namenski Posted November 21, 2021 Author Posted November 21, 2021 Takozvane vojne vezbe, obaska potezanje vezbanja Kine kao argumenta da se sprema napad na Tajvan. Vojske, sve - vezbaju. Bez prestanka: to im u neku ruku dodje kao osnovni pos'o, zanimacija u miru. Od uvezbavanja pojedinca tek obucenog u uniformu, do uvezbavanja tog pojedinca kao dela vece celine, odeljenja, voda, cete... Uklapanja u vojni usud svih vremena da je brzina konvoja brzina najsporijeg broda, tehnika i rukovanje tehnikom da se ne pominju, sa sve paradoksom da je vojska institucija koja i u najsiromasnijoj - a to vazi i za najbogatije - drzavi u recimo tenk, napravu koja kosta koliko otprilike 20-ak Ferarija, posadi 20-godisnjaka za koga je i traktor, po negde bicikl -nedostizni luksuz... Najveci broj vezbi obavljaju male grupe oficira, kako u kancelariji, tako po sumama i gorama, a masovne vezbe, buduci da su enormno skupe i cesto za sobom povlace spoljnooliticke probleme, odrzavaju se u razmacima od po nekoliko godina ili - po potrebi -kada je potrebno u takozvanoj praksi proveriti, izmeniti nesto... Obaska sto se dogadja da se, u nekom medjuvremenu - promenio i takozvani potencijalni neprijatelj... Vezba se sve i svasta, ali se i pamti i proverava za zlu ne trebalo: kapacitet pruga, puteva, aerodroma, mogucnost da se u nekom scenarijutm dogodi ovo ili ono, itd,itd... Cesto politicki precenjivane i propagandno zloupotrebljavane, potezane su kao zgodna prilika, pretnja, jer je eto, moguce da neko vezba kao bajagi, a onda zacas sa vezbanja predje na pravo bijenje: to se, zacudo, nije dogodilo jos nikada. Ratovi - daleko bilo - pocinju sasvim drugacije... I, po pravilu - bez mnogo veze sa vezbanim, ali... Na pomenuto vezbanje svega i svacega, dolazi pakovanje planova za najrazlicitije situacije i njihovo skladistenje u fijoke, pa kada se i ako dogodi... Sovjetske vezbe sa vojskom iz Madjarske, posvecene - prijalo to Jugoslaviji koja je bila izmedju - mogucnostima da se preko Ljubljanskih vrata sto brze dokopa doline Poa/Lombardije, notorne hladnoratovske vezbe za brzi prodor kroz severnonemacku ravnicu ka Kanalu, vezbe suprotne strane da to zaustavi (cudno, mnogo se redje pominju vezbe u kojima je ta suprotna strana vezbala prodiranje ka Varsavi/Vilnu, buduci da se znalo ko je Zli Agresor), itd, itd... Naravno, vise se, ali ne iskljucivo, vezba na i ka pravcima koje neka drzava smatra vaznim/vaznijim, sto nikako ne znaci zapostavljanje drugih mogucnosti. A njih ima onoliko: sta raditi ako?... Spisak je beskrajan i stalno se popunjava i azurira. Mozda je jednu od najilustrativnijh ilustracija uvezbane uhodanosti razradjene i za rat spremne ratne masine poput Nemacke opisuje Sper, Hitlerov omiljeni arhitekta i kasnije jos omiljeniji ministar za naoruzanje: na dan kada je Nemacka u avgustu 1939. mobilisala - inace drustvena kataklizma u svakom pogledu - general glavni i odgovorni za mobilizaciju sedeo je u svojoj kancelariji potpuno besposlen. I dosadjivao se. Dok je masina mlela i radila sama od sebe: milioni su odlazili na svoja mesta da zaduze uniformu, manjerku i pusku, vozovi, zeleznica je presla na ratni rezim, broj radnji ne naprosto beskrajan, ali se iste obavljaju po planovima uvezbavanim godinama i na od politike dati znak vade iz fijoka. Naravno, teorija igara se pokazala bogomdanom za vojne igrarije. Literaturutm ne vredi pominjati: spisak naslova samo na engleskom je prakticno beskrajan. Ipak, koga zanima, klasiktm je svojevremeno preveden na srpski: Ako ni zbog cega, ono zbog opisa reakcije jednog od vezbajucih oficira jedne (zapadne) armije koji je u drustvu sa sebi slicnima, ali u odvojenim sobama, i prilikom razradjivanja WW2 scenarija, sudija doneo iz susedne sobe izvestaj becke policije datiran na neku 1912. godinu i u kome se kaze da je izvesni Adolf Hitler, lice bez stalnog zaposlenja i mesta boravka, uhapsen i proteran u svoje rodno mesto...
namenski Posted January 20, 2022 Author Posted January 20, 2022 On 2.1.2022. at 19:34, Ayatollah said: Mreža puteva koju su izgradili Rimljani: 18 hours ago, namenski said: Ovo je inace slika koja najjace pokazuje na cemu se temeljila rimska moc: kod Marcelina ima podatak da je - zahvaljujuci mrezi itekako uredjenih puteva dvema legijama, dakle uredjenim vojnim jedinicama kod kojih se podrazumeva da krenu i stignu gde su posle kao uredjene i organizovane celine - trebalo 40 dana da od danasnjeg Londona do iracko-iranske granice, dakle nekih skoro 5,000 kilometara. Pesice. I pod punom opremom za koju se pretpostavlja da je kod prosecnog legionara bila teska najmanje 25 kilograma. 15 hours ago, Pantelija jr said: 125 km nad dan? malo mi je teško da povjerujem u to... jesu ipak imali autobuse? 