Vojna istorija (i teorija :isuse: )

[Radoye]

Da, samo sto je Singapur od kopna odvojen sa vodom sirine nekih 1,5 km (otprilike sirina Dunava na granici izmedju Srbije i Hrvatske). Znaci prakticno operacija forsiranja reke a ne pomorski desant.

 

 

[namenski]

6 hours ago, Luther said:

 

 

Svi uspešni i značajni pomorski desanti u ww2 su izvršeni samo ako je napadač imao apsolutnu pomorsku i vazdušnu nadmoć u rejonu iskrcavanja. I ta nadmoć mora biti trajna. Drukčije ne može. Nemci 1940 nisu imali u Kanalu ni jedno ni drugo. Stoga su pokušali da u "Bitci za Britaniju" unište RAF pa da preko vašdušne nadmoći steknu i pomorsku uništavajući iz vazduha britansku flotu pošto njihove pomorske snage za to nisu bile sposobne.

 

 

Ima jedan izuzetak koji potvrdjuje pravilo, a i teorijski^tm je interesantan: nemacki vazdusno-pomorski desant na Krit maja 1941. u uslovima nemacke nadmoci u vazduhu, a britanske na moru.

Zavrsio se pobedom Nemaca, po cenu teskih gubitaka na obe strane i obe strane, narocito britansku konacno ubedio da bez premoci u vazduhu niti ima uspesnog iskrcavanja na neprijateljsku obalu, niti bezanja sa nje ako stvari krenu kako ne treba.

Nemce je oducio od masovne upotrebe padobranaca, ali im je i pokazao kako se najebe kada pokusas da neprikladnim sredstvima pothranis desant pomorskim putem u vodama kojima vlada neprijatelj: bilo je par pokusaja da se prirucnim sredstvima, trabakulama i ribaricama rekviriranim na grckom kopnu dovezu pojacanja do Krita, ali je bilo i pokolja kada su takvi invazioni konvoji bivali presretani od strane britanskih povrsinskih snaga dok su Britanci utvrdili gradivo sto se tice potrebe da se iskrcavanje obezbedi i sa mora i iz vazduha.

I ako gubitnici, Britanci su na Kritu, tacnije bezeci sa Krita, dokazali vrednosti na kojima pociva pazljivo negovana i za njih zivotno vazna uloga mornarice kao snage koja ih je sacuvala kroz noviju istoriju: 'brod se gradi godinu dana, tradicija 300 godina' i njihov najveci pomorac posle Nelsona..., otprilike duh koji recimo Nemci kao kontinentalci i pored sve nesporne sposobnosti i hrabrosti nikada nisu uspeli da shvate i u praksi dosegnu.

Opet, s druge strane, imalo bi smisla osvrnuti se na Galipolje u WW1 kao primer nedosledno i neodlucno vodjene kampanje sa sve uspesnim iskrcavanjem, ali i mrljavljenjem oko odlucnog sprovodjenja jedne zamisli.

[namenski]

Hajde mi da pokusamo da topik privedemo nameni pa da idemo da se bavimo pametnijim stvarima, dakle oslanjajuci se naravno ne na takozvana vojnonaucna  dela, nego na sustinu.

Dakle, pod #1: razgovor izmedju Pjera Bezuhova i kneza Andreje Bolkonskog tokom partije saha u kojoj je Pjer rat i ratovanje uporedio sa partijom saha.

Quote

...jeste, kako da nije, samo s tom malom razlikom sto u sahu mozes da o svakom potezu razmisljas koliko ti je volja, niko ti ne ogranicava vreme, sto je lovac uvek jaci od pesaka, a dva pesaka uvek jaca od jednog, dok je u ratu ponekad bataljon jaci od divizije, a ponekad slabiji od cete. Taj odnos, ta relativna snaga nikada nece biti poznata nikome...

Ovo je manje-vise sustina ljudske delatnosti na uzajamnom satiranju poznatoj kao rat, od prapocetaka do danasnjih dana pa sve dok ljudi budu ubijali ljude.

Jer, kao sto je poznato, ljude ne ubija oruzje, gvozdjurija: ljudi ubijaju ljude.

Dodataka je, parafraziracu coveka po imenu Helmuth Karl Bernhard Graf von Moltke koji se inace razumeo u pomenutu rabotu: ni jedan ratni plan ne prezivi prvi ispaljeni metak...

 

Sve ostalo pise u Svejku.

