Vojna istorija (i teorija :isuse: )

[namenski]

Naljutio me Vathra  

 

Tek da se pocne, za one koje mozda zanima: Jugoslavija je imala 1 vojnog istoricara, zaboravljenog, ali istoricara evropskog kalibra koji spada u sigurno top 10 evropskih vojnih istoricara 20. veka.

Petar Tomac

Nisam davno cuo da ga se pominje, ni ovde, na forumu, a ni sire.

Oficir vojske Kraljevine Jugoslavije, WW2 ga zatekao kao komandanta divizije, Stevan Jakovljevic ga je u jednoj knjizi potkacio opisujuci kako - u Krusevcu cini mi se - diviziju predaje Nemcima, sto mu ovaj nikada nije oprostio.

Posle karijera domobranskog visokog часника, prelazak partizanima, kasno za Spomenicu, neke 1944, istakao se do kraja WW2, posle rata posvetio vojnoj istoriji i umro kao general-major JNA.

Omalen, debeljuskast, voleo je pomalo da lici na Napoleona cijeg zivota i dela je bio nesporno jedan od najvecih poznavalaca i obozavalaca, ne samo kod nas, obaska sto ga je bilo opasno dobro i dragoceno slusati zbog neverovatne erudicije.

 

Pored obaveznih^tm knjiga o Ofanzivama tokom NOB, napisao je 4 izistinski kapitalna dela iz vojne istorije, toliko znacajna da onima koje ova oblast interesuje zaista nije potrebno da, za pocetak, tragaju za stranim izvorima:

1. Vojna istorija, knjiga koja obuhvata period od praistorije do francuske Revolucije, znacajna ne samo kao jedino tako sveobuhvatno delo na srpskohrvatskom, nego i kao potkovana osnova za sve ostalo;

2. Francuski revolucionarni i Napoleonovi ratovi, remek delo, sa neverovatnim, fascinirajucim brojem izvora i referenci;

3. Ratovi i armije 19. veka; odlican pregled sa sve podrobnim analizama kako politike i strategije, tako i uticaja tadasnjeg razvoja tehnologije na ratovanje;

4. Prvi svetski rat, daleko najbolja knjiga na ovu temu na sh jeziku....

 

Pored toga, napisao je do danas mozda najnaucniju^tm knjigu o Kosovskoj bici, cini mi se jos tamo neke 1957. godine.

 

Ove knjige, sve izdanje VIZ, Vojnoizdavackog zavoda, su, po mom znanju poprilicno retke: svoj prvobitni primerak Vojne istorije sam morao da otimam iz UB Svetozar Markovic, ali ako danas mogu da se nadju - vrede svakog dinara i zbog svog visokog kvaliteta, nacina pisanja, ali i neverovatno siroke i sveobuhvatne bibliografije na stranim jezicima - nazalost pretezno nemackom - koja je odlican vodic za neka dalja i sira proucavanja i interesovanja.

 

Obaska sto je bio glavni pokretac izdavanja Vojne enciklopedije, takodje prvoklasnog - ako se izuzme ideoloski deo - izvora za ovu problematiku.

Nije se, iz politickih razloga, dokopa zasluzenog mesta glavnog urednika: to je, za 1. izdanje VE, ugrabio izvesni Franjo Tudman da na toj referenci izgradi, pogura naucnicku  karijeru...

[vathra]

Белетристика

Књиге су за сисице.

Праави мушкарци читају изворна документа.

[namenski]

To da, isto tako mozes da citas i uputstva za upotrebu razne gvozdjurije, sto originalnija^tm to bolje:

 

 

Pravi muskarci tek tako dodju na svoje: retko omanjuje, мушкарство se potvrdjuje bez po muke, oruzje i slicna gvozdjurija su inace poznati po stimulaciji prave^tm muskosti... 

 

Al' posto vidim da ti djavo ne da mira i da nastavljas da kenjas: em inace, em ovaj topik su za ljude koje takozvane vojno istorijske (i teorijske ) stvari interesuju neobavezno.

Obaska sto je za sluzenje dokumentima, pored potrebe da se obezbedi njihova dostpunost, sto po po nekad kosta, na stranu zbirke dokumenata koje su uvek sumnjive, potrebno strucno, profesionalno predznanje, a - sa tacke gledista sisica - i vreme.

