Kriminalistički roman - master class

[Milošica]

Tema "udaj se više" ima konkurenciju za najbolju na forumu.

[אַף אֶחָד]

Quote

Šerlok je za mene-dete imao v. upečatljivu atmosferu, donekle mračnu. Čak i sada, dok ovo pišem, mogu da evociram osećanje koje je mi je izazivala proza Konana Dojla. Tu atmosferu ću kasnije naći jedino još kod Edgara Alana Poa.

 

Da, da, bas to. Serlok je bio bas mracan i gloomy u odnosu na drugu literaturu citanu tih godina. Zavodljivo mracan.

 

 

Kad pisete o krimicima iz biblioteka, ja sam tako otkrio i iscitao Gorana Tribusona. Nije to bilo lose, bar meni u to vreme. Neki pokusaj noira s glavnim detektivom koji vozi neku krntiju i pasionirano slusa Chet Bakera.

[Sludge Factory]

4 hours ago, borris_ said:

James Ellroy, da li on spada ovdje?

 

Sto se mene tice da. Kao i Elmor Lenard.

[pt 2.0]

7 hours ago, Milošica said:

Tema "udaj se više" ima konkurenciju za najbolju na forumu.

Samo da znaš da ja naslov te teme i danas čitam kao “Ubij se više”... 

 

[klimt]

Ah ta trivijalna književnost... 

Čitao sam uglavnom 80-tih. Prva dva koja sam pročitao bila su Čendler - Visoki prozor i Čini - Zvezde su tamne, iz očeve kolekcije. Zatim Kristi i Dojl, koji su mi bili zabavni ali ne tako privlačni kao "tvrdokuvani kriminalistički romani". Onda: Simenon, Hemet, Spilejn, Čejz, Mekdonald... Domaći: Nikolić, Pavličić... Sve do čega se moglo doći, edicije "Krimbis", "Zelena biblioteka", "Trag"... Sve što je ozbiljno pisano na tu temu kod nas: Pavličić, Mandić, Lasić, Tirnanić, nešto i Žižek i Močnik... 

Pre par godina, u društvu kod prijatelja, krene rasprava o krimićima, i to samo o skandinavcima. Kažem "Čekajte ljudi, je li čitao neko od vas Hemeta i Čendlera?" Pogledaše me belo, niko nije za njih ni čuo. Krajem dvadesetog veka bila je neka anketa među američkim književnim kritičarima o 100 najboljih romana veka i ispostavilo se da ih je u tih sto bilo više od Hemeta nego od Hemingveja. 

Edited June 15, 2021 by klimt

[morgana]

10 hours ago, chandra said:

 

Da, da, bas to. Serlok je bio bas mracan i gloomy u odnosu na drugu literaturu citanu tih godina. Zavodljivo mracan.

 

 

Kad pisete o krimicima iz biblioteka, ja sam tako otkrio i iscitao Gorana Tribusona. Nije to bilo lose, bar meni u to vreme. Neki pokusaj noira s glavnim detektivom koji vozi neku krntiju i pasionirano slusa Chet Bakera.

 

ako smo kod domacih, nije bio nimalo los ni pavao pavlicic

[namenski]

11 hours ago, namenski said:

 

Stotine, sto vise ofucani, ispresavijani, menjani iz ruke u ruku, umazani prstima мазача, cuvani, pazeni i mazeni...

Neki i sacuvani...

Ovaj prilazem tek uvida u imena autora, kao dokaz 1 nivoa... 

 

 

Pravi кримић se ne cita iz knjiga, mada nije da nema...  

I domaca, pokojne babe, pasionirane citateljke i kolekcionarke varijanta sa prevodima Cinija i ekipe koje je danas i u originalu poprilicno tesko naci.

Sa sve lokalnim kriminalcima koji dolaze da podnesu izvestaj o poslednjem boravku dal u zatvoru, dal preko grane, svejedno, i dobiju primerak za citanje.

Nije zabelezen slucaj da neko nije vratio pozajmljeni primerak, po neko doduse sa opravdanim zakasnjenjem i smerno pognute glave...

Neke je vredelo i ukoriciti, a i danas ih trazim...

Tek, bilo kako bilo, nema imena iz zanratm koje se ovde nije zavrtelo...

 

300 cuda, konkurencija koja je donela i SF...

 

I, malo deblja literatura...

[beyoncé]

14 hours ago, pt 2.0 said:

 

Šerlok je za mene-dete imao v. upečatljivu atmosferu, donekle mračnu. Čak i sada, dok ovo pišem, mogu da evociram osećanje koje je mi je izazivala proza Konana Dojla. Tu atmosferu ću kasnije naći jedino još kod Edgara Alana Poa.

 

 

misliš, ranije* 

dojl je šerloka vrlo kreirao po uzoru na poovog ogista dipena (dupena? ), i isticao da je e. a. po otac detektivskih priča i njegov spisateljski uzor.

 

* šalim se, pretpostavljam na šta se odnosi "kasnije".

 

14 hours ago, bags said:

Ja sam 90tih ovo citao po tri puta  kada nije bilo struje:

 

 

Serloka sam procitao nekoliko knjiga davno ali nikada mi nije bio dobar za citanje. Valjda je serija odradila svoje.

