namenski Posted April 14, 2021 Author Posted April 14, 2021 (edited) On 21.10.2020. at 12:47, nautilus said: Pruska vojska je stotinama godina prije tog rata vodila agresivne brze ratove obično protiv brojnijih i na papiru snažnijih protivnika sa ciljem da traju što kraće. Sada se vratih na ovo, slucajno, dok sam pisao prethodni post: mit o pruskoj vojsci i njenoj brzini pa je jos kod Valmy-ja i to u prisustvu jednog Getea. Rodjen na pobedama Fridriha Velikog u Ratu za austrijsko nasledje, Sedmogodisnjem ratu i deljenjima Poljske, zasnovan na nesto usovnih inovacija izazvanih pre svega geografskim polozajem Nemacke, osudjene da se tokom svakog rata osvrce iza ledja, on u takozvanu vojnu vestinu nije doneo nista novo osim drila i manevra - inace zajednickog svim vojskama Sedmogodisnjeg rata iz prostog razloga sto su se vojske sastojale iz placenih vojnika, dakle skupe robe koju je trebalo cuvati... Mit je konacno pao veeeeeelikim batinama kod Jene/Auerstedt-a gde ih je Mali Korzikanac sa manji snagama naucio pameti do koske... Trebalo je da jedna: Zaplace i bukvalno sedne na konja ne bi li Pruse, te slavne ratnike, naterala da se biju za sopstvenu slobodu.. Ali tek: Gneisenau, i: Scharnhorst, doduse ni jedan od njih Prus su poceli da rade na tome da vojska Pruske postane - vojska... I to ne na pruskim tradicijama , nego kao mladi, na narativutm moderne, postrevolucionarne, romanticarske i napoleonovske Evrope formirani i obrazovani oficiri... Vojska koja je 1871. godine usla u Pariz - prethodno pobedivsi Austriju - i koja je iz Pariza izasla - nije vise bila ista vojska, ponajmanje Pruska: p Bila je to nemacka vojska, koju je - kao takozvani nosilac duha vremena - stvorio Moltke der Elder, ni on Prus , stvorena na nekim sasvim drugim osnovama, vojska jedne drzave koja je nevidjeno brzo postajala mocna industrijska sila i koja se sluzila svim tehnoloskim dostignucima tog doba inace prepunog tehnoloskih dostignuca, pre svega zeleznicom. Ali, sto se bitnih, softverskihtm stvari tice, vojska koja je stvorila lik nemackog oficira, po skoro opstem priznanju pripadnika najobrazovanije drustvene grupe svog vremena, i to ne samo u Nemackoj. I koja je, zahvaljujuci upravo Moltkeu najvise od svega razbila mit o pruskom vojniku i oficiru kao robotima, masinama za ratovanje: auftragstaktik, komandovanje koje komandantima daje da odredjuju zadatke, ali potcinjenim oficirima daje i od njih zahteva punu slobodu pri izvrsenju, inicijativu, samostalno razmisljanje, itd, itd..., dakle sve kategorije dijametralno suprotne od stereotipne predstave o pruskom... Stvorio je i toliko uzdizani nemacki Generalstab, firmu koja je kao eksponent nemackog imperijalizma i militarizma samu sebe zakopala, pokazavsi i tokom WW1 i tokom WW2 sraman stepen moralnog i svakog drugog ljigavljenja: na kraju WW1, Ludendorf, prakticno nemacki diktator tokom WW1 bezi sa laznim pasosem u Finsku, Svedsku, jebemliga, a o tome kako je toliko hvaljeni pruski nemacki generalitet bukvalno шенио pred jednim kaplarom ne vredi trositi reci... Na sve to, jos tokom WW1 nacet brizljivo odrzavan kastinski polozaj sa sve privilegijama, dokusurio je bas pomenuti kaplar: nemacka omladina je, izmedju ostalog, pohrlila za Hitlerom i u vatru i u vodu, zahvaljujuci i tome sto kastinskih prepreka vise nije bilo: svet je dobio komandante podmornica, asove nad asovima, stare jedva 25 godina, pilote na kojima im je svet zavideo jos mladje, generacije koje su se sa pruskim - sprdale... Kakvo crno prusko... Edited April 14, 2021 by namenski
pasha Posted April 14, 2021 Posted April 14, 2021 (edited) Pruse, tacnije Fridriha Velikog su dobili Rusi i Austrijanci u Sedmogodnjsem ratu kada su mu usli u Berlin a on bio pred samoubistvom. Ali ruska carica Jelisaveta umre a Fridrih postade veliki i preuzme delove Poljske... Edited April 14, 2021 by pasha
Anduril Posted April 14, 2021 Posted April 14, 2021 Opet random lupetanja i po ovom topiku - malo citanja o tome sta je Napoleon rekao za Fridriha ne bi smetalo.
