Umesto EURO 2020

[shimpu]

zasto savicevic nije igrao na euro 2000, u kvalifikacijama je igrao...jel bio povredjen ili je vec zavrsio karijeru

[MocaVukotic]

Bio je povredjen, mec u zagrebu mu je bio poslednji u repstaciji ako se ne varam

[W.F.C.]

Sto se TLN tice najbolji je prvi serijal sa Sejom i Seadom i Burekom u svemiru.

[shimpu]

moco brate grobare pisi sve sto imas o euro2000, to mije omiljeno takmicenje ikada...volim da citam, snimci mi nista ne znace...ja sam inace toliko voleo to takmicenej da sam narednih 6-7 godina znao sve strelce napamet...ej znao sam koje dao golove na utakmica u grupnoj fazi recimo turska belgija ili recimo rumunija portugal...posle sam srecom dosta toga izbrisao iz glave, ali i dalje ga dobro pamtim

[MocaVukotic]

Bice

[ArleKino]

1 hour ago, Glass Joe said:

Golman sa smesnom kapom je Knudsen sa Farskih ostrva

 

Fala na ispravci!

 

Kad spominjemo stara prvenstva, EURO 96 je moj prvi pravi EURO. Pratio sam Hrvate i Slovence u kvalifikacijama koliko su prilike dopuštale. Hrvati su bili odlični, dobili Italiju u Palermu, remizirali sa njima u Splitu i uz jedan poraz (Ukrajina) prošli na prvenstvo bez prevelike drame. Slovenci su bili sa Hrvatima u grupi, tu i tamo uzeli poneki bod. Kod Hrvatske su imali igrača više nakon isključenja Ladića no svejedno su izgubili. Sjećam se da su na RTS-u prikazivali golove sa te utakmice, Robi Prosinečki je zabio slobodnjak, a komentar je bio da je Robi pokazao šta je naučio u Crvenoj Zvezdi.

 

Samo prvenstvo je donijelo neke superzanimljive utakmice, posebno u grupi gdje su bili kasniji finalisti Nijemci i Česi, neke fenomenalne golove (Šuker, Poborsky, Gazza), proboj češkog kontingenta (Nedved, Poborsky, Berger, Bejbl), englesko satiranje Holandije i ispadanje na penale od Nijemaca uz nezaboravni naslov "LUCKY KUNTZ". Hrvati su krenuli pobjedom protiv Turaka kasnim golom Vlaovića. Alpay je mogao rušiti Vlaovića koji je 50-ak metara sprintao sa loptom, ali nije pa je Vlaović zaobišao Recbera i zabio za 1-0. Šuker se probudio protiv Danske, dva gola, asistencija Bobanu, nekoliko poteza za pamćenje...i Hrvatska se prva kvalifikovala za četvrtfinale već nakon dvije utakmice.

 

Zbog toga je Ćiro Blažević u posljednjem kolu na Portugal poslao praktično drugi tim, a na očaj Danaca kojima je trebao poraz Portugalaca. Portugalci su razbili Hrvate 3-0 i tako kao prvi u grupi išli na Češku. Blažević je priželjkivao Nijemce i umalo da se ispostavi da to ima smisla. Nijemci su ipak poveli iz penala koji je suđen zbog Jerkanovog igranja rukom. Početkom drugog poluvremena Jurčević je natjerao Freunda na grešku prije gola Šukera za 1-1. Štimac je popio drugi žuti na Schollu, a fenomenalni Sammer zabio gol kojem je vjerovatno prethodio faul Babbela nad Jerkanom. Ćiro je pizdio na sudije, o Boži Sušecu da ne pričam, u prvom redu zbog drugog gola Njemačke i pičkastog faula Klinsmanna za koji je dobio samo žuti karton, ali činjenica je da je i Bilić morao pod tuš™ za udaranje Ziegea bez lopte.

