Bojan Posted November 10, 2017 Posted November 10, 2017 Ma cela priča je suluda. Jedina pozitivna stvar je u tome što mi se čini da je Kataloncima jasno da će najebati van EU dok se deo Engleza i dalje tripuje da će sve biti ok. Misli se pre svega na dalju političku integraciju i strah istočnoevropskih zemalja da će opet biti građani drugog reda na kontinentu. Zajedničku vojsku će biti lakše progurati. Vidi, taj prikaz je baziran na pretpostavci da Katalonija izađe iz Španije i postane nova članica EU. Zamisli da ti ja objašnjavam koliko je fantastičan projekat gradnje naseobine između Zemlje i Meseca, kako će se obavaljati poljoprivreda i stočarstvo, kako će funkcionisati javni transport i komunalne usluge, koji će biti oblik stanova i kako će ta privreda da funkcioniše prodajući električnu energiju matičnoj planeti. Problem sa tim planom od pre četrdesetak godina je što je uzeo za premisu kao zdravo za gotovo da će biti normalno da bude 100+ letova Šatla godišnje (maksimum je bio 7 ili 8). Cela konstrukcija se ruši usled loših početnih parametara. Taj scenario je nemoguć. Dva scenarija koja jesu moguća su Status Quo i nezavisna Katalonija van EU. Uzmimo scenario da Katalonija postane nezavisna država. Granica sa Španijom če biti spoljne granice EU. Katalonske banke neće imati pristup EU tržištu, aviokompanije takođe. Svaki proizvod će morati da prođe carinu i testiranje svaki put kada kontigent neke robe žele da izvezu u EU čime su u startu hendikepirani u odnosu na kompanije unutar tržišta. Gube se povlastice svih trgovinskih ugovora koje je EU sklopila do sada. Katalonija mora da obuči osoblje i ispregovara sopstvene ugovore pri čemu će njena ekonomska snaga u tim pregovorima biti mnogo manja od pregovaračke snage EU. Čak i da EU bude voljna da da Kataloniji njen deo kvota u različitim ugovorima to druge strane u tim ugovorima neće prihvatiti (što je takođe probano sa UK, neuspešno) To će trajati godinama pri čemu će BDP nastaviti da pada. Prestaje slobodan protok ljudi i kapitala, Uvode se vize što smanjuje broj EU građana koji bi mogli da rade u Kataloniji i obrnuto. Evo kakve su projekcije LSE-a o uticaju na bankarski sektor u VB http://www.lse.ac.uk/fmg/dp/discussionPapers/fmgdps/DP762.pdf Gubitak od 10-30% radnih mesta (u slučaju eurkliringa to ide do 90%) i odgovarajući pad prihoda i poreza. Nemci imaju detaljniju analizu koja pominje i uticaje na nemačku privredu. Ispada da članstvo u uniji donosi +20% na BDP. global economic dynamics - Costs and benefits of a United Kingdom exit from the European Union https://www.bertelsmann-stiftung.de/fileadmin/files/BSt/Publikationen/GrauePublikationen/NW_BREXIT_EN.pdf O agencijama. Opet moram da pominjem Britaniju. Evropska EMA agencija za račun država članica odobrava i vrši monitoring lekova. Nakon bregzita njen posao mora da preuzme britanska UK Medicines Health and Regulatory Agency. Potreban je drastično veči broj ljudi za povećan obim posla. Ako ne bude dogovora o priznavanju lekova to će biti dodatni trošak, plus carinske inspekcije. To je slučaj i sa svakom od valjda četrdesetak EU agencija iz kojih VB izlazi. Bez članstva u npr. Euratom agenciji neće biti moguć izvoz radioaktivnih izotopa za potrebe medicine. Nedostatak Erazmus programa koji pokriva studente, članstvo u European Research Council-u, institucije koje neće moći da učestvuju u programima finansiranja naučnih istraživanja tipa Horizont 2020 će dovesti do toga da strani naučnici promene