kritika savremene umetnosti

[InvisibleLight]

nemam nameru da se ganjam ni vredjam,al kad sam vec svracala.on verovatno hoce da kaze da svi ljudi imaju univerzalne senzore kojima se detektuje da li je percipirano vizuelno iskustvo umetnicko ili nemene jednostavno fascinira kako kauboj gleda na umetnost kao totalno odvojenu od drustva u kojoj nastaje, kao neki fizioloski fenomennije disan 'kriv' kriv je ceo 20vek sa svojim korpusom ideja i um.praksi koji namerno ili nenamerno ruse taj pateticni pojam Umetnosti.da je dishan poginuo sa 10 godina to ne bi sprecilo 'metastazu'

[Turnbull]

da je dishan poginuo sa 10 godina to ne bi sprecilo 'metastazu ekipicu^tm ideologa da nameće svoje ideje poštenoj šamanskoj inteligenciji

[InvisibleLight]

a to o angazovanosti savremene umetnosti ,sto jos kauboju smetagde ces transparentnije angazovanije umetnosti od barokne il svejedno, svake umetnosti koja je funkcionisala u okviru patronaznog sistema, glorifikujuci ideologiju monarha i kardinalameni bas super sto 'bukvalni' , vizuelno nepretenciozni feministicki neoni dzeni holcer vise po fasadama i sto je to umetnost

[DarkAttraktor]

a meni je recimo uzas kad se dzeni holcer upotrebi u kontekstu umetnosti, a mimo konteksta dizajnera rasvetnih maksima i aforizama. i bukvalno se najezim kad mi neko kaze da od savremene umetnosti voli dz. holcer i uglavnom mi je jasno da tu neki potencijalno interesantniji razgovor staje.al neidem unaokolo po forumima da propovedam jevandjelje na tu temu.

[Agni]

Neko ko ne zna šta je apstraktno slikartsvo, a nije obdaren Kaubojevim direktnim uvidom u esenciju umetničkog, ulazi kod prijatelja i videći sliku misli da je u pitanju obična mrlja. Ne čak ni dečiji crtež. Mrlja od farbe. Možda je, ako razradimo primer, taj neko zapravo Leonardo da Vinči, koji se kolonoskopovao u naše vreme, i ušao u neki upper.middle class apartment. Mrlja, kaže on. Ne, ne, kaže vlasnik stana - umetnost.

Sta ako taj posetioc vidi mrlju umesto slike, ne zato sto ne zna sta je apstraktno slikarstvo, nego zato sto ga ne smatra umetnoscu? Cini mi se da nastupas sa podjednako autoritarne pozicije kao Cowboy, samo sto tamo gde on vidi ganglije kao univerzalni detektor umetnosti, ti stavljas autoritet kulturnih institucija. Ocigledno je da su u opticaju razlicita shvatanja umetnosti (Cowboyevo je mozda i vecinsko, medj narodom), i mislim da ne postoji instanca koja moze da jednom za svagda i u ime svih presudi koje shvatanje je ispravno.

[InvisibleLight]

^^ uzela sam nju bas zato sto ima taj 'najbanalniji' eho, i jer je bas ona pominjana na forumu u tom smislu, te da bih do krajnosti zaostrila konflikt 'tradicionalna um vs 'bukvalisti' da bih istakla da je meni super sto je (i) to umetnost danas

[Turnbull]

Sta ako taj posetioc vidi mrlju umesto slike, ne zato sto ne zna sta je apstraktno slikarstvo, nego zato sto ga ne smatra umetnoscu? Cini mi se da nastupas sa podjednako autoritarne pozicije kao Cowboy, samo sto tamo gde on vidi ganglije kao univerzalni detektor umetnosti, ti stavljas autoritet kulturnih institucija. Ocigledno je da su u opticaju razlicita shvatanja umetnosti (Cowboyevo je mozda i vecinsko, medj narodom), i mislim da ne postoji instanca koja moze da jednom za svagda i u ime svih presudi koje shvatanje je ispravno.