[Svarog]

On 30.3.2020. at 15:05, Meazza said:

Smislio sam jednu igru ako vam je dosadno. Sta bismo dobili ako bismo pravili all-star ekipe za svaku regiju ili okrug Srbije? Ko bi bio najjaci?  

 

Recimo Piksi bi bio igrac Nisavskog okruga, Dzajic Kolubarskog, Vasovic Branicevskog i tako dalje. 

 

bilo mi je dosadno, pa ajde

 

za većinu ovih sam već znao da su iz kraja, ali neke sam morao i da "otkrijem" praveći ovu listu.

formacija je iznuđena 3-5-2  

boldovani su igrači koji su zaista i igrali u klubovima iz okruga (uglavnom Mladi Radnik), ostali su samo rođeni tu.

 

FK Braničevo

------

GK: Bojan Mišić (2000/10. Mladi Radnik, Mladost Lučani. pa izlet u Rusiju gde je najviše grejao klupu u Khimkiju.)

DEF: Marjan Marković (1990/2000. Mladi Radnik, Crvena Zvezda, Dinamo Kiev. u Zvezdu došao kao napadač mlade reprezentacije ali ga je Muslin “prekomandovao”. reprezentativac.)

DEF: Velibor Vasović (1950/60. legenda YU fudbala. Partizan i Ajax. kapiten Ajaxa kada su uzeli prvi KEŠ. reprezentativac ali bez mnogo uspeha.)

DEF: Zoran Tomašević (1950/60. ponikao u Slogi iz Petrovca. bio član originalnih “romantičara” OFK Beograd. kasnije igrao i za Budućnost Titograd.)

MID: Nenad Grozdić (1990/2000. ponikao u Zviždu iz Kučeva. šampion Jugoslavije sa Obilićem. od inostrane karijere bitni su Vitesse i Lens. reprezentativac.)

MID: Saša Kocić (1990/2000. Mladi Radnik, najbolji deo karijere u Sartidu, pa kratka epizoda u Crvenoj Zvezdi.)

MID: Saša Ilić (1990/2000. The kapiten Partizana. reprezentativac. na WC 2006 dao gol protiv Obale Slonovače.)

MID: Mladenović Petar (1950/60, OFK Beograd i Priština.)

MID: Predrag Luka (2000/10. Mladi Radnik, Rad, Partizan.)

FW: Saša Ranković (2000/10, nakon Mladog Radnika igrao u Sartidu/Smederevu. godine 2012. bio najbolji strelac prve lige države Mijanmar.)

FW: Slaviša (Steve) Žungul (1970/80. Hajduk Split. legenda malog fudbala u USA, nazvan “Lord of all Indoors”. igrao i u MLS veliki fudbal.)

Edited March 31, 2020 by Svarog

[Meazza]

Bravo! Hvala 

[D11]

Najtezi poraz u zvanicnim utakmicama kod kuce

 

[MocaVukotic]

evo druge epizode, o igračima koji su obeležili EURO. izvinjenje unapred što je loše napisano, nešto sam smoren ovih dana a i EURO je prilično neinspirativan, bar u odnosu na Mundijal.....

 

 

 

Luis Suarez (Španija) 1935 (2 meča / 0 golova)

 

 

 

 

Luis Suarez je bio najbitniji igrač španskog tima koji je osvojio drugo po redu EP, i to na svom terenu, takođe je bio i jedna od najvećih zvezda evropskog fudbala šezdesetih. Iako se nije upisao u strelce na finalnom turniru, vodio je glavnu reč u tom timu, bio ideolog igre (u Italiji su ga zvali "Arhitekta") i odlučujući faktor koji je doveo do tog velikog uspeha španskog tima. Klupsku karijeru počeo je u matičnom Deportivu iz Korunje, zatim zablistao u Barseloni, pod vođstvom slavnog Helenija Herere, da bi ga ovaj čuveni trener zatim poveo sa sobom u Inter, gde je doživeo zvezdane trenutke, bio tri puta šampion Serije A, osvajač dva uzastopna Kupa šampiona kao i dva Interkontinentalna kupa, i uopšte bio jedan od ključnih igrača "Grande Intera". Poslednje tri sezone proveo je u Sampdoriji. Za reprezentaciju Španije igrao je 32 puta i postigao 14 golova. Posle igračke karijere posvetio se trenerskom poslu, sećamo ga se kao španskog selektora koga je Piksi poslao kući u Italiji 1990.