institucije a lokalne katalonske izgube na značaju jer neće imati pristup EU finansijama niti moći da učestvuju u zajedničkim projektima kao do sada. Ovo je samo jedna oblast. Koje god da se dohvatiš država će ili morati da mnogo više ulaže kako bi nadoknadila EU finansiranje uz smanjene prihode ili da jednostavno prihvati činjenicu da je smanjenje životnog standarda i privredne aktivnosti na duže staze cena nezavisnosti u ovakvom svetu. Prednosti katalonske privrede će se jednostavno polako topiti dok na kraju više ne bude konkurentna najboljima. Rekao sam Hazardu gore, to jednostavno ne bi prošlo u istočnoj a verovatno ni u južnoj Evropi. Potegnu to svakih par godina pa ga vrate u fioku. Ljudi koji su političku platformu zasnovali na tome da može da se izađe iz Španije a ostane u EU su ili nekompetentni ili korumpirani, oni su deo problema a ne rešenja. Političke partije nisu zabranjene, mediji takođe, uprava traje par meseci do novih izbora. Predizborna kampanja je dobar način da se ukratko objasni ovo što sam pisao do sada pa se pusti ljudima da odluče šta im je važnije, nezavisnost ili životni standard. Sa prvim boldom se potpuno slažem. Većini Katalonaca je uglavnom jasno šta ih čeka u tom ishodu. Upravo zbog toga uzroke ovakve njihove reakcije treba tražiti u frustriranosti ponašanjem Madrida. Svakako da se ne može osporiti šteta koja bi nastala napuštanjem EU (tu smo saglasni). Međutim, sada je u igri dosta emocija sa jednim pozamašnim backgroundom i to je u prvom planu kod ljudi. Ono što sam hteo da istaknem jeste da čak i kada se radi o ekonomiji postoje velike frustracije, bez nekih naznaka da će se to popraviti. Naveo sam ti primer aerodroma El Prat. S obzirom na letošnju eskalaciju i neodgovornu politiku koju vodi AENA i španska vlada Katalonci imaju puno pravo da zahtevaju da taj važan resurs pređe pod njihovo upravljanje. Drugo, Madrid je sada iskoristio krizu da pokuša da velike kompanije izmesti izvan Katalonije. Potpuno je protivzakonita odluka da akcionarska društva mogu da izmeste sedište bez saglasnosti skupštine akcionara. Onda i pritisci na SEAT. Moj utisak je da se sve to neće zaustaviti i ako se odustane od nezavisnosti. Veliki trn u oku Madridu je i kulturna i obrazovna politika koja se sada vodi u Kataloniji. Sada je pojačana kampanja protiv obrazovnog sistema u Kataloniji koji favorizuje katalanski jezik. Jedan od skorašnjih sporova bio je i oko toga da li sudije u Kataloniji moraju da znaju katalanski (sudije postavlja Generalni savet sudstva iz Madrida, ali administraciju uređuje Generalitat - što im se takođe delimično osporava preko Ustavnog suda). Madrid će sigurno nastaviti ovu kampanju, a ni Katalonci neće tu odstupiti od svojih zahteva. Na ovu jezičku politiku nadovezuje se i politika prema imigrantima. Jako bitan podatak je da oko 17% stanovništva (1,2 miliona ljudi) u Kataloniji predstavlju imigranti izvan Španije uglavnom prispeli u poslednjih 20 godina. To je učešće iznad proseka u Španiji, ali dosta iznad proseka i u odnosu na druge evropske zemlje. Katalonci su uočili potrebu da se na ovo pitanje odgovori i još početkom dvehiljaditih napravili su strategiju za imigrante koju su kasnije nadograđivali. Umnogome su olakšali postupak prijema imigranata, njihovog smeštanja, integraciju u društvo. Ono što Špancima smeta jeste da u okviru programa integracije imigranti uče katalanski. Bilo je više projekata koje je španska vlada stopirala, uključujući i ovo što je pominjao Varufakis