Pa ništa, onda smo tamo gde smo i počeli. Ali pitanje nije bilo da li ga smatra umetnošću ili ne, nego da li saznanje da je u pitanju objekat koji je načinjen sa umetničkom namerom može da promeni našu percepciju tog objekta. Odgovor je, čini mi se, krajnje nekontroverzno, da može. I to ne samo u slučaju umetnosti koja Kauboju toliko smeta.Mislim takođe da nisi dobro razumeo smisao Kaubojevog primera. Primer sa stanom bi Kauboju trebalo da posluži da utvrdi zašto to nije umetnost, ali ne vidim da primer pokazuje išta slično. On naravno može dogmatski da ustvrdi "to, prosto nije umetnost", ali onda smo na istom mestu gde smo i bili. On je, međutim, pokušao da odbrani svoju poziciju pozivajući se na artikulaciju, ali jasno je da stan postavljen na određen način sa određenim namerama može sasvim dobro ispuniti zahtev artikulacije.A moja pozicija nije isključiva. Ne delim burdijevski estetski relativizam, ali sam sasvim spreman da prihvatim da cveta hiljadu cvetova - nisam ničemu oduzimao atribut umetnosti, niti smatram da imam prava to da činim. Ali Kauboj to sve vreme čini i to sa zastrašujućom upornošću, a bez ikakvih argumenata. Edited November 9, 2012 by Syme

[kim_philby]

mislim da ti poređenja nisu baš adekvatna. u tvojim primerima postoji nešto što je "umetničko", bilo to fotografije ili crteži.U kaubojevom primeru se radi o najobičnijem stanu, koji izgovaranjem te rečenice (ne)postaje umetnost .

pa nije najobicniji stan. to je neki stan koji treba da 'glumi' stan. znaci instalacija. da je to stan koji je nadjen i zatecen to bio ready made. nadjeni objekt koji uvodjenjem u umetnost zapravo postaje umetnicko delo. dve razlicite stvari.stavise mozemo reci da pitanje 'zasto je ovo umetnost?' koje se zatim pretvara 'sta je to umetnost?' cini osnov gotovo svakog ready madea.

Nema ničeg umetničkog u snimku bezbednosne kamere. To je najobičniji snimak, snimljen bez ikakvih umetničkih namera, sa isključivo utilitarnim ciljevima. Izuzev, ako zapravo nije režiran, ili postavljen u posebnu sitauciju, ili ako sam izbor snimaka nije nosilac značenja. Ali snimak sam po sebi sigurno nije ništa umetničko.

chris marker ima film-esej pod nazivom stopover in dubai koji je zapravo security footage koji prati ubistvo mahmoud al-mabhouh od strane agenata mosada. vrlo zanimljiv film o vezi skopofilije, nadziranja i nasilja. Edited November 9, 2012 by kim_philby

[hefestus]

Jacques-Louis David je trebalo 160g da bi ga "institucije" rehabilitovale zbog svoje angazovanosti. Secam se velike retrospektive u Grand Palais negde 80tih nisam vise siguran za datum. David & Ingres retrospektiva. Fantasticna postavka i retka prilika da se sve dozivi na jednom mestu. Proveo tri dana na izlozbi. Angazovan je bio i Pheidias na frizu pa mu se Rimnjani nisu divili zbog velicanja Athene, a ni mi dan danas takodje.Kad kazete angazovana umetnost, to mene pre asocira na populizam u DDR, SSSR .. nego na umetnika cije je rad "angazovan". Whatever that means. Svako je angazovan,dal svezno dal nesvesno. Licno mislim (pa i mnogi misle takodje) da sama angazovanost nije nikakav faktor vrednovanja. Ako je jedna eminentna "institucija" kao Académie des Beaux-Arts mogla iz politickih razloga da gura jednog Davida pod tepih 150+ godina zbog njegove angazovanosti onda ...Naravno da postoje univerzalne vrednosti lisene libreta. Sta ce opstati kao univerzalna vrednost umetnosti XX veka nazrece se mozda krajem XXii veka.Tako je bilo do sada, ne vidim zasto bu u buducnosti bilo drugacije.

