Vojna istorija (i teorija :isuse: )

[namenski]

13 minutes ago, Vapad said:

Spominjala se Kurska bitka i nedostatak informacija, pa sam guglao malo, možda nekome bude zanimljivo - PDF

Izvini, mozda nisam bio dovoljno jasan: kod percepcije Kurske bitke od strane savremenika, radilo se ne o nedostatku informacija, kojih prakticno - osim zvanicnih saopstenja i novinarskih izvestaja, sovjetskih, u kojima ni pomena nije bilo o lokacijama, situaciji u celini, jos manje analiza^tm..., koliko o sasvim drugacijim pristupima isvestavanju, tacnije onom sto su vlasti smatrale podobnim za pripustiti.

Sto se Kurska tice - ni pomena, sam Kursk je uostalom, bio oslobodjen davno pre pocetka bitke, a pocasne salve u moskvi jula '43. ispaljivane su u cast oslobodjenja Orela i Belgoroda...

O Kursku, samoj bici i velikoj pobedi - ni pomena....

[milfisland]

On 25.7.2022. at 0:17, urkozamanje said:

@namenski

 

E super sto su prebacili ovo gore. Mogu ovde rasterecen UA ratne gravitacije. 

 

Ja se svakako slazem sa drugim delom, zato sam i osetio potrebu da uopste napomenem da sam prosao vise od osnovne pesadijske obuke (iako pre 20 i nesto godina), i da koliko toliko kapiram to van rambo filmova.. ali da mi se i dalje nekako cini da bi nekoliko ovakvih ljubimaca u vodu bili od itekakve koristi. Prvenstveno kao "ljubimci", cizma svakako mora da koraca po tlu koje hoce zvati svojim ili osvojenim i tu nema mnogo price. Tu se slazem. 

 

Samo kazem da, sudeci po video klipu izgleda kao da bi bilo prilicno zajebano (u zavisnosti od terena) da iznenada sretnete grupu vojnika sa 2-3 ovakva ljubimca (koje vi recimo nemate).

 

Zamisli, ti skocio ili legao u zaklon, ili iz nekakvog polu-zaklona pokusavas da pucas u te koje si sreo, ili gledas kuda da se povlacis dok se boris za goli zivot dok ti koje si sreo pucaju na tebe.. a ka tebi preko brisanog prostora vec "trckaraju" navodjena pseta I teze ih je pogoditi nego coveka. Problem. 

 

Osim ako nema efektnih nacina za neutralisati, a tu vec nemam pojma jer je vojna tehnika i industrija svet za sebe. Ja sam poslom usko vezan za digitalizaciju industrijskih procesa, te donekle mogu da pretpostavim mogucnosti poboljsavanja preciznosti i efikasnosti pucanja.. ali samo donekle. Pretpostavljam da to nije bas tako jednostavno kao sto izgleda. No jos jednom, ako ovo usavrse da "radi" kako treba + bez nekog efektnog nacina neutralizacije cini mi se moze biti bas zajebana prednost. 

 

 

 

Volio bi da vidim kako ovo čudo trčkara po glavicama i čukama, pošto je ođe na neki tepih.

Recimo, u moje selo glavni transporter je bio magarac. Mogli su lagano ljudi i konja nabavit no bi noge polomio kuda se sa magarcem išlo za vodu odilo npr. 

A sad zamišljam ovoga bizina sa topom na leđa koliko bi bio živahan po takvom terenu đe ljudsko biće lagano funkcioniše.

Tako da prednosti su relativne. Moguće da ima smisla na neke rusko-ukrainske ledine. A i tu ne znam baš u neko oranje kako bi trčkarao.

Zdrava skepsa kad se neko da naoružanim toolom qrči na itison. 

[kud u maglu Simoviću]

@namenski jel može nešto na temu blitzkrieg for dummies?

[x500]

8 minutes ago, kud u maglu Simoviću said:

@namenski jel može nešto na temu blitzkrieg for dummies?

Probaj ovo da procitas, ima validnih informacija

 

https://www.jstor.org/stable/pdf/resrep11957.7.pdf

[namenski]

On 11.9.2022. at 15:11, kud u maglu Simoviću said:

@namenski jel može nešto na temu blitzkrieg for dummies?

Za sve sto je potrebno znati^tm o takozvanom blitzkrieg-u, vise nego dovoljna je ova fotografija:

 

 

Francuska, jun 1940.