Pravi muskarci su, naravno, nesto drugo.

 

 

Nego, da idemo mi dalje:

 

Cezar, Komentari, komplet, prevod malo previse hrvatizovan^tm doduse, cini mi se da je na srpskom postoji 1 izdanje ali nekompletno.

Pisani u trecem licu, vremenski padaju u sam vrh rimske vojne moci i organizacije, i pisani od strane Rimljanina, racionalnog i ledenog pogleda na svet oko sebe.

Ali, lektira nezaobilazna za pokusaj uvida u nacin razmisljanja 1 vojskovodje, stratega, ali i pre svega - politicara.

Manjkavi kao izvor, kao i svi memoari naravno - a ovo su ipak memoari - ipak spadaju u sam vrh literature ove vrste, a i sire bogami.

 

Kao pandan, vremenski udaljena od dana Cezarevog Rima:

 

 

 

Marcelinova Istorija, knjiga koju je pisao visoki rimski oficir, u penzionerskom miru zasluzenog imanja negde u provinciji, bogata pojedinostima vojne^tm prirode, ali i zalom za sudbinom mladog cara koji je prevrnuo verom, Julijana Apostate, knjiga koja odrazava takozvani duh vremena sa sve tehnikama, taktikama, ali i nacinom razmisljanja i ponasanja vojnih lica u rimskoj sluzbi kao i one nezapamceno uspesne forme vojne organizacije koja je gradila i branila Imperiju, ali znala i da se otrgne, postavlja i smenjuje imperatore.

 

Quote

 

10. Kad su, dakle, jedni druge ugledali, Rimljani, blistavih kaciga sa krestama, mahali su stitovima i, kao u ritmu anapesta, lagano napredovali; carkasi su zapoceli bitku bacajuci koplja, dok je brz vihor, koji se odasvud dizao, nosio prasinu uvis.

11. I kad su odasvud, po obicaju, povikali, a bojna truba podstakla zestinu junaka….

 

Amijan Marcelin, Istorija, Knjiga XXIV, VI (Julijan, posle pobede koja je znacila dve hiljade petstotina poginulih Persijanaca i uz gubitak oko sedamdeset ljudi, mnoge vojnike odlikuje pred skupstinom vencima).

 

 

 

 

 

[vathra]

Наменски,

не знам по ком параметру Томац може да буде у топ 10 европских војних историчара, кад је јако мало сам истраживао?

Већина његових радова су рађени на основу већ објављених радова, што си уосталом и сам видео.

 

Он јесте неспорно пуно објавио и урадио за нашу војну историју, неки његови радови су и данас јако добри, али далеко је то од топ 10 у Европи.

 

Гледе ВЕНц...

[vathra]

26 minutes ago, namenski said:

Obaska sto je za sluzenje dokumentima, pored potrebe da se obezbedi njihova dostpunost, sto po po nekad kosta, na stranu zbirke dokumenata koje su uvek sumnjive, potrebno strucno, profesionalno predznanje, a - sa tacke gledista sisica - i vreme.

 

Ко зна, нађе начин.

Ко не зна, пронађе изговор.

А добар изговор је тешко наћи кад на нету данас имаш гомиле архивских ролни.

А ни праве није тешко набавити, или дати да ти сликају...

 

[namenski]

9 minutes ago, vathra said:

Наменски,

не знам по ком параметру Томац може да буде у топ 10 европских војних историчара, кад је јако мало сам истраживао?

Већина његових радова су рађени на основу већ објављених радова, што си уосталом и сам видео.

 

Он јесте неспорно пуно објавио и урадио за нашу војну историју, неки његови радови су и данас јако добри, али далеко је то од топ 10 у Европи.

 

Гледе ВЕНц...

 

Takozvano istrazivanje je danas precenjeno, otislo je u svojevrsnu krajnost zato sto svaka susa nastoji da posto-poto otkrije nesto novo i bazi u zapecak svoje prethodnike.

Svi bi da ruse mitove, samo tako: naravno, nikako ne poricem vaznost naucnog istrazivanja, ali - kad smo vec kod Tomca i velikih istoricara - sustina njihovog doprinosa nije u istrazivanjima, kopanju po prasnjavim hartijama.