14 hours ago, namenski said: @Pantelija jr a, da, setih se jednog zgodnog poredjenja: Napoleon je digao ruke od invazije na Englesku, okrenuo Armee d'Angleterre nalevokrug, prekrstio je u Grande Armee i nekog 20. septembra 1805. sa nekih 250,000 ljudi rasirenih na front od 200-ak kilometara, stigao pod Ulm, naravno pre toga spojivsi snage. Da bi pod Ulm banuo da ne proveravam sada, oko 20. oktobra i to posle nekoliko doduse manjih usputnih bijenja. I razbio Austrijance do koske. To je nekih 700-ak i nesto jace kilometara, ali organizaciono neuporedivo jace od Rimljana: imao je doduse na raspolaganju savrsen vojni mehanizam koji mu je u nasledje ostavila Francuska Revolucija. Edit: danas ne postoji vojska koja bi ma i izbliza mogla da ponovi te rezultate, sve da ih poveri i ne znam kakvim specijalcima... Jedino donekle uporedivo desavanje je Nikopolj pod koji je Bajazit stigao pre nego sto je krstasima stigla vest o njegovom polasku iz Jedrena. Opet, i on je imao janicare, jednu od najuspesnijih pesadija svih vremena. 14 hours ago, ultra plasticni said: Ja sam u askari bio na 60-o km marsu. Mani se, nema sile 14 hours ago, namenski said: Ma OK je, i ja sam se raspricao, ponela me tema... Obaska sto mi danas, sa sve takozvanim strucnjacimatm nemamo predstavu sta znace ovi brojevi u odgovarajucem kontekstu: radi se o hiljadama, kasnije i o stotinama hiljada ljudi koji se krecu kao itekako organizovana celina, koji trebaju da zajedno kao takvi jedu, spavaju, konace sto bi se reklo, kojima treba svakog dana spremiti odgovarajucu kolicinu hrane, treba tamogdetreba u svakom trenutku znati gde je koja posebna celina/jedinica i jos toliko toga... I koji na sve to treba na cilj da stignu kao celina, spremni i orni za klanje jebiga. Nemci su u najboljim danima takozvanog Blitzkrieg-a u CCCP u nekoliko, mozda par dana i to motorizovani, dostigli 80-ak kilometara dnevno, Sovjeti su po svoj prilici, opet u par navrata taj rekordtm nadmasili '44 sa mozda oko 120 km/dan. Francuska '40. i recimo Jugoslavija aprila '41. su opet prica o brzini, mada uz poprilicno bitne modifikacije. Poseban deo price je u tome sto moderne armije, mislim na armije 20. veka ni slucajno ne mogu da tempom Rimljana ili Napoleona - da se zadrzim samo na njima - da izdrze kretanje tim tempom ni blizu u trajanju od pomenutih Marcelinovih 40-ak dana: takozvana tehnika ni u ludilu ne moze ono sto moze ziv covek - mora naime da se kompletna zaustavi i oporavlja. Na stranu ekstremi poput zavidne brzine napredovanja kroz Francusku posle Normandije, kada je moralo da se - vec na Rajni - zastane i to debelo, sa sve strahovitim za zapadne standarde problemima u snabdevanju, obaska sto kod njih prakticno niko nije isao pesaka, u svakom slucaju ne duze od 2 ili 3 dana. Da bi - a iskrcali su se 6. juna - u decembru docekali nemacku ofanzivu koja ih je poprilicno ozbiljno zaljuljala, udaljeni od normandijskih plaza nekih pesackih mozda 600-ak kilometara. Za tih skoro 6 meseci, imali su recimo 2 meseca ozbiljne, aj' da kazem borbene zadrske, ako uzmemo da su u Pariz usli ako se dobro secam negde oko 20. avgusta, na stranu sto je opste misljenje da do decembra Wehrmacht na zapadu prakticno nije postojao u smislu snage iole organizovane za ozbiljno bijenje. I sto se radilo o verovatno najmotorizovanijoj vojsci tog vremena. 13 hours ago, gone fishing said: smanji malo druže maršale , prelazili su po 30-35 km dnevno kao što objašnjava video 13 hours ago, namenski said: Da prostis jebali te americki veterani sa sve YouTubetom, americkim special forces... A jebao i mene pokusaj da... Dakle: uzeo sam, naveo ekstremne primere kampanja koje su zahtevale brzinu, Apostatinu reakciju na probleme na granici sa Persijom i potrebu da sto je moguce pre odvuce snage iz Britanije do danasnje, otprilike, iracko-iranske granice, neka bude Bagdada, Napoleonov nalevokrug sa Kanala i neostvarene invazije Engleske pokopane Trafalgarom, ka Kontinentu i hitnoj potrebi da eliminise Austriju pre nego sto pristignu Rusi, pomenuvsi usput Bajazita kod Nikopolja. Dakle, sve strategijski ekstremi i ekstremisti, ostale od Hanibala i Cezara na dalje da ne pominjem. Ali, pre svega kao pokusaj ilustracije cinjenice da u desavanjima poput uzajamnog satiranja rata presudnu ulogu igra - covek. I njegova pre svega motivacija. Naravno da se, kada je o kilometrazama i rimskim legijama rec, radi takodje o ekstremima i naravno da su normalne, neurgentne kilometraze bile znacajno manje, ali pritom ne treba zaboraviti da su Rimljani prakticno bez izuzetka, na marsu tokom noci podizali obavezan cuveni logor zarad cega je svaki vojnik uz opremu nosio i po 1 kolac. Ali i ilustraciju znacaja uredjenih i odrzavanih puteva kao bitnog cinioca postojanja i odrzanja Imperije kao pre svega kopnene zivotinje: posle atinskog debakla kao pomorske sile u sukobu sa Spartom, takodje kopnenom zivotinjom, svet ce jos poprilicno dugo da ceka vodenu zivotinju, 1 Imperiju koja je zavladala morima. Doduse, tek posto joj je Spanija, uz pomoctm Portugalije utrla put.