 

Uz, ne budi mi zamereno, jednu napomenu: oci.

Pogled Nemca nije ni pogled trijumfatora, pobednika, zloban nije nikako: to je samo pogled beskrajno umornog, neispavanog coveka, koji je danima jeo u hodu.

Francuz, pa..., nema pogled.

 

[gone fishing]

švabe su dobile sledovanje čokalada za tenkiste, pilule amfetamina koje su im omogućavale da ne spavaju danima: efekti uključuju smanjeni apetit, povećanu izdržljivost i energiju, povećani libido, hiperaktivnost i nesanicu. Organizam se pritom rapidno iscrpljuje

- pa su na kraju trećeg dana morali da prave pauzu da im manšaft ne bi totalno skrenuo

- kažu da je na tour de france te godine pobedila romelova 7 panzer divizija...

[namenski]

Na danasnji dan 1983. godine je ovaj covek, inace dezurni oficir u samom srcu sovjetskog sistema ranog upozoravanja doneo, sam, svojom glavom, na svoju odgovornost i po cenu sopstvene glave, mimo svih protokola u sistemu u kome je protokol bio sve i u kome - na obe strane, i sovjetskoj i americkoj - nije sistemski bilo mesta za razmisljanje svojom glavom...

Станислaв Евгрaфович Петрoв.

Covek koji je svim parametrima/informacijama uprkos, radarskim, satelitskim i ostalim, procenio da se ne radi o americkom lansiranju ICBM za kojim je, opet po svim parametrima potvrdjeno lansiranje jos 5 ICBM negde iz SAD...

I koji je svojom procenom, odlukom, tvrdnjom prakticno sprecio momentalni sovjetski odgovor koji je u tim okolnostima bio pitanje bukvalno minuta, ako ne i sekundi...

1983, kada su CCCP i SAD imale zbirno cirka preko 50,000 nuklearnih bojevih glava spremnih za momentalnu upotrebu...

I - nije ovde rec (samo) o Stanislavu Petrovu, slucajno dezurnom tog dana, noci tacnije.

Rec je o prastaroj, danas sve vise zaboravljanoj cinjenici, zatrpanoj idiotizmima o (sve)moci tehnologije da iza svakog, ali bas svakog oruzja bez izuzetka stoji - Čovek.

Koji je u ovom slucaju bio sposoban, spreman i dovoljno hrabar da - misli svojom glavom.

I da postupi po tome, svim protokolima^tm uprkos.

 

[namenski]

A la guerre, comme dans la prostitution, les amateurs sont souvent meilleurs que les professioneles.

Napoleon Bonaparte.

[Vjekoslav]

On 26.9.2022. at 22:55, namenski said:

Rec je o prastaroj, danas sve vise zaboravljanoj cinjenici, zatrpanoj idiotizmima o (sve)moci tehnologije da iza svakog, ali bas svakog oruzja bez izuzetka stoji - Čovek.

 

 

 

[namenski]

II poziv krece u rat na proglasenu mobilizaciju, Srbija 1914, ili jos malo o mobilizacijama...

 

Tesko da u poslednjih 200-ak godina postoji veca - izuzev nedajboze prirodnih katastrofa i to onako bas, bas - drustvena premetacina, izmestanje iz svega, od moblizacije narocito takozvane opste.

Rudimentarno, moderna mobilizacija rodila se sa Francuskom revolucijom, obavezom gradjanina da brani Republiku, ako treba i oruzjem, Napoleon ju je usavrsio utoliko sto ju je organizovao koliko se moglo sto se u praksi svelo na pozivanje u vojsku odredjenih godista (regruta po godini rodjenja) dakle 18 pa na vise godina, uz propisivanje izuzetaka, evidencije, itd, itd, itd...

Posle Napoleona, vojske su mirovale: evropski vladari videvsi sta sve mogu narod/gradjani ukurvljeno su cutale i drzale se takozvanih profesionalnih vojski, sve dok masa i eksplodirajuca industrija nisu dosle po svoje, dovodeci u pitanje i ruski vojni rok u trajanju od 25 godina.

Najpre u Nemackoj, negde krajem 60-ih godina 19. veka, sa uvodjenjem opsteg prava glasa.

I - gle cuda - opste pravo glasa doslo je u paketu sa - opstom vojnom obavezom.

 

Naprasno se primetilo da su vojske porasle, da se radi o stotinama, kasnije milionima ljudi.