 

 

 

Dragan Džajić (Jugoslavija) 1946 (5 mečeva / 4 gola)

 

 

 

 

Čuveno levo krilo jugoslovenske reprezentacije bio je igrač koji je obeležio EP 1968 u Italiji. Imao je samo 22 godine tada u Firenci, kada je Jugoslavija njegovim golom u polufinalu izbacila Englesku, bila je to prava majstorija na petoparcu, gol koji je skoro prepisao Denis Bergkamp protiv Argentine u Francuskoj 1998. Džajić je bio strelac vodećeg gola i u finalnom meču, ali Italija je izjednačila do kraja meča, pa je u ponovljenom meču pobedom od 2-0 došla do svoje prve titule. Džajić je sa dva pogotka bio i najbolji strelac završnog turnira. Igrao je Džaja i na svom drugom prvenstvu, 1976 kod kuće, u Jugoslaviji, i bio je opet vrlo uspešan, mada je naš tim izgubio oba meča, i polufinale i meč za treće mesto. Džajić je sa svoje strane učinio sve što je mogao, postigao po gol i Nemcima i Holanđanima, ali je Jugoslavija ipak izgubila oba meča. Pamti se tortura kroz koju je prošao Berti Vogts, pokušavajući da ga čuva u polufinalu. Proveo je Džajić 12 godina u prvom timu Crvene zvezde (364 / 150), bio ikona kluba, kasnije i njegov sportski direktor i predsednik. 1975. otišao je u Francusku, u Bastiju (56 / 31), tamo za 2 sezone ostavio dubok trag, da bi se na kraju vratio u svoju Zvezdu i tu odigrao poslednju sezonu 1977/78. Dugo godina je bio rekorder po broju mečeva u reprezentaciji (85), za koju je postigao 23 pogotka. Jedan od najboljih, ako ne i najbolji jugoslovenski fudbaler svih vremena. Najveći sigurno.

Bio je veoma uspešan kao rukovodilac, kao sportski direktor sklopio je tim koji poharao Evropu 1991. i osvojio Kup šampiona. Bilo je u toj dugoj karijeri i nekih ružnih momenata, no to nije deo ove priče...

 

 

 

Gerd Muller (Nemačka) 1945 (2 meča / 4 gola)

 

 

 

Nemac Gerd Miler, u domovini poznat pod nadimkom “Bombarder”, sa 4 pogotka na dve utakmice obeležio je EP u Belgiji 1972. Nemački tim bio je praktično spreman za osvajanje sledećeg Mundijala, a prvi korak ka tom cilju bio je ubedljivo osvajanje 4. Prvenstva Evrope. Tim je bio nikad jači, prepun Bajernovih vedeta, predvođen Kajzerom Francom, a u samom špicu bio je on, neprevaziđeni golgeter, neumoljivi egzekutor - Gerd Miler. Postigao je dva gola protiv Belgije u polufinalu i još dva je dao Rusima u finalu, u ubedljivoj pobedi Nemaca - 3-0.

Radi se o jednom od najvećih golgetera u istoriji fudbala. Bio je zdepast i ne naročito brz, ali je bio eksplozivan i imao je izuzetan osećaj da se uvek nađe na pravom mestu, a izuzetno nisko težište davalo mu je mogućnost da održi ravnotežu u mnogim teškim pozicijama, i najčešće je upravo iz takvih pozicija postizao golove. Nisu to bili prelepi golovi, bilo mu je bitno samo da prebaci loptu iza gol-linije. To mu je uspevalo toliko puta da se od tih cifara može čoveku zavrteti u glavi.