[Luther]

9 hours ago, Glass Joe said:

Singapur nije samo grad-država, batice, nego i ostrvo

 

Pored ovoga što kaže Radoye: "Da, samo sto je Singapur od kopna odvojen sa vodom sirine nekih 1,5 km (otprilike sirina Dunava na granici izmedju Srbije i Hrvatske). Znaci prakticno operacija forsiranja reke a ne pomorski desant." obrati pažnju i na sledeće:

 

 -10.12.1941. potopljeni su   HMS Prince of Wales i HMS Repulse pa je stoga: "Singapore had essentially been reduced to a land base after both capital ships were lost, being turned into a land fortress, something it had never been intended to be, rather than a base from which to project naval power. The Eastern Fleet would spend the remainder of the invasion withdrawing their vessels to Ceylon and the Dutch East Indies" što u prevodu znači da je Singapur za odbranu imao ukupno i pojedinačno 0 brodova.

 

- "A squadron of Hurricane fighters took to the skies on 9 February, but was then withdrawn to the Netherlands East Indies and after that no Allied aircraft were seen again over Singapore;[88] the Japanese had achieved complete air supremacy" što u prevodu znači da su britanci za vreme glavne bitke za Singapur imali na raspolaganju ukupno i pojedinačno 0 aviona.

[Luther]

3 hours ago, namenski said:

Ima jedan izuzetak koji potvrdjuje pravilo, a i teorijski^tm je interesantan: nemacki vazdusno-pomorski desant na Krit maja 1941. u uslovima nemacke nadmoci u vazduhu, a britanske na moru.

.....

 

Sve tačno, dodao bi da su svojim glupostima britanci doveli sebe do poraza koji nije morao da se dogodi. 

 

Neću više da ti kvarim topik, mada moram da primetim da Pjer slabo razume šah a i uglavnom više ne možeš da razmišljaš koliko ti volja, vreme se ograničava.

[namenski]

1 hour ago, Luther said:

Sve tačno, dodao bi da su svojim glupostima britanci doveli sebe do poraza koji nije morao da se dogodi. 

Ni jedan poraz nije morao da se dogodi, ali eto, desava se...  

 

1 hour ago, Luther said:

Neću više da ti kvarim topik

Kakvo kvarenje, osvezenje da se pojavi neko sa kojim moze da se razgovara na osnovu minimalnog konsenzusa oko toga da je 2 + 2 = 4, narocito u oblasti koja je - cak i vise od sporta  - podlozna ekspertovanju^tm bez pokrica.

O banovanima nemam obicaj da se izjasnjavam na bilo koji nacin, ovaj Staklenac se trudi, ali ne dovoljno, sve u svemu zaista steta topika.

Materija^tm je takva da dozvoljava, poziva na pokusaj(e) trazenja odgovora na desavanja vezana za vestinu uzajamnog ljudskog bivenja, na podsecanje na neke postulate koji u toj oblasti vaze od prapocetaka do danas, a vazice - svim dronovima uprkos - i sutra.

Na bezgranicnu ljudsku, covekovu sposobnost i inventivnost u toj oblasti, kreativnost kojoj umetnost, cak ni ona najveca tesko moze da se priblizi...

Jebiga, takva smo sorta valjda, a i ako nam neko dirne u interes...

 

2 hours ago, Luther said:

mada moram da primetim da Pjer slabo razume šah a i uglavnom više ne možeš da razmišljaš koliko ti volja, vreme se ograničava.

 

OK, ali barem kada iscuri vreme izvuces zivu glavu, na stranu sto razgovor koji sam naveo vode dva zaludna kolenovica...

[Glass Joe]

OK u pravu si

[namenski]

 

Izdata u Jugoslaviji 1952. godine i danas nezaobilazna za svakoga ko bi da se iole udubi u problematiku.

Zbirka clanaka, eseja, vise autora na razlicite teme iz ove oblasti.

Izdanje Vojnoizdavacki zavod ili kako se to vec tada zvalo, sa odlicnim strucnim prevodom.

 

Upravo cuh da postoji i dopunjeno, modernizovano izdanje:

25 minutes ago, Luther said:

Ima i novo izdanje iz 1986 "Makers of Modern Strategy from Machiavelli to the Nuclear Age" sa ponešto izmenjenim i dodatim poglavljima pre svega post ww2 period. Može se "nabaviti" u pdf obliku.