I - ko bi drugi nego Nemci, covek sa fotografije gore, Helmut von Moltke: genije koji je postavio principe i organizaciju koja ce da do kraja WW2 vodi ljude u rat.

Na principu 3 poziva, dakle stajace vojske, I poziva, II poziva, takozvanih rezervista, dakle onih koji su odsluzili svoje i prakticno bili kicma vojske, ali bili obavezni da se na poziv odazovu i matorih, dakle trecepozivaca...

Sistem, a radilo se o itekakvom sistemu, zasnivao se na obuci regruta koja je pocivala na profesionalnim oficirima, ali pre i iznad svega profesionalnim - podoficirima.

Obuka u kojoj su tehnikalije vezane za vojsku i ratovanje bile i ostale uslovno sporedne: rukovanje oruzjem, kopanje rovova, itd, itd...., bile su - iako to niko nije glasno rekao - manje vazne od ulivanja u glavu regruta svesti da pojedinac, individua ne znaci ama bas nista, a da je njegovo postojanje samo deo organizma, odeljenja, voda, cete, bataljona, puka...

Koji mogu 'ladno bez njega, pojedinca, koji je zamenljiv u svakom trenutku.

I - osim povecanja broja takozvanih specijalizacija, jer tehnika je napredovala, promenilo se nije bas nista.

Sustina mobilizacije bila je brzina kojom ce se drugi poziv pojaviti na zbornim mestima: najcesce resenje bio je takozvani teritorijalni princip cija ideja je bila da se pripadnici takozvanih ratnih jedinica okupljaju sto blize mestima stanovanja kako bi sto brze stigle na lice mesta.

Brzina je bila narocito vazna, presudna u nemackom slucaju: suocena sa mogucnoscu da ratuje i na zapadu i na istoku, kao jedino resenje imala je sto brzu mobilizaciju koja bi joj omogucila da protivnike tuce jednog po jednog.

Sto je imalo smisla buduci da je 1914. mobilizacija u ruskoj imperiji planirano trajala skoro mesec dana.

Kljuc je bio u - zeleznicama.

Koje ce em da dopreme ljude tamo gde je pisano, em da dopreme nezamislivo velike kolicine opreme potrebne sve slozenijim vojskama.

Tesko je nabrojati kakve sve promene unosi mobilizacija u drustvo i o kakvim detaljima je moralo da se vodi racuna: od dovoljnog broja uniformi i ostalog sto sleduje, do para za porodice kojima je muska glava mobilisana.

Naravno, kao svaka vojna rabota, mobilizacija je postala apsurd: toliki da je uoci WW1 smatrana nepovratnim procesom i tolikim da su generalstabovi doveli vlade do rezona da ako se vec mobilisalo - jebes diplomatiju - treba, mora se ratovati....

Politicki, diplomatski, postala je nepogresiv znak da se rat ne moze izbeci, pa se - za potrebe politickog pritiska - pribeglo takozvanim delimicnim mobilizacijama, po recimo pojedinim vojnim okruzima, kao svojevrsnim opomenama kome vec treba...

[namenski]

Pa kaze dalje: obukom regruta Francuska revolucija i Napoleon nisu se previse, ako uopste zamlacivali: regruti su bili rasporedivani komadno u veteranske jedinice, podvrgavani rudimentarnoj obuci u pauzama izmedju pohoda/bitaka, a kao u svim vojskama Revolucije takozvanom drilu se em nije posvecivala posebna paznja, em je bio ekstremno nepopularan, toliko da je i sam Napoleon jednom prilikom, dok je gazdovao u Senbrunu, onom beckom i pozeleo da se licno malo pozabavi strojevom obukom - bio izvizdan, obaska sto je trebalo rascistiti haos koji je svojim komandovanjem, ono nalevokrug, napredmars, i slicno trebalo poprilicno dugo rasciscavati.

Les Grognards su uz zvizduke i psovke umirali od smeha, a car je utekao uz izjavu:

Quote

Que le diable emporte votre foutu theorie. Redreser cette cochonerie,

Sto slobodno prevedeno izadje na: u pizdu materinu i ovo sranje od teorije, neka neko rascisti ovu svinjariju...

Naravno, bez drila se kasnije nije moglo, naravno ne rata radi, jer kome u ratu treba dril, nego ubivanja u pojam pojedinca radi.

