Nekretnine

[gospa buba]

takodje, nameshteni jednosobni stanovi za 180e sa centralnim grejanjem, blizu nechega (fakulteta, zemunske bolnice, keja, starog merkatora, novog merkatora itd) - postoje samo u oglasima.mada je moguce da su poskupeli na chak 200.

[Venom]

One za 150 na Bulevaru ja pamtim.

Edited September 15, 2010 by Venom

[pp34]

Q: da li stranac (srbin ) moze da kupi nekretninu (stan) u nemackoj bez nekog veceg problema ?!

bump

[ivamehiva]

walkeru, možda ovde budeš imao više sreće... <_<

[yolo]

moze, postoji ugovor o reciprocitetu izmedju nemacke i srbije. nemci isto mogu da budu vlasnici nekretnina u srbiji.

[pp34]

moze, postoji ugovor o reciprocitetu izmedju nemacke i srbije. nemci isto mogu da budu vlasnici nekretnina u srbiji.

hvala ! nivo peripetija na skali od 1-10? placa li se neki dodatni porez i slicno ?

[le petit nicolas]

placam danas porez na raskosni stambeni objekat koji posedujem, pa pogledam malo kolone. ima i "ukupna trzisna vrednost". ne budem lenja, podelim d vrednost s brojem kvadrata i dobijem neku cifru po kvadratu (vrlo centar, 1.400 eur).kad sam, svojevremno, placala onaj veliki porez na nasledstvo, moj budzet je ocenio da su dobro pogodili tadasnju trzisnu vrednost.pitanje: da li neko ovo uzima za orijentaciju kad odredjuje cenu kvadrata?poz

[Hamlet Strašni]

Ima pravilnik o nacinu koji se utvrdjuje cena.Uzme se prosecna cena kvadrata stana, pomozi sa koeficijentom zone i brojem kvadrata. POmnozi se koeficijentom kvaliteta koji se dobija bodovanjem. Onda se oduzme amortizacija za starost zgrade i odbitak na broj clanova domacinstva i tako se dobije porez.Ako te detaljno zanima, okacicu i pravilnik

[le petit nicolas]

hvala, ne, ne zanima me pravilnik. nego mi se cini da se cena kvm u bgd odredjuje potpuno haoticno, pa me je zanimalo da li bi ovo bili blisko cenama koje se stvarno postignu.poz

[savindan]

Да се хаотично одређује била би нижа јер би онда биле по среди (хаотичне) снаге тржишта, овако су по среди неки антитржишне силе. Мада у бити, цене по којима се продаје (чији просек чини тржишну цену) и које се оглашавају су два различита света, о томе је дискутовано ad nauseam (појединим, признајем не толико и мени) на овој теми.Што се тиче цене за пореску основицу, званична економска политика ове земље је да минимализује порез на имовину. Тиме такође промовише више цене некретнина (тржишну и огласну).

[BarryWhite]