 

[namenski]

 

I ako, strogo uzev, ne spada u temu topika, vec pre na neku gvozdjurija temu, ali em ozbiljan izdavac, em poprilican i poprilicno korektan napor da se razjasne nazovi nedoumice oko verovatno najprecenjenije ratne ladje 20. vela, em takoreci 1 forenzicka analiza...

Sa poprilicno interesantnih inzenjerskih detalja: autori su iskopali nekadasnjeg artiljerca sa Tirpitz-a, broda blizanca, poprilicno originalne dokumentacije, kako tehnicke tako i takticke, iskopali zapisnike sa saslusanja ono nekoliko prezivelih.

Dodali i svedocenja Britanaca sa Prince of Wales i ostalih..

Na sve to dodali i rezisera Titanika i njegov uglavnom foto doprinos...

Sve u svemu, vredno citanja po vise osnova, na stranu pomalo revizionistickog provlacenja pitanja 'ko je, zapravo, potopio Bismarck-a, Britanci ili Nemci...'

Ili skidanja raznih nebuloza vezivanih za ovu ladju, poput nevidjenog oklopa, jos nevidjenijih konstruktorskih resenja i ostalih cuda tehnike...

 

I zaobilazenje odgovora poznatog jos od maja daleke 1941. godine, a bogami i pre: nije uopste bilo u pitanju hoce li biti ulovljen i potopljen, pitanje je samo koliko brzo ce ga to zadesiti posto se usudi da pomoli nos...'

Na stranu britansko insistiranje na njegovoj mocnosti jer da nije bio toliko mocan, prica o njegovom potapanju ne bi nosila toliko poena.

Propagandnih.

Edited August 31, 2020 by namenski

[Radoye]

2 hours ago, namenski said:

Na stranu britansko insistiranje na njegovoj mocnosti jer da nije bio toliko mocan, prica o njegovom potapanju ne bi nosila toliko poena.

Propagandnih.

 

Mislim da je to vise  zbog potapanja 1 ponosa™ britanske mornarice prakticno iz prve ispaljene salve. Jerbo ne moz' nas ponos da qrcu ne valja nego mora da je protivnik bio bas mnogo zajebaT.

[namenski]

28 minutes ago, Radoye said:

 

Mislim da je to vise  zbog potapanja 1 ponosa™ britanske mornarice prakticno iz prve ispaljene salve. Jerbo ne moz' nas ponos da qrcu ne valja nego mora da je protivnik bio bas mnogo zajebaT.

I do toga je, naravno, ali mislim da je i poprilicno sire: Hood nije bio planiran^tm - sto ne znaci da nisi u pravu glede naglasavanja revansa za njega - on se, naprosto dogodio: sam izlazak Bismarck-a na Okean bio je pretnja, iz ondasnje perspektive gledano sigurno uzasna.

Ali se, pre svega, pokazala nadmoc jedne vekovne pomorske tradicije i profesionalne sigurnosti nad pomorskim скоројевићима.

Sigurnosti da ce, kao sto rekoh, Bismarck biti sigurno ulovljen i da je to samo pitanje vremena, s jedne strane, i prakticno beznadeznog i nepotrebnog angazovanja jedne ladje prve klase na poslu za koji nije bila namenjena.

 

Inace, Britanci, a bice da se Winston, stara lisica, oko toga posebno zauzimao, neguju taj pristup, ja ga zovem Romel sindrom: nas protivnik mora da je bio u svakom pogledu najkvalitetniji jer za Britaniju i najbolje nije dovoljno dobro...  

[namenski]

 

HMS Pickle

Ima ga jedva 20-ak metara, nekih oko 35 ljudi, na fotografiji je jedna od taze replika, ali - sve u svemu - ovaj brod je u neku ruku jedan od najznacajnijih brodova britanske mornarice.

On je, naime, bio nosilac njenog velicanstva Informacije.

I to ne bilo kakve: nosio je Informaciju o pobedi kod Trafalgara, bijenju za koje malo ko spori da je jedna od bitaka koje su izmenile sliku sveta, cak i onakvog kakvog danas znamo.

Informacije koja se danas prenosi na razne nacine, od telefona do najsofisticiranijih sredstava veze izmedju vlada i njima pripadajucih vojski i ostalih agencija, Informacije od koje zavisi donosenje odluka, Informacije koja danas, obogacena ili opterecena - kako ko vise voli - Internetom, Twitter-ima i ostalim cudima.

I koju kolicinski, kvantitativno niko vise ne moze da uzme zdravo za gotovo, osloni se bez ostatka na nju, odluci...

