kritika savremene umetnosti

[hefestus]

CowBoy:Naravno da je amin ;) samo sto ja nisam siguran za razliku od tebe sta ce da se prepozna kao univerzalna vrednost za dva tri veka.Sta si se bre uhvatio tog pisoara? Moze li on da se poveze sa recimo sitnom Romanskom plastikom?

[kim_philby]

malo mi je to pravljenje umetnosti za buducnost sumanuto. neka nerodjena publika kojoj saljes vremensku kapsulu.mislim pitanje je sta ce biti umetnost i da li ce je biti u bilo kom obliku koji mi mozemo prepoznati za 200 godina.

[yolo]

a meni je recimo uzas kad se dzeni holcer upotrebi u kontekstu umetnosti, a mimo konteksta dizajnera rasvetnih maksima i aforizama. i bukvalno se najezim kad mi neko kaze da od savremene umetnosti voli dz. holcer i uglavnom mi je jasno da tu neki potencijalno interesantniji razgovor staje.al neidem unaokolo po forumima da propovedam jevandjelje na tu temu.

pa ne svetle svi njeni radovi.doduse ne znam kako se ovo dovedi u kontekst gige moravca, ali ajde.htedoh reci, mogao bi da obrazlozis ovaj svoj stav da jenny holzer nije umetnica

[Caligula]

CowBoy:Naravno da je amin ;) samo sto ja nisam siguran za razliku od tebe sta ce da se prepozna kao univerzalna vrednost za dva tri veka.

Ne, nisam siguran sta hoce, ali sam poprilicno uveren da ce danasnje sitne licne ispovesti, pionirstvo u tehnikama samokaznjavanja i njanjava samozapitanost svakako kroz par vekova biti neinteresantni.Trziste fetisa ce svakako opstati, pa evo opstaje vec par hiljada godina.Recimo da ce se razvojem raznih medija tradicionalna umetnost dalje rascvetavati (npr. kroz hologramske projekcije i/ili vec sta drugo tehnologija bude iznedrila a sto bude zgodno za culni nadrazaj i manipulisanje percepcijom). Sa druge strane, verujem i da ce dokumentaristika koju danas uzimamo zdravo za gotovo imati mnogo vecu tezinu kroz par vekova, mozda i kao materijal za neku novu umetnicku obradu.Hefestuse, postavio sam to pitanje na ovom topiku milion puta na razne nacine i nisam dobio odgovor, mozda ces ti reci nesto sem onoga sto se obicno cuje iz komesarijata "umetnost je prestala da bude ... itd." (kao da je umetnost boze me prosti tinejdzerka koja sazreva) :... kako neko u ime citavog covecanstva moze da donese odluku da je obican stan mog prijatelja koji je on nazvao art instalacijom umetnost? Da li je dovoljno da establisment smatra tu odluku ispravnom ili je neophodno da je "obican covek" posle gotovo sto godina medijskog forsiranja ipak prihvati (a ne prihvata je)?Sta ako devedeset i devet posto covecanstva stan mog prijatelja i posle njegove objave da je to instalacija ipak percipira kao i svaki drugi stan u predgradju? Sta ako 99% ljudi ni uz iscrpno objasnjenje ne prepoznaje u cemu je poenta?I jos jedno malo pitanje, imali smo zanimljivu raspravu pre par meseci na temu - da li i ubistvo moze da bude umetniscki akt ako ga ubica nazove umetnickim aktom i izvede u tehnici performansa?Tu se poprilicno podigla malogradjanska halabuka, samo je posteni i dosledni Aion odgovorio konkretno. Edited November 10, 2012 by CowBoy

[Indy]

Sve bih ja vas poslao na branje kukuruza, jeb'la vas filozofija umetnosti.

Edited November 10, 2012 by Indy

[Turnbull]

Recimo da ce se razvojem raznih medija tradicionalna umetnost dalje rascvetavati (npr. kroz hologramske projekcije i/ili vec sta drugo tehnologija bude iznedrila a sto bude zgodno za culni nadrazaj i manipulisanje percepcijom). Sa druge strane, verujem i da ce dokumentaristika koju danas uzimamo zdravo za gotovo imati mnogo vecu tezinu kroz par vekova, mozda i kao materijal za neku novu umetnicku obradu.