[Agni]

Pa ništa, onda smo tamo gde smo i počeli. Ali pitanje nije bilo da li ga smatra umetnošću ili ne, nego da li shvatanje da je u pitanju objekat koji je načinjen sa umetničkom namerom može da promeni našu percepciju tog objekta. Odgovor je, čini mi se, krajnje nekontroverzno, da može. I to ne samo u slučaju umetnosti koja Kauboju toliko smeta.Mislim takođe da nisi dobro razumeo smisao Kaubojevog primera. Primer sa stanom bi Kauboju trebalo da posluži da utvrdi zašto to nije umetnost, ali ne vidim da primer pokazuje išta slično. On naravno može dogmatski da ustvrdi "to, prosto nije umetnost", ali onda smo na istom mestu gde smo i bili. On je, međutim, pokušao da odbrani svoju poziciju pozivajući se na artikulaciju, ali jasno je da stan postavljen na određen način sa određenim namerama može sasvim dobro ispuniti zahtev artikulacije.A moja pozicija nije isključiva. Ne delim burdijevski estetski relativizam, ali sam sasvim spreman da prihvatim da cveta hiljadu cvetova - nisam ničemu oduzimao atribut umetnosti, niti smatram da imam prava to da činim. Ali Kauboj to sve vreme čini i to sa zastrašujućom upornošću, a bez ikakvih argumenata.

Razumeo sam Kaubojev primer, ali posto se ne slazem sa tezom koju bi trebalo da ilustruje*, samo sam ga iskoristio kao povod za moju opasku. Bili mi spremni da prihvatimo da cveta hiljadu cvetova ili ne, pristalice savremene umetnosti su zaposele establisment^tm i kroz njega odrzavaju svoju dominantnu poziciju u polju. To je, ako sam dobro shvatio, ono sto smeta Kauboju. * sto se definicije umetnosti tice, pre sam dabovicevac nego burdijeovac:

poslednjih meseci sam video hiljade i hiljade street fotki i mnogo razmisljao o tome sta jednu takvu fotografiju cini umetnickom. shvatio sam da mene rade™ fotografije na kojima ne vidim posrednika i njegovu virtuoznost, koje su u potpunosti ready made, na kojima ne zapazam teznju fotografa da mi prikaze neki neuhvatljivi estetski kvalitet, ili da mi, svesno ili nesvesno, demonstrira svoju tehnicku potkovanost.sledeci korak bio je da pocnem da primecujem te fotografije, to jest njihove inkarnacije, u svetu oko sebe. svaki budzak u gradu, selu, sumi, pustinji prepun je tih bresonovskih "odlucujucih trenutaka", koji nemaju nikakav intrinsicki kvalitet osim da su - tu i ovde, i samo treba da posegnes za njima i zabelezis ih. za to ti nije potrebno nikakvo kripticno nasledje virtuoznosti, samo neki jednostavan medijum. mozes te trenutke i preneti, bukvalno, fizicki, u kontekst galerije i pretvoriti ih u umetnost (Disan), fotografisati ih takve kakve su, bez tehnicke intervencije i zadnje namere (Breson), opisati ih tako da se u par jednostavnih recenica nazre vic univerzuma (Slepa Zivana). svi ti postupci se svode na pricanje price, sa ciljem da se drugi ljudi ushite. tvrdim da opali list i kesten mogu da, izlozeni u galeriji, budu vrhunska umetnost, ako im se podari dobra prica, a galerija i muzej nisu nista drugo nego nacin da se predmetima podari narativ.razvicu ovu misao do kraja i reci da je galerija isto sto i pocetak bajke. ("Bilo jednom, u pradavna vremena, u zemlji iza sedam mora"). Nesto sto izaziva ushicenje u iscekivanju dobre price.eto to su neke moje misli o ovome. dodacu samo da ipak nije svako Breson. pricanje price je velika vestina, treba covek da jako prosiri svoj duh da bi to radio tako da ushiti druge, a ne samo sebe. ali ja kazem da se umetnost ne ogleda u tehnickoj realizaciji ili "kvalitetu iks" ili izboru medijuma, vec u tome izaziva li ushicenje ili ne. cak i jedna Lejdi Gaga ima pravo da je neka umetnost ushiti.