Za Nemačku je nastupio 62 puta i postigao 68 golova. Za Bajern, za koji je igrao punih 15 godina (1964-1979) je na 427 bundesligaških mečeva bio strelac 365 puta! Ne samo da je to do danas rekord Bundeslige, već je prvi sledeći na toj listi (Klaus Fišer) postigao skoro 100 golova manje!

Sa Bajernom je 4 puta bio državni prvak, a 3 puta uzastopno osvajač Kupa šampiona (1974-76). Sa reprezentacijom je osvojio SP 1974. i EP 1972.

1970. je osvojio Zlatnu loptu “Frans Fudbala”, 1970. i 1972. i Zlatnu kopačku. Neverovatnih 7 puta je bio najbolji strelac domaćeg šampionata. 2000. godine od strane FIFA proglašen za “Najvećeg golgetera svih vremena”.

Ultimativna gol-mašina – Gerd Miler, Nemačka.

https://www.youtube.com/watch?v=NoswCaB0HDs

Michel Platini (Francuska) 1955 (5 mečeva / 9 golova)

 

 

 

Mišel Platini je, zajedno sa Kristijanom Ronaldom, najbolji strelac u istoriji EURO-a, s tim što je, za razliku od Portugalca, on svojih 9 golova postigao na jedinom EP na kom je učestvovao, u Francuskoj 1984. Te godine Francuska je bila ubedljivo najbolji tim na prvenstvu, sa igračima koji su iza sebe imali i iskustvo sa prethodnog Mundijala u Španiji, a ključ igre tog tima bio je u rukama Platinija. Bio je pravi gazda u ekipi, svaka je lopta morala da prođe preko njega, pakovao je i davao golove, u enormnim količinama. Nogom, glavom, iz slobodnjaka, sve je mogao. Postigao je jedini gol na meču protiv Danske, 3 komada je dao Belgiji, a svoje igre u grupnoj fazi zaokružio je het-trikom protiv Jugoslavije. U polufinalu, protiv Portugala, postigao je gol za pobedu u 119', a u finalu protiv Španije, postigao je vodeći gol za Francusku, koja na kraju dobila meč sa 2-0 i tako osvojila svoj prvi veliki trofej.

Može se reći, što je Krojf bio za Holandiju, to je Platini bio za Francusku. Neprikosnoveni vođa i kapiten tima, igrač oko koga se bukvalno sve vrtelo. Imao je briljantnu tehniku i plenio je neobičnom elegancijom i lakoćom u igri. Bio je plejmejker ekipe, zadužen za pripremanje šansi napadačima, mada ga to nije sprečilo da postigne veliki broj golova u karijeri. Posebno prepoznatljiv bio je po neumoljivo preciznom izvodenju slobodnih udaraca i penala. U sećanju mnogih ljubitelja fudbala ostao je i po dresu koji nikad nije uvlačio u šorc.

Platini je završio reprezentativnu karijeru 1987. posle 72 meča (49 kao kapiten), na kojima je bio strelac 41 put (državni rekord, sve dok ga Anri nije nadmašio 2007).

Što se tiče klupske karijere, igrao je 7 sezona za Nansi, zatim 3 za Sent-Etjen, da bi godine na vrhuncu karijere proveo u Juventusu (1982-87). Ukupno je u karijeri odigrao više od 500 zvaničnih mečeva i postigao oko 300 golova. Sa Sent-Etjenom je osvojio prvenstvo Francuske, sa Nansijem kup. Sa Juventusom je dva puta bio šampion Italije (tri puta za redom najbolji strelac lige), jednom Šampion Evrope i jednom osvajač Kupa Italije.

Tri puta uzastopno (1983-85) bio je proglašavan za najboljeg evropskog igrača u izboru “Frans Fudbala”.