Држава узима кредит да гради јефтине становеИзградња насеља кошта 250 милиона евра, а држава узима зајам код пословних банака од 180 милиона евра. – Обданишта, школе, дом здравља треба да изгради Град Београд из свог буџета. – Различите рачунице колико ће коштати квадрат стана у овом вождовачком насељу. – Да ли је мања искоришћеност плаца појефтинила градњуНасеље нуди квалитетан животХоће ли држава планираном ценом квадратног метра од 1.250 до 1.290 евра моћи да покрије трошкове изградње станова, гаража и локала у вождовачком насељу „Степа Степановић”? Односно, да ли ће продајом стамбеног и пословног простора моћи да затвори финансијску конструкцију или ће сви порески обвезници у Србији плаћати изградњу 4.578 станова, 147 локала, по два вртића и школе, дом здравља и тржни центар оним грађанима који се одлуче да у том насељу купе један или више станова?Према рачуници консултанта енглеске куће „Кинг стрџ” Небојше Нешовановића, Грађевинска дирекција Србије као инвеститор може изградњу да финансира из продаје станова и локала. Његова рачуница показује да градња у просеку кошта 570 евра по квадратном метру, али будући да су извођачи радова за првих 490 станова понудили 400 евра, могу и за толико да се зидају станови солидног квалитета. Пројектовање кошта 30 евра по квадрату продајне површине, а прикључци за воду, струју, телефон, грејање су 55 евра по квадрату. Дирекцији за грађевинско земљиште на име накнаде за уређење иде 100 евра по квадрату (са укљученим попустом од 30 одсто). На спољно уређење и остале трошкове одлази 45 евра по метру квадратном. Укупни трошкови изградње (без цене земљишта) могли би да буду око 800 евра по квадрату корисне површине, без ПДВ-а. Уколико је просечна продајна цена око 1.250 евра са ПДВ-ом, то је 1.150 евра без пореза. За земљиште се Војсци даје 21 одсто изграђених квадрата. У том случају када се укључе и ти „бесплатни” квадрати продајна цена би била око 900 евра за корисну површину, без ПДВ-а.– На основу ове рачунице могуће је изградити насеље без губитака, или додатног новца и остварити профит до 100 евра по квадрату. Профит ће бити знатно нижи, или га неће бити, јер ће гараже имати веће трошкове од прихода. Ово је мали профит за приватне инвеститоре и био би им неприхватљив, али држави то не смета. У калкулацију нису укључени трошкови финансирања, али на основу оног што можемо прочитати у медијима изградња ће се финансирати из продаје – наводи Нешовановић.Један инвеститор (који није желео да му се објављује име) тврди, међутим, да доприноси за грађевинско земљиште не могу да покрију уређење 41 хектара на простору бивше касарне, односно изградњу улица, тротоара, водовода, осветљења, канализације, струје... Његова рачуница подудара се са претходном до дела где квадратни метар са одбијањем пореза и бесплатних квадрата Војсци износи 900 евра. Али према њему, одбитак од бруто грађевинске површине до продаје износи 230 евра. Урачунавајући још седам одсто за локале у приземљу долази до износа од 600 евра с којим треба изградити инфраструктуру, платити допринос за земљиште, изградити гараже и станове.– Држава ће морати да доплати још 200 евра по метру квадратном, односно да обезбеди око 80 милиона евра. Овде није урачуната изградња школа, вртића и дома здравља. Кад се све то урачуна, квадратни метар морао би да кошта 1.450 евра – каже он.Добросав Бојовић, директор грађевинског предузећа „Напред”, има још неповољнију рачуницу и каже да би на тој локацији (урачунавајући све трошкове и профит инвеститора) квадратни метар купца коштао око 1.650 евра.Нову забуну у рачуницу оних који тврде да је могуће да држава без додатног задуживања изгради ово насеље износи директор Грађевинске дирекције Србије (званични инвеститор) Драган Грујић који тврди да „изградња не може да се финансира из продаје, јер је пројектно финансирање услов банака како би одобрили грађанима стамбене кредите”. То онда једино може да значи да ће овај пројекат вредан 250 милиона евра (без пореза) бити финансиран из комерцијалних кредита које држава мора да узме код пословних банака, али се још не зна под којим условима. Тек пре неколико дана упућен је позив свим банкама регистрованим у нашој земљи да доставе понуде за пројектно финансирање, али су неке већ одбиле да дају кредит држави за овај посао.– Задужићемо се 120.675.000 евра. Јавно отварање понуда планирано је за 29. новембар. Тада ће бити познати услови под којима ће банке кредитирати овај пројекат. Гаранција ће бити упис хипотеке на објекат у изградњи. То неће бити сметња за добијање стамбених кредита заинтересованим грађанима – каже Грујић.Накнаду за уређење грађевинског земљишта држава (односно Дирекција као инвеститор) платиће из посебног кредита. Он ће, наводи директор Дирекције, бити узет од Комерцијалне банке која је понудила најповољније услове кредитирања, али није желео да наведе по којој каматној стопи. Грујић је само рекао да је „камата изузетно повољна и да је реч о краткорочном кредиту”.Према подацима Дирекције за грађевинско земљиште Београда, за првих 230.000 квадрата стамбеног и пословног простора инвеститор (Грађевинска дирекција Србије) треба да јој плати око три милијарде динара (28 милиона евра). То значи да ће на име накнаде за земљиште укупно бити уплаћено око 60 милиона евра. За те паре Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу има обавезу, подсећа Грујић, да изгради пре свега инфраструктуру ван комплекса а у извесној мери и на самом комплексу (улице, водоводну и канализациону мрежу, пешачке стазе, расвету). А обданишта, школе и остале објекте који нису намењени становању финансираће Град Београд из свог буџета, тврди Грујић. То, иначе, није уобичајено кад неко стамбено насеље гради приватни инвеститор.Досадашње радове (односно рушење касарне и израду пројектне документације) финансирала је Грађевинска дирекција Србије.Зарада инвеститора је око 30 евра по метру квадратном, јер је, каже Грујић, реч о нископрофитним становима, а извођачи радова су свој профит укалкулисали у понуду (профит им је од 10 до 15 одсто).Пажњу стручне јавности привукао је податак да је у насељу „Степа Степановић” коефицијент изграђености „1”, што је одлика градње на Сењаку и Дедињу, где око изграђених објеката има пуно слободног простора. Занимљив је податак да је урбанистичким планом у вождовачком насељу дозвољен коефицијент „2” (може да се гради двоструко више квадрата), али инвеститор то није искористио па се поставља питање зашто је држава одустала од те погодности. Јер, да је то насеље градио приватни инвеститор, он би сигурно зидао до горње границе дозвољеног (дакле, искористио би коефицијент „2”) зато што му то доноси већу зараду.Једна од могућих претпоставки је да би већи коефицијент поскупео квадрат стана, а сваки квадрат више „вуче” већи број паркинг места, гаража и веће издвајање за накнаду за грађевинско земљиште, а све то онда поскупљује градњу. Осим тога, тада би гараже морале да заузму и по неколико нивоа испод земље, што значајно повећава цену станова и локала. Грујић, међутим, тврди да се одустало од максималног заузећа парцела јер се инвеститор водио идејом „да пружи максималан комфор и квалитетан живот будућим станарима”.За Синишу Николића, бившег директора Грађевинске дирекције Београда, жеља инвеститора да локацију не оптерети објектима је оправдана. Он каже да је неопходно саградити широке улице и пристојан прилаз свакој згради, узимајући у обзир да ће се кроз насеље дневно кретати најмање пет хиљада аутомобила.Нешовановић такође каже да су ниски коефицијенти пожељни и да их никако не треба посматрати као злоупотребу.– Гледајући на дуги рок, у Београду има довољно места да просечна четворочлана породица може да живи у кући од корисних 100 квадрата са помоћним просторијама и два ара плаца. Треба одустати од праксе да се увек постижу максимални коефицијенти заузећа – каже Нешовановић.М. АвакумовићД. Мучибабић--------------------------------------------------Захтев Уставном суду да заустави штетне уговоре за бившу касарнуКоалиција невладиних организација за надзор јавних финансија и Транспарентност Србија поднели су Уставном суду Србије захтев за обуставу поступака набавки са погађањем без претходног објављивања и извршења уговора који су закључени на основу Закона о подстицању грађевинске индустрије Републике Србије у условима економске кризе (Службени гласник РС, бр. 45/10).„Подсећамо да се поменути поступци спроводе и уговори закључују наоснову закона којим се суспендују неке од најзначајнијих одредаба Устава Србије, Закона о јавним набавкама, ССП-а и Цефта споразума, чиме је умањена транспарентост процедура набавки, угрожена једнакост положаја потенцијалних понуђача и поштовање принципа конкуренције у поступцима јавних набавки“, стоји у саопштењу Коалиције и Транспарентности.Истовремено се упозорава да реализација уговора закључених на основу оспореног закона већ производи неотклоњиве штетне последице чију ће цену, кроз накнаду штете фирмама којима је, противно Уставу и међународним споразумима, било ускраћено учешће у поступцима набавки, платити грађани Србије.– Подсећамо да су тренутно најраширенији пример примене спорног закона уговори велике вредности који су већ закључени између Грађевинске дирекције Србије и извођача радова на локацији бивше касарне „Степа Степановић” у Београду. Због тога позивамо Уставни суд, који је нашу иницијативу за утврђивање неуставности закона већ узео у разматрање на седници од 11. новембра 2010. године, да обустави извршење закључених уговора и у најкраћем року донесе одлуку којом се овај закон којим се угрожава правна сигурност, умањује конкуренција и суштински легализује корупција ставља ван правне снаге – каже се у саопштењу ових организација.