namenski Posted April 16, 2021 Author Posted April 16, 2021 Pruska skola u svom najboljem izdanju: Altpreusisches Infanterieregiment No. 6, poznata i kao Potsdamer Riesengarde ili Grenadiergarde, ALI: najpoznatija kao Lange Kerls... Opsesija Fridriha Viljema I, Pruskog, ne onog der Grosse: probrani po visini, minimum oko 188 cm u vremena kada visokih nije bilo za na lopate, trazenih svuda, nabavljanih na razne nacine, od vrbovanja, preko prisilnog regrutovanja da ne kazem otmica, do kupovine po Rusiji i Turskoj... Bilo je i slucajeva, kazu, da su vladari pomenutih drzava poklanjali po neki izuzetan primerak svom kraljevskom bratu, a zarad - normalno - odrzavanja dobrih i srdacnih odnosa. Bilo je, kazu, i opreme za istezanje ne bi li se izvukao jos neki santimetar, od viska glava ne boli: jednog ... Stvar je isla toliko daleko da su potencijalno visoke bebe u kraljevom kraljevstvu tagovane i kaparisane: 1 posebno visokog austrijskog diplomatu spasao je diplomatski imunitet, dok te srece nije bio neki Irac, nanamljen na zaposlenje kod pruskog ambasadora u Londonu, odredjen da ga prati u Prusku i momentalno regrutovan u trenutku stupanja na prusko tlo... Stimulisana hranom i po kazni ako treba, sa platama koje su se povecavale prema visini, ali i planski razmnozavana sparivanjem sa probranim Gretama, i to u tolikoj meri da je to kasnije palo u oci i 1 Darvinu koji je u The Descent of Man zapazio i zabelezio da se u i oko Potsdama nalazi natprosecno veliki broj izuzetno visokih ljudi i to ocenio kao jedan od prvih pokusaja da se uspesno i na coveku sprovede selekcija... Ono, ovaj kralj, ljubitelj visokog, jeste tadasnju prusku vojsku povecao i umnogome usavrsio, ostavivsi u nasledje sinu, onom der Grosse, 1 alat kojim se dalo relativno uspesno rukovati. Sve do Valmija, kada je uglavnom pariska dzemogladija nadjacala: na sve je stavio tacku 1 malecki rastom neke tamo 1806. Raskantao do koske.
Pantelija jr Posted April 16, 2021 Posted April 16, 2021 Dokle više širenje te engleske podmukle propagande (epp) da je l’Empereur bio nizak rastom... zar nisu forenzičari pregledavši njegovu carsku lešinu zaključili da je bio visok 178, za ono doba osjetno preko prosjeka?