[Turnbull]

Razumeo sam Kaubojev primer, ali posto se ne slazem sa tezom koju bi trebalo da ilustruje*, samo sam ga iskoristio kao povod za moju opasku. Bili mi spremni da prihvatimo da cveta hiljadu cvetova ili ne, pristalice savremene umetnosti su zaposele establisment^tm i kroz njega odrzavaju svoju dominantnu poziciju u polju. To je, ako sam dobro shvatio, ono sto smeta Kauboju.

Pa ja sam mu to i rekao:

Ako smo se oko ovoga složili, onda smo rešili 95% problema. Ali onda se bojim da je tvoj problem sa savremenom umetnošću znatno manje principijelan, a znatno više ličan (pare, elita, itd). Ali onda prosto pogrešno interpretiraš svoj problem (za koji ne kažem da je lažan - ne znam da li je).

Ali to je onda potpuno druga vrsta kritike. Ne moraš smatrati da su savremena umetnost samo seratori^tm koji izlažu govna^tm ne bi li obezbedili svoju guzicu^tm, da bi kritikovao ono što percipiraš kao njenu monopolsku poziciju. Edited November 9, 2012 by Syme

[kim_philby]

Razumeo sam Kaubojev primer, ali posto se ne slazem sa tezom koju bi trebalo da ilustruje*, samo sam ga iskoristio kao povod za moju opasku. Bili mi spremni da prihvatimo da cveta hiljadu cvetova ili ne, pristalice savremene umetnosti su zaposele establisment^tm i kroz njega odrzavaju svoju dominantnu poziciju u polju. To je, ako sam dobro shvatio, ono sto smeta Kauboju. * sto se definicije umetnosti tice, pre sam dabovicevac nego burdijeovac:

poslednjih meseci sam video hiljade i hiljade street fotki i mnogo razmisljao o tome sta jednu takvu fotografiju cini umetnickom. shvatio sam da mene rade™ fotografije na kojima ne vidim posrednika i njegovu virtuoznost, koje su u potpunosti ready made, na kojima ne zapazam teznju fotografa da mi prikaze neki neuhvatljivi estetski kvalitet, ili da mi, svesno ili nesvesno, demonstrira svoju tehnicku potkovanost.sledeci korak bio je da pocnem da primecujem te fotografije, to jest njihove inkarnacije, u svetu oko sebe. svaki budzak u gradu, selu, sumi, pustinji prepun je tih bresonovskih "odlucujucih trenutaka", koji nemaju nikakav intrinsicki kvalitet osim da su - tu i ovde, i samo treba da posegnes za njima i zabelezis ih. za to ti nije potrebno nikakvo kripticno nasledje virtuoznosti, samo neki jednostavan medijum. mozes te trenutke i preneti, bukvalno, fizicki, u kontekst galerije i pretvoriti ih u umetnost (Disan), fotografisati ih takve kakve su, bez tehnicke intervencije i zadnje namere (Breson), opisati ih tako da se u par jednostavnih recenica nazre vic univerzuma (Slepa Zivana). svi ti postupci se svode na pricanje price, sa ciljem da se drugi ljudi ushite. tvrdim da opali list i kesten mogu da, izlozeni u galeriji, budu vrhunska umetnost, ako im se podari dobra prica, a galerija i muzej nisu nista drugo nego nacin da se predmetima podari narativ.razvicu ovu misao do kraja i reci da je galerija isto sto i pocetak bajke. ("Bilo jednom, u pradavna vremena, u zemlji iza sedam mora"). Nesto sto izaziva ushicenje u iscekivanju dobre price.eto to su neke moje misli o ovome. dodacu samo da ipak nije svako Breson. pricanje price je velika vestina, treba covek da jako prosiri svoj duh da bi to radio tako da ushiti druge, a ne samo sebe. ali ja kazem da se umetnost ne ogleda u tehnickoj realizaciji ili "kvalitetu iks" ili izboru medijuma, vec u tome izaziva li ushicenje ili ne. cak i jedna Lejdi Gaga ima pravo da je neka umetnost ushiti.