I onda, odeš kod prijatelja na večeru, sedneš za sto - a on ti kaže - e, ali sad si u stvari u hologramu "Tajne večere"!

Sta ako devedeset i devet posto covecanstva stan mog prijatelja i posle njegove objave da je to instalacija ipak percipira kao i svaki drugi stan u predgradju? Sta ako 99% ljudi ni uz iscrpno objasnjenje ne prepoznaje u cemu je poenta?

A šta ako 99% ljudi uz iscrpno objašnjenje ne prepoznaje u čemu je poetna ovoga:Ili ovoga:Ili ovoga:Ili ovoga:Problem tvoje stalno lavirajuća pozicije, koja čas govori u ime artikulacije, a čas u ime tihe većine, sastoji se u tome što ona uvek dokazuje previše. Prva formulacija, naravno, lako obuhvata i savremenu umetnost; ona druga pak odbacuje ne samo savremenu umetnost, nego i sve ono do čega ti je stalo - Pikasa, Mondrijana, uopšte sve što nije straightforward realizam. Kad te pitam za prvo, ti bežiš u drugo, kad te uhvatim u nedoslednosti po pitanju drugog, ti bežiš u prvo i tako hiljadu puta, nikako da siđeš sa klackalice.Ako je stvar u artikulaciji, onda se artikulisati, zaključili smo već, može u raznim medijima i na razne načine, pa zašto da ne, i u rasporedu i opremanju nameštaja u stanu. Ako je pak stvar u popular recognition-u, onda ti ništa osim najtradicionalnijeg, najklasičnijeg, pa ako hoćeš, i najotrcanijeg neće dobiti popular recognition.Dakle, po sopstvenim kriterijumima, ili moraš da prihvatiš da prihvatiš savremenu umetnost kao umetnost, ili pak završavaš na pozicije odbrane Vilerovih goblena. Pa ti vidi. Edited November 10, 2012 by Syme

[bradilko]

Ne, nisam siguran sta hoce, ali sam poprilicno uveren da ce danasnje sitne licne ispovesti, pionirstvo u tehnikama samokaznjavanja i njanjava samozapitanost svakako kroz par vekova biti neinteresantni.Trziste fetisa ce svakako opstati, pa evo opstaje vec par hiljada godina.Recimo da ce se razvojem raznih medija tradicionalna umetnost dalje rascvetavati (npr. kroz hologramske projekcije i/ili vec sta drugo tehnologija bude iznedrila a sto bude zgodno za culni nadrazaj i manipulisanje percepcijom). Sa druge strane, verujem i da ce dokumentaristika koju danas uzimamo zdravo za gotovo imati mnogo vecu tezinu kroz par vekova, mozda i kao materijal za neku novu umetnicku obradu.Hefestuse, postavio sam to pitanje na ovom topiku milion puta na razne nacine i nisam dobio odgovor, mozda ces ti reci nesto sem onoga sto se obicno cuje iz komesarijata "umetnost je prestala da bude ... itd." (kao da je umetnost boze me prosti tinejdzerka koja sazreva) :... kako neko u ime citavog covecanstva moze da donese odluku da je obican stan mog prijatelja koji je on nazvao art instalacijom umetnost? Da li je dovoljno da establisment smatra tu odluku ispravnom ili je neophodno da je "obican covek" posle gotovo sto godina medijskog forsiranja ipak prihvati (a ne prihvata je)?Sta ako devedeset i devet posto covecanstva stan mog prijatelja i posle njegove objave da je to instalacija ipak percipira kao i svaki drugi stan u predgradju? Sta ako 99% ljudi ni uz iscrpno objasnjenje ne prepoznaje u cemu je poenta?I jos jedno malo pitanje, imali smo zanimljivu raspravu pre par meseci na temu - da li i ubistvo moze da bude umetniscki akt ako ga ubica nazove umetnickim aktom i izvede u tehnici performansa?Tu se poprilicno podigla malogradjanska halabuka, samo je posteni i dosledni Aion odgovorio konkretno.

ma daj vise!jel to tvoje LICNO misljenje?dokazujes nista?ti si inkvizitor?ocito si zalutao.zajebavas se ali te tvoje reci kopaju duboko u nistavilo sopstvenoga jada.jesi poucan ali kao alegorija ispraznosti.ne ucestvujes,nisi fer sugovornik, klasican slucaj nemoguceg.neozbiljan si i prekini vise da zajebavas!ne ucestvujes!izbacujes jed samo!

