kritika savremene umetnosti

[Caligula]

A ti si ovo postavio kao da je to cilj svakog umetnika, a nije, ako misliš da jeste, onda ti nemaš problem sa savremenom umetnošću nego sa umetnošću uopšte...

Nismo se razumeli - gde si procitao da sam to postavio kao cilj svakog umetnika?

[Hermetico]

Nismo se razumeli - gde si procitao da sam to postavio kao cilj svakog umetnika?

Pa, tako mi je zvučalo, izvini. Nesporazum, i super, meni je stvarno drago što ti ne misliš tako...

[Caligula]

Kakvo proseravanje."Meklenan nepomično sedi u jednoj od stolica u uglu galerije, sa jednom rukavicom, dva para naočara i čizmom prikačenom za glavu. Pored njega su dve svinjske glave unutar kojih se nalazi nekoliko riba, a oko dugačkog stola na stotine uredno raspoređenih cipela. Njegove instalacije zbunjuju posmatrače. Đubre, glave, cipele i iseckani papiri su česta referenca u Meklenanovim performansima. Da li je cipela pripadala žrtvi ili obezglavljene svinje simbolišu gubitak ljudskosti, neka su od pitanja koje ovaj rad pokreće, ali ne daje konačan odgovor."

Na svojoj najnovijoj izložbi pod nazivom „Marina Abramović predstavlja" (Marina Abramović Presents), koja je u Vitvort galeriji trajala do 19. jula, ova umetnica je svakog dana, u trajanju od po četiri sata, nastupala sa još 14 umetnika iz različitih zemalja. Osim već proslavljenih imena poput Nikil Čopre, Kire O'Rajli, Alastera Meklenana, u ovom projektu su učestvovali i Ivan Civić, Amanda Kugan, Mari Kul, Fabio Balduči, Jingmej Duan, Džejmi Isentštajn, Terens Koh, Fedor Pavlov-Andrejevič, Melati Surjodarmo i Niko Vašelari. Postavka je u Velikoj Britaniji ocenjena kao „četvoročasovni spektakl, gde u saradnji s drugim performerima, Abramovićeva uzima publiku za ruku, deprogramira je i omogućava joj da u potpunosti uroni u čudne svetove". Osnovna ideja ove izložbe je rušenje predrasuda o umetnosti performansa koja se uglavnom posmatra kao izraz pretencioznosti i egzibicionizma. Zbog toga je cela Vitvort galerija bila potpuno ispražnjena. Na samom ulazu posetioci su odlagali svoje torbe i mobilne telefone, oblačili bele lekarske mantile i potpisivali ugovor kojim se obavezuju da će ostati do kraja - puna četiri sata, od kojih su jedan proveli sa Marinom. Ona kaže da četiri sata performansa i nije tako puno. „Život postaje sve kraći tako da umetnost mora da postane sve duža", istakla je umetnica, čiji uvodni performans pod nazivom „The Drill" dovodi do pravog sudara umetnika i publike. Cilj ove njene seanse jeste opuštanje publike i sastoji se od pijuckanja vode, glasnog izbacivanja „nervozne energije", gledanja u oči sa neznancima, hodanja kroz galeriju kao na usporenom filmu. „Ako vam je vruće, neudobno ili dosadno, jednostavno to i prihvatite", savetuje ona svojim posetiocima. Ove vežbe osmišljene su kako bi se ljudi usporili i naučili da cene sadašnji trenutak jer je moderno doba, s internetom i mobilnim telefonima, učinilo život tako brzim. Nakon Marine Abramović publika je spremna da sledeća tri sata slobodno luta galerijskim prostorom transformisanim u neobičan svet raštrkanih performera, od Alastera Meklenana i njegovih životinjskih instalacija do novajlija poput Fedora Pavlova-Andrejeviča koji iznova i iznova glumi život i smrt čoveka na čiju je glavu prikačeno veštačko telo. Meklenan nepomično sedi u jednoj od stolica u uglu galerije, sa jednom rukavicom, dva para naočara i čizmom prikačenom za glavu. Pored njega su dve svinjske glave unutar kojih se nalazi nekoliko riba, a oko dugačkog stola na stotine uredno raspoređenih cipela. Njegove instalacije zbunjuju posmatrače. Đubre, glave, cipele i iseckani papiri su česta referenca u Meklenanovim performansima. Da li je cipela pripadala žrtvi ili obezglavljene svinje simbolišu gubitak ljudskosti, neka su od pitanja koje ovaj rad pokreće, ali ne daje konačan odgovor. Prema mnogim kritičarima „velelepna rupa" Pavlova-Andrejeviča predstavlja vrhunac večeri. Umetnik, kome se vide samo usta, ohrabruje posetioce da ga nahrane, nalivaju vodom i operu zube. Posebnu pažnju skrenula je i Kira O'Rajli, performerka iz Velike Britanije koja je tokom tri sata, naga, samo s parom crnih kožnih rukavica, usporeno izvodila koreografiju padanja sa stepenica. Zvuk gonga označava kraj, a preostala publika dobija „Sertifikat za postignuće" jer je uspešno izdržala četiri sata. Na kraju stoji „Hvala vam na poverenju" i potpis Abramovićeve koja poručuje da je preformativna umetnost delimično terapija, a delimično duhovna vežba koja ima direktnu moć da pomera ono što je savremena umetnost izgubila.