u vezi projekta u kome je Barselona finansirala izgradnju stanova za 15.000 migranata. Tu bih pomenuo i ovaj tekst iz Guardiana (koji smo citirali hazard i ja) koji su pisali dvojica politikologa, savetnici Ciudadanosa, u kome oni iznose jednu netačnu ili polutačnu stvar. Katalonci se naravno, hvale time što im 17% stanovništva predstavljaju novopridošli, dok ova dvojica u Guardianu tvrde da Katalonija nije tako inkluzivna (ne pominjući ovu statistiku), a to se zapravo odnosi na one koji su se doselili u Kataloniju šezdesetih i sedamdesetih. Kod ovog drugog bolda u tvom tekstu (da su moguća dva scenarija - Status quo i nezavisnost), mislim da nijedan od ta dva scenarija nije dobar. Jer i status quo sadrži u sebi konfrontaciju, neuvažavanje, pa čak i mržnju. Moraju se najpre vrlo pažljivo izvući iz ovoga a onda otvoriti pregovore. Što se tiče poslednjeg bolda - i ako bih se složio da su ti ljudi neodgovorni, oni su ipak izabrani predstavnici što u demokratiji ima težinu. Malo je to elitistički pristup kada se smatra da su ljudi neka masa koja se lako usmerava tamo ili vamo. Mislim i ja ponekad tako razmišljam, ali se obično ispostavi da to nije potpuno tačno. Baš sam zato gore i pisao o tom pomeranju glasačkog tela u Kataloniji prema ERC.
Lancia Posted November 10, 2017 Posted November 10, 2017 Sve stoji sto napisa Bigvlada, ostaje samo taj sentiment katalanstva i njihova zelja za sopstvenom drzavom, gde je prosto, pa skoro nepristojno gurati nos. Ono sto se vidi iz aviona je prisustvo ocaja, sto se svaki pokusaj internacionalizacije zavrsava na spanskim granicama, pa se usled prevelikog truda da se sto vise ocrni Spanija upada u besmisleni krug ponavljanja jednih te istih mantri, koje ovako sa strane poprilicno smaraju. Bice vrlo (ne)interesantno, ko ce pobediti u ovoj igri iznurivanja, koja naravno nikom ne ide u prilog.
Bojan Posted November 11, 2017 Posted November 11, 2017 Scottish Gaelic jako davno ili možda i nikad, ali se govorio (i govori se i dalje) Scots koji je neki najblaži pandan katalonskom, tj. on je otprilike u odnosu na engleski ono što je katalonski u odnosu na španski (kastiljanski) Hvala.
bigvlada Posted November 11, 2017 Posted November 11, 2017 Sa prvim boldom se potpuno slažem. Većini Katalonaca je uglavnom jasno šta ih čeka u tom ishodu. Upravo zbog toga uzroke ovakve njihove reakcije treba tražiti u frustriranosti ponašanjem Madrida. Svakako da se ne može osporiti šteta koja bi nastala napuštanjem EU (tu smo saglasni). Međutim, sada je u igri dosta emocija sa jednim pozamašnim backgroundom i to je u prvom planu kod ljudi. Ono što sam hteo da istaknem jeste da čak i kada se radi o ekonomiji postoje velike frustracije, bez nekih naznaka da će se to popraviti. Naveo sam ti primer aerodroma El Prat. S obzirom na letošnju eskalaciju i neodgovornu politiku koju vodi AENA i španska vlada Katalonci imaju puno pravo da zahtevaju da taj važan resurs pređe pod njihovo upravljanje. Drugo, Madrid je sada iskoristio krizu da pokuša da velike kompanije izmesti izvan Katalonije. Potpuno je protivzakonita odluka da akcionarska društva mogu da izmeste sedište bez saglasnosti skupštine akcionara. Onda i pritisci na SEAT. Moj utisak je da se sve to neće zaustaviti i ako se odustane od nezavisnosti. Veliki trn u oku Madridu je i kulturna i obrazovna politika koja se sada vodi u Kataloniji. Sada je pojačana kampanja protiv obrazovnog sistema u Kataloniji koji favorizuje katalanski jezik. Jedan od skorašnjih