[Indy]

[hefestus]

malo mi je to pravljenje umetnosti za buducnost sumanuto. neka nerodjena publika kojoj saljes vremensku kapsulu.mislim pitanje je sta ce biti umetnost i da li ce je biti u bilo kom obliku koji mi mozemo prepoznati za 200 godina.

Umetnost za buducnost? Nesto si me pogresno shvatio ako se ovaj tekst na mene odnosi.Vreme je filter. Sta ce ostati/opstati kao univerzalne vrednosti XX veka za dva tri veka mozemo da nagadjamo. Dao sam primer sa Davidom. Postoje mnogo slikovitiji primeri. Recimo; Academie royale de peinture et de sculpture kasnije objedinjena u Académie des beaux-Arts pra majka svih institucija arta, pod Colbertom a kasnije Le Bruinom je protezirala imena cija su dela danas u depoima, Jouvenet, Jean Varim (tada su bili top)... itd kroz epohe. Vremenski iskorak je do sada dobro funkcionisao kao filter, kad se slegne prasina bolje se vidi. Ne vidim zasto to ne bi funcionisalo i za nekoliko vekova unapred.Svet oko nas se menja naocigled ali se mi kao species jako sporo menjamo. Danasnja umutnost je mozda vise neko ikada opterecena, podelama, blokovima,politikom, intresima, kapitalom ... Nisu ni umetnici a pogotovu institucije imune na "dnevna" desavanja. U ovo ne bi trebalo da se sumnja. To je opet samo jedan od faktora. Sta je sa parametrima? Postoji li univerzalni metar? XX vek je dezintegrisao sve do tada znane mere bez toga da ponudi set novih univerzalnih mera. Nama as speaces je u prirodi ta klasifikujemo, sortiramo, labelujemo ... mnogo vise nego da koristimo cula; osecamo, osluskujemo, gledamo ...Naravno da se vecina u svemu ovome ne snalazi. Umetnost nikada nije ni bila populisticka uvek je elitisticka. Danasnja elita je korporativna "globalna" u okviru granica koje su sebi zacrtali.(U Chileu, Boliviji ili Filipinima ... za njih ne postoji umetnost).Postoji naravno i svetla strana. Tehnologoja, mas komunikacije su itakako prozor u segmente koji jos nisu establishovani, do skoro za vecinu potpuno nepoznati. To opet rezultira u hyper produkciji arta. U A'dam ima oko 80 galerija od toga 30 tak koje vrlo cesto imaju intresantan sadrzaj koji se menja na svakih 15-30 dana. To je samo jedan omanji i relativno periferan (za art) grad.Cela prica; sta je art, ko je art, dali je art tesko da moze da dovede donekog koncenzusa. To smatraju i Montebello (ex.director Metropolitan Museum of Art in New York), McEvilley,Rubin, Danto ... da ne bude alternativa top mainstream imena.Za CowBoya Duchamp je i tekako uspeo; Sve sto artis proizvede je art (period). Edited November 10, 2012 by hefestus

[hefestus]

Ne, nisam siguran sta hoce, ali sam poprilicno uveren da ce danasnje sitne licne ispovesti, pionirstvo u tehnikama samokaznjavanja i njanjava samozapitanost svakako kroz par vekova biti neinteresantni.

moj boldNisi siguran, ali si izkljucio 90% onoga sto se desava u XX veku

Recimo da ce se razvojem raznih medija tradicionalna umetnost dalje rascvetavati (npr. kroz hologramske projekcije i/ili vec sta drugo tehnologija bude iznedrila a sto bude zgodno za culni nadrazaj i manipulisanje percepcijom). Sa druge strane, verujem i da ce dokumentaristika koju danas uzimamo zdravo za gotovo imati mnogo vecu tezinu kroz par vekova, mozda i kao materijal za neku novu umetnicku obradu.

Pokusavam da shvatim? Sta je to tradicionalna umetnost danas!? Zasto "tehniku" & medij (ulje, ping-pong, laser... whatever) dovodis u vezu sa tradicionalnim?