namenski Posted January 20, 2022 Author Posted January 20, 2022 Dakle, rastojanja i - sledstveno tome - povrsine. Agincourt: Uprosceno na ivici nedopustivog, tek u pravougaoniku stranica 700 x 1500 metara, dakle oko 1km2, ili - kome je lakse - 100 hektara, imamo ukupno cirka otprilike i kako tvrdi manje-vise vecina izvora, oko 30,000 ljudi... Koga ne mrzi moze da se pozabavi izracunavanjem gustine naseljenosti po jedinici mere povrsine, doduse po po malo neortodoksan metod buduci da se uobicajeno takozvana sirina fronta uzima kao mera, ali se dobijaju popricno ilustrativni i zanimljivi rezultati... Pa Waterloo: Otprilike kvadrat sa stranicama 5 km, dakle 25 km2. I u njemu, ukupno oko 200,000 ljudi: bojiste se povecalo 25 puta, broj ljudi nekih 7-8 puta... Poredjenja radi, eno na karti Agincourta u istoj srazmeri. Pa Somme: Uslovno pravougaonik dimenzija 10 x 30 kilometara, dakle 300 km2. I u njemu s pocetka imamo oko 1,000,000 ljudi: skoro toliko ce na kraju da budu ukupni gubici. Opet poredjenja radi, eno na karti Waterloo-a u istoj srazmeri... Ali se ovde neke stvari bitno menjaju: vojske vise ne dolaze pesaka na mesto dogadjanja, dovoze ih vozovima jer se, kada je o Evropi rec, raspolaze odlicnom i razvijenom mrezom zeleznickih pruga. Pesacice samo - a i to kao kako se ispostavilo odjek, zaostatak nekih proslih vremena, jer se, kao sto je opstepoznato generali uvek pripremaju za neke prosle ratove, da bi u novim bili svaki put neprijatno iznenadjeni ponajcesce nekim novotarijama. I, na samom pocetku, sve u skladu sa iskustvima i teorijom, u trazenju 1 takozvane odlucujuce bitke koja ce - kao i hiljadama godina pre 1914. da odluci ocekivani kratak rat - jos uvek se svi krecu i to poprilicno sve se nadajuci da ce to biti brzo gotovo. Nece. Iskrcani s vozova, podilazeci mestu bijenja, jos uvek se krecu postupcima koji se ne razlikuju mnogo od onih kod Waterloo-a. Proci ce samo nekoliko meseci kada postanu nevidljivi, kada ih tehnologija satera u rupe iz kojih ce povremeno da iskacu u obliku tankih ljudskih linija koje pokusavaju da se dokopaju protivnickih rupa, prodju kroz linije koje one sacinjavaju, a sve u nadi da se dohvate otvorenog polja i mogucnosti da ponovo dugo pesace. Nece. Ali, ipak, u takozvanim uvodnim pokretima na Zapadnom frontu sa sve Bitkom na Marni, pomenutim nadama u brzinu i kratko trajanje i - jedan obican pesadijski puk popunjen po tadasnjem nemackom sistemu, dakle najnaprednijem i najrazvijenijem na svetu u ta vremena, modelu koji se u Evropi vazio do pre par decenija i koji se vazi jos po negde, o jedinici mobilizacijski popunjenoj do ratne jacine, sto ce reci sa oko 70% rezervista. Puk je Füsilier-Regiment Königin Viktoria von Schweden (1. Pommersches) Nr. 34, pripada 6. pesadijskoj brigadi (6. Infanterie Brigade), 3. pesadijske divizije (3. Infanterie-Division) koja je u sastavu 2. korpusa (II. Armee-Korps). Jedinica je popunjavana sa dna kace, pruske: Provinz Pommern, stab korpusa Stettin… Pa kaze, po danima i kilometrima, crveno dani sa bijenjem: 17. avgust, 21 km 18. avgust, 40 km 19. avgust, 10 km, Gette 20. avgust, 35 km 21. avgust, 10 km 22. avgust, 12 km 23. avgust, 45 km 24. avgust, 16 km 25. avgust, 30 km 26. avgust, 20 km, Le Cateau 27. avgust, 36 km 28. avgust, 38 km 29. avgust, 8 km, Somme 30. avgust, 25 km 31. avgust, 33 km 01. septembar, 30 km 02. septembar, 14 km 03. septembar, 33 km 04. septembar, 31 km, Montmirail 05. septembar, 25 km 06. septembar, 0 km, Marne 07. septembar, 37 km, Marne 08. septembar, 33 km, Marne 09. septembar, 0 km, Marne 10. septembar, 36 km 11. septembar, 29 km 12. septembar, 12 km.... Sve u svemu, za 25 dana, iz dana u dan, 660 kilometara ili prosecno 25 kilometara dnevno, 11 borbenih dana i ni jedan dan odmora. Za prasnjavog pesadinca, natovarenog takozvanom punom opremom, sto je kod Prusa u to vreme znacilo oko 25 kila po coveku. Samo 7. i 8. septembra, dakle tokom Bitke na Marni, tacnije prilikom pokreta u napadu na severno krilo francuske 6. armije, puk je presao 70 kilometara sa ukupno 3 sata zaustavljanja radi odmora. Da ne bude zabune: ne radi se ni o kakvim takozvanim specijalcima ili slicnim modernim glupostima, vec o najobicnijim nemackim vojnicima na odsluzenju obaveznog vojnog roka i rezervistima drugog poziva. Jednog obicnog pesadijskog puka na pocetku Prvog svetskog rata. I, recimo, Kursk: Grubo, ovde se radi o pravougaoniku dimenzija 70 x 200 kilometara, povrsine dakle 14,000 km2 I angazovanih ukupno oko 3,000,000 ljudi... Opet poredjenja radi, eno Somme dole u donjem desnom uglu, u istoj srazmeri... I ovde se malo pesacilo: vozovi su dovukli koliko god se blize mestu dogadjanja moglo, opet se ukopalo, neko manje, neko vise u zavisnosti sta je ko ocekivao, sedelo se i - cekalo. Kada se docekalo, jedni su krenuli napred, ovog puta bitno drugacije, dok su drugi morali da koliko god mogu da izdrze i na strasnom mestu postoje. Ovog puta je - za razliku od recimo pomenute Some, neko docekao - postalo je tehicki moguce - da se prodje kroz liniju iskopina, dohvati otvorenog polja i jurne napred. Dok se takozvana tehnika ne premori. I primora da se zastane, a progonjenom pruzi prilika da zastane, uzme vazduh i kako zna i ume organizuje novu liniju. Ili - svojim kretanjem u suprotnom pravcu pokusa da uzvrati.
namenski Posted January 21, 2022 Author Posted January 21, 2022 Onako, vise pokusaja sagledavanja i razumevanja svojevremenih razdaljina, tacnije vremenskih relacija i odnosa ondasnjih ljudi prema njima, jos 1 rekord, ovog puta konjanicki i proverljiviji buduci da pada u neku 1714. godinu. Karl XII, Carolus Rex, svedski kralj koji je na vlast dosao sa nepunih 15 godina i itekako se pokazao sposobnim, vojno spada vise u avanturiste nego u ekstremiste: uhvacen u sred danasnje Ukrajine u pokusaju da obori Rusiju i eliminise je kao pretnju sverskoj dominaciji bio je od strane Petra Velikog kod Poltave potucen do nogu. Veliki deo vojske, sa sve glavnim pobocnikom dopao je ropstva i Sibira, mada u povlascenom statusu: Petar Veliki se nadao da ce svedski kolonisti doprineti... A sam Karl XII je utekaoi produzi na jug gde se utekao turskom gostoprimstvu. I ostao u Turskoj skoro 5 godina kao povlascen gost, finansiran iz budzeta, doduse izlozen uobicajenim intrigama i spletkama turskih visokih krugova, od keve tadasnjeg sultana pa na dalje... Par puta i u situaciji da se sam oruzjem brani od ljutitih, tada vec debelo raspustenih janicara i pratece gomile. Ali je, buduci zaista svestrano talentovan, naucio Turke po necem, ukljucujuci i osnove moderne brodogradnje, buduci da je davno prohujalo vreme turske slave i tehnoloske prednosti nad Evropom. Tek, bilo kako bilo, neke 1715. na glasove da na rodnom severu ne ide kako treba, da je Rusija zagradila Finsku,a i da ostale Norveske nisu mirne, moralo se pod hitno kuci. Za 15 dana, na konjima, preko Beca, od carskog grada Stambola do Stralsunda u danasnjoj Nemackoj. Nesto vise od 2,000 kilometara. U pratnji odabranih turskih vojnika, konjanika, askera. Atipicno za velike, prave vojske, ali ipak rezultat zapanjujuci u svakom slucaju... Pare koje su mu je sultan dvao kao apanazu iz budzeta su uredno, doduse sa malim kasnjenjem uredno vracene. Svedski Askersson-i se i danas mogu da prisete svojih predaka. A Rusija je sa Karlom i njegovim stratesko politickim neuspehom izasla ne evopsku sto ce reci svetsku scenu kao velika sila.