Putovanje Pickle-a, sa sve komandantom po imenu John Richard Lapenotiere zapocelo je 27. oktobra 1805. godine.

Sama bitka se odigrala 21. oktobra.

I trajala nepunih 6 sati.

Lapenotiere stize u London oko podne, 6. novembra 1805. godine i urucuje pismo Informaciju svetskog znacaja sekretaru Admiraliteta.

Informacija je, dakle, putovala - ako sam dobro izracunao - nekih 16 dana.

Quote

To William Marsden Esq., Admiralty, London
Euryalus, off Cape Trafalgar, Oct. 22.
Sir,
The ever to be lamented death of Vice Admiral Lord Viscount Nelson, who, in the late conflict with the enemy, fell in the hour of victory, leaves to me the duty of informing my Lord Commissioners of the Admiralty, that on the 19th inst. it was communicated to the Commander in Chief from the ships watching the motions of the enemy in Cadiz, that the combined fleet had put to sea; as they sailed with light winds westerly, his Lordship concluded their destination was the Mediterranean, and immediately made all sail for the Streights' entrance, with the British squadron, consisting of twenty-seven ships, three of them sixty-fours, where his Lordship was informed by Captain Blackwood (whose vigilance in watching, and giving notice of the enemy's movements, has been highly meritorious) that they had not yet passed the Streights....

 

Ostatak price je, pa onako, mozda nekome interesantan.

Spoiler

 

Dakle, 21. oktobar 1805, bitka je zavrsena, dobijena, posle pet i po sati.
Nelson je mrtav sto nimalo ne utice na posao koji moraju da obave ljudi koji su dosli na njegovo mesto; radi se naime o velikoj mornarici, sistemu sto bi se danas reklo.
Nelsonovi naslednici imaju tezak posao: moraju da otklanjaju stetu na spostvenim brodovima, moraju da prime predaju Francuza i Spanaca, da odvoje ljude koji ce da se pobrinu o zarobljenim brodovima i moraju – svega par sati posle bitke da docekaju nevreme i to poprilicno.
Tog dana, oko 13.30, posle dobro nanisanjenog pogotka nekog francuskog, neki kazu i specijalno nabavljenog jednog od tirolskih strelaca okacenog na neki od jarbola Redoutable-a, komandu preuzima vice admiral Cuthbert Collingwood, i on ce imati da resava sve sto se resiti mora i kako se prilici pomorskom oficiru od zanata.
Resava probleme tako da ga i danas kritikuju; kritikovali su ga i savremenici ponajvise zato sto, smatraju, nije pravovremeno pokusao da zakloni svoje i zarobljeno brodovlje.
Collingwood ima u svakom slucaju posla preko glave, toliko da tek 27. oktobra zaduzuje kapetana po imenu Henry Blackwood, inace zapovedniku Euryalus-a da napise izvestaj nadleznima.
Da Kolingvudu nije bilo do kriticara pokazuje i to da se nalazio na Euryalis-u, fregati, buduci da je njegov Royal Sovereign ostao bez jarbola.
Izvestaja o velikoj, odlucujucoj pobedi nad Napoleonom.
Izvestaja se poverava porucniku po imenu John Richard Lapenotiere zapovedniku skunera Pickle sa naredjenjem da najbrze sto moze jedri u Englesku.
Sa izvestajem na ruke Williama Marsdena, sekretara Admiraliteta najcuvenije ratne mornarice od kako je sveta i veka.
Jos 2 dana kasnije jedan kuter, HMS Entreprenante, najmanji brod Nelsonove flote, ponece jos jednu kopiju u Lisabon, tamosnjoj britanskoj ambasadi, opet sa zadatkom da se izvestaj nekako dobaci do Londona.
Kolingvuda su, izmedju ostalog, kritikovali sto angazujuci tolike brodove nije pruzio priliku svojim oficirima da napisu pisma i kucama jave da su zivi i zdravi.
A Pickle, kurirski brod, je mali brod koji nije ni zamisljen da se velikima mota oko nogu i smeta im tokom bitke.
Njegov posao je bas veza, komunikacija.
Prenos informacija.
Izgradjen je samo koju godinu pre Trafalgara, 1799, i to tamo gde se radjaju i jos dugo ce se radjati najbrzi jedrenjaci sveta: na istocnoj obali Amerike, Chesapeake Bay, u vremena kada je Amerikancima trebala brzina i samo brzina.