Hefestuse, postavio sam to pitanje na ovom topiku milion puta na razne nacine i nisam dobio odgovor, mozda ces ti reci nesto sem onoga sto se obicno cuje iz komesarijata "umetnost je prestala da bude ... itd." (kao da je umetnost boze me prosti tinejdzerka koja sazreva) :

Koje je to pitanje,covek? Kasnim na zurku 5 godina, ne bi da citam 80+ strana uopste ne kapiram sta je sustina prepirke.

... kako neko u ime citavog covecanstva moze da donese odluku da je obican stan mog prijatelja koji je on nazvao art instalacijom umetnost? Da li je dovoljno da establisment smatra tu odluku ispravnom ili je neophodno da je "obican covek" posle gotovo sto godina medijskog forsiranja ipak prihvati (a ne prihvata je)?Sta ako devedeset i devet posto covecanstva stan mog prijatelja i posle njegove objave da je to instalacija ipak percipira kao i svaki drugi stan u predgradju? Sta ako 99% ljudi ni uz iscrpno objasnjenje ne prepoznaje u cemu je poenta?

Da dovoljno je da establisment kaze to je art. Tih tvojih 99% su out of frame, irelevantni i anticki grci su svje cupove percepirali kao posudje ... Meni ce ovde sutra da prodaju mlevene skakavce i klonirne krmenadle kao super proteinsku dijetu. Healt & argriculture establishment odlucio. Ja spadam u onih tvojih 99% koji se nista ne pita. Ovo nije cart blanche da se vulgarizuje art establishent!

Ijos jedno malo pitanje, imali smo zanimljivu raspravu pre par meseci na temu - da li i ubistvo moze da bude umetniscki akt ako ga ubica nazove umetnickim aktom i izvede u tehnici performansa?Tu se poprilicno podigla malogradjanska halabuka, samo je posteni i dosledni Aion odgovorio konkretno.

Bas nemate preca posla. Naravno da ne moze. Ubistvo sa predumisljajem je zlocin bez obzira na motiv i tehniku. Pretenciozno & trapavo pitanje koje ima za cilj da pokaze apsurdnos danasnjice gde je svasta moguce nazvati artom. Kakva zbrka etike, loseg dadaizma i primitivnog pojmanja tehnike u jednom pitanju. Mogli ste da izaberete neku do juce taboo temu; pornografiju, BSDM, rasizam ... nesto sto je eticki evoluiralo. Pojedinacno ubistvo sa predumisljajem jos nije. Masovno da ^_^ .Cudo da ti kao umetnik imas toliki otpor prema DADI. Oni su vec klasika. Ja sam u pubertetu obozavao Aragona, Eluarda. Znas li da je Man Ray jedan od potpisnika manifesta.“As soon as we start putting our thoughts into words and sentences everything gets distorted, language is just no damn good I use it because I have to, but I don’t put any trust in it. We never understand each other.” ― Marcel Duchamp Edited November 10, 2012 by hefestus

[ultra plasticni]

U vezi ovoga pitanja da li ubistvo moze da bude umetnicki cin.Tisma u svom romanu Quattro Stagione, na vise mesta spominje cuveni slucaj ubistva zandara u NS-u (mislim da je to ovaj slucaj, nisam siguran) i on taj akt, mozda ironicno, proglasava umetnicko-politickim performansom odnosno javnim nastupom. Nesto kao nesvesni, nehoticni performans, maltene kao samu radnju prodiranja zestoko socijalnog i pitanja banditskog prestiza u polje umetnickog, bez ikakvih etickih svetonazora. Ovo misljenje, cak i na nivou podvale ili cinizma, jeste radikalno i kao takvo osudjeno na usamljenost u jezeru politicki korektne i etablirane umetnosti. Zanimljivo je da li je sam ubica zandara, u casu kada je nad njim izvrsena smrtna kazna bio svestan da metak i bukvalno ubija stvaraoca i da se cela stvar u neku ruku nivelise - smrt umetnosti streljanjem.Doduse, Tisma je i ispijanje kvasa i koka - kole ispred dragstora definisao kao performans.

[Caligula]

Sve bih ja vas poslao na branje kukuruza, jeb'la vas filozofija umetnosti.