Po prestanku igračke karijere, kratko vreme je proveo kao selektor Francuske, da bi se zatim posvetio radu u UEFA, čiji je predsednik bio od 2007. do 2015. godine. Kao i Džajić, i Platini je imao ružne trenutke u svojoj funkcionerskoj karijeri, no o tome možda nekom drugom prilikom.

 

"When I was a kid and played with my friends, I always chose to be Platini. I let my friends share the names of my other idols between themselves."

—Zinedine Zidane

https://www.youtube.com/watch?v=IU9S9oaa-AU

Marco Van Basten (Holandija) 1964 (9 Mečeva / 5 golova)

 

 

Kao i reprezentacija Holandije, tako i se i Marko Van Basten, barem za one manje upućene, pojavio niotkuda na Evropskom prvenstvu 1988. u Nemačkoj i zadivio ceo fudbalski svet. Sve do tog prvenstva Holandije u 80-ima nije nigde bilo, pa njeni igrači nisu imali puno prilika da se pokažu na onoj najvećoj sceni, ali konačno su te '88 nahrupili u čoporu, a najistaknutiji među njima, iako ne i najbitniji igrač (bio je to svakako Ruud Gullit, pa i Frank Rijkaard pre Van Bastena), bio je upravo Van Basten. Odigrao je 5 mečeva i postigao 5 golova, iako je na startu takmičenja sedeo na klupi. Taj prvi meč Holandija je izgubila od Sovjeta (0-1), a Van Basten je ušao u drugom poluvremenu, no nije uspeo da promeni tok meča. U sledećem kolu, Holandija je igrala najbitniji meč, protiv Engleza, i bio je to trenutak za njega da zablista u punom sjaju. Postigao je Marko het-trik na tom meču, poslao Engleze kući, a već sutradan su dečaci širom Evrope po poljanama i terenima uzvikivali njegovo ime (kako je to dobro ime za jednog napadača). Nije bio strelac u poslednjem meču, protiv Iraca, ali je Holandija ipak pobedila kasnim golom Kifta, i tako se plasirala u polufinale, gde ih je čekao omraženi rival - Nemačka. Bila je to velika borba, dva penala su svirana, po jedan na obe strane, i kad se već činilo da ćemo gledati produžetke, u 88' Van Basten dobija jednu dubinsku loptu po zemlji u nemačkom 16-ercu, čini se kao da mu ona malo beži, ali on klizećim startom stiže do nje i u padu je šalje pored istrčalog Immela - 2-1, Holandija je u finalu. Kako sami kažu, za Holanđane je to bio najbitniji meč, međutim čekalo ih je finale protiv Sovjetskog Saveza, od koga su izgubili već meč u grupnoj fazi. Ovog puta nije bilo dileme, Gullit je doveo Narandžaste u vođstvo, a onda je Van Basten postigao jedan od najlepših golova u istoriji ove igre, otprilike ekvivalent Maradoninom golu protiv Engleza u Meksiku. Visoko nabačena lopta sa levog boka, preleće kazneni prostor Rusa, ide ka korneru, a tamo, pod veoma oštrim, gotovo nemogućim uglom, Van Basten iz prve hvata volej i preko nemoćnog Dasaeva šalje loptu u mrežu - 2-0. Mihels se hvatao za glavu, niko ispred TV-a nije mogao da veruje šta se upravo dogodilo, lopta je išla bukvalno jedinom putanjom kojom je mogla da uđe u gol, a reakcija slavnog Dasaeva (a bio je to golman u tom momentu među tri na svetu) samo je ulepšala celu akciju. Sa 5 golova bio je najbolji strelac tog Evropskog prvenstva.

U Švedskoj 1992, Van Basten se nije naročito proslavio, odigrao je 4 meča bez pogotka, a tu je već u Holandskom timu počinjala smena generacija, igrač koji je preuzimao ključeve tima u svoje ruke bio je mladi as Ajaksa, Denis Bergkamp.