pasha Posted April 16, 2021 Posted April 16, 2021 (edited) Kraj je leta gospodnjeg 1761, uslo se u petu godinu kasnije poznatog Sedmogodisnjeg rata(neki ga jos zovu Prvi svetski rat, u neku ruku i jeste to bio jer SAD su zbog posledica toga rata krenule u secesiju 30ak godina kasnije). Rusi upravo pobedili Pruse kod Kolberga u Pomeraniji(danas zapadno vojvodsto Pomeranije u Poljskoj na granici sa Nemackom), cime je Pruska odsecena od Baltika a Rusi dobili kljucnu pomorsku luku da bi mogli logisticki izvrse konacni udar na Prusku i da se ucvrste tokom zime. iako su jos 1760 Rusi zajedno sa Austrijancima uleteli u Berlin a onda se povukli, neki kazi jer su Prusi potkupili ruske oficire. Sa druge strane, juzne, Austrija dobija Pruse u Svidnicu, danas Donja Slezija, isto krajem 1761. Pruska u ogromnim problemima, svega 60 000 vojnika ostalo, pitanje trenutka kada ce Berlin biti pod opsadom, Frederik blizu da omasti kanap. 5. januar 1762. vest iz Petrovgrada, umrla ruska carica Jelisaveta na presto dosao car Petar III, prusofil. Frderik postao Veliki. Petar III ostao na prestolu svega 6 meseci kada su ga sknuli, ubrzo umro. Edited April 16, 2021 by pasha
pasha Posted April 16, 2021 Posted April 16, 2021 Vidite, nije slucajno sto su Prusi krenuli u ujedinjenje Nemacka nakon sto je Rusija znacajno oslabljena nakon Krimskog rata od strane siroke koalicije Francuza, Britanaca, Turaka Osmanlija i jos ponekog evropljana. Prusi su se secali nekoliko ratova gde su porazeni ili morali sluziti Rusima poput cuvene i najvece bitke u Evropi do XX veka-Bici Naroda kod Lajpciga kada je Pruse predovdio ruski car i kada je Napoleon slomljen. Nemacki vladari u XX veku su zaboravili pruski strah od Rusa sa istoka. To je bila njihova velika greska. Matori Bizmark je to znao jer je preziveo Revoluciju 1848/49 kada su Rusi uleteli u Austriju i spasili Habsburge i Srbe te je tako nastala Vojvodina. Stavise, istorijski su Nemaci, germani, kako god, imali dosta problema da pacifikuju Zapadne Slovene-Vende i Polabljane na prostoru na kojem ce nastati Pruska, vekovima su se uletali ali nikako nisu uspevali da ih konacno pregaze i osvoje dok Poljaci u 11/12 veku nisu izvrsili konacne udare sa istoka na te slovenske grupe poput Milcana, Ljutica...koji ce se kasnije nazivati Luzickim Srbima u njihovom i nasem, slovenskom, jeziku a poznati na latinskom i germanskom kao Sorabi. Pruska elita ce biti delom sastavljena od tih slovena iako ce se to stalno potiskivati kroz germanizaciju tzv. Ostsiedlung. Inace je posle Drugog svetskog rata sve sto istorijski ima veze sa Pruskom brisano po Nemackoj jer se pruski militarizam smatrao osnovom dav svetska rata. Tako su sve nemacke obalsti obnovljene osim Pruske, koja je izdeljena medju drzavama. Mada je to pomalo tragikomicno, Prusi optuzeni za sve a Austrijanac(Prusi nisu voleli Bec i rimokatolicizam) je bio vodja u Drugom svetskom ratu. Austrija koja je celu odgovornost prebacila na Nemacku a mora se reci da su bili razdragani kada je njihov zemljak pripojio Austriju njegovom Rajhu.