Neko je pominjao i pirincana polja :D

šta ako 99% ljudi uz iscrpno objašnjenje ne prepoznaje u čemu je poetna ovoga:

Aman, govorio sam o prepoznavanju predmeta kao umetnickog, ne o svidjanju/nesvidjanju. Ovaj topik je jos pre nekoliko godina tamo™ zapoceo novinskom vescu da su kustosi greskom izlozili postolje u koje je bila upakovana skulptura a nisu izlozili samu skulpturu.Dakle, nije se zajebala cistacica ili Kauboj vec kustos. Pa se odatle jos vuce pitanje kakav je kvalitet te komunikacije (slozismo se ovde makar oko minimuma da je umetnost komuniciranje) kada ni kustos ne ume da prepozna sta je postolje a sta skulptura.Dakle, nije to "nerazumevanje" Pikasa ili Mondrijana vec sustinsko neprepoznavanje objekta (dela) kao umetnickog.btw. Bunjuelov ciklus filmova se u SFRJ gledao na RTS1 i to u par navrata.@Bradilko: samo pricamo jbt. Godinama. Niko nije duzan da ucestvuje niti da cita. btw ovo je svakako interesantan topik, ne znam da li bi bio takav da si se ti pitao.

Nisi siguran, ali si izkljucio 90% onoga sto se desava u XX veku

okej, fer enaf.edit: ovo mi je hajlajt diskusije: Hef priznao da su "sitne licne ispovesti, pionirstvo u tehnikama samokaznjavanja i njanjava samozapitanost" 90% umetnicke produkcije danas :D

Da dovoljno je da establisment kaze to je art. Tih tvojih 99% su out of frame, irelevantni i anticki grci su svje cupove percepirali kao posudje ... Meni ce ovde sutra da prodaju mlevene skakavce i klonirne krmenadle kao super proteinsku dijetu. Healt & argriculture establishment odlucio. Ja spadam u onih tvojih 99% koji se nista ne pita. Ovo nije cart blanche da se vulgarizuje art establishent!

I gde je tu demokraticnost o kojoj pricaju Kim i Syme -_-btw, nije neki argument. Ti uvlacis esnaf u pricu - sta ce biti ako esnaf hirurga donese pisoar u bolnice odlucivsi da od danas operise telepatski, svako iz svog kabineta? I da je je hirurska operacija sve ono sto hirurg nazove tim imenom (pljuvaonica u hodniku, kapa medicinske sestre, red cempresa na ulasku u kliniku, sve dekretom esnafa postane hirurska operacija)? Pa nije isto agriculture establisment i um. establisment.Agriculture espablisment ima makar neke kriterijume za razliku od umetnickog, po tvom priznanju:

Sta je sa parametrima? Postoji li univerzalni metar? XX vek je dezintegrisao sve do tada znane mere bez toga da ponudi set novih univerzalnih mera.

... a establisment ipak postoji, selektori vrse selekcije etc.

Ubistvo sa predumisljajem je zlocin bez obzira na motiv i tehniku.

Niko ne spori da je zlocin, pitanje je bilo da li bi to mogao da bude i umetnicki akt. Principijelno i osluskujuci tendencije, svakako jeste.edit: svakako da je ubistvo uzeto za primer kao najradikalniji akt Edited November 10, 2012 by CowBoy

[kim_philby]