Bold: zapravo, performer mu tu dodje kao covek koji pravi ime/pare - ostalo je do posmatraca.

Edited July 24, 2009 by CowBoy

[Indy]

Malo savremenog neproseravanja, za promenu. :-)

[расејан]

Na to se odnosi ovo gore što sam napisao. Mislio sam da sam bio, nekako, dovoljno jasan. Naravno da je tako, i u savremenoj umetnosti, hvala bogu, ima mnoštvo takvih radova. Umetnost nije doživela nikakav kvalitativan pad, samo si ti svedok gomila umetničkog đubreta u svom vremenu, a na đubre iz prošlih vremena se zaboravilo, jer ono nije vredno pamćenja. Tako će biti i sa savremenom umetnošću kad više ne bude savremena. O tome sam pisao u poslednjem pasusu prošlog posta.

Драго ми је што сам све ово прочитао. Много сувислије, разложније и јасније од оног око чега се жена и ја џапамо небројене пуш паузе. А у ствари мислимо исто, но не умемо ово тако добро да изрекнемо.Чак и оно што сам на филмском топићу млео о ограничењима жанровског филма - и то је у ствари ово исто, само ситније, један скрајнути угао целе те теме.Питање се на крају своди на дилему између уметности и пара. Ретки успеју да наметну своје и још узму и паре - већина мора да бира (и често не изабере ниједно).

[Caligula]

Da se na trenutak vratim na Industriju:"Osim već proslavljenih imena poput Nikil Čopre, Kire O'Rajli, Alastera Meklenana, u ovom projektu su učestvovali i Ivan Civić, Amanda Kugan, Mari Kul, Fabio Balduči, Jingmej Duan, Džejmi Isentštajn, Terens Koh, Fedor Pavlov-Andrejevič, Melati Surjodarmo i Niko Vašelari. Postavka je u Velikoj Britaniji ocenjena kao „četvoročasovni spektakl, gde u saradnji s drugim performerima, Abramovićeva uzima publiku za ruku, deprogramira je i omogućava joj da u potpunosti uroni u čudne svetove"bold: o kakvim se "cudnim svetovima" radi?Zar ovaj u kojem zivimo nije najcudniji od svih mogucih - bas ovakav kakav je, svakidasnji?Pa zar ako na glavu stavim chizmu - svet postaje cudniji? Oduvek (ma, od detinjstva) mi ova proseravanja izgledaju kao nepotrebna banalizacija umetnickog izraza. Cemu performans kada ih se trenutno odvija na milione po planeti - u realnom zivotu. Iskrenijih, neposrednijih, spontanijih, istinitijih i naravno - cudnijih od ovih zbog kojih nas Marina "deprogramira".Hocu reci - vise artikulacije, wanabe umetnici, a manje proseravanja i "cudnih svetova".

Edited September 15, 2009 by CowBoy

[Aion]

Zar ovaj u kojem zivimo nije najcudniji od svih mogucih - bas ovakav kakav je, svakidasnji?

Svakidasnji svet nije cudan, on jesvakodasnji. Cudno je ono sto nije svakoidasnje.

Cemu performans kada ih se trenutno odvija na milione po planeti - u realnom zivotu.

Tom logikom - cemu film, pozoriste, knjizevnost? Milioni prica kakve oni pricaju odvijaja se u svakom trenutku na zemlji.

[Indy]

Svakidasnji svet nije cudan...

Pa, to samo ako ne razmisljas o njemu, vec zivis po navici. Ako razmisljas, najsvakidasnjije stvari su cudesne do neshvatljivosti (npr. trudnoca i dolazak novog deteta na svet. A nema valjda nista svakidasnjije od toga, toliko nas milijardi ima). Za pametnog je i komarac muzika, ne kaze se dzabe. Uostalom, neki od najboljih haikua su posveceni komarcima. Bila i ona pesma "Oblak", sto smo nekad ucili u skoli - pesnicima su i oblaci cudni. Umetnost je bas najvise u onome sto ti izgleda smatras nevrednim paznje.Potpuno se slazem s Kaubojem u vezi ove teme.U predvečerje, iznenada,Ni od kog iz dubine gledan,Pojavio se ponad gradaOblak jedan.Vjetar visine ga je njiho,I on je stao da se žari,Al oči sviju ljudi bjehuUprte u zemne stvari.I svak je išo svojim putem:za vlašću, zlatom il za hljebom,A on - krvareći ljepotu -Svojim nebom.I plovio je sve to više,Ko da se kani dići do boga;Vjetar visine ga je njiho,Vjetar visine raznio ga.

