February 8, 20223 yr Just now, slepa živana said: 33. treća strana ovog topika ublažava većinu psiholoških posledica pandemije za samo desetak minuta. a u latinskom jeziku ne postoji padež lokativ Kako da nema, pročitaj - https://www.latinforstudents.com/locative-case.html
February 8, 20223 yr gledam neki film iz 62. - njih dvoje čekaju voz, voz stiže, njih dvoje ulaze i ne staviše maske, meni odmah proradi anksioznost
February 8, 20223 yr Mene to drži od marta 2020. Skoro u svemu što sam gledala. Sad u skorije vreme malo popustilo. Gledam film, u filmu žurka, gle kao grle se, nema distance, neki osećaj things will never be the same.....ptsp
February 8, 20223 yr 21 minutes ago, James Marshall said: gledam neki film iz 62. - njih dvoje čekaju voz, voz stiže, njih dvoje ulaze i ne staviše maske, meni odmah proradi anksioznost To je sad veci trip nego kad u filmovima iz sedamdesetih moraju da dobiju ljude na fiksni.
February 11, 20223 yr On 8.2.2022. at 22:57, Plajvi said: To je sad veci trip nego kad u filmovima iz sedamdesetih moraju da dobiju ljude na fiksni. Koliko me to nervira. Gledah jednu epizodu seinfilda u kojoj je zaplet cele epizode izbegavanje Džordža da se čuje sa devojkom. Ona njega zove kući kad je kod Džerija, kod Džerija kad je na poslu i na posao kad je kući i svuda ostavlja poruke, i obratno... Ali da, sa nemaskiranjem i žurkama u filmovima sam se mnogo tripovao u toku i posle lockdown-a, ali me prošlo. Prvenstveno jer sam u poslednjiih 6-9 meseci bio na nekoliko žurki i koncerta... Prvo mi je bio nevjerovatan osjećaj uzbuđenja, a potom, odjednom me je mnogo mrzilo da budem u gužvama, i pitao sam se kako sam sve one godine pre korone to tolerisao, pa sam blejao negde sa kraja gde nije bila tolika gužva.
February 11, 20223 yr On 1.2.2022. at 9:24, Sammael said: I dalje izbegavam neka masovnija okupljanja, a ako i odem, tripujem da sam se sigurno zarazio. I dalje radim od kuće. Pošto sam prošle godine promenio posao, imam 0 osećaja pripadnosti novoj firmi. Izgubio sam radne navike skroz pošto ovde imam 5x manje posla nego ranije pa se ne cimam da počinjem s poslom rano i često blejim umesto da radim. I dalje izbegavam putovanja jer mi je suviše stresno razmišljanje o pravilima koja se razlikuju od države do države. Ranije sam putovao bar 3x godišnje privatno i 5-10× službeno. Viđam se s ljudima ali se često dešava da otkažemo jer se neko oseća blago kilavo ili je bio u kontaktu s nekim zaraženim. I dalje sam sam i nemam predstavu kako u ovim okolnostima nekog da upoznam. Probao tinder i baš nije vodilo ničemu. Skoro sve isto, osim posla koji nisam promenio, ali kod kuće sam, radim 10% od predviđenog i ne viđam nikog od kolega. Plus sam sa 80 došao na skoro 90 kg i trenutno nemam volje da skinem te kilograme. Jedina dobra stvar je što sam rezervisao ne jedno, nego dva letovanja (koja za sada nijedno ne mogu da priuštim, ali tek je februar) u cilju da razbijem defetizam kada su u pitanju putovanja. On 8.2.2022. at 22:35, James Marshall said: gledam neki film iz 62. - njih dvoje čekaju voz, voz stiže, njih dvoje ulaze i ne staviše maske, meni odmah proradi anksioznost Isto, gledao skoro Pickup on South Street, čim krenu scene gužve u metrou unervozim se.
February 11, 20223 yr 4 hours ago, boldrock said: Plus sam sa 80 došao na skoro 90 kg Ja sam dosao sa 80 na 101 mada sto je najgore niko mi ne veruje valjda teske kosti. Inace najgora posledica pandemije kod mene je unistena radna etika. Citat sa jednog drugog foruma to najbolje opisuje: Quote my job is free of stress, any meaningful responsibility, it is of absolutely no importance to anyone's life, carries no risk, or requirements to adhere to professional standards, and makes zero contribution to society. Edited February 11, 20223 yr by bags
February 11, 20223 yr Meni je nesto postalo jako tesko da radim i ucim, ono sto je bilo relativno lako i kontrolisano sada zahteva previse energije i svaki dan ulazem u tu neku borbu vremena i vremena, onda sve pocinje da traje duze i tako se vrtim u krug. Polako sam spustio kriterijume za distance i maske, okupljanja izbegavam ali mi nista od popustanja nije pomoglo za sada, vise sam se predao jer mi je dosta..ne ulazim u buseve jos uvek, to ce ostati neka mera na duze staze, i neka druga besmislena okupljanja. Pozitvno je sto sam opstao kao pesak, ne primecujem daljine, jedino sto ne mogu bas u nabavke peske. Sedenje ubija svakako, naucio sam vezbe za istezanje, ko sedi, ne traje dugo a od zlata je. Posao sam spustio na - bice posla i sutra, nece stati, sraf, nece reci fala i sl..dolaze mladji i mnogo je bolje tako. Korona je bila sa blagom slikom, kao da je uticala na koncentraciju.