Umetnost za buducnost? Nesto si me pogresno shvatio ako se ovaj tekst na mene odnosi.Vreme je filter. Sta ce ostati/opstati kao univerzalne vrednosti XX veka za dva tri veka mozemo da nagadjamo. Dao sam primer sa Davidom. Postoje mnogo slikovitiji primeri. Recimo; Academie royale de peinture et de sculpture kasnije objedinjena u Académie des beaux-Arts pra majka svih institucija arta, pod Colbertom a kasnije Le Bruinom je protezirala imena cija su dela danas u depoima, Jouvenet, Jean Varim (tada su bili top)... itd kroz epohe. Vremenski iskorak je do sada dobro funkcionisao kao filter, kad se slegne prasina bolje se vidi. Ne vidim zasto to ne bi funcionisalo i za nekoliko vekova unapred.Svet oko nas se menja naocigled ali se mi kao species jako sporo menjamo. Danasnja umutnost je mozda vise neko ikada opterecena, podelama, blokovima,politikom, intresima, kapitalom ... Nisu ni umetnici a pogotovu institucije imune na "dnevna" desavanja. U ovo ne bi trebalo da se sumnja. To je opet samo jedan od faktora. Sta je sa parametrima? Postoji li univerzalni metar? XX vek je dezintegrisao sve do tada znane mere bez toga da ponudi set novih univerzalnih mera. Nama as speaces je u prirodi ta klasifikujemo, sortiramo, labelujemo ... mnogo vise nego da koristimo cula; osecamo, osluskujemo, gledamo ...Naravno da se vecina u svemu ovome ne snalazi. Umetnost nikada nije ni bila populisticka uvek je elitisticka. Danasnja elita je korporativna "globalna" u okviru granica koje su sebi zacrtali.(U Chileu, Boliviji ili Filipinima ... za njih ne postoji umetnost).Postoji naravno i svetla strana. Tehnologoja, mas komunikacije su itakako prozor u segmente koji jos nisu establishovani, do skoro za vecinu potpuno nepoznati. To opet rezultira u hyper produkciji arta. U A'dam ima oko 80 galerija od toga 30 tak koje vrlo cesto imaju intresantan sadrzaj koji se menja na svakih 15-30 dana. To je samo jedan omanji i relativno periferan (za art) grad.Cela prica; sta je art, ko je art, dali je art tesko da moze da dovede donekog koncenzusa. To smatraju i Montebello (ex.director Metropolitan Museum of Art in New York), McEvilley,Rubin, Danto ... da ne bude alternativa top mainstream imena.Za CowBoya Duchamp je i tekako uspeo; Sve sto artis proizvede je art (period).

pa cekaj hefeste ali ovde zapravo kauboj tvrdi, cesto koristeci tezak jezik, da nesto nije umetnost vec dekadencija i degeneracija.samo jos dve stvari: ne vreme vec istorija. ne autonomna sila vremena vec ljudska delatnost gledanja unatrag. ja sam ovde vec davao primer miroslava kraljevica i naste rojc kao dobar lokalni primer kako sud 'vremena' nije fiksiran. tvoj primer sa davidom je takodje dobar. nije david lezao kao neka klica u suhom tlu i cekao da proklija vec se ceo jedan indeks zakona izmenio i omogucio nam da ga vidimo kao vrhunsku umetnost.drugo, sto se korporativnih elita tice bojim se da gresis za cile. znam par umetnika odatle i oni se svakako nalaze na suprotnoj strani od 'elita' (finansijske oligarhije) i za njih svakako postoji umetnost. tu je prisutno sve ono sto se ovde cesto prezire: angazman, skvotovanje i otklon i od trzista i od institucija. Edited November 10, 2012 by kim_philby

[Turnbull]

Neko je pominjao i pirincana polja :DAman, govorio sam o prepoznavanju predmeta kao umetnickog, ne o svidjanju/nesvidjanju. Ovaj topik je jos pre nekoliko godina tamo™ zapoceo novinskom vescu da su kustosi greskom izlozili postolje u koje je bila upakovana skulptura a nisu izlozili samu skulpturu.Dakle, nije se zajebala cistacica ili Kauboj vec kustos. Pa se odatle jos vuce pitanje kakav je kvalitet te komunikacije (slozismo se ovde makar oko minimuma da je umetnost komuniciranje) kada ni kustos ne ume da prepozna sta je postolje a sta skulptura.Dakle, nije to "nerazumevanje" Pikasa ili Mondrijana vec sustinsko neprepoznavanje objekta (dela) kao umetnickog.

