Jump to content
IGNORED

Čačak i Užice


Apollo Creed

Užice ili Čačak  

37 members have voted

You do not have permission to vote in this poll, or see the poll results. Please sign in or register to vote in this poll.

Recommended Posts

Posted
2 hours ago, Marathonman said:

@francuski sobar Sevojničanke su poznate kao brze na okidaču, tako da kruži fazon kako je neka skorijih godina otišla na Zakintos i tamo susrela nekog Brita, te se osamili u hotelskoj sobi u prionuli na bludne radnje. U jednom momentu, on je raspomamljeno upita: "May I jizz on your boobs, babe?". Dobio je adekvatan odgovor:

  Reveal hidden contents

"Dela!"       :happy:

@Bujodrag Taj kontekst: "Moš slobodno ume, pop'la sam prašak..." više naginje na ivanjički ili ariljski senzibilitet. Ovdašnje prete kako će te njeni nabaciti na cirkular ako podglavi.

@noskich Ovaj prvi dokumentarac što si priložio je totalni fail. Otprilike poslednja osoba sa iole realnom životnom vizurom nešto pojašnjava. Omašenik opšte klase. Kao da Džoni Racković bude narator o Beogradu.      :unsure:

 

Moguće je da je to ispričao Pera Joe, on je iz tih krajeva. Užasan lik za imati ga u bendu, samo gleda kako će sebe izgurati u prvi plan pa čak i na štetu ostalih u bendu. No, vrlo je zabavan u društvu. Zna gomilu viceva i anegdota a ume i da imitira lokalne naglaske i manje korišćene reči. Kad smo s Decom loših muzičara išli u Rašku, zabavljao nas je tokom skoro cele vožnje i svi smo plakali od smeha. Voli da je u centru pažnje i uspeva mu.

  • Replies 207
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

  • noskich

    20

  • Marathonman

    20

  • Bujodrag

    20

  • SDSG

    16

Posted (edited)
9 hours ago, Marathonman said:

Taj kontekst: "Moš slobodno ume, pop'la sam prašak..." više naginje na ivanjički ili ariljski senzibilitet.

(....)

 

Ja sam navodno poreklom iz tih ivanjičkih krajeva. Ima tamo i Bujoško brdo. Navodno se čukundeda rodio ili kao jako mali s roditeljima došao u veeeeliki Beograd. Ne znam kako se zvao, verovatno to ima negde u dedinim sveskama koje niko više ne ume da rastumači. 

Pradeda Marko je bio sitni beogradski trgovac. Glavno imanje mu je, mislim,  bilo u onome što je sada Višnjica a imao je radnju i stan u Cvijićevoj. Sve to su mu oduzeli posle rata i dali nešto kao trafiku u 29. novembra. Deda je bio junačni partizan pa se valjda nije mnogo bunio. Ja pradedu ne pamtim jer je umro početkom šezdesetih. Ništa od vlasničkih dokumenata nije sačuvano pa je ovo samo ćaletova i dedina rekla-kazala.

 

Ali, imam fotku  iz 1932. kad su porodično išli da se slikaju. Pradeda sedi u stolici u verovatno najboljem odelu a oko  njega stoje tri sina. Najmladji, moj deda, ima dečije odelo, kao neki sakojčić i kratke somotske pantalonice do kolena. 

 

I jedna od omiljenih dedinih fora, osim da mi tokom ručka kaže "Jedi vruć dok je kupus" i tako skroz zbuni jer nije bilo kupusa na stolu, čak ni vrućeg, je bila da me pita: Koliko ima otprilike do Ivanjice? Pa se ja kao šokiram kad mi kaže: Ima deset  kilometara :D :heart: Tad sam već znao foru :kecman:

 

 

 

 

Edited by Bujodrag
Posted

Bujodragu, jase makno odavlen. Etet ovig teletualaca. 

Posted

Nemoj sada ideš, napiši nam nešto o pozorišnom festivalu, ili o muzeju? Poslednji put kada sam planirao da ga obiđem, bio je zatvoren - ponedeljak, a meni je na odmoru svaki dan bio isti.

Šta je sa fudbalom u Užicu?

Zbog čega se Veliki park zove tako? Meni ne izgleda toliko veliki, ili se i čitavo brdo iznad računa u park?

Posted (edited)

Negde sam nasla popis stanovnistva iz 15-16. veka za uzicki kraj, to je neverovatno koliki je bio grad i od toga cca 80% stanovnistva (ovo je stvarno licna procena) bilo je tursko i to mnogobrojne porodice. Prekjuce sam ponovo prosla pored kamenog nevelikog spomenika na Vujicevini, mesto izleta u nizim razredima osnovne, na kome pise: Sa ovog mesta 1805. godine topovi srpske vojske gadjali su turski grad i tvrdjavu. Posle mislim, u nekim delovima Srbije ziveli lepo pod Turcima i 100 godina kasnije. Mnogo volim taj spomenik.