Da trguju ali i da budu itekako subverzivni prema gospodarici mora i okeana iz cijeg su se zagrljaja oteli pre nepune dve decenije. Pazario ga 1800. godine je jedan britanski admiral, glavnokomandujuci Jamajke, u venecuelanskoj luci Curacao i to za nekih 2,500 funti.
Ondasnjih.
Tako je originalni Sting – rodjeno americko ime – postao HMS Pickle.
Sa svojih 125 tona istisnine, bio je zamalo najmanji brod kod Trafalgara.
Dug oko 23 metra, ako se racuna duzina glavne palube, dakle otprilike duzina izmedju okomica, sa gazom od neka 3.5 metra, naoruzan sa 10 topova, Pickle je sa svojom posadom od 35 oficira i mornara bio slika i prilika sastava Nelsonove mornarice.
Vecinu cine ljudi iz Devona i Kornvola; najmanje cetvrtina su Irci.
I – Pickle se istakao tokom bitke: popodne, oko 17 sati, eksplodiralo je skladiste baruta na francuskom Achille-u i ostace zabelezeno da je posada Pickle-a spasla i zbrinula izvesnu madamme Jeanne Caunant, suprugu nekog francuskog podoficira inace, kazu, zaduzenog bas za rukovanje barutom.
Zapovednik Pickle-a, porucnik John Lapenotiere, u vreme Trafalgara ima 35 godina. I on je rodom negde iz Devona gde su se skrasili izbegli franuski Hugenoti. Na more je otisao, kako se rodjenom Devoncu i prilici, sa 10 godina, da nastavi stopama oca, takodje pomorskog oficira.
Naredjenja koja je Lapenotiere dobio su jasna: najbrze sto moze ka Engleskoj, izbegavajuci pri tom susret i pogotovo sukob sa bilo kojim francuskim brodom koji uz put eventualno sretne.
Kako stoje stvari tih dana u britanskoj mornarici pokazuje i kritika upucena Kolingvudu zato sto ulogu kraljevskog glasnika nije poverio nekom oficiru viseg cina, barem kapetanskog.
Ali, pokazuje i nesto drugo: da se Kolingvud ponasa bas onako kako treba da se ponasa glavni i odgovorni jedne velike mornarice – da su svi oficiri isti i da im se svakom ponaosob moze da poveri bilo kakav zadatak.
27. oktobra, oko podne, Pickle dize sidro i jedri na severozapad.
Dva dana kasnije i devet milja od rta Sen Vinsent, Pickle srece HMS Nautilus koga, onako usputno, obavestava o pobedi i Nelsonovoj pogibiji, 3 novembra srece susrece HMS Superb ciji je zapovednik Richard Keats, jedan od Nelsonovih omiljenih oficira i covek kome je Nelson u svojoj basti u Mertonu, poveravao svoje zamisli glede pomorstva uopste i Francuza posebno.
Lapenotiere namerava da se dokopa Plimuta, Portsmauta ili – ako ga posluzi sreca – cak i usca Temze: posle 8 dana na moru, suocen sa nepovoljnim vetrom, odlucuje se za Falmouth na ciji kej ga je iskrcao brodski camac: zapisano je i tacno vreme – 09.45, 4. novembra 1805. godine.
Da bi informacija putovala dalje potrebni su konji: porucniku kraljevske mornarice potrebno je sat vremena da najmi 4 konja.
To da ce da drzi jezik za zubima, to se podrazumeva - vest nije samo vojno pomorska; berza je ta koja ce da kaze svoje i nema sumnje da bi se tog trenutka naslo poprilicno ljudi spremnih da debelo plate samo par reci od porucnika koji zuri da sto pre predje tih oko 400 kilometara do Londona.
Za to mu treba 37 sati i 21 izmena konja.
Mesta i imena svratista i krcmi u kojima je – saglasno tadasnjim propisima i tehnoloskim mogucnostima, ali i stanju puteva – Lapenotiere menjao konje, se i danas uredno navode i obelezavaju; celo putovanje je kostalo tadasnjih 46 funti, 19 silinga i 1 peni.
Danas se to ceni na nekih 1,800 funti sto mu dodje, cenim, poprilicno neprecizno, obaska sto nije vredno proucavanja, osim za novokomponovane istoricare i novocitace svega i svacega.
U obavezno maglom pokriveni London Lapenotiere stize oko 13.30, 6. novembra 1805. godine.
Prima ga sekretar Admiraliteta, pomenuti Marsden, kome Lapenotiere raportira i kazu da je izvestaj doslovno glasio: Sir, ostvarili smo veliku pobedu nad udruzenom francusko-spanskom flotom, ali smo na zalost, izgubili lorda Nelsona.
Marsden je, procitavsi izvestaj, pozurio da izvesti Prvog lorda Admiraliteta, coveka po imenu Charles Midleton, 1st Baron Barham, koji se tog trenutka nalazio – u krevetu.
Ipak, Marsden i First Lord of Admiralty su stigli da na brzinu razmotre sta im je ciniti dalje glede strategijskih pitanja, odnosno strateskih konsekvenci koje je povlacila Nelsonova pobeda, jer ne treba zaboraviti da je istu vest samo malo drugaciju ocekivao i Napoleon u svom bulonjskom logoru.
Da su samo Vilnev i Gravina odneli pobedu, njemu na putu ka Engleskoj ne bi stajalo ama bas nista.
Dalje je sve bila stvar administracije: potekli su glasnici, pisari su prepisivali izvestaj.
Kopija za kralja Dzordza III, kopija za Pita Mladjeg, kopije za kraljevske ministre...
I kopije za pomorske osiguratelje koji su jos uvek sedeli u kafanama.
Od protokolarnih zezalica ostace zapisano da je kralj licno narednog jutra primio glasnika, saslusao pojedinosti o bici i nagradio ga srebrnim sitom za secer, priborom potrebnim i krunisanim glavama u ta vremena nerafinisanog secera.
Usledilo je i unapredjenje, a neko patriotsko udruzenje ga je nagradilo sa 100 gvineja, ali su usledile komplikacije oko isplate danas zaboravljenog dela pripadajuceg dela plena.
Prize Money.
Osporen zapovedniku i posadi Pickle-a jer se, formalno, nisu zadesili na licu mesta i sve vreme.
Lapenotiere je povodom tih para, nekih 500 funti, ondasnjih, morao da se obrati licno Prvom lordu i kazu da je Barham rekao: He must have it.
6. novembra 1805. godine, o svemu je izvestila i London Gazette.
I stvar je postala javna.
Naravno, posto su iz izvestaja izbacene neke pojedinosti.
I naravno, ne one od komercijalnog, patriotskog ili propagandnog znacaja, vec naravno one iz kojih je rodbina mogla da barem nesto sazna o sudbinama svojih.
Najblizih i najrodjenijih, kako to vole da kazu patriote svih zastava i boja.