Vjekoslav Posted January 25, 2022 Posted January 25, 2022 (edited) On 20.1.2022. at 14:44, namenski said: Dakle: uzeo sam, naveo ekstremne primere kampanja koje su zahtevale brzinu, Apostatinu reakciju na probleme na granici sa Persijom i potrebu da sto je moguce pre odvuce snage iz Britanije do danasnje, otprilike, iracko-iranske granice, neka bude Bagdada aj please, el mozes dati neki citat iz izvora koje imas? ja nemam nista ni blizu te teme, odnosno takvih pojedinosti tipa Julijan pozvao 2 legije iz Britanije, a zaintrigirao si me. meni je naime prvo pao na pamet brod, onda mislim, cek malo, nisu oni plovili danasnjim rutama, drzali su se obale, a onda opet mislim, sto ako su kombinirali brod i cestu? i pazi sto sam pronasao: https://orbis.stanford.edu/ 71 dana cestom (uz naravno prelaz Engleskog kanala brodom), medjutim 38 dana kombinacija brod i cesta cijelim putem. i to je tocno 5 000 km. edit: u biti vise, 5 i po! Edited January 25, 2022 by Vjekoslav
namenski Posted January 25, 2022 Author Posted January 25, 2022 (edited) 14 minutes ago, Vjekoslav said: aj please, el mozes dati neki citat iz izvora koje imas? ja nemam nista ni blizu te teme, odnosno takvih pojedinosti tipa Julijan pozvao 2 legije iz Britanije, a zaintrigirao si me. meni je naime prvo pao na pamet brod, onda mislim, cek malo, nisu oni plovili danasnjim rutama, drzali su se obale, a onda opet mislim, sto ako su kombinirali brod i cestu? i pazi sto sam pronasao: Nemam trenutno Marcelina fizicki pri ruci, geografija je u pitanju, moja licna naravno , ali cu pokusati da ga se dokopam. Siguran sam da je u pitanju bio put kopnom, Rim se nije odricao pogodnosti genijalno smisljene i izgradjene mreze puteva koji su bili osnova njegove moci i vojno i ekonomski, omogucavali drzanje i kontrolu Imperije. Sto me i navelo da se naslonim na kartu koju je cini mi se Ayatolah postovao. I, nije mi ta vrsta preciznosti bila prva na pameti, mada je gomila manje-vise dokumentovanih, cesto i fascinantnih primera na raspolaganju: vise me je zanimalo da pokusam da iniciram pokusaj sagledavanja nacina zivota, razmisljanja, kulture jedne civilizacije koja je - a to cesto zaboravljamo - bila pesacka. Ciji su pripadnici ceo zivot provodili iskljucivo na svoje 2 noge, i sva svoja putovanja izvrsavali - pesice. A ne treba zaboraviti da je pesacenje u nasoj i ne samo nasoj civilizaciji potrajalo prakticno do sireg uvodjenja zeleznice, sto ce reci dobrano do u prvu polovinu 19. veka: covecanstvo je - izuzimajuci prakticno promile povlascenih - kroz celu svoju istoriju - islo pesice. Edit: ovaj link koji si postavio je boli glava - sada cu da ga maltretiram do besvesti. Hvala! Edited January 25, 2022 by namenski 1
namenski Posted January 25, 2022 Author Posted January 25, 2022 Da se nastavim/nadovezem: pokret kineske Crvene armije, poznat kao Dugi mars, dogadjaj koji je prakticno ako ne stvorio novu Kinu, ono barem kljucno doprineo sirenju i pobedi Kineske revolucije trajao je prakticno u dan tacno godinu dana. Od Maovih 12,000 km, preko procena Edgara Snow-a o 10,000 km, procena koje su silazile i na 6,000 km, doslo se do neke vrste konsenzusa od cirka 9,300 predjenih kilometara, dok je za neke jedinice, poput 1. armije pouzdano utvrdjena kilometraza od preko 18,000 km... I ako se, naravno, nije radilo o pokretu bez prestanka, koji je bio sam sebi cilj, sa cestim i duzim zadrzavanjima na jednom mestu, koje zbog borbi, koje zbog ostalih razloga, od odmora i snabdevanja do organizovanja i ucvrscivanja vlasti na podrucjima kojima se prolazilo, rezultat je vise nego fascinantan. Ma se radilo samo o kilometrazi. Pokret od 100,000 i vise ljudi koji su dokazali i pokazali da im niko - od kineskih nacionalista savetovanih od strane i takvih vojno-skolovanih umnih glava poput 1 von Seekt-a, coveka koji je za Vajmara sacuvao nemacku armiju za Hitlera, do sukoba sa plemenima koja su do dolaska Crvene armije zivela u srednjem veku. I epopejama, mitovima poput mosta na reci Dadu, nekada nazivanoj Tatu Ho, predjenom odstrane dobrovoljaca koji su ga presli viseci na rukama i drzeci se za lance mosta koji je usao u istoriju nove Kine...