[Aion]

Čudan nije isto sto i čudesan. Kaze se recimo: "on je pomalo čudan čovek", ili "on ima čudan ukus", što nikako ne znači "čudesan", već da se to ne uklapa u uobičajene norme, odnosno da nije svakidašnji.Međutim, ovde nije stvar u semantici, autor teksta koji kauboj citira, kada kaze "deprogramira je i omogućava joj da u potpunosti uroni u čudne svetove", verovatno misli na "čudesne svetove" (mada to ne možemo sa sigurnošću znati) i mislim da upravo pokušava da kaže da ovaj performans omogućava da gledaoci dožive čudesnost svakodnevice.Pri ovome ja ni u jednom trenutku ne diskutujem o pomenutom performansu, već isključivo o citiranom tekstu i kaubojevoj reakciji na njega. Ne pada mi ni na kraj pameti da raspravljam o nečemu što nisam video, odnosno, pošto se radi o performansu, čijem izvođenju nisam prisustvovao.

[Caligula]

Svakidasnji svet nije cudan, on jesvakodasnji. Cudno je ono sto nije svakoidasnje.

Ne bih rekao. Pazi ovo:

Pa, to samo ako ne razmisljas o njemu, vec zivis po navici. Ako razmisljas, najsvakidasnjije stvari su cudesne do neshvatljivosti (npr. trudnoca i dolazak novog deteta na svet. A nema valjda nista svakidasnjije od toga, toliko nas milijardi ima). Za pametnog je i komarac muzika, ne kaze se dzabe. Uostalom, neki od najboljih haikua su posveceni komarcima. Bila i ona pesma "Oblak", sto smo nekad ucili u skoli - pesnicima su i oblaci cudni. Umetnost je bas najvise u onome sto ti izgleda smatras nevrednim paznje.

... sto ce reci, ne moze podskup (umetnicka produkcija) da bude cudnija od skupa (Svet) koji je sadrzi.

Tom logikom - cemu film, pozoriste, knjizevnost? Milioni prica kakve oni pricaju odvijaja se u svakom trenutku na zemlji.

Film, pozoriste i knjizevnost su jasno artikulisani. Sem ako pod "film" ne ubrajas i onaj Vorholov gde satima snima zadnjicu svog usnulog ljubavnika.Izdvoji mi film (predstavu) koja nema univerzalni kod po kojem moze da se procita? Ljudi u tom slucaju ne bi razgovarali o filmu - da nema tog univerzalnog koda. Ne bi mogli da razgovaraju. A kako izgleda razgovor o svinjskim glavama i chizmi na glavi - ne znam, ne kazem da o tome ne moze da se razgovara (evo razgovaramo:) ali da pricamo o tom performansu kao o artikulisanom delu - mozemo taman koliko i o ulicnoj tuci pored koje smo zajedno prosli. Edited September 16, 2009 by CowBoy

[yolo]

a sinocnja predstava na bitefu (shaolin)? niko ne pominje....

[kgmr]

klinkmalo da podelim, mada sezona istambula jos nije pocela

[kim_philby]

klinkmalo da podelim, mada sezona istambula jos nije pocela

Pocela. Bilo otvaranje 11. septembra a 9. septembra vodjenje za glavonje. Meni je bilo interesantno iako nisam glavonja. Bijenale je i dalje najveca umetnicka manifestacija u ovom delu svetu. Istanbul poplavljen al lep. Streaming za basket ocajan. Kriza misljenja o umetnosti i uopste 'umetnickog' pogleda na svet evidentna (Brian Holmes budalastiji nego inace). Narocito je politicka umetnost druge polovine devedesetih udarila u neki zid (Bureau d'Etudes kah, kah).Meni licno je otkrice (koje to nije svima koji poznaju bliskoistocnu art scenu) libanski umetnik Rabih Mroue. Jako interesantan umetnik, prvenstveno performer ali je na izlozbi imao i jako dobar video rad.Od nasih umetnika su tamo bili Museum of American Art - jos jedan u nizu projekata anonimnog umetnika koji je izlagao u nasem paviljonu u Veneciji 2003. godine i Darinka Pop-Mitic sa dva rada: Na proslom Oktobarcu nagradjenim "Pejzazima" i novim radom - intencionalno retro i propagandistickom zidnom slikom inspirisanom Brehtovim songom 'Pirat Dzeni' iz Opere za tri grosa pod nazivom 'Pirat Dzeni ili mali didakticki mural o opasnostima klasne eksploatacije'.Bilo je jos puno umetnika iz ex-Yu (Danica Dakic, Igor Grubic, Mladen Stlinovic, Sinisa Labrovic...) sto i nije cudno s obzirom da je kustoski kolektiv WHW trajno nastanjen u Zagrebu.Ali da ne smaram ako nekog interesuje nesto nek pita a ja cu ako umem da odgovorim. Edited September 17, 2009 by kim_philby

[kgmr]

Pocela. Bilo otvaranje 11. septembra a 9. septembra vodjenje za glavonje.

ma ne to, nego u istanbul ljudi idu u novembru, iz nekog razloga. ta sezona.edit: zavidim sto si videla. Edited September 17, 2009 by kingmaker

[yolo]

http://www.jakeanddinoschapman.com/