 

 

I tako:

Kontrolna soba bespilotne letilice, takozvanog drona...

 

... realno vreme...

 

 

... i on, udaljen nekoliko hiljada kilometara...

[namenski]

A sada da vidimo kako je to moglo da izgleda u 1 praksi:

On 24.8.2016. at 21:36, namenski said:

 

A za to vreme, na Zapadu, jos uvek se svi krecu i to poprilicno, sve se nadajuci da ce to biti brzo gotovo.

Nece.

Takozvani uvodni pokreti na Zapadnom frontu sa sve Bitkom na Marni, i jedan obican pesadijski puk popunjen po tadasnjem nemackom sistemu, dakle najnaprednijem i najrazvijenijem na svetu u ta vremena, modelu koji se u Evropi vazio do pre par decenija i koji se vazi jos po negde, o jedinici mobilizacijski popunjenoj do ratne jacine, sto ce reci sa oko 70% rezervista.

Puk je Füsilier-Regiment Königin Viktoria von Schweden (1. Pommersches) Nr. 34, pripada 6. pesadijskoj brigadi (6. Infanterie Brigade), 3. pesadijske divizije (3. Infanterie-Division) koja je u sastavu 2. korpusa (II. Armee-Korps).
Jedinica je popunjavana sa dna kace, pruske: Provinz Pommern, stab korpusa Stettin…

Pa kaze, po danima i kilometrima, crveno dani sa bijenjem:

17. avgust, 21 km

18. avgust, 40 km

19. avgust, 10 km, Gette

20. avgust, 35 km

21. avgust, 10 km

22. avgust, 12 km

23. avgust, 45 km

24. avgust, 16 km

25. avgust, 30 km

26. avgust, 20 km, Le Cateau

27. avgust, 36 km

28. avgust, 38 km

29. avgust, 8 km, Somme

30. avgust, 25 km

31. avgust, 33 km

01. septembar, 30 km

02. septembar, 14 km

03. septembar, 33 km

04. septembar, 31 km, Montmirail

05. septembar, 25 km

 

06. septembar, 0 km, Marne

07. septembar, 37 km, Marne

08. septembar, 33 km, Marne

09. septembar, 0 km, Marne

 

10. septembar, 36 km

11. septembar, 29 km

12. septembar, 12 km....