Šta je tu "suštinsko", u tom neprepoznavanju? Naveo sam ti primere, i može se smisliti još stotinu takvih u kojima se umetnički objekat isprva ne prepoznaje kao takav. Pa šta? Jednom kada se razume da je u pitanju umetnički objekat, gledamo ne njega drugačije, kao na nešto artikulisano, a ne kao na nešto random.(Evo ti još jednog primera - tekst za koji misliš da predstavlja nečiji dnevnički zapis, ispostavlja se kao deo romana u rukopisu. Ili - nešto što smatraš novinskom vešću, ispostavlja se kao deo kratke priče. Ili - nešto što smatraš istorijskim dokumentom, ispostavlja se kao fiktivni narativ.)A ako misliš da tiha većina prepoznaje Pikasa i Mondrijana kao umetnost zato što na njih reaguje ganglijski, te poseduje neposredan uvid u njihovu umetničku suštinu, grdno se varaš - većina ih prepoznaje kao umetnost iz prostog razloga što su ih u školi naučili da je to umetnost. Drugim rečima, oni znaju da establišment^tm to zove "umetnost", ali nemaju pojma šta je tu zapravo umetnost, zašto je to umetnost, i što bi ti rekao - u čemu je njegova poenta.Da sumiramo. Na pitanje zašto u tvom primeru stan tvog prijatelja ne bi mogao biti umetnost, ti odgovaraš:1) zato što nije artikulisan2) zato što 99% naroda ne bi u njemu videlo poentu3) zato što se isprva ne prepoznaje kao umetnički objekatMeđutim:1) Prosto nije tačno.2) Nije ni najmanje sigurno, a svakako nije ništa sigurnije u slučaju koji navodiš, nego u slučaju Pikasa i Mondrijana.3) Benasto je, i ne može da služi kao "suštinski" kriterijum razlikovanja umetnosti od neumetnosti, kakvim ti želiš da ga načiniš. Pogrešna identifikacija predmeta se može desiti i dešava se u najrazličitijim prilikama.Dakle, ne ostaje ti ništa. Razlikovanje koje pokušavaš da načiniš prosto je prazno. Edited November 10, 2012 by Syme

[kim_philby]

Šta je tu "suštinsko", u tom neprepoznavanju? Naveo sam ti primere, i može se smisliti još stotinu takvih u kojima se umetnički objekat isprva ne prepoznaje kao takav. Pa šta? Jednom kada se razume da je u pitanju umetnički objekat, gledamo ne njega drugačije, kao na nešto artikulisano, a ne kao na nešto random.(Evo ti još jednog primera - tekst za koji misliš da predstavlja nečiji dnevnički zapis, ispostavlja se kao deo romana u rukopisu. Ili - nešto što smatraš novinskom vešću, ispostavlja se kao deo kratke priče. Ili - nešto što smatraš istorijskim dokumentom, ispostavlja se kao fiktivni narativ.)A ako misliš da tiha većina prepoznaje Pikasa i Mondrijana kao umetnost zato što na njih reaguje ganglijski, te poseduje neposredan uvid u njihovu umetničku suštinu, grdno se varaš - većina ih prepoznaje kao umetnost iz prostog razloga što su ih u školi naučili da je to umetnost. Drugim rečima, oni znaju da establišment^tm to zove "umetnost", ali nemaju pojma šta je tu zapravo umetnost, zašto je to umetnost, i što bi ti rekao - u čemu je njegova poenta.Da sumiramo. Na pitanje zašto u tvom primeru stan tvog prijatelja ne bi mogao biti umetnost, ti odgovaraš:1) zato što nije artikulisan2) zato što 99% naroda ne bi u njemu videlo poentu3) zato što se isprva ne prepoznaje kao umetnički objekatMeđutim:1) Prosto nije tačno.2) Nije ni najmanje sigurno, a svakako nije ništa sigurnije u slučaju koji navodiš, nego u slučaju Pikasa i Mondrijana.3) Benasto je, i ne može da služi kao "suštinski" kriterijum razlikovanja umetnosti od neumetnosti, kakvim ti želiš da ga načiniš. Pogrešna identifikacija predmeta se može desiti i dešava se u najrazličitijim prilikama.Dakle, ne ostaje ti ništa. Razlikovanje koje pokušavaš da načiniš prosto je prazno.

problem je utoliko sto kauboj zapravo tvrdi ono sto su tvrdili parnasovci krajem XIX veka: stih aleksandrinac je jedini kojim se moze pisati poezija na francuskom jeziku a slobodni stih je samo proza lose interpunkcije i loseg preloma. to je ono sto on zove artikulacijom. pravila majstora pevaca. umetnost esnafa koji se krije iza volje neke tihe vecine koja ne moze da govori te oni cine to za nju.medjutim parnasovci su makar znali koja su pravila cije postovanje zahtevaju (klasicni sonet, aleksandrinac...) a kauboj ne moze da nam jos uvek tacno kaze sta su pravila cije postovanje on zahteva. ne znam da li je to zato sto ni on ne zna (sto je bolja opcija) ili zato sto ne sme da nam predoci da se ne bi svrstao u kamp konzervativaca. Edited November 10, 2012 by kim_philby