Šta reći o Van Bastenu onima koji ga nikad nisu gledali? Bio je visok, brz, snažan, veoma elegantan igrač (skoro kao Krojf), imao je snažan šut, dao je nebrojeno golova iz daljine, odličan skakač, takođe imao je odličnu tehniku za jednog centarfora, a bio je i širokog radijusa kretanja, mogao je da deluje i po krilu, mogao je i u špicu, pa...bio je što se kaže kompletan centarfor. Klupsku karijeru počeo je kao 16-godišnjak u Ajaxu, u kom je proveo 6 sezona 1981-87, i na 133 meča u ligi postigao čak 128 golova. Zatim je prešao u italijanski Milan gde je igrao sve do 1995. (u ligi 147 / 90), mada poslednje dve sezone praktično nije ni igrao zbog teške povrede članka, od koje nije uspeo da se oporavi ni posle nekoliko hirurških zahvata, tako da mu je karijera bila naglo skraćena. Za Holandiju je igrao 58 puta, postigao je 24 pogotka. Sa Ajaksom je tri puta osvojio prvenstvo i kup, jednom i stari Kup pobednika kupova, a sa Milanom je tri puta bio osvajač Serije A, po dva puta Kupa šampiona i Interkontinentalnog kupa. Sa Holandijom je bio šampion Evrope 1988. Četiri puta je bio najbolji strelac holandske lige, dva puta italijanske, u sezoni 1985/86 bio je Zlatna kopačka Evrope, čak tri puta je bio igrač godine u izboru Frans fudbala.

 

https://www.youtube.com/watch?v=V0ykKJzRxnc

Zinedine Zidane (Francuska) 1972. (15 mečeva / 5 golova)

 

 

Popularni Zizu pojavio se na svom prvom EP još u Engleskoj 1996, tada još kao igrač Bordoa, ali nije ostavio neki značajniji trag, igrao je na svih 5 mečeva, bez postignutog gola, a Francuska je bila zaustavljena u polufinalu. Već na sledećem EURO-u Zidan je bio najbolji igrač aktuelnog Svetskog šampiona, i došao je sa svojim timom da potvrdi dominaciju i u Evropi. Iako nije bio strelac, predvodio je svoj tim do pobeda protiv Danske (3-0) i Češke (2-1), da bi u poslednjem Francuska izgubila od Holandije (2-3) i tako završila na drugom mestu u grupi. U 1/4-finalu pobeđena je Španija (2-1) a Zidan je postigao i prvi gol, bio je i najbolji pojedinac na meču. U polufinalu Francuska je imala jako težak i neizvestan meč protiv Portugala, a rešio ga je upravo Zizu zlatnim golom sa bele tačke pred kraj produžetaka (2-1). Na kraju, u finalu, Francuska je pobedila i Italiju, iako je bila na rubu poraza, zlatnim golom Davida Trezegueta u 103'. Ujedinili su tako Galski petlovi duplu krunu, a Zidane je bio proglašen za igrača prvenstva. Na sledećem prvenstvu, u Portugalu 2004, Francuska je lako prošla kroz svoju grupu, pobeđena je Engleska (2-1) sa dva Zidanova gola u sudijskoj nadoknadi, pobeđena je i Švajcarska (3-1) i tu je bio strelac jednog gola, a jedini remi odigrali su sa Hrvatskom (2-2). U 1/4-finalu bili su prva žrtva neočekivanog šampiona, izgubili su od Grčke 0-1.

Ukupno je za Francusku igrao 108 puta i postigao 31 gol.

Klupsku karijeru Zidan je proveo u Kanu (1988-92, 61 meč/6 golova), Bordou (1992-96, 139/28), Juventusu (1996-2001, 151/24) i Real Madridu (2001-06, 155/37).
Sa Juventusom je dva puta bio šampion Italije, sa Realom samo jednom prvak Španije, ali sa Špancima ima i jedan trofej Lige Šampiona.