namenski Posted May 5, 2021 Author Posted May 5, 2021 31 minutes ago, chandra said: Za ovo drugo, mislim da imas vrlo romantican i pomalo konzervativan stav prema toj novoj tehnologiji. Otkad je ratova ("i vojski"), bilo je i takvih modnih hitova. Oni koji su dobijali bitke postajali su bestselleri. I top i musketa su bili u nekom trenutku to sto su danas dronovi, pa su i tada posmatrani kao tehnoloske novotarije koje nece nikada zameniti vestinu macevanja. U sustini, razlika izmedju drona i puske je utoliko sto je sad udaljenost izmedju pucaca i upucanog povecana ponovo toliko da upucani nema prakticno nikakve sanse da uzvrati. Ono sto predstavlja nekakav pomak ka efikasnijem ubijanju je autonomija gvozdjurije, a definitivno se sve vise ide ka tome. Stvar je, u sustini, cista matematika. AI ti omogucava da resavas sisteme jednacina milionima puta brze nego sto bi nekom klasicnom metodom i po prvi put imas mogucnost da masina reaguje na kompleksni spoljni svet oko sebe u realnom vremenu ("realnom" vremenu = to sta je realno vreme mi odredjujemo intuitivno u odnosu na nasu reakciju, AI cini da nase vreme reakcije postaje nerealno, a da masinsko vreme postaje nova realnost). Problem, eticki pre svega, je sto ces neminovno imati kolateralne stete. Ako smem da predvidjam, u narednih desetak godina cemo imati nekakav rat gde ce takva resenja biti naveliko testirana. Zanimljiv review od pre neku godinu - https://www.theguardian.com/news/2020/oct/15/dangerous-rise-of-military-ai-drone-swarm-autonomous-weapons Sulejmanija sam ubacio da te cacnem - naravno da je izdvojen primer, ali jeste dobar primer. Drknes elitnog generala revolucionarne garde, bez da mu uopste pridjes? Mislim, jasno ti je kakvu to poruku salje. S druge strane, ono sto dodatno plasi je ko ce imati pristup "tehnologiji". AI je relativno jeftin, a i kvalitetni dronovi postaju bagatela, a jos ako te boli dupe za kolateralnu stetu - svakom wannabe teroristi to ce uskoro biti weapon of choice: https://www.rand.org/blog/2018/08/approaching-a-new-normal-what-the-drone-attack-in-venezuela.html https://www.weforum.org/agenda/2018/08/drone-terrorism-is-now-a-reality-and-we-need-a-plan-to-counter-the-threat/ https://www.jstor.org/stable/resrep11741?seq=6#metadata_info_tab_contents E, Chandra, Chandra, nemoj me samo Gardijanom, to je andurilov nivo... Ponajmanje romantikom: nje u ratu nikada nije bilo, osim za potrebe ложења, bas kao sto su tome sluzili i sluze pojmovi poput casti, patriotizma, dokazivanja praaave muskosti... Quote Oni koji su dobijali bitke postajali su bestselleri. I top i musketa su bili u nekom trenutku to sto su danas dronovi, pa su i tada posmatrani kao tehnoloske novotarije koje nece nikada zameniti vestinu macevanja. Ovo i ja tvrdim: ne znam zasto uopste potezes dronove: naravno da su bestseleri bili bestseleri, ali je jos naravnije da je na svaki bestseler dolazio bestseler koji je njegove efekte anulirao ili svodio na meru posle cega se islo dalje i dalje i sve dalje... Prva musketa je - uproscavam - naterala ljude da se - buduci neprecizna - da se zbiju i svoje pucanje ucine koliko-toliko ucinkovitijim, kako je njena preciznost rasla, ljudi su se sve vise razredjivali, kako su se pojavile bas precizne muskete i muskete koje brzo, brzo pucaju poznate pod imenom mitraljezi, ljudi su iskopali jame i ziveli godinama kao trogloditi sto ih nije, naravno, specavalo da nastave da se orno tamane. Itd, itd... Bas kao sto nikada nije bilo tolikog bestselera koji bi toliko bio bestseler da ljude