to bas nije istina. kao neko ko se zapravo bavi time mogu da ti kazem da prolaz kroz preko, ja mislim, dve hiljade galerija na menhetnu pruza uvid da establisment zapravo niko nije zaposeo. trziste trpi sve: i konceptualu i kineska kic ulja iz revolucionarnog perioda koja su all the rage i idu za zastrasujuce sume.u nasoj zemlji situacija nije nista bitno razlicita (osim sto trziste kada i postoji je zapravo potpuno ispod radara).mislim da je invisible light kacila onu proslavu slave u ULUS-u a bogami mozes i da vidis i po galerijama da je situacija sve samo ne ujednacena. e sada zasto se muzej savremene umetnosti i oktobarski salon bave savremenom umetnoscu to je vec izlisno objasnjavati.e da i ja takodje verujem da ima stvari koje izazivaju ushicenje a nisu umetnost.

[Agni]

to bas nije istina. kao neko ko se zapravo bavi time mogu da ti kazem da prolaz kroz preko, ja mislim, dve hiljade galerija na menhetnu pruza uvid da establisment zapravo niko nije zaposeo. trziste trpi sve: i konceptualu i kineska kic ulja iz revolucionarnog perioda koja su all the rage i idu za zastrasujuce sume.u nasoj zemlji situacija nije nista bitno razlicita (osim sto trziste kada i postoji je zapravo potpuno ispod radara).mislim da je invisible light kacila onu proslavu slave u ULUS-u a bogami mozes i da vidis i po galerijama da je situacija sve samo ne ujednacena. e sada zasto se muzej savremene umetnosti i oktobarski salon bave savremenom umetnoscu to je vec izlisno objasnjavati.e da i ja takodje verujem da ima stvari koje izazivaju ushicenje a nisu umetnost.

Nisam dovoljno potkovan da bih o tome ravnopravno diskutovao sa nekim kome je to posao.

[kim_philby]

ma sorry. ocu da kazem da je kaubojev utisak da je prostor savremene umetnosti kloaka gde se performeri mazu govnima jednim delom pogresan. establisment su i fakulteti i muzeji i galeristi i dileri i kolekcionari i sve tako... drugim recima ova debata ovde se u neku ruku vodi posvuda.

[Caligula]

da je dishan poginuo sa 10 godina to ne bi sprecilo 'metastazu'

Ovo se podrazumeva.Ne bi bio bas pisoar verovatno, ali bi se, uz potpis nekog drugog genija™, desila neka svakodnevna banalna stvar (ortopedska proteza ili neka sprava za klistir).Da se Warhol nije rodio, pop-art bi se svejedno desio, mozda sa par meseci ili godina zakasnjenja - ali svakako bi se nasao neko ko bi serijski proizvodio art.Poenta nije u zahtevima vremena - ono je takvo kakvo je i ima tu putanju koja zavisi od razvoja tehnologije, ekonomije, medija, nacina i obima komuniciranja. Moderna civilizacija ce, uz konceptualiste, da nam donese i kisele kise, istrebljenje mnogih zivotinjskih vrsta, masovna razaranja i ratove - ali ce da utice i na razvoj medicine, tehnologiju i nauku uopste, da smanji broj gladnih i poveca broj gojaznih.Sto ne znaci da su gojaznost, kisele kise i konceptuala nesto apriori dobro:

Naravno da postoje univerzalne vrednosti lisene libreta. Sta ce opstati kao univerzalna vrednost umetnosti XX veka nazrece se mozda krajem XXii veka.

... amin. Edited November 9, 2012 by CowBoy