1998. je proglašen za najboljeg igrača Evrope (Zlatna lopta), a zatim 3 puta i za najboljeg svetskog igrača, u izboru FIFA. Bio je fudbaler godine u Seriji A 2001. Odlikovan je “Legijom Časti”.

2010. godine pojavio se i film o njemu, pod nazivom: “Zidane: A 21st Century Portrait”.

 

 

 

Xavi Hernandez (Španija) 1980. (11 mečeva / 1 gol)

 

 

 

Xavi je prvi put bio član španske reprezentacije na EURO 2004 u Portugalu, ali nije zabeležio nijedan nastup. Španija je loše prošla, ali već na sledećem prvenstvu došla je do nove titule šampiona, u Austriji i Švajcarskoj 2008. Do tada se Xavi ustalio u najboljih 11, i ne samo to, postao je i najvažniji igrač tima. Okosnicu ekipe činili su igrači Barselone, tih godina najboljeg tima u Evropi, a igrač koji je držao sve konce igre bio je upravo Xavi. Grupu su lagano prošli sa stopostotnim učinkom, a u 1/4-finalu su naišli na najtežu prepreku, Italijane. Prošli su tek posle penala, a u polufinalu nije bilo problema protiv Rusa, najprijatnijeg iznenađenja prvenstva - 3-0. Finale protiv Nemačke rešio je Fernando Torres, posle pasa koji mu je poslao upravo Xavi. Najbolji strelac prvenstva bio je David Villa, ali je nagrada za najboljeg igrača EURO-a otišla u ruke Xavija Hernandeza. Zasluženo.

(video)

Na sledećem prvenstvu, 2012 u Ukrajini i Poljskoj, Španija je odbranila titulu prvaka, ovog puta najbolji igrač bio je Andres Iniesta. No, Xavi je i ovog puta bio esencijalno važan za igru tada i aktuelnog Svetskog i Evropskog šampiona. Ponovo su se Španci prošetali prvenstvom, lagano pobedili Italiju u finalu sa visokih 4-0, i tako zaokružili period od 4 fantastične godine.

Xavi je proveo čak 17 godina u svojoj Barseloni (505 / 58). Počeo je kod Van Gaala, 1998. , a prvi plejmejker postao je vrlo brzo i postao zaštitno lice katalonskog giganta, mozak tima i kapiten. 2015. godine otišao je u Katar i tamo odigrao poslednje 4 sezone u karijeri. Za Španiju je odigrao 133 meča i postigao 13 golova. Između ostalog, 8 puta je bio šampion Španije sa Barselonom, 4 puta je osvojio Ligu šampiona i 2 puta Svetsko prvenstvo za klubove. Pored dva EURO-a, sa Španijom je bio i Šampion sveta u Južnoj Africi 2010. Bio je najbolji asistent lige dva puta, španski Igrač godine 2005. , a 2009. bio je španski Sportista godine.

 

 

Cristiano Ronaldo (Portugal) 1985. (21 meč / 9 golova)

 

 

 

