivou imamo dovoljno sirovina za tolike i toliko baterija.

Jesmo savladali skladištenje viška energije, ali to nisu i nikad neće biti baterije (pobogu), nego akumulacije reverzibilnih hidroelektrana.

 

[Moonwalker]

35 minutes ago, Frile said:

Plus na sve to, reverzibilne hidroelektrane su uslovljene topografijom. Čak i ako zanemarimo visoku cenu, dalekovode, itd, u Srbiji izgleda nema puno lokacija pogodnih za akumulaciju reverzibilne hidroelektrane.

Za mene laika je "novost" ta očigledna i neophodna veza između vetroelektrana i reverzibilnih hidroelektrana, t.j. da vetroelektrane nisu dovoljne, moraju postojati reverzibilne akumulacije gde će se višak energije akumulirati i trošiti po potrebi... 

 

Pa koristili bi ih slicno kao sto koriste TE ili NE kad pune akumulacije da ne spustaju proizvodnju kad opadne konzum, zbog doba dana i onda trenutni visak energije ide u pumpanje.  Tako i ovo imas visak vetra, daj da se pumpa sta se moze i mora. 

 

Ovo nije samo pitanje izgradnje izvora i vec i iznalazenja strategije upravljanja sa velikim brojem izvora razlicitih operativnih osobina. Sada svaki TSO upravlja svojim izvorima i isporucije drugima kad sta moze i mora, a kad razliciti imaju razlicit portfolio izvora u smislu operativnih osobina onda moraju da postoje i zajednicke strategije upravljanja ili neki nad TSO. 

 

Sto se tice Djerdapa 3, tu bi bili ogromni troskovi raseljavanja, i verovatno potrebne studije promene mikroklime. Mrka kapa.

[zmanic]

6 minutes ago, Moonwalker said:

...trenutni visak energije ide u pumpanje...

 

Visak vec proizvedene energije IDE U PRODAJU, ili ne ide nigde.

Jedini nacin da se isplati to stro treba da se plati, posebno u ovakvim uslovima ocekivanja poskupljenja el.energije.

Obzirom na koef.isplativosti nikakvo pumpanje vode nazad se ne moze da isplati nikako.

[Moonwalker]

2 minutes ago, zmanic said:

 

Visak vec proizvedene energije IDE U PRODAJU, ili ne ide nigde.

Jedini nacin da se isplati to stro treba da se plati, posebno u ovakvim uslovima ocekivanja poskupljenja el.energije.

Obzirom na koef.isplativosti nikakvo pumpanje vode nazad se ne moze da isplati nikako.

 

To je komercijalno gledano, ono prvo je tehnicki. Kako se to komercijalno realizuje je odvojeno od tehnickog dela.

 

Tehnicki i iz ugla ekploatacije unutar TSO, postoji visak energije u sistemu cije spustanje ili nekoriscenje kosta, upotrebljava se za pumpanje. Ko ce kome i sta da plati je komercijalni deo.

[zmanic]

Da se reverzibilne HE isplate, svi bi ih pravili, a nisam cuo zadnjih dvadesetak godina da je negde takvo nesto napravljeno ili pusteno u rad i da ima smisla osim kao nekakva turisticka atrakcija.

Po mom misljenju, u koje sam sve ubedjeniji, u prirodi je samo covek visak, i ono sto on smisli ili napravi.

[Moonwalker]

4 minutes ago, zmanic said:

Da se reverzibilne HE isplate, svi bi ih pravili, a nisam cuo zadnjih dvadesetak godina da je negde takvo nesto napravljeno ili pusteno u rad i da ima smisla osim kao nekakva turisticka atrakcija.

Po mom misljenju, u koje sam sve ubedjeniji, u prirodi je samo covek visak, i ono sto on smisli ili napravi.

 

Moze da ih pravi onaj ko ima uslova za to, prirodnih. Ovo sto je pomenuto manje vise je to sto geografija tu dozvoljava (studije je radio svojevremno Institut Nikola Tesla i Energoprojekt). Nema od toga nista, to su ogromni troskovi investiranja, mi taj novac nismo imali ni u bolja vremena, a iz postojece situacije tek. Tako da je iz naseg ugla ovo akademska rasprava.

 

[Profesionalac]

Što se tiče VE, to uglavnom ide svojim tokom, uvek može brže i sa manje administracije - ali ide. 

 

Krivača i Kostolac, Vetrozelena, Bašaid su zagazili duboko u fazu projektovanja. Bela Anta 1 i 2 su već godinama u previranjima, i postavlja se pitanje kada će izaći iz te neke početne faze. Za ostale nisam toliko upoznat, znam da se pominje neki Banat i ko zna šta još u tom kraju. Čestobrodica (kod Zaječara) je isto u planovima veliki vetropark.

 

VE Čibuk je čini mi se i dalje najveća postojeća po kapacitetu, i ona kao čedo kombinacija naše premijerke (i kuma) je progurana kroz svaku ne samo administrativnu, nego i tehničku prepreku.

 

Što se tiče povezivanja, nisu to toliko veliki troškovi , u poređenju sa samim VE. Zavisi od veličine VP, za ove manje (do 100 MW) uglavnom se ide sa 110 kV DV koji je reda veličine 100-200 kE/km, a za veće ide 400 kV DV koji je što @Moonwalker kaže oko 400-600 kE/km. A sama cena VE je oko 1-2 mil E/ MW.

 

Slabost ovakvog našeg sistema je da i kada se sve izgradi, to će biti jedan "sliv" vetra, pa ako nema vetra, onda neće biti ni u jednoj VE. Mala nam je teritorija na raspolaganju, tako da moramo da radimo na diversifikaciji izvora (pre svega uvođenje solara u veću priču) ili na razvoju sistema za skladištenje energije (RHE, baterije...).