Sustina je u sposobnosti sinteze, sirini uvida u izvore, dela prethodnika, i u svojevrsnom zaokruzivanju pogleda na istoriju iz perspektive jednog vremena.

Tomac je sve to, na stranu - usudicu se da kazem - donekle i literarni kvalitet njegovog pisanja, posvecenost temi - narocito kada pise o Napoleonu - koja ga ne cini manje objektivnim ukoliko u istoriji uopste ima smisla pominjati objektivnost.

A sto se rangiranja^tm tice, ne znam sta da ti kazem: osim nekoliko autora koji su vrlo brzo skrenuli u jurnjavu za popularnoscu, raznih Kigena - imam na umu potrebe takozvane siroke publike - i osim autora posvecenih proucavanju 1 teme ili perioda, u Evropi 20. veka ces tesko da nadjes vojnog istoricara koji je uspeo da koliko-toliko kvalitetno u nekoliko knjiga uspesno sintetizuje tako ogromnu oblast kao sto je vojna istorija uopste.

Ono, to jeste vrsta koja izumire, zatrpani smo specijalistickim radovima koji do u sitna creva prebiraju po detaljima neke operacije/bitke/oruzja...

 

 

Edit: onaj link sa slikom VE: znaci li to da VE postoji negde digitalizovana?

[vathra]

Наменски,

не може да се прави пита од гована.

Ако имаш лоше радове на неку тему, не може да се од тога прави добра синтеза.

А код нас је, генерално узев, историја лоше истражена.

 

За едит: да има је, свих 11 томова 2. издања, ОЦР са индексом, али не за џ.

[nautilus]

daj link

[namenski]

2 minutes ago, vathra said:

не може да се прави пита од гована.

Ако имаш лоше радове на неку тему, не може да се од тога прави добра синтеза.

А код нас је, генерално узев, историја лоше истражена.

Jebiga, Tomcu mozes da prebacis, zameris toliko toga, ali nikako i to da je koristio nekvalitetne^tm izvore: njegove knjige su pravo blago ma i samo zbog toga sto su pune i prepune izvora i to stranih.

 

A sto se tice nase^tm istorije, o tome necemo , samo u Srbiji ih ima nekoliko, ostale ex-Yu da ne pominjemom.

 

VE: ima li neki link, koji su uslovi, sta, kako?

[Shan Jan]

Ja sam srecni vlasnik VE. Moj deka ju je posedovao te je onda dosla kod mog caleta od koga sam je ja zgrabio i vise je neispustam. 

[Krošek]

5 hours ago, nautilus said:

daj link

+1

[Ayatollah]

23 hours ago, Shan Jan said:

Ja sam srecni vlasnik VE. Moj deka ju je posedovao te je onda dosla kod mog caleta od koga sam je ja zgrabio i vise je neispustam. 

Ja imam svih deset tomova VE + 11. tom, koji je indeks. Moj pokojni deda (majčin otac) je bio autor članka o Karpatima u VE. Nažalost, nisam uspeo da je potpuno sačuvam od mojih sinova koji su oštetili korice, ali je sadržina netaknuta.

[namenski]

Kada smo vec kod visetomnih izdanja:

 

 

 

History of United States Naval Operations in World War II

 

Samuel Eliot Morison, vojno lice, dobitnik Pulicera za i kod nas prevedenu biografiju Kolumba, malo poznat kao autor americke zvanicne pomorske istorije, 15 knjiga sa sve indeksom, ali u komadima izdavane u bezbroj izdanja.

Strucno istorijski, knjizi se moze poprilicno toga zameriti, najcesca, standardna zamerka je sto je pisana prakticno jos za vreme i neposredno posle rata, dakle kada nije bilo moguce pristupiti mnostvu dokumenata, narocito klasifikovanih^tm.

S druge strane, dodatna vrednost joj je svojevrsna svezina u odnosu na dogadjaje kojima se bavi, neposredan kontakt sa jos uvek taze ucesnicima.

Ali, jedno joj se ne moze osporiti: literarno i po broju pojedinosti, detalja koje ne moze da obuhvati ni jedno usko strucno delo - nema joj premca.