 

aaa i ja još uvek imam ove, iz vremena kada su se poklanjali kompleti knjiga za rođendan, a ja im se radovala, mukica. samo su kod mene sve iste boje (crne).

nema šanse sada da povežem neki naslov sa radnjom, event. ubistvo u orijent ekspresu, i to samo zato što sam gledala sto ekranizovanih verzija 

 

12 hours ago, chandra said:

 

Kad pisete o krimicima iz biblioteka, ja sam tako otkrio i iscitao Gorana Tribusona. Nije to bilo lose, bar meni u to vreme. Neki pokusaj noira s glavnim detektivom koji vozi neku krntiju i pasionirano slusa Chet Bakera.

 

imam samo ovu od njega

 

Spoiler

 

isto sam je davno čitala i da, sećam se te noir atmosfere i ostalih fascinacija šezdesetosmaša. prema mom sećanju, pasionirano sluša čarlija parkera  

 

 

23 hours ago, mirjam said:

 

Volim kod Agate kad ima i ljubavni zaplet, cesto u TV adaptacijama dodaju i kad ga bas nema, tu nemam primedbi

 

 

[I*m with the pilots]

Mislim da je to bila preporuka odavde, "Majstor sudnjeg dana" od Lea Peruca. 5+

 

Ima spojlera: https://sr.wikipedia.org/wiki/Мајстор_судњег_дана

[אַף אֶחָד]

1 hour ago, beyoncé said:

 

isto sam je davno čitala i da, sećam se te noir atmosfere i ostalih fascinacija šezdesetosmaša. prema mom sećanju, pasionirano sluša čarlija parkera 

 

Izgleda da smo oboje dobro zapamtili, iz nekog diplomskog rada -

 

Quote

Nikola Banić je detektivu romanima Zavirivanje, Siva zona, Dublja strana zaljeva, Noćna smjena, Bijesne lisicei Gorka čokolada. ... Čangrizav je, tvrdoglav, uporan, puši Marlboro, pije pivo i sluša jazz. Veliki je zaljubljenik u glazbu Charlieja Parkera i Cheta Bakera

 

[beta]

prvo je bila agata kristi u šestom sedmom razredu osnovne škole posle nekog filma kada smo se svi iz razreda zapalili i počeli da čitamo ko ludi.

onda je usledila pauza od nekoliko godina.

zatim po preporuci mog oca poa, mikija spilejna, dž. le karea, edgara valasa i džona dekstera.

kinkija fridmana.

na kraju su došli skandinavci.

[Ras]

4 hours ago, namenski said:

 

I, malo deblja literatura...

 

Nisam imao pojma da Hičkokov film ima literarni predložak.  Da li se pristup i atmosfera filma i kjige razlikuju?

[beta]

1 hour ago, beta kentauri said:

prvo je bila agata kristi u šestom sedmom razredu osnovne škole posle nekog filma kada smo se svi iz razreda zapalili i počeli da čitamo ko ludi.

onda je usledila pauza od nekoliko godina.

zatim po preporuci mog oca poa, mikija spilejna, dž. le karea, edgara valasa i džona dekstera.

kinkija fridmana.

na kraju su došli skandinavci.

džon dekster je naravno kolin dekster #brziprsti 

[namenski]

5 minutes ago, Ras said:

Nisam imao pojma da Hičkokov film ima literarni predložak.  Da li se pristup i atmosfera filma i kjige razlikuju?

 

Meni je jedan od hobija^tm bio, jos uvek je po malo, da ili na uvodnoj spici ili negde na kraju filma ukecim ono based by ili vec sta stave...

Pa da posle jurim predlozak: pocelo je sa Haggen-ovim Mr. Roberts-om, tacnije onim holivudskim nedonoscetom od filma prepunog zvezda i Kegnijeve uloge vredne pamcenja...

Ispostavilo se, a srpski prevod Haggen-a sam nasao je jednoj od svezaka 300 cuda, da se radi o malom knjizevnom remek delu: i uopste, ta vrsta uvida ti da nevidjen i iz interesantne perspektive jedan pogled u knjizevnu produkciju, americku narocito, koja nikada nije dovoljno dugo zivela da bi dospela - osim retkih izuzetaka - do takozvanih malih jezika.

I koja je - moja nestrucnost na stranu - em izuzetno kvalitetna, em izuzetno vredna citanja: potice iz knjizevne produkcije nevidjenih razmera: zao mi je sto je, na primer, malo ko ovde obratio paznju na moju preporuku za citanje prevoda pripovedaka Toma Henksa, onog glumca, tu skoro prevedenu i kod nas.

Covek pise bolje nego sto glumi, steta sto ce ostati zapamcen (samo) kao glumac.

Uostalom, i motiv za prevod, izdavanje na srpskom Story-jevih Nevolja sa Harijem - bio je Hickokov film.

A sto se tvog pitanja tice - ne smem da ti odgovorim: u neku ruku nigde veze, pa ipak: uostalom, sama cinjenica da je Majstor poput Hickoka uzeo knjigu za predlozak govori za sebe...

I da, mislim da su i Hickok i Story uboli, poklopili atmosferu: obojica su, uostalom - Englezi...

[אַף אֶחָד]

2 hours ago, namenski said:

prevoda pripovedaka Toma Henksa, onog glumca, tu skoro prevedenu i kod nas.
 

 

Ne mirisem Henksa. Iz mog ugla, nije mu tesko da bude bolji pisac no glumac.

 

Kad smo kod glumaca, Hugh Laurie je objavio krimic pre desetak godina. Procitao sam ga kad je izasao, citljivo, ali 'nako. Nista posebno, malo na silu.