 

Sve u svemu, za 25 dana, iz dana u dan, 660 kilometara ili prosecno 25 kilometara dnevno, 11 borbenih dana i ni jedan dan odmora.

Pesaka i natovaren takozvanom punom opremom, sto je kod Prusa u to vreme znacilo oko 25 kila po coveku.

 

Samo 7. i 8. septembra, dakle tokom Bitke na Marni, tacnije prilikom pokreta u napadu na severno krilo francuske 6. armije, puk je presao 70 kilometara sa ukupno 3 sata zaustavljanja radi odmora.

Da ne bude zabune: ne radi se ni o kakvim takozvanim specijalcima ili slicnim modernim glupostima, vec o najobicnijim nemackim vojnicima na odsluzenju obaveznog vojnog roka i rezervistima drugog poziva.
Jednog obicnog pesadijskog puka na pocetku Prvog svetskog rata.

Primer iz gornjeg posta se zavrsava par dana pre pocetka takozvane Trke ka moru, Course a la mer, Wettlauf zum Meer, Race to the Sea, niza besomucnih i ocajnickih pokusaja natkriljavanja protivnika, i - sto se Nemaca tice - pokusaja da izvedu poslednje ostatke necega sto se kasnije nazvalo Slifenovim planom, dakle nastojanjem da se protivnicko krilo zaobidje i stvore uslovi za takozvanu odlucujucu, unistavajucu pobedu, 1 relikt starih, proslih vremena, bitku u trajanju od nekoliko sati, mozda par dana, posle koje ce se znati kom obojci, a kom opanci...

S tim je bilo gotovo: izbijanjem na morsku obalu, Rat je stao i ostao da stoji naredne 4 godine: Zapad je dobio svoj голодомор, ovog puta selektivan, ogranicen na deo populacije u takozvanim najboljim godinama, tako od 18 do oko 40, dok je su u medjuvremenu teorija  i praksa trazile nacine da Rat pomere, maknu s mesta, pokrenu ga...

 

A On, obican пешадинац sa svojim drugom nerazdvojnim, tornisterom, телећаком, sedeo je u rovovima i cekao:

 

 

 

 

[namenski]

Nego, da se vratimo mi sitnim knjigama инџијелама:

Karl fon Klauzevic, O ratu, Vom Kriege...

Verovatno ne postoji vojni pisac, teoreticar - osim eventualno starog Sun Cu Vu-a, koga vec citiraju i kandidatkinje za mis sveta - na koga se vise pozivalo, a koji je manje pazljivo citan i procitavan...

Oficir od zanata, sluzio u poprilicno vojski, kao pisac nemacki tezak - uostalom, nije bez nista bio savremenik 1 Hegela - ocevidac mnogih desavanja, ucesnik iz prve ruke, ali i jedan od onih kojima su se ondasnji Rusi podsmevali kroz ono Weyrother-erovo 'Die erste kollonne marschiert, die zweite Kolonne marschiert...' Klauzevic je, ipak, nemacki temeljno, po prvi put u istoriji pokusao - i dobrim delom uspeo - da rat kao drustvenu pojavu sistematizuje i pronadje kako njene korene, tako i ishodista.

Kao kolateralu, tek su neki od modernih, uslovno nekonvencionalnih teoreticara, istinsi procitali Klauzevicova zapazanja o neregularnom, gerilskom ratu, pojavi koja ce u 20. veku da itekako poljulja vojnoakademski obrazovane oficire i vojske koje su vodili.

A neke bogami i postroji.

U kolone zarobljenika.

Interesantno je, a u svakom slucaju simptomaticno, da su Klauzevica prvi ozbiljno procitali, jos sredinom 19. veka takozvani klasici marksizma.

I priznali, odali mu duznu paznju kao velikom teoreticaru, usevsi naravno neke njegove postavke kao osnovu svog pogleda na svet.

U svakom slucaju, ma koliko danas izgledao zastareo, stari Karl je vredan citanja i promisljanja, narocito u postvijetnamska vremena kada se takozvana ratna vestina zaglavila u tehnologiji kao panaceji.

I zaboravila da rat vode - ljudi.