sporova bio je i oko toga da li sudije u Kataloniji moraju da znaju katalanski (sudije postavlja Generalni savet sudstva iz Madrida, ali administraciju uređuje Generalitat - što im se takođe delimično osporava preko Ustavnog suda). Madrid će sigurno nastaviti ovu kampanju, a ni Katalonci neće tu odstupiti od svojih zahteva. Na ovu jezičku politiku nadovezuje se i politika prema imigrantima. Jako bitan podatak je da oko 17% stanovništva (1,2 miliona ljudi) u Kataloniji predstavlju imigranti izvan Španije uglavnom prispeli u poslednjih 20 godina. To je učešće iznad proseka u Španiji, ali dosta iznad proseka i u odnosu na druge evropske zemlje. Katalonci su uočili potrebu da se na ovo pitanje odgovori i još početkom dvehiljaditih napravili su strategiju za imigrante koju su kasnije nadograđivali. Umnogome su olakšali postupak prijema imigranata, njihovog smeštanja, integraciju u društvo. Ono što Špancima smeta jeste da u okviru programa integracije imigranti uče katalanski. Bilo je više projekata koje je španska vlada stopirala, uključujući i ovo što je pominjao Varufakis u vezi projekta u kome je Barselona finansirala izgradnju stanova za 15.000 migranata. Tu bih pomenuo i ovaj tekst iz Guardiana (koji smo citirali hazard i ja) koji su pisali dvojica politikologa, savetnici Ciudadanosa, u kome oni iznose jednu netačnu ili polutačnu stvar. Katalonci se naravno, hvale time što im 17% stanovništva predstavljaju novopridošli, dok ova dvojica u Guardianu tvrde da Katalonija nije tako inkluzivna (ne pominjući ovu statistiku), a to se zapravo odnosi na one koji su se doselili u Kataloniju šezdesetih i sedamdesetih. Kod ovog drugog bolda u tvom tekstu (da su moguća dva scenarija - Status quo i nezavisnost), mislim da nijedan od ta dva scenarija nije dobar. Jer i status quo sadrži u sebi konfrontaciju, neuvažavanje, pa čak i mržnju. Moraju se najpre vrlo pažljivo izvući iz ovoga a onda otvoriti pregovore. Što se tiče poslednjeg bolda - i ako bih se složio da su ti ljudi neodgovorni, oni su ipak izabrani predstavnici što u demokratiji ima težinu. Malo je to elitistički pristup kada se smatra da su ljudi neka masa koja se lako usmerava tamo ili vamo. Mislim i ja ponekad tako razmišljam, ali se obično ispostavi da to nije potpuno tačno. Baš sam zato gore i pisao o tom pomeranju glasačkog tela u Kataloniji prema ERC. Postoji li tamo nešto tipa državna revizija, ili da se zahteva da neka nezavisna revizorska kuća proveri poslovanje? Traženje nezavisnosti jer država loše upravlja državnim preduzećima je ekvivalent korišćenja eksploziva za ubijanje muva. Ne slažem se oko odluke o izmeštanju kompanija. Vlada može da donosi zakone kakve hoće ako su u skladu sa ustavom i ako ima većinu da ih donese. Ako nisu, obaraju se na ustavnom sudu. Imaj u vidu da je sadašnja situacija nastala kršenjem postojećih propisa od strane regionalne vlade. Znaš i sam da bi svaka banka propala ako bi svi ulagači krenuli da iz nje izvlače pare. Da ovo nije urađeno postoji velika verovatnoća da bi te banke bile kaput usled neizvesnosti. Pominjao sam koliko će da britansku automobilsku industriju da ugrobari izlazak iz zajedničkog tržišta. Folksvagen kao vlasnik ima puno pravo da planira premeštanje fabrike u neki drugi deo EU kako bi omogućio nesmetan nastavak proizvodnje pod postojećim uslovima. Jaguar otvara novu fabriku u Evropi, električni Mini će se vrlo verovatno sklapati takođe van Britanije. Političke odluke koje tako drastično menjanju pravila