Rodila se neopravdana legenda o pre svega nemackom vojniku kao robotu: nista pogresnije, sto su mnogi osetili na svojoj kozi.

Moltke je smislio nesto sto se zove direktivno komandovanje, semu po kojoj komanda svakog nivoa samo odredi ciljeve, zadatke, dok njihovo dostizanje, izvrsenje prepusta nizima, do poslednjeg vojnika.

U meri u kojoj je prirucnik za obuku vezanu za poslednju nemacku ofanzivu u WW1, onu martovsku, itekako zajebanu, lako zameniti za bilo koji moderni prirucnik za takozvane specijalne  jedinice:

Quote

... potpuno razumevanje ciljeva koje treba postici...dok svaki napad pruza mogucnost za slobodnu inicijativu i akcije, sve do nivoa obicnog vojnika...

Stostruppen su izmilele iz rovova i bogami bilo je zajebano...

 

Cudno, ali mozda ne toliko je da su se besomucnog drila najduze drzali - Britanci.

Sa sve svojim zagovaranjem individualnog, ko ce ga znati...

 

I tako, sve do vremena mladog Izraela, zemlje koja se prakticno nalazi u permanentnoj mobilizaciji.

I koja je, sve do najnovijih vremena, vremena bezgranicnog pouzdanja u tehnologiju sve svoje uspehe imala da zahvali, doktrini svedenoj na ukratko: ovo je tvoj cilj, a ovo tvoj osnovni pravac napredovanja. Dok se budes borio ne javljaj se za jos ljudi, oruzja ili vozila. Dobio si sve sto smo mogli da ti damo i nema vise bas nista. Javljaj se sto cesce i vidi da to bude gotovo za 48 sati....

 

 

[namenski]

I, sve na stranu, srz, srce svake vojne tehnologije, naprava znacajnija od svake haubice, tenka, aviona, itd, itd...

Kraljica, carica...

 

Uobicajeno poznata kao poljska kuhinja.

Ceznjivo cekana, prazna i hladna tuzno gledana, tek, ni jedan top, ostale komade gvozdjurije da ne pominjemo, nije ocekivan i docekivan kao ovo nezgrapno borbeno vozilo...

 

 

 

Dizajni se neznatno razlikuju, moderna vremena i bolja materijalna situacija donose svoje, tek sustina ostaje:

 

I, naravno, nezaobilazna dopuna, porcija, мањерка, genijalno smisljen izum:

Voljena i cuvana, cak i kada se - zbog kise koja neprestano pada - u nju sipana supa/corba nikako da pojedu: kisa je stalno dopunjava...

 

I tu su moda i takozvani visi standard dosli po svoje...

...smisljana i izmisljana, da nikada ne dostigne savrsenost prethodnice...

 

Ali, sveu svemu, nikakvi Klauzevici i ostali teoreticari, ko je shvatao pravu i odlucujucu i takticku i stratesku vaznost ovih naprava upisao se u velike vojskovodje.

Svejk kao neprevazidjeni autoritet glede njihovog znacaja ostaje neprevazidjena klasika, ko to smetne sa uma - crno mu se pise...

[namenski]

Na stranu sto je itekako rano za bilo kakve opste zakljucke i na nedostatak takozvane istorijske distance  iz dosadasnjeg toka rusko-ukrajinskog sukoba rata naziru se neki mogui zakljucci, posledice i njihov eventualni uticaj na buduce teoretisanje i ne samo teoretisanje:

 

- Rat se vratio Ratu: prosla su srecna^tm vremena dobre 3 decenije komotnih intervencija sprovodjenih bez izuzetka nad daleko slabijim protivnikom i uz oslanjanje i neograniceno poverenje u nadmoc i znacaj tehnologije. Ovog puta ratuju ne samo vojske nego i milioni civila, na stranu sto se to desava u Evropi. Blato je ponovo zauzelo svoje mesto i ako se smatralo/nadalo da ga vojske vise nece gaziti...

A da ce se ucesce civila svesti na pracenje medija...

 

- tenk, kao ratna sprava, i to tik posle 100-og rodjendana sva je prilika da gubi dosadasnji znacaj: na ovu temu se vec javljaju ispotiha glasovi.

Ceni se da su sredstva kojima raspolaze moderna pesadija^tm poprilicno nadmasila mogucnosti koje su do sada pripisivane tenku, obaska mnostvo drugih naprava i sredstava razvijanih da mu doakaju. U svakom slucaju, donedavni skoro pa aksiom da je jedini pravi protivnik/antisredstvo tenku - drugi tenk, definitivno vise nije na snazi...