Morison pise u tradiciji velikih istoricara i prve polovine 19. veka, stilom i manirom uzbudljivijim od svih potonjih klensija i njima slicnih likova i ove knjige se citaju kao najbolja beletristika sto i jesu: nije preterano ako kazem da je ravan jednom Preskotu na primer.

Ne znam kako stoji stvar sa nabavkom na kioscima, u svakom slucaju vredi pomuciti se.

Za one koje posebno interesuje i koji bi da provere kvalitet  , pocetkom 50-ih i u Jugoslaviji je izdat deo jednog dela sa za ta vremena standardno odlicnim, strucno potkovanim prevodom:

 

 

Verujem da je knjigu moguce pronaci, vredi pomuciti se: ne ispusta se iz ruku, sto bi losi novinari rekli - cita se u jednom dahu.

Edited May 25, 2018 by namenski

[namenski]

E, sad, kako je rat isuvise ozbiljna i vazna rabota da bi bio prepusten vojnicima, tako je i istorija isuvise vazna da bi bila prepustena istoricarima:

 

 

Najbolji, nezaobilazan i bez premca, sve istorije na stranu, opis Vaterloa: od eksperata^tm do takozvane siroke citalacke publike.

 

Ono, nije da se Henri Beyle nije razumeo u Napoleonovo doba: bio je prisutan skoro svuda gde je trebalo, od Marenga do Moskve, preko Borodina, zamalo se nije udavio u Berezini.

 

Objasnjenje da su Francuzi prvi provalili o cemu se radi u ratovima i radnjama poput spijunaze i ostalih zbirovsko/pandurskih rabota verovatno lezi u tome sto su prvi imali priliku da ih u novo doba osete na svojoj kozi; bilo kako bilo, nema price o spijunazama bez da se po Balzaku kopaju crtice o Fuseu, tom neprevazidjenom majstoru muljanja, bas kao sto nema ni uvida u socijalne prilike Francuske u doba Restauracije bez obojice, i Balzaka i Stendala.

 

Ali, sto se teme topika tice - opis Vaterloa u Parmskom kartuzijanskom manastiru je obavezan.

[namenski]

A sad malo teorije  :

 

 

 

Giulio Douhet, un generale italiano : post WW1 godine i besomucno teoretisanje na temu kako bi trebalo da izgleda sledeci Veliki rat.

Douhet, u nasoj literaturi cesto navodjen i kao Due, izasao na glas kao pre svega teoreticar buduceg vazdusnog rata, a najvise pre svega vizije neprijateljskog neba zamracenog teskim bombarderima sposobnim da im niko nista ne moze i koji ce, sami, bez ucesca ostalih kao sto su tamo neke pesadije, neprijatelja da nateraju na predaju...

Ovo je, naravno, pojednostavljen prikaz^tm, na stranu sto je i sam Due bio ekstremno jednostran, jednostraniji od savremenika koji su se takodje bavili temom upotrebe vazduhoplovstva, Tenchard-a kod Britanaca, Wever-a kod Nemaca i notornog Mitchel-a kod Amerikanaca; Sovjete kod kojih se kovala istinski nova doktrina,su  iz razumljivih razloga tada uredno preskakani, ali - doduse bez navodjenja izvora - uredno praceni, proucavani i jos urednije potcenjivani.

Due je bio najekstremniji i utoliko vise ga vredi ponovo procitati: ne samo zbog uvida i stanje duhova posle WW1, koliko zbog nacina razmisljanja jedne generacije i jednog vremena, a ponajvise sto se njegova senka, senka njegovih teorija tacnije, nadvila poslednjih decenija na ponasanje i delovanje najvecih svetskih sila, Amerike narocito: ubedjenja da je vazduhoplovstvo sposobno da samo resi sve probleme i ustedi potrebu da se nogom stupi na zemlju, okrvave gace sto bi se reklo.

Doduse po negde i stidljivo, promakne neki glas podsecanja na starog Duea, promakne i po neka prigusena kritika, ali se - sve u svemu - svi odgovorni i zainteresovani dobro cuvaju da priznaju naslanjanje i poreklo od pisanija ovog coveka, zaklanjajuci se iza uobicajenog nagomilavanja novokomponovanih fraza, skracenica i svakojakog arsenala za zamazivanje ociju i maskiranje sopstvenih zabluda i stranputica...

Edited May 30, 2018 by namenski