natera da se manu bijenja. Nije to ni dron, ma koliko promena donosio u ovom trenutku: uostalom, donosio ih je - samom svojom pojavom - i svaki drugi bestseler na polju ljudske vestine uzajamnog tamanjenja i satiranja... Quote U sustini, razlika izmedju drona i puske je utoliko sto je sad udaljenost izmedju pucaca i upucanog povecana ponovo toliko da upucani nema prakticno nikakve sanse da uzvrati. Ovaj problem postavljio se je davno, davno je i resen: Doduse, vazio je i za toptm. Sve do trenutka kada se druga strana domogla topa koji moze da uzvrati, a naravno i da dobaci jos dalje... Quote Ono sto predstavlja nekakav pomak ka efikasnijem ubijanju je autonomija gvozdjurije, a definitivno se sve vise ide ka tome. Stvar je, u sustini, cista matematika. AI ti omogucava da resavas sisteme jednacina milionima puta brze nego sto bi nekom klasicnom metodom i po prvi put imas mogucnost da masina reaguje na kompleksni spoljni svet oko sebe u realnom vremenu ("realnom" vremenu = to sta je realno vreme mi odredjujemo intuitivno u odnosu na nasu reakciju, AI cini da nase vreme reakcije postaje nerealno, a da masinsko vreme postaje nova realnost). Problem, eticki pre svega, je sto ces neminovno imati kolateralne stete. Ako smem da predvidjam, u narednih desetak godina cemo imati nekakav rat gde ce takva resenja biti naveliko testirana. Vidim ja sta tebe zulja i gde si zastranio: naravno da ce se nova resenja naveliko testirati, ali ne mislis valjda da se nece naveliko testirati i - protivresenja, protivmere... Sto se AI tice, tek je to prazna prica, bojim se promasena: AI onako kako nam je sada prodaju, mozda moze, a sigurno i hoce, da zadovolji potrebe korporativnih knjigovodstavatm, 1 Google-a koji nas je - uz sve blagodeti koje je doneo, a koje bojim se nismo znali da iskoristimo: ono sto AI nikada nece moci, a sto je bitno za temu i jos sire, pa sve i da se dokopamo Asimovljevog sveta i naucimo AI da ne sme ni pod kojim uslovima da udari na ljudsko bice je - sazaljenje prema napustenom, bolesnom ili pokislom stenetu. Ili ono - zao mi konja... I - ne postoji algoritamtm, matematika ili taj RAND koji ce to moci da izvede: uostalom, RAND je pokusavao, itekako, i to sve se sluzeci istom ovom logikom i sramno omanjujuci. Nema ni potrebe: sve sto je imalo na tu temu da se kaze, rekao je, da ne idem u klasiketm 1 mudri Rus: ...dok je u ratu ponekad bataljon jaci od divizije, a ponekad slabiji od cete. Taj odnos, ta relativna snaga nikada nece biti poznata nikome... A sto se tice realnog vremena onako kako ga ti ovde koristis, odnosno po prvi put mogucnosti da masina reaguje na spoljni svet oko sebe u realnom vremenu i da masinsko vreme postaje nova realnost: kljuc je u boldovanom. Naime, mala, sitna razlika koju si prevideo, a rat nije jednostrana rabota je u sledecem: tvoja masina reaguje, ti ces da je napravis i naucis tome - moja masina ce biti ucena da reaguje brze i realnije i tako u krug, kao uvek do sada... Sustina je da se radi o masini, bas kao sto su puska ili mitraljez, koje su posrednici u mom i tvom sukobu. A jos je veca sustina u tome da je to tvoj ili moj sukob, a ne sukob masina. Sto stvar svodi na ono sto su rat i radnje s njim povezane kao strategija na primer - pre svega i iznad svega - sukob volja, dok su masine samo ortopedska pomagala koja imas ili nemas. Privremeno. Quote Sulejmanija sam ubacio da te cacnem - naravno da je izdvojen primer, ali jeste dobar primer. Drknes elitnog generala revolucionarne garde, bez da mu uopste pridjes? Mislim, jasno ti je