namenski Posted January 30, 2022 Author Posted January 30, 2022 @Vjekoslav evo sada preturam po sopstvenim zabeleskama i nesto literature spakovane u kompjuter, podaci su - prvi put ih stavljam u kontekst - po malo iznenadujuci: - prosecan legionar iz doba kasne Republike i ranog Carstva, visok je oko 170 cm i tezak 66 kg; stupa u sluzbu sa 18 - 21 godinom i obavezuje se na 16 godisnji rok, najcesce produzavan za neku godinu; - pazi sad : izracunato je da je hranjen, mareno kalorijama, jacetm od modernog SAD vojnika, kome tablice propisuju 3,600 kalorija dnevno, do 4,200 kalorija u ratu, i, tek da se pomene, ukljucujuci i dnevno sledovanje sirceta zarad sprecavanja pojave skorbuta. Naravno, u zavisnosti od toga da li je ratno stanje ili mir, klime/podrucja, ali se zasigurno moze uzeti da nema debelog legionara... - ovo podrazumeva i jaku sto bi se danas reklo logistiku: po Flaviju, a on mi ga evo pod rukom, tokom Judejskih ratova, na 20,000 legionara dolazi nekih 60,000 ljudi koje pomocnih vojnih sluzbi, koje vecinom zaduzenih za snabdevanje. Ovaj podatak potvrduje vecina modernih istrazivaca; - jecam u raznim oblicima, od hleba do kase, zastupljen je i do 60% u njegovoj ishrani, cesto je menjan drugim zitaricama; jecam vojnici po pravilu izbegavaju i preferiraju psenicu, tacnije brasno. Ovo po nekad poprima i ekstremne manifestacije pa je tako jedna kohorta koja je tokom opsade Promone (verovatno negde na podrucju danasnje opstine Promine, Sibensko kninska zupanija), 34. godine PNE, morala po kazni da bude desetkovana zbog odbijanja sledovanja jecma i zahteva za psenicnim brasnom...).... Ostatak sledovanja je meso, maslinovo ulje, povrce... I mali dodatak, dopuna pesacenju kao (vojnoj) disciplini, ovog puta pod teretom, transportnoj, logistickoj sto bi se modernim jezikom reklo:Ho Shi Minh Trail i americkoj vojno-istorijskoj terminologiji: '1960. se posao prosirio; potreba da se sve zadrzi u tajnosti je organizatore odvela ka zapadnim stranama planinskog venca Truong Son u Laosu, izuzetno negostoljubivom za svaku ljudsku delatnost, pa je ipak tokom iste godine na poprilicno mesta izvedeno prosirenje staza i omogucena upotreba bicikla koji su, sa ojacanim ramom, mogli da natovare i prevezu od 100 do 150 kilograma tereta; bicikli, vecinom kineski i vecinom gradjeni prema zapadnim modelima iz tridesetih godina 20. veka, su u ponekad nosili i po 350 kg tereta; nista cudno kada se zna da je jedna od zastupljenijih marki nosila oznaku Bugatti. Uvodjenje bicikla je za tri do cetiri puta povecalo transportne kapacitete u odnosu na nosace; brzina transporta je povecana za jedan i po put. Naredne 2 godine kapaciteti su rasli, a infiltracioni centri (po zapadnoj terminologiji) osnovani u Son Tray i Xuan Mai sluzili su za itekakvu obuku vojnika koji su se spremali za put na jug; priprema je bila pre svega psiholoska, a najveca paznja je posvecena kamufliranju ljudi koji su imali da pod teretom prelaze najmanje 10 kilometara na dan.' 'U jednom izvestaju sa obilaska puta koji je trajao skoro mesec dana i tokom koga je obisao skoro celu stazu major Ban je – toga se ni danas ne stidi – bio impresioniran: sretao je vojnike koji su nosili po 100 kg tereta, ali je jos vaznije i potcenjenije u zapadnim razmatranjima da je stanovnistvo duz puta pomagalo vojsku kako tokom transporta, tako i hranom pa cak i u uslovima kada i samo hrane nije imalo dovoljno.'
namenski Posted February 7, 2022 Author Posted February 7, 2022 Ponovo o brzini, ovog puta prenosa abrova, vesti, informacija... Trafalgar, 21. oktobar 1805, bitka je zavrsena, dobijena.... Zbog objektivnih smetnji, problema sa ostecenjima i olujom, Kolingvud tek 27. oktobra zaduzuje kapetana po imenu Henry Blackwood, inace zapovedniku Euryalus- da napise izvestaj nadleznima. Izvestaja o velikoj, odlucujucoj pobedi nad Napoleonom, pobedi koja je prelomila epohu. Izvestaj se poverava porucniku po imenu John Richard Lapenotiere zapovedniku skunera HMS Pickle sa naredjenjem da najbrze sto moze jedri u Englesku. Sa izvestajem na ruke Williama Marsdena, sekretara Admiraliteta najcuvenije ratne mornarice od kako je sveta i veka. Jos 2 dana kasnije jedan kuter, HMS Entreprenante, najmanji brod Nelsonove flote, ponece jos jednu kopiju u Lisabon, tamosnjoj britanskoj ambasadi, opet sa zadatkom da se izvestaj nekako dobaci do Londona. HMS Pickle, sa svojih 125 tona istisnine, bio je zamalo najmanji brod kod Trafalgara. Naredjenja koja je Lapenotiere dobio su jasna: najbrze sto moze ka Engleskoj, izbegavajuci pri tom susret i pogotovo sukob sa bilo kojim francuskim brodom koji uz put eventualno sretne. 27. oktobra, oko podne, Pickle dize sidro i jedri na severozapad. Lapenotiere namerava da se dokopa Plimuta, Portsmauta ili – ako ga posluzi sreca – cak i usca Temze: posle 8 dana na moru, suocen sa nepovoljnim vetrom, odlucuje se za Falmouth na ciji kej ga je iskrcao brodski camac: zapisano je i tacno vreme – 09.45, 4. novembra 1805. godine. Da bi informacija putovala dalje potrebni su konji: porucniku kraljevske mornarice potrebno je sat vremena da najmi 4 konja. To da ce da drzi jezik za zubima, to se podrazumeva - vest nije samo vojno pomorska; berza je ta koja ce da kaze svoje i nema sumnje da bi se tog trenutka naslo poprilicno ljudi spremnih da debelo plate samo par reci od porucnika koji zuri da sto pre predje tih oko 430 kilometara do Londona. Za to mu treba 37 sati i 21 izmena konja. Mesta i imena svratista i krcmi u kojima je – saglasno tadasnjim propisima i tehnoloskim mogucnostima, ali i stanju puteva – Lapenotiere menjao konje, se i danas uredno navode i obelezavaju. U maglom pokriveni London Lapenotiere stize oko 13.30, 6. novembra 1805. godine. Prima ga sekretar Admiraliteta, pomenuti Marsden, kome Lapenotiere raportira i kazu da je izvestaj doslovno glasio: Sir, ostvarili smo veliku pobedu nad udruzenom francusko-spanskom flotom, ali smo na zalost, izgubili lorda Nelsona. Marsden je, pricitavsi izvestaj, pozurio da izvesti Prvog lorda Admiraliteta, coveka po imenu Charles Midleton, 1st Baron Barham, koji se tog trenutka nalazio – u krevetu. Ipak, Marsden i First Lord of Admiralty su stigli da na brzinu razmotre sta im je ciniti dalje glede strategijskih pitanja, odnosno strateskih konsekvenci koje je povlacila Nelsonova pobeda, jer ne treba zaboraviti da je vesti iz blizine spanskih obala, samo malo drugaciju ocekivao i Napoleon u svom bulonjskom logoru. Dalje je sve bila stvar administracije: potekli su glasnici, pisari su prepisivali izvestaj. Kopija za kralja Dzordza III, kopija za Pita Mladjeg, kopije za kraljevske ministre... I kopije za pomorske osiguratelje koji su jos uvek sedeli u kafanama. Od protokolarnih zezalica ostace zapisano da je kralj licno narednog jutra primio glasnika, saslusao pojedinosti o bici i nagradio ga srebrnim sitom za secer, priborom potrebnim i krunisanim glavama u ta vremena nerafinisanog secera. Spoiler To William Marsden Esq., Admiralty, London Euryalus, off Cape Trafalgar, Oct. 22. Sir, The ever to be lamented death of Vice Admiral Lord Viscount Nelson, who, in the late conflict with the enemy, fell in the hour of victory, leaves to me the duty of informing my Lord Commissioners of the Admiralty, that on the 19th inst. it was communicated to the Commander in Chief from the ships watching the motions of the enemy in Cadiz, that the combined fleet had put to sea; as they sailed with light winds westerly, his Lordship concluded their destination was the Mediterranean, and immediately made all sail for the Streights' entrance, with the British squadron, consisting of twenty-seven ships, three of them sixty-fours, where his Lordship was informed by Captain Blackwood (whose vigilance in watching, and giving notice of the enemy's movements, has been highly meritorious) that they had not yet passed the Streights.... 6. novembra 1805. godine, o svemu je izvestila i London Gazette. I stvar je postala javna. Naravno, posto su iz izvestaja izbacene neke pojedinosti.