Sve i da nista drugo nije napisao, ostace kao neprejebiva definicija rata kao:

Quote

Der Krieg ist eine bloße Fortsetzung der Politik mit anderen Mitteln...

Ili, grubo, ono tako cesto citirano, ali nikako shvaceno: rat je (samo) nastavak politike drugim sredstvima...

 

Ili:

Quote

Der Krieg ist also ein Akt der Gewalt, um den Gegner zur Erfüllung unseres Willens zu zwingen.

Opet grubo: rat je cin kojim silom/nasiljem prisiljavamo neprijatelja da se pokori/potcini nasoj volji, tako nekako...

 

[namenski]

Elita elite: Istocni front, leto 1941.
Kako god, svet uspesnijih pilota lovaca nije video i kako stvari stoje videti nece. Kapetan Karl-Gottfried Nordmann razmatra sta vec treba sa pukovnikom koji se zove Werner Mölders i majorom po imenu Günther Lützov inace komandantom JG 3. Cudna je prica o nemackim asovima – Lützov i Mölders su inace prvi od Experten, obaraci vise od 100 aviona – cudna utoliko sto je ljudstvo Luftwaffe bilo nanjacistickiji deo Wehrmacht-a. Mladi ljudi u mladom vazduhoplovstvu u kome je najmanje od svih rodova vojske bilo pruskih specijaliteta i slicnih gluposti.
Uz Trautlofta, ova dvojica su tvorci nove lovacke taktike, obaska sto je sam Lützov posebna prica.
Obaska prusko prezime od ugleda i pedigrea, leto 1941. nije bilo njegov prvi boravak u SSSR; bio je djak one sovjetsko-nemacke skole u Lipecku za ratovanje svake vrste u svetu u kome su prethitlerovska Nemacka i Sovjetski Savez bili parije. Leteo je u Spaniji, pa zatim protiv Francuza i tokom Bitke za Britaniju. Mozda najbolje ilustruje dileme i promasaje svoje generacije Nemaca, generacije poklonjene Hitleru i nacistima, dogadjaj sa pocetka kampanje u Rusiji, kada su od 

njega kao komandanta JG dva SS oficira nizeg cina zatrazila dodatno ljudstvo za izvrsenje naredbe o komesarima i Jevrejima. Mladi komandant JG, nacista, clan Partije inace, bio je besan i naredio da se svo raspolozivo ljudstvo postroji, spreman da da ostavku na komandu u slucaju da se javi jedan jedini dobrovoljac.
Einsatz grupama je, naime, nedostajalo ljudi za pokolje.
Javio se nije niko.
Komesari i Jevreji su i pored toga pobijeni.
Sta je mogao da misli i gde su prestajale skrupule ili pocinjao moral ovog coveka ne zna se, niti ce se ikada saznati, ideologijama prepun 20. vek znao je da ljude stavi i pred zesca iskusenja.
Onog sto ljudi podrazumevaju pod hrabroscu imao je vise nego dovoljno.
Zna se da je pokusao, ali izistinski, da iz protesta ode i bori se kao obican pesak; zna se da ga je od toga odvratio sam Galand.
Zna se da je leteo, itekako.
I da se trudio.
Bio je i jedan od vodja takozvane pobune pilota lovaca, 1944. godine.
Poginuo je kao sto se pilotu lovcu i prilici; leteci na Me-262, aprila 1945, na samom kraju rata.
Telo nikada nije pronadjeno.

Kapetan na fotografiji, opet, inace takodje uspesan pilot-lovac, ostvario je zavidnu posleratnu poslovnu karijeru kao glavni i odgovorni Mercedes-Benca za Severnu Ameriku i zasluzan je za poprilicno uspeha na tom trzistu u jednom trzisnom svetu.

Ostace zapamcen i kao zapazen clan jedne poprilicno mutnjikave pilotsko-vazduhoplovne organizacije, zacete doduse jos tokom WW2, ali na Tihom Okeanu – dakle po strani od Istocnog fronta sa sve Einsatzgruppen, IOC, sto mu dodje International Order of Characters, organizacije koja je sebi, izmedju ostalog, stavila u zadatak da promovise vazduhoplovstvo, pomaze unesrecenim vazduhoplovcima, ali i jos po neke vrednosti kao sto su one koje je zastupao – uz sve vazduhoplovne zasluge – jedan zaboravljeni senator po imenu Barry Goldwater.

I da jedno od svojih priznanja dodeli pilotu po imenu Paul Tibets.