kakvu to poruku salje. S druge strane, ono sto dodatno plasi je ko ce imati pristup "tehnologiji". AI je relativno jeftin, a i kvalitetni dronovi postaju bagatela, a jos ako te boli dupe za kolateralnu stetu - svakom wannabe teroristi to ce uskoro biti weapon of choice: Jasno mi je oko poruke: drknes i nadvojvodu, razlika je samo u distanci. A dok je ljudi - a bice ih uvek - koji bi, ma i po cenu zivota da zanemare distancu... Sto se tice drknutog generala revolucionarne ili bilo koje druge garde: niti je garda cinom njegovog drknjavanja postala manje revolucionarnatm, niti je problem, kao sto nikada nije ni bio, da na njegovo mesto dodje drugi. Uostalom, nisu generali ti koji dobijaju ratove. Oni ih ponajcesce - gube Masis i sa pominjanjem terorizma: on je ovde od manjeg znacaja utoliko sto je policijski problem. Sto smo, sa Amerikom na celu, pristali da nam se proda cigla globalnog rata protiv terorizma iza kojeg su se krili neki sasvim drugi motivi i ciljevi - druga je prica. Ali, sve u svemu, gledamo na pogresnu stranu: dronovi dodju i prodju, pojavice se, vise nego sigurno anti-dronovi i tako u krug. Prava strana je u ultimativnom oruzju, onom kojem nema protivmere: u Bombi i njenoj proliferaciji. U cinjenici da smo kao civilizacija izgubili vestinu, sposobnost upravljanja krizama i sledstveno tome - postali blizi nego sto smo ikada bili tacki iza koje vise nece biti vazan ni broj ni kvalitet dronova, a ni AI pamettm ma kolika bila. Bomba je sirova, bas kao i motka neandertalca, sredstva za njeno brzo prenosenje tehnoloski davno savladana, kada i ako - nedajboze - pukne, vise nece biti ni od pomoci ni vazne bilo kakve ili bilo cije ma koliko usavrsene tehnologije.
אַף אֶחָד Posted May 5, 2021 Posted May 5, 2021 1 hour ago, namenski said: E, Chandra, Chandra, nemoj me samo Gardijanom, to je andurilov nivo... Ponajmanje romantikom: nje u ratu nikada nije bilo, osim za potrebe ложења, bas kao sto su tome sluzili i sluze pojmovi poput casti, patriotizma, dokazivanja praaave muskosti... Eh, sad, Gardijan je takav kakav je, ima tema gde fura svoju agendu, ali jedan od retkih predstavnika novinarstva na trzistu novina. Da su svi ko Gardijan, pa da prevrcemo ocima. U svakom slucaju, nebitno odakle je tekst, nije nezanimljiv. Imas i izvore ako te zanima da pratis. Za ostalo ti bum detaljnije odgovoril kasnije ili mozda tek za vikend (krece neka guzva). Protiv-resenja ce biti, sigurno, ali isto tako je sigurno da protiv resenje nece biti srpski geak kome je zao konja i koji mlatara asovcicem dok mu ispada satorsko krilo. Taj narodni vojnik je ispao iz price osim da sluzi kao topovsko meso i meta za visoko-tehnolosko naoruzanje. A za to isto, potrebna je ozbiljna vojska i ozbiljna obuka i jos ozbiljnija drzava i svasta nesto drugo. Drugim recima, obucavati vojsku da vodi neki 20-vekovni rat je sviranje kurcu i moze da se pokaze "korisnim" eventualno u nekom post-apokalipticnom komsijskom klanju, ali nema ama bas nikakve svrhe u odbrani zemlje od nekakvih pretnji kojima bi ona mogla biti izlozena u predvidljivoj buducnosti. Ima nesto gore i od sviranje kurcu - sviranje Vulinovom, slininom ili psihovom kurcu. Zato se protiv svake ideje vaspostavljanja obavezne vojske treba boriti svim silama. 1