 

- i kao mozda najvaznije: neatomske drzave u sukobu sa atomskim drzavama nemaju (prave, klasicne) saveznike. Mogu, u zavisnosti od stepena zainteresovanosti trecih strana da budu u vecoj ili manjoj meri pomagane na razne nacine, ali direktno umesavanje ne dolazi u obzir bez rizika globalnog atomskog sukoba. Ovde se Kina i Tajvan namecu kao na zalost mozda sledeci primer sa sve pitanjem koliko daleko bi SAD bile spremne da idu daleko i rizikuju sukob velikih razmera sa Kinom u slucaju kineske invazije Tajvana ukljucujuci i razmenu Bombi.

Sto, sve u svemu, vraca na snagu toliko puta razradjivane elemente zlatnog doba visoke atomske strategije iz davnih 60-ih godina 20. veka... 

[Vjekoslav]

ONO i DSZ

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

...

 

 

https://hrti.hrt.hr//home?id=e43a173f-8309-8fb2-c10a-447f92215020

[namenski]

Sindrom dobijenih batina, ili kako, mozda, veliki (a i mali) uce svoje lekcije: skoro se kao pravilo pokazuje da ono popularno lezanje na lovorikama zna itekako da dodje na naplatu.

Redom, ali ne po znacaju i sa verovatno poprilicno nategnutim paralelama, tek ruska agresija na Ukrajinu pokazala je slabost velikih vojski za koje se po definiciji smatra(lo) da su nepobedive: ruski fijasko na samom pocetku moze, ali u slucaju Rusije opterecene mnogim sistemskim slabostima poput korupcije, itd, itd..., da posluzi kao prvi, najsveziji primer.

Negovana, pazena i mazena, pokazalo se da je samo lakirana, spolja prebojena, ekstremno neefikasna: jeste ratovala poslednjih 30-ak godina, ali prakticno u laboratorijskim uslovima, protiv tehnoloski i vojno izrazito inferiornijih protivnika, uspela je da odrzi imidz sile sa kojom zezanja nema.

Parade, koreografisane do savrsenstva - na stranu.

Pokazalo se danije tako, po istorijskoj logici, sledi otreznjenje ciji se dometi danas ne mogu da procene, ali sva je prilika da ce eskalacija za eskalacijom koje se nizu u i oko Ukrajine, da dovede do kakvih-takvih reformi.

Sa sve mogucim porazom koji se u toliko prilika pokazao lekovitim, dovoljno je setiti se samo Francuske posle 1871. mada primera ima onoliko.

Drugi primer: SAD koje su u Vijetnamu pretrpele poraz, na izgled izvukle zakljucke o cijoj prirodi i rezultatima se moze raspravljati, tek - cinjenica je da posle Vijetnama SAD nisu vodile ni jedan jedini iole ozbiljan rat protiv iole ozbiljnog protivnika.

Kao sto je cinjenica da je na osnovu tih pobedonosnih ratova stvoren i odnegovan imidza oruzane sile bez premca.

Ali, djavo ne spava: poprilicno incidenata pa i udesa koji su poslednjih par decenija zadesili recimo ratnu mornaricu SAD, doveli su do zvanicnog priznanja i zakljucka da su profesionalni standardi i nivo obuke u RM SAD pali ispod prihvatljive granice...

Prosta logika kaze da je lako moguce da i drugim americkim vojnim bransama stvari mozda stoje slicno.

Ostaje, od velikih - Kina.

Koja je svoje otreznjujuce batine dozivela 1979. u sukobu sa Vijetnamom: pod pretpostavkom da tom otreznjenju nije istekao rok trajanja, moguce je da kineska Narodnooslobodilacka armija jos uvek cvrsto stoji na nogama sto tek - nedajboze - treba dokazati.

U svakom slucaju svojevrsna lekovitost poraza se ne moze da porekne, bas kao i ona klasicna istina da se pobednicke vojne vrhuske, generali uvek spremaju za poslednji vodjeni, onaj kome su pobedili, a ne za buduci rat, lekcija koja je, samo tokom 20. veka u mnogo slucajeva skupo i preskupo placena.

A da takozvane inovacije  u ratovanje skoro po pravilu unose - porazeni. 

Edited December 5, 2022 by namenski