Najbolji portugalski fudbaler svih vremena je, zajedno sa Platinijem, najbolji strelac u istoriji Evropskih prvenstava, s tim što je Ronaldo igrao na 4 prvenstva (Platini na jednom), i postigao je 9 golova na 21 meču (Platini 9 na 5 mečeva). Malo je toga kod ovog igrača nepoznato, jedan je od najboljih u istoriji ove igre, čovek sa zastrašujućim brojkama, možda atletski najspremniji igrač svih vremena, i strelac i paker, egoista, prznica, paćenik, strelac najlepših i najatraktivnijih golova, sve je to popularna Kristina. Na EURO je debitovao 2004 u rodnoj zemlji, ulazio je sa klupe, postigao je 2 pogotka, međutim Portugal je u finalu popio gorku pilulu od čete Otoa Rehagela i uskratio 19-godišnjem Portugalcu najsjajnije odličje već na startu repstativne karijere. 4 godine kasnije, u Austriji i Švajcarskoj, Španci su carevali kontinentom, a Portugal je ispao od Nemaca u 1/4-finalu, Ronaldo je postigao jedan gol na tri utakmice, nije to bilo njegovo prvenstvo. 2012 u Ukrajini i Poljskoj izgubili su u polufinalu od Španije, posle penala, Ronaldo je bio sasvim dobar, 3 gola na 5 mečeva, ali tek 2016, u Francuskoj, drugovi iz reprezentacije su pokazali da mogu da isprate velikog kapitena i konačno je Portugal otišao do samog kraja i uzeo svoj jedini veliki trofej, može se reći u poslednji čas, bar što se tiče karijere ovog vrsnog napadača. Iako se Portugal dosta mučio, odigrao čak 6 remija u regularnom toku, Kristina je bila na visini zadatka, postigao je 3 sjajna pogotka i uopšte bio je pravi vođa ekipe, i čini se prvi put u karijeri suzbio sopstveni ego, bar koliko je to moguće za njega, podredio se ekipi, i ovi su mu to vratili u velikom finalu, protiv Francuske, koje je morao da odgleda sa klupe posle povrede u ranoj fazi meča. Bila je to portugalska osveta za poraze od Francuza u polufinalima EP 1984 i 2000.

Šta reći o njemu, brz ko munja, jak ko bik, šut kao iz topa, dribling, tehnika, skok, atraktivni potezi, sve za ocenu 10. POčeo je karijeru u Sportingu iz Lisabona, i već posle prve sezone usledio je transfer u veliki Mančester Junajted. Tamo je odigrao 6 sezona kod Fergusona (u ligi, kao krilo, 196/84) i osvojio sve što se osvojiti moglo. Prelazi zatim u Real Madrid (u ligi 292/311), gde ostaje čak 9 sezona, da bi na kraju otišao u Juventus 2018 (53/42 u ligi). Za Portugal je igrao 164 puta, postigao 99 golova. Bio je tri puta šampion Engleske, dva puta osvajač La Lige i jednom Serije A. Pet puta je osvojio Ligu šampiona, jednom sa Junajtedom, 4 puta sa Realom. 4 puta je bio pobednik Svetskog prvenstva za klubove, jednom sa Mančesterom, tri puta sa Madriđanima. Čak 4 putaje bio Zlatna kopačka Evrope, 5 puta najbolji igrač Sveta u izboru FIFA i Ballon D'Or. I još mnogo, mnogo toga....

 

 

 

[Meazza]

Lepo, ali zasto je izostavljen Jasin?

[MocaVukotic]

Pa ne znam, i ovih 8 mi bilo mnogo. Ali moze, eto ako hoces mozes ti, ionako malo znam o njemu. 

[Zico]

Guntera Netzera takodje treba spomenuti,mozda i glavni igrac u osvajanju eura 1972. godine, dve godine kasnije ga je zamenio Overath, valjda se smatralo da ne mogu zajedno da igraju dva takva igraca. Nesto slicno je bilo i u slucaju Mazzola-Rivera. Ima na jutjubu dobar mec izmedju Engleske i Njemacke. Ovo je prakticno prva cetvrtfinalna utakmica.

Spoiler

 

 

[MocaVukotic]

Slazem se, no ipak je muller sa 4 gola obelezio taj EURO. Inace, overath je igrao pre netzera, recimo na mundijalu 1970 nije ga ni bilo u ekipi (netzera), dok je overath bio u timu jos 1966. Netzer je bio u miljanovom realu, cica je pricao o njemu sve najbolje, a doveden je kao odgovor reala na barsino dovodjenje krojfa. 

[Meazza]

Netzer nije igrao zbog Bekenbauera 1974, koji je de fakto bio trener i sve se pitao pocev od poraza protiv Istocne Nemcke.