namenski Posted May 5, 2021 Author Posted May 5, 2021 (edited) @chandra ovaj deo si mogao 'ladno da ostavis dole, na srpskoj vojsci... Ono na sta sam ja pokusao da ti skrenem paznju je tvoje uvodjenje u igru masina, masinskog vremena i uobicajeno - nista licno, naravno - precenjivanje znacaja tehnologije*). Sve dok je masina, iz neke dodatke koje sam ti prezentovao - masine ce ostati masine. U praksi: ako ti napravis masinu koja racuna 100 milijardi operacija u nanosekundi, neko drugi ce sutra da napravi masinu koja racuna 101 milijardu... Prica je stara i ponavlja se u beskraj, otkako nas je kao sorte: svaka masina za uzajamno tamanjenje je samo, jedino i iskljucivo - posrednik, bukvalno fizicki produzena ruka, duza ili teza batina, brzi ili sporiji avion, dakle sve u svemu - gvozdjurija kao sto je uvek i bila. Ratove vode ljudi i vodice ih dok je ratova. Ili dok je ljudi, naravno. *) ovo je, naravno, mnogo sira drustvena tema, ali sto se tice vestine uzajamnog tamanjenja - tako nam je kako nam je. Edit: i Quote ...moze da se pokaze "korisnim" eventualno u nekom post-apokalipticnom komsijskom klanju, ali nema ama bas nikakve svrhe u odbrani zemlje od nekakvih pretnji kojima bi ona mogla biti izlozena u predvidljivoj buducnosti. I ne potcenjuj komsijska klanja: cak i postapokalipticka klanja, pa jos komsijska, ma koliko eventualna bila nisu bas toliko eventualna. A buducnost zna da bude i obicno i jeste i - nepredvidljiva. Edited May 5, 2021 by namenski
namenski Posted November 15, 2021 Author Posted November 15, 2021 (edited) 1 hour ago, Radoye said: Nema na cemu, kontam 31. decembar '41 je samo par nedelja nakon Perl Harbura, jos se nista bitno ne dogadja na Novoj Gvineji (jos kojih mesec dana), usput premalo je vremena da se procesuiraju dobrovoljci i stignu na front. Pa sam guglao i nasao da je poginuo '44. Ovome podseti na 1 hronologijutm koja se cesto zanemaruje, ljudi valjda nemaju osecajtm za kalendar kada je WW2 u pitanju: vecina, naime, kao znacajne, prelomne datume WW2 vidi sam pocetak, onda prolece '40 i pad Francuske, prolece i leto '41 kao napad na Jugoslaviju i CCCP, tako da mu napad Japana na SAD dodje kao neka tacka na i... A u stvari, ova nasatm zabuna oko datuma moze da posluzi kao odlicna ilustracija avanturisticke i beznadezne japanske strategije, od pocetka osudjene na propast cak i uz sve ponekad, mora se priznati, odlicno vodjene ili barem zamisljene operacije. Nepunih 5 meseci od napada na SAD usledilo je Koralno more, bitka koja je - pored tehnoloskog znacaja - zaustavila japansko napredovanje na Tihom okeanu i posredno spasla Australiju, par meseci posle Koralnog mora usledio je Midvej koji je, pratkticno, znacio kraj japanske nadmoci na moru, da bi sve bilo gotovo kampanjom na i oko Gvadalkanala, bitkom po znacaju uporedivom sa Staljingradom i koja se - interesantno - poklapa sa Staljingradom i datumski, avgust '42 - februar '42... Bitkom materijala i iscrpljivanja i u svakom slucaju prekretnicom. Hocu da kazem da je Japan, hipoteticki naravno, 'ladno mogao da svega 6 meseci posle napada na Perl Harbur ili kapitulira ili krene da trazi nacine da zakljuci mir pod za sebe najpovoljnijim uslovima. Americi se mora odati priznanje da je te, pocetne bitke, podnela i iznela jos uvek daleko od pripremljenosti i nadmoci koje je kasnije ostvarila i u uslovima gde su snage bile izjednacene: u svakom slucaju, za taj period ne vazi uobicajeno podcenjivanje americkog ratnog napora kao dominacije materijalne nadmoci. Ono gde i sama Amerika donekle revizionise sopstvenu istoriju to je neka vrsta zanemarivanja, potiskivanja problema - i zrtava, kako ljudskih, tako i materijalnih - zadovoljavanja ambicija kopnene vojske, tacnije MacArhura i njegove ambicije da se vrati na Filipine, cinjenica zbog koje su, verujem, americki