namenski Posted February 8, 2022 Author Posted February 8, 2022 Da se podsetimo, zlu ne trebalo, vremena kada se senlucenje takozvanim taktickim nuklearnim oruzjem smatralo kao uredan i redovan postupak> 1 hour ago, gone fishing said: verovatno misliš na taktičke nuklearke, da to bi zaustavilo, barem privremeno tenkovsku diviziju ali šta sprečava ruse da uzvrate istom merom kada konačno naiđu na odbrambenu liniju amera... On 30.12.2014. at 19:32, namenski said: http://i797.photobucket.com/albums/yy253/namenski/BugariObukaSSSR_zps7c10db67.jpg Junose na slici su, ni manje, ni vise, nego ekipa bugarskih specijalista i pilota na obuci za rukovanje bombom. Mesto je Voznesensk, sredina sedamdsetih, a radi se o pripadnicima 25. lovacko bombarderskog puka. Kada je donesena odluka da se Bugarima i Poljacima poveri bacanje bombe trebalo ju je sprovesti u delo pa je odluceno da se probere 12 MiG-21M, poznatih i kao Fishbed-J, obelezavanih i kao Tip 96. Radilo se o avionima koji su Bugarskoj isporuceni 1969. i nalazili se u sastavu 19. lovackog puka, tacnije koji su cinili 2. eskadrilu istog. 1973. i 1974. na avionima su radjene izmene potrebne za novi posao. Ugradjena je potrebna oprema koja se, uglavnom, sastojala iz sprovodjenja potrebnih zica i ugradnje najvaznijeg dela – specijalnog nosaca smestenog centralno ispod trupa. Svaki avion je tako mogao da ponese po jednu A-bombu tipa RN-28, koja je kod Bugara postala poznata kao Спецбомба. Tehnicko osoblje 19. lovackog puka je trebalo da prodje potrebnu obuku koja se ticala potrebnog odrzavanja, pripreme i kacenja bombe; zna se da tih prvih dana sva oprema bila skladistena u posebno obezbedjenim skladistima. Stvar se oduzila utoliko sto je tek dve godine posle obavljenih modifikacija, prva grupa Bugara otputovala u CCCP ne bi li vezbala na pravim stvarima. Izabrano je 5 visoko ocenjivanih pilota, instruktora, dvojica iz pomenutog 19. lovackog puka i trojica iz 10. mesovitog vazduhoplovnog korpusa cija je baza bila u Plovdivu. Na kursu na kome je trebalo da se obuce u bacanju bombe bili su gosti 684. Gardijskog lovackog puka koji se nalazio u Tiraspolju u danasnjoj Moldaviji. Kurs se sastojao u savladjivanju tehnika bacanja bombe, to iz horizontalnog leta i iz takozvanog propinjanja, dakle bez nadletanja cilja. Ideja je bila da ovi piloti prenesu svoja znanja – kako se to onda zvalo – odabranim pilotima kod kuce, u Bugarskoj. Stefan Popov, general u penziji, inace svojevremeno komandant 19. lovackog puka seca se da je bombardovanje iz propinjanja vezbano u dve varijante: u prvoj je avion u prilazenju u niskom letu ubrzavao na 1,050 km/h, penjao avion pod uglom od 45 stepeni i odbacivao bombu na visini od 3,000 metara imajuci pri tom mogucnost da odmakne 7 kilometara pre detonacije. Drugi uvezbavani manevar je bio zahtevniji, ali – tvrdi se – i precizniji. Avion je nailazio na cilj na visini od 100 metara, ubrzavajuci do brzine od 1,050 km/h, da bi bombu odbacio kada dostigne ugao od preciznih 106 stepeni, dakle neposredno posto bi prakticno usao u luping. Radilo se od sovjetskoj verziji takozvanog bombardovanja preko ramena, a u oba slucaja piloti su trebali da ukljuce naknadno sagorevanje sto im je davalo izmedju minut i dva minuta da se sklone sa mesta dogadjanja. Bila bugarska prica ovakva ili onakva, tek daje uvid u neke soovjetske norme iz tih vremena, pa je tako od pilota zahtevano koristeci pomenute nacine bombu smeste u krug precnika 500 metara sa ciljem kao centrom naravno. Popov, inace polaznik Gagarin vazduhoplovne akademije, tvrdi da je sezdesetih godina takozvani Balkanski teatar operacija, ili Balkanski front trebovao 30 atomskih bombi – misli se na avionske bombe, dok je istom podrucju u doktrini i planovima Varsavski pakt namenio do 600 taktickih nuklearnih udara i to u dva talasa. Bugarska teritorija je trebalo da seu slucaju rata i napada na NATO snage u svom rejonu iskoristi protiv Turske i Grcke, s tim sto se su se za primarne ciljeve smatrala, standardno, komandna mesta, aerodromi i kopnene snage, ali i pre svega bilo koja, bilo cija i bilo kakva NATO platforma za nuklearna oruzja. Bugarske nuklearne snage su kasnije dopunjene sa jos 20 novopristiglih MiG-21MF (Tip 96F) koji su dodeljeni 18. lovackom puku u Dobrislavcima nedaleko od Sofije, da bi ih 1978. preuzeo 19. lovacki puk u Graf Ignatievo. Kao ljubimci, Bugari su prvi van CCCP dobili lovacko bombardersku verziju aviona MiG-23 koja je uvedena u naoruzanje kao MiG-23BN (Flogger H). Avione je 1976. godine zaduzio 25. lovacko bombarderski puk; 18 primeraka je bilo isporuceno sa opremom za bacanje atomskih bombi. Kao posledica standardizacije u samom CCCP, svi kasnije isporuceni avioni ovog tipa imali su opremu koja je mogla da nosi i baca i Specbombu i to bez posebnih priprema. Bilo je tu i MiG-23MLA, pa MiG-23DML, dakle izvozna verzija, pa je grupa pazljivo probranih pilota i tehnickog osoblja iz 25. lovacko bombarderskog puka 1980. upucena u CCCP na – za razliku od prve grupe koja nije upoznavana sa karakteristikama samog oruzja – prilicno rigoroznu obuku koja je ukljucivala i upoznavanje sa samom bombom, njenim osobinama i delovanjem. Ovog puta su bili gosti elitnog 642. lovacko bombarderskog puka smestenog na aerodromu Voznesensk, poznatom i kao Martinovka u danasnjoj Ukrajini. U ove bugarske NATO dane, iz penzije je iskopan i tadasnji major po imenu – Coko Cokov, jedan od cetvorice odabranih, koji se seca teskih dana zahtevne obuke. Piloti i osoblje su vezbani odvojeno i pod vec uobicajenim sovjetskim merama stroge bezbednosti. Tehnicari su savladjivali kacenje bombe i rukovanje