[pt 2.0]

можда није адекватна тема (ако није, баците ме на разно), али:каква су тачно правила игре са агенцијама које огласе неки стан?зашто неко ко није ангажовао агенцију, већ се јавио на један конкретан оглас за један конкретан стан треба да плати агенцији 3%?агент тврди да је то "неписано правило" и да "сви тако"???при томе купац има ангажованог адвоката за писање уговора, проверу докумената и све остало...

[fonTelefon]

можда није адекватна тема (ако није, баците ме на разно), али:каква су тачно правила игре са агенцијама које огласе неки стан?зашто неко ко није ангажовао агенцију, већ се јавио на један конкретан оглас за један конкретан стан треба да плати агенцији 3%?агент тврди да је то "неписано правило" и да "сви тако"???при томе купац има ангажованог адвоката за писање уговора, проверу докумената и све остало...

Cekaj ovako ako si se javila na agencijski oglas onda placas 3% ma kako je mala njihova usluga. Oni su obavili posredovanje kakvo god da je. Neke su korekten i odrade ceo posao brzo i precizno, a druge zaista zavredjuju da im se da samo pola provizije prilikom podpisivanja i overe predugovora, a drugu polovinu pozavrsnoj ispalati i preuzimanju nekretnine u videjenom i dogovorenom stanju. Tvoj advokat i ostalo nije vrednije vise od 250 jura FYI. Edited November 22, 2010 by fonTelefon

[pt 2.0]

Cekaj ovako ako si se javila na agencijski oglas onda placas 3% ma kako je mala njihova usluga. Oni su obavili posredovanje kakvo god da je. Neke su korekten i odrade ceo posao brzo i precizno, a druge zaista zavredjuju da im se da samo pola provizije prilikom podpisivanja i overe predugovora, a drugu polovinu pozavrsnoj ispalati i preuzimanju nekretnine u videjenom i dogovorenom stanju.

нисам се јавила ја, као што лепо пише у посту горе. такође нисам питала за савет колико кошта услуга адвоката који проверава папире и саставља уговор.питам само какве везе има купац са посредником кога је ангажовао неко други, и по ком основу плаћа неколико хиљада евра некоме кога није ангажовао ни за шта и ко заправо не уради ништа за њега. услуга агента пружена неком ко је дошао да види неки конкретан стан свакако не вреди неколико хиљада евра, или је то најскупља сатница у овој земљи.не видим због чега га власник стана не плати, када га је већ он ангажовао.потпуно је друга прича када неко баш ангажује агенцију да му тражи стан, и у том случају провизија је у реду. Edited November 22, 2010 by PointTaken

[čekmeže]

Liči na a-pe-pe varijantu...