admirali po nekad iz sve snage zeleli da se MacArthur sa Filipina nije izvukao. Tacnije pobegao. Bas kao sto se ispostavilo da je filipinska kampanja, sa sve Leyte, bila gubljenje vremena buduci da Filipini, odnosno japanske snage na njima nisu nikako mogle da ugroze napredovanje ka Japanu skakanjem sa ostrva na ostrvo, strategija koju je mornarica zagovarala i savrseno sprovodila... Interesantno je da su japanski uspesi na kopnu bili daleko spektakularniji od pomorskih, zahvaljujuci doduse zauzetosti Velike Britanije ratom u Evropi/Africi ali i uprkos insistiranju mornarice da napreduje ka Australiji: 'ajde sto su po Kini divljali jos od pocetka '30-ih, ali - zauzeli su Indokinu, Filipine, Indoneziju, Malajsko poluostrvo sa sve Singapurom i stigli do granica Indije. Opet, slicno kao kod SAD u stalnom sukobu mornarice i kopnene vojske, sukobu koji je obe strane strahovito mnogo kostao. Ostaje pitanje americkog precenjivanja takozvane Kvantunske armije, onih nekih cirka milion vojnika u Kini, cinilac koji je - u pripremama invazije na japansko kopno - odigrao znacajnu ulogu u nagovaranju, ali i odgovarajucim koncesijama datim CCCP- da stupi u rat sa Japanom sto je pre moguce posle pobede nad Nemackom i koje se najcesce objasnjava zdravim zentom koji su prema japanskoj kopnenoj vojsci stekli tokom borbi na Gvadalkanalu, Novoj Gvineji i ostrvima, poput Sajpana na primer. Na stranu sto se na kraju pokazalo da je Kvantunska armija prakticno fikcija. I - mozda iznad svega najznacajnija strateska odluka WW2, odluka u skladu sa nepromenljivim zakonimatm strategije - da se prvo, kao najveci i najjaci neprijatelj - porazi Nemacka i da se gro snaga angazuje u tom pravcu... Edited November 15, 2021 by namenski
אַף אֶחָד Posted November 15, 2021 Posted November 15, 2021 Pre neki dan sam video - mapa potopljenih jap brodova u wwii: 1
Radoye Posted November 15, 2021 Posted November 15, 2021 Fali na ovoj mapi brodovlje potopljeno u rekama. Nije bilo malo toga. 1
pasha Posted November 16, 2021 Posted November 16, 2021 Jedan od glavnih razloga japanskog relativno brzog gubljenja prednosti na morima i okeanima spram SAD je to sto Japanci nisu hteli prihvatiti da im je razbijena pomorska sifra od strane SAD. Midvej je posledica toga gde su Ameri znali mnogo toga o kretanju i brojnosti japanske mornarice. Cak ni posle informacije poslate iz Nemacke, tacnije Abvera, da je izvesno da su SAD razbile sifru Japanci nisu hteli verovati. Drugi razlog je sto neke znacajne instalacije na Havajima nisu unistili a koji su bili mnogo bitni za logisiku SAD vojske. How Codebreakers Helped Secure U.S. Victory in the Battle of Midway Advance intelligence helped the Allies turn the tables on Japan in this crucial World War II naval battle. https://www.history.com/news/battle-midway-codebreakers-allies-pacific-theater Japanske strategija je bila ispravna, treba udariti pre nego sto Ameri naprave mocnu mornaricu i tako ih par godina udaljiti od pomorskih puteva prema Indo-Kini i novim japanskim kolonijama koje su bile izvor sirovina, pre svega nafte preuzete od Royal-Dutch Shell...sa tako kupljenim vremenom bi se mogli koncetrisati na sopstvenu izgradnju mornarice i vojske te resavanja teskih borbi po Kini, sto se stalno zaboravlja kada se govori o Drugom svetskom ratu. Njihove pobede na Britancima po juznoj i J-I Aziji su cesto bile briljantne, narocito nacin na koji su uzeli Singapur sa 2.5 puta manje vojnika od ukupanih Britanaca u Singapuru.
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now