kontrolnim uredjajima, kao i savladjivanje procedura, dok su piloti na svojim avionima kojima su – interesantno – preleteli direktno iz Bugarske takodje saznavali detalje o bombi RN-28. Radilo se o bombi za bacanje iz niskog leta, sa mogucnoscu programiranja visine eksplozije: ili na odabranoj visini ili u dodiru sa tlom i koja je imala mogucnost da ugradjenim malim raketnim motorima usporava pad, pored toga sto je imala i padobran. Bombu je detonirao sopstveni radarski visinomer. Od svega je najzanimljivije da je pilot mogao, u letu, da bombu aktivira ili deaktivira, kao i da se odluci za visinu detonacije; nije mogao da menja preprogramiranu snagu eksplozije. Sovjetski takticki postupci su predvidjali da avionu na zadatku bacanja takticke atomske bombe prethodi najmanje jedna eskadrila ciji bi zadatak bio da cisti vazdusni prostor avionu nosiocu dok prilazi cilju, kao i da se obracuna sa protivvazdusnom odbranom. Bacanje bombe se razlikovalo od bacanja uvezbavanog na MiG-21. MiG-23 je to mogao da radi na tri nacina: iz horizontalnog leta, u poniranju pod uglom od 20 stepeni i u penjanju od 15. Nije bilo posebnih ogranicenja sto se tice visine i brzine prilaza, osim sto je od pilota zahtevano da se u svakom slucaju pobrinu za osam sekundi potrebnih da se pobegne sa lica mesta. Za bacanje iz niskog leta preporucivana je visina od 200 do 600 metara, ali je vezbano i sa izbacivanjem sa visine od svega 50 metara u horizontalnom letu. Prema Bugarima, skoro da nije bilo razlike izmedju bombardovanja klasicnim i atomskim bombama. Sam Cokov je na MiG-23UB i sa sovjetskim instruktorom bacao corak bombu P50-75 cije su karakteristike bile skoro identicne sa bombom RN28. Sve je bilo isto, objasnjava Cokov, osim sto se trazilo da motor bude na konstantnom broju obrtaja prilikom nailaska udarnog talasa posle eksplozije i njegovog prelaska preko aviona. Pilot je morao, kada primeti eksploziju, da navuce tamni vizir na slemu i da zatvori oci. Atomski Bugari su se po zavrsenoj obuci vratili kucama: danas tvrde da je MiG bio dobar avion, sposoban za prodiranje na vrlo malim visinama i ne dovode u sumnju svoje tadasnje sposobnosti da dolinom Marice dosegnu ciljeve u Grckoj ili Turskoj. 1981. godine je jos jedna grupa bugarskih pilota, verovatno za rezervu, prosla obuku, opet u Tiraspolju. Obuka je ovog puta bila ogranicena samo na bacanje bombe, a izvodjena je na presretackoj verziji MiG-23MF. Tako je Bugarska postala jedan od mogucih realizatora sovjetske doktrine upotrebe atomskog oruzja, doktrine koja je sezdesetih evoluirala od totalnog nuklearnog rata do stepenovanog uvodjenja i koriscenja nuklearnog oruzja u mogucem sukobu sa NATO, u cemu mozda lezi i objasnjenje za pripustanje Bugara i Poljaka u program. Doktina se, u sustini, sastojala u ideji da se udarom na nuklearna oruzja protivnika spreci ili barem ogranici odgovor. U samoj Bugarskoj je to trebalo da izvedu rakete zemlja-zemlja tipa R-17 Elbrus, ili, ako neko vise voli SS-1C ili Scud-B, koje su kasnije dopunjene raketama 9K14 Oka (SS-23, Spider); koncept je u svakom slucaju zahtevao prvi udar i to masovni i to u dva talasa, a da bi se to izvelo bilo je potrebno sto bolje izvidjanje i lociranje mogucih ciljeva, pa u tome lezi objasnjenje kako je i zasto Bugarska 1982. dobila 3 izvidjacka MiG-25RBT ili Foxbat-B dodeljenih 26. izvidjackom puku u Tolbuhinu. Za ono cime su u to vreme raspolagali Turci i Grci, ovaj avion je bio prakticno nedodirljiv. Tvrdi se da je od pomenutih 600 nuklearnih udara na Balkanskom frontu, u samoj Bugarskoj bilo materijala za 300, dok je ostatak trebalo da u slucaju ratne opasnosti bude dopremljen iz CCCP. Ne kaze se kako, ali bice da su isporuku i to na lice mesta trebalo da obave sami Sovjeti sa svojih aerodroma oko Odese. Podrazumeva se da je odgovarajuce komande kao i naredjenje za prelazak sa konvencionalnog na atomsko ratovanje mogao da izda samo veliki brat, odnosno formalno zdruzena komanda Varsavskog ugovora ili kako se to vec zvalo. Da bi se obezbedio prvi udar, na tri lokacije u samoj Bugarskoj je uskladisteno atomsko naoruzanje: na istoku, zapadu i u centralnom delu zemlje. Ljubav je ljubav, poverenje je poverenje, ali su te lokacije bile pod potpunom kontrolom sovjetskog osoblja – od straze do tehnicara zaduzenih za odrzavanje i – na srecu – sve je 1990. vraceno odakle je i doslo. Sta je ocekivalo Grke i Turke, ostale komsije da ne pominjem, a tesko da su bili zaobidjeni u nekom od scenarija, vidi se iz napomene jednog od bugarskih pilota koji tvrdi da je sovjetska norma bila ni manje ni vise nego 16 bombi po diviziji. S obzirom da je na svom vrhuncu, u doba kada se predvidjao totalni atomski rat, dakle sezdesetih, sovjetska doktrina predvidjala 3 do 4 bombe na pesadijsku diviziju, a jednu ili dve na puk, povecanje do kog je doslo kasnije, i koje je predvidjalo veci broj projektila moze se objasniti usavrsavanjem nuklearnog naoruzanja i njegovom da kazemo specijalizacijom, s tim da, naravno, ne treba zaboraviti da se radi o takozvanom taktickom nuklearnom oruzju, ali i promenama u kopnenoj doktrini i organizaciji NATO-a koje su predvidjale takozvani rastresitiji raspored kopnenih snaga. Sto se samih Bugara tice, prica se nastavila do u kasne devedesete, dobijanjem od velikog i bratskog saveznika aviona Su-22M4 takodje opremljenim za bacanje bombe; poslednji su bili 6 MiG-29 Fulcrum-A koji su na levom unutrasnjem podvesniku takodje mogli da nose pomenutu RN-28 bombu, ali i njenu naslednicu nazvanu RN-40. Kraj se nazirao: osim opreme koja je stigla kao standardna za pomenute tipove aviona, nikakva obuka nije izvodjena.