Edited by halloween
Posted (edited)

A ja sam imao prilike da listam kopije i izvode iz crkvenih knjiga iz tog vremena. Piše kad se ko rodio, kako se zvao i kad/kako je umro. A glavni uzroci smrti zapisani u tim knjigama bili su grudobolja (srdobolja) i odnele ga veštice.

 

A imam negde, probaću da nadjem, umrlicu moje prababe na kojoj piše da je umrla na dvanaestom porodjaju! :ohmy:

 

Mis'im, Beograd jebote, ti šabani nisu znali za kontracepciju a Durex bio skup valjda zbog komplikacija posle Velikog rata.

 

 

 

 

Edited by Bujodrag
Posted
21 minutes ago, halloween said:

Negde sam nasla popis stanovnistva iz 15-16. veka za uzicki kraj, to je neverovatno koliki je bio grad i od toga cca 80% stanovnistva (ovo je stvarno licna procena) bilo je tursko i to mnogobrojne porodice. Prekjuce sam ponovo prosla pored kamenog nevelikog spomenika na Vujicevini, mesto izleta u nizim razredima osnovne, na kome pise: Sa ovog mesta 1805. godine topovi srpske vojske gadjali su turski grad i tvrdjavu. Posle mislim, u nekim delovima Srbije ziveli lepo pod Turcima i 100 godina kasnije. Mnogo volim taj spomenik.

 

Gledam sada mapu i ne nalazim ovo mesto: to je sada već deo grada izgleda?

Posted

Vujica brdo, Vujicevina, deo grada iznad muzeja. Dolazi se najlakse kad se krene na Dovarje pa na raskrsnici kod spomenika (gde su Nemci spalili tela Vukole Dabica i Dusana Jerkovica posle Bitke na Kadinjaci), Karadjordjevom ulicom pa onda u Dobrosava Ruzica. Tu je spomenik sa desne strane.

Posted (edited)

Kao Vujića brdo nalazim.

Brat je bio u kasarni Krčagovo, lomatao sam se do tamo u jesen '92. Hladan vikend. Snega je negde-negde već bilo u senovitim delovima Ovčarsko-Kablarske klisure. Na železničkom mostu iznad puta, kod Ovčar Banje stražari naouružan vojnik. Jedno veče sam gledao Robina Huda sa Kostnerom - najgori Robin Hud ikada! Sala je bila prepuna dece i roditelja. Deca su sve vreme navijala.  Sutradan smo visili na poker automatima i ekstra nam je išlo. Na jednom, pa na drugom mestu smo ispraznili par mašina i brat i ja. Častili smo posle ručkom njegovo vojničko društvo, pa se razišli- ja na autobus, a on nazad na automate. Kasnije je pričao da ga sreća na kocki i dalje pratila i da nije znao šta će sa svim parama koje je pokupio te večeri. Neki dan nakon toga poslali su ga na Petrovu goru. Na sreću, čitav se vratio.

Edited by Ras
Posted

Pa dakle tema  :wub: ja sam raspolućena  ali Čačak uvek.  Raspolućenost dolazi stoga  što sam se rodila u selu kraj  Užica i to je bio prvi grad koji sam ikad videla , ali samo dok smo putovali ka Čačku ;) I onda sam tamo provela neke lepe godine potpuno i sad zaljubljena u to što je Čačak ravan- roditi se na brdu i vazda iči ko čili vili naviše i naniže nije moja omiljena aktivnost. Ali bicikl po ravnom jeste.  Čačak je grad gde sam  naučila baš sve najvažnije lekcije u životu i nas 15  smo otuda došli na etf iz jedne generacije pa kad je krenula prozivka u amfiteatru da svako kaže koju je srednju završio bili smo podjednaki sa matematičkom iz Bga :D  Užice smo pobedili tada sa 15 prema 3 :cool:Posle smo potpuno  zarazili čačačnizmom i ostale uključujući i one iz kruga dvojke :happy:

Ja sam potpuno zaljubljena u inače skroz neuglednu železničku stanicu u Čačku al to je zato što sam tamo ko Pinki videla Tita i što je pored Želovo a ko zna šta  je Želovo zna i šta to nama otuda znači. 