Peter Fan Posted April 12, 2022 Posted April 12, 2022 2 hours ago, zorglub said: Govorio sam o bilo kom jednom puščanom kalibru. Puške su tu da prave buku, u streljačkom odeljenju vladaju mitraljez, ručni raketni bacači i minobacači. Striktno gledano, u streljackom odeljenju nema niti mitraljeza, a ni minobacaca. Ima puskomitraljez, ali on koristi puscanu municiju. U streljackom vodu ima mitraljesko odeljenje, koje ima mitraljeze. A minobacace nema ni pjesadijska/motorizovana* ceta. Minobaci su u sastavu minobacackih ceta. Nekad su pjesadijske cete imale minobacace 60mm, a mislim da ih sad imaju samo izvidjacki vodovi. Artiljerija (odnosno u SAD bombarderska avijacija) jeste kraljica rata, ali prostor osvaja pjesadija, tako da je to itekako vazno. Sigurno ne kao prije, ali jos uvijek bitna stavka. Generalno nije sporno da se kroz istoriju uvijek gledalo da se pojedinacnom borcu poveca ubojitost, ali kod mitraljeza, RRB i MB postoje limiti, sto prakticni (tezina / ergonomija, odrzavanje, itd,), tako i finansijski. Da nije tako nebi u borbenom kompletu strelca bile samo dvije Zolje naspram 120 metaka (doduse sad je mozda drugacije jer je 5.56 metak laksi). Niti bi cete imale streljacke vodove, vec bi imale samo mitraljeska i minobacaka odeljenja. * govorim za VS, ali generalno nije bitno drugacije ni u drugim armijama
zorglub Posted April 12, 2022 Posted April 12, 2022 (edited) Paaaa sad... tendencije ukazuju na ukrupnjavanje vatrene moći odeljenja (govorim o mehanizovanoj pešadiji), a i apsolutno svaki sukob potvrđuje da mitraljez punog kalibra s redenikom odjednom više nije ni logistički ni ergonomski problem kad je ekšual borba u pitanju. Britanci su u Avganistanu momentalno vratili po jedan u zvaničnu strukturu odeljenja, nezvanično su najčešće vukli 2. Rusi su 30ak godina ranije na istom mestu poizbacivali RPDove i promptno vratili PKMove u svako odeljenje. Vidi Šveđane: A Danci su još bolji (ne mogu sad da nađem sliku) sa dva mitraljeza i dva karl gustava u timu od 6. Tako je, 60mm je nakon Vijetnama, gde je obilato korišćen, pa do Avganistana bio percipiran uglavnom kao oružje/oruđe za specijalne timove, ali se i on vrlo brzo spustio u sve pešadijske rodove, doduše i dalje ne u svako odeljenje, to si u pravu. PS: Ovo je skoro sve mudrost što pokupim od kolege fanatika, ne pretendujem na poziciju eksperta. Edited April 12, 2022 by zorglub
Peter Fan Posted April 12, 2022 Posted April 12, 2022 35 minutes ago, zorglub said: Paaaa sad... tendencije ukazuju na ukrupnjavanje vatrene moći odeljenja (govorim o mehanizovanoj pešadiji), a i apsolutno svaki sukob potvrđuje da mitraljez punog kalibra s redenikom odjednom više nije ni logistički ni ergonomski problem kad je ekšual borba u pitanju. Britanci su u Avganistanu momentalno vratili po jedan u zvaničnu strukturu odeljenja, nezvanično su najčešće vukli 2. Pa upravo je to dokaz da su metci automatskih pusaka koji se trenutno koriste (bilo da je rijec o 7.62x39, 5.45x39 ili 5.56x45) nedostatni i s obzirom na siroku rasirenost i sve bolju zastitu bornenih prsluka (ovi manji), ili pretezak / balisticki neadekvatan (7.62). Inace, ovo oko ogranizacije britanskog odelenja, to bi trebalo sagledati u okviru cijele cete, da se vidi da li je i koliko mitraljeza ukupno dodano ili su samo pridodoti iz vec postojecih mitraljeskih odelenja. Tako je npr. kod nas bilo predvidjeno da se streljacko odelenje moze ojacti jednim od mitraljeza iz mitraljeskog odelenja (3 mitraljeza). Sto se pak tice ergonomije mitraljeza, ne moze svaki vojnik da ga nosi, jer je pretezak, a i po formaciji mu trebaju jos i pomocnik nisandzije (postolje) i donosilac (velika municijska kutija). Adje da kazes da ne treba postolje (to mozda mogu i da se slozim), i dalje ti treba jos jedan vojnik da opsluzuje mitraljez, sto znacajno umanjuju mobilnost i autonomiju na bojistu. A o minobacacima da ni ne pricamo. 35 minutes ago, zorglub said: Vidi Šveđane:. Sto se pak Sveda tice, ovo je veoma, veoma slicno nasem streljackom odelenju, jer i nase odeljenje ima snajper (kao i oni), puskomitraljez (i njihov koristi puscanu municiju, mada moze i mitraljesku) i svaki strelac ima Zolju. Jedina razlika je sto ovi imaju i jedan RRB jaci od Zolje, ali kao i kod Britanaca, treba vidjeti koliko ih ima na nivou cete. Kod nas je pjesadijska/ motorizovana ceta imala i protiv-oklopni vod koje je imao dva odelenja RRB M79 (10 oruzja i jedno odelenje sa dva BsT 82mm, a kasnije Fagotima. Tako da je na nivou pjesadijske/motorizovane cete bilo 9 snajpera, 9 puskomitraljeza, 9 mitraljeza, 10 RRB, 2 BsT/Fagota, ~80 Zolji. A na nivou bataljona, imas jos i mjesovitu minobacaku bateriju sa minobacacima 82mm i 120mm, kao i protivoklopnu cetu sa Fagotima (nekad sa Maljutkama).
Peter Fan Posted April 13, 2022 Posted April 13, 2022 42 minutes ago, gone fishing said: a ovo je bliska budućnost A dje im je baterijska stanica da pune sva ta silna vozila? Ili ce na dizel? Salim se, ali ovo djeluje vrlo vjerovatno.
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now