Onda su se moji roditelji kad ni ja više nisam živela u Čačku preselili zbog posla u Užice i odbolovali tu seobu potpuno, keva je nekoliko godina jednom mesečno išla na pijacu u Čačak :D. Navikla sam se da ih tamo posećujem provela sam puno vremena u gradu  dok mi je stari bolovao ali  se nisam navikla na grad i brda koja dišu za vrat i jako mi je žao što moji starci nisu ostali u Čačku jer bih tada vrlo spokojno, brdo iznad grada na kome se nalazi groblje odabrala za poslednje boravište i sebi i njima.  Najbolji pogled  na svetu i za one ispod zemlje i za one iznad :D

 

Posted

:)

o da, lep pogled i sa tog brda i uopste sa te strane na grad

Posted

e da, ja volim da odem u cacak, a jos vise u kraljevo, to su lepi gradovi :)

 

i koliko god bi ljudi trebalo da budu najvredniji, meni je u ovo bolesno doba nekako najstrasnije sta su nam uradili od gradova i prirode. oduzimanje temelja i ravnoteze.

Posted (edited)
3 hours ago, Ras said:

Nemoj sada ideš, napiši nam nešto o pozorišnom festivalu, ili o muzeju? Poslednji put kada sam planirao da ga obiđem, bio je zatvoren - ponedeljak, a meni je na odmoru svaki dan bio isti.

Šta je sa fudbalom u Užicu?

Zbog čega se Veliki park zove tako? Meni ne izgleda toliko veliki, ili se i čitavo brdo iznad računa u park?

Od kako znam za sebe nisam imao poriv niti potrebu da se bilo kome dopadnem, ali zaista ne želim da ulazim u klinč sa osobama koje imaju svoje carstvo iluzija jer ne postoji dangubnija aktivnost od ubeđivanja ljudskog bića u suprotno od onog što želi da veruje. U Užicu egzistira (srećom nevelika i uticajem minorna) populacija uveliko odrtavelih samoreklamera koji su ekstremno osetljivi na različitost u poimanju bilo čega. 

Pozorišni festival je evoluirao u sopstvenu karikaturu, jer opstaje isključivo da bi se opravdalo postojanje samog lokalnog pozorišta kao ustanove. Možda je i bolje da ne ulazim u detalje, mnogi će se raspizdeti. Muzej je sasvim druga priča, jer se decenijama unazad bazirao na vrlo stručnim kadrovima i profesionalnom pristupu. Zbirke i eksponati su izuzetni, ima i rariteta u svetskim razmerama, jedino nedostaje propratne pisane građe.

Fudbal se svodi na nivo radničkih sportskih igara, klub je ovih dana ispao u niži rang, pa na utakmice dolazi ko im je rod i ko im je lud. Skrkane su ogromne pare u renoviranje stadiona i kupovinu reflektora, sve na časnu pionirsku reč i taljenje izvesne gromade koja o sebi govori u trećem licu jednine.

U striktnom centru grada se nalazi Mali park, pa je onaj iznad sportske hale nazvan Veliki. Brdo iznad je Zabučje, Veliki park samo u podnožju. 

Edited by Marathonman
Ublažavanje
Posted
8 minutes ago, Aleksija said:

e da, ja volim da odem u cacak, a jos vise u kraljevo, to su lepi gradovi :)

 

i koliko god bi ljudi trebalo da budu najvredniji, meni je u ovo bolesno doba nekako najstrasnije sta su nam uradili od gradova i prirode. oduzimanje temelja i ravnoteze.

plus1 za gradove i prirodu. Ti si čini mi se pitala jel sad sve nekako prljavije nego devedesetih i to je moj utisak. udavićemo se u djubretu . Ponegde je prljavije jer izgleda ko da se od tih godina ništa nije ni čistilo, samo se dodaje i dodaje. plus od kad je štampanje jeftino i svima dostupno nema tog parčeta stuba ograde i stakla gd eneko neće zalepiti šta mu je već oglas il reklama , posle nekog vremena to s eiscepa i visi , potpuno smo ruglo na svakoj autobuskoj stanici  svakom stubu ... 

Posted

A ja sam išao na sahranu babine sestre u Priboj. Ona je tamo bila voljena i poštovana jer je bila učiteljica i jako puno ljudi je došlo na sahranu. Ali svideo mi se Priboj. Trećinu horizonta zauzima planina! Meni se to svidelo. Mada, videlo se da grad propada. Čak i novoizgradjene zgrade su izgledale nekako jadno.

 

Ali, imali su super običaj na sahrani. Bili su neki stolovi i improvizovane sedeljke i puno hrane i svi su seli i junački krkali. Mis'im, na sahrani je bilo nekoliko stotina ljudi, barem trećina je razložno ostala i na klopi. Pričao mi je posle stric da su svi vrlo bliski i svi se poznaju.

 

Lepo iskustvo. Gotivio sam tu baba tetku (je l' se tako to zove) i drago mi je što sam je primereno ispratio.

Moja baba se zvala Nadežda a ona Nedeljka. Dakle, Nada i Neca. Obe su završile za učiteljice ali moja baba nije radila nego pravila najbolji butertajg i sitne kolače. Baba Neca je učila decu a Baba Nada se brinula o stomacima  :) 

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...