poslovanja imaju svoju cenu. Po ovome što si mi opisao, vidim da i jedni i drugi duvaju u svoju tikvu povodom korišćenja jezika. Ako smo mi mogli (istina godinu dana) da u osnovnoj školi učimo slovenački i makedonski i da ih razumemo iako ne nužno i govorimo u čemu je onda problem da se uče oba jezika? Španci bi da se svuda uči španski, Katalonci bi da se uči samo katalonski. Mrtva trka oko toga ko su veći idioti (a nije da mi nemamo iskustva na tom polju). O ovom pitanju preporučujem knjigu Snježane Kordić, Jezik i nacionalizam. Puno izdanje se može skinuti sa interneta - http://www.znaci.net/00002/420.pdf Ukratko, nemam ni mrve razumevanja ni za jedne ni za druge po ovom pitanju. Naravno da su oba scenarija loša, ali se ne rešavaju jednostranim potezima. Pitanje je šta je realno moguće. Ne verujem da je moguće da npr. Veneto dobije mogućnost povrata 90-95% poreza (valjda su toliko tražili na referendumu). U svakoj državi ima bogatijih i siromašnijih regiona (koji se mogu menjati tokom vremena - vidi primer Belgije) a na državi je da balansira njihov razvoj. Meni stav Katalonije i Veneta po tom pitanju uopšte nije jasan. Ne žele da finansiraju razvoj zaostalih regija u sopstvenoj državi ali nisam čuo da se bune finansiranju razvoja pasivnih krajeva u drugim državama EU. Gde je tu neka elementarna logika? Ti izabrani predstavnici su položili zakletve (ili potpisali ugovore o radu, ne znam da li neko od uhapšenih ima staus birokrata ili nešto slično ). Vlast nosi sa sobom i odgovornost ali i sankcije ako se te obaveze prekrše. Ne moraš da budeš na vlasti da bi imao stranku i propagirao nezavisnost - što je pokazao loš primer Najdžela Faraža, bivšeg šefa vanparlamentarne stranke koji je bio najglasniji pobornik izlaska VB iz EU. Niko nije branio katalonskim separatistima da koriste istu taktiku - animiraju biračko telo za evropske izbore i onda u evropskom parlamentu traže saveznike za svoju stvar. Ovako su ispali em neozbiljni em šeprtlje - poštuju zakone koji im se sviđaju, krše one koji im prave probleme, proglase nezavisnost pa pobegnu da traže podršku u Evropi. Nažalost, ljudi jesu masa koja se usmerava tamo i ovamo: mi smo ti najbolji primer, da ne ponavljam opet tiradu o ohrabrujućoj laži i beskrupuloznim političarima.
Bojan Posted November 11, 2017 Posted November 11, 2017 Postoji li tamo nešto tipa državna revizija, ili da se zahteva da neka nezavisna revizorska kuća proveri poslovanje? Traženje nezavisnosti jer država loše upravlja državnim preduzećima je ekvivalent korišćenja eksploziva za ubijanje muva. Trebalo bi da postoji neka državna revizorska agencija. Mislim, mogu oni da kažu kako je sve u redu sa poslovanjem. Ali oni vode aerodrom tako da izvlače veliki profit, a zanemaruju kvalitet usluge. Upravo suprotno od onoga što rade u Madridu. Osim toga, rukovodstvu AENA i ministarstvu su javno postavljena vrlo razumna pitanja na koja nisu odgovorili. Niko nije pomenuo da se nezavisnost traži zato što loše posluju državna preduzeća. Samo hoću da ti navedem da i na nivou ekonomije, koja sada više nije u prvom planu, postoje velike frustracije. Ne slažem se oko odluke o izmeštanju kompanija. Vlada može da donosi zakone kakve hoće ako su u skladu sa ustavom i ako ima većinu da ih donese. Ako nisu, obaraju se na ustavnom sudu. Imaj u vidu da je sadašnja situacija nastala kršenjem postojećih propisa od strane regionalne vlade. Znaš i sam da bi svaka banka propala ako bi svi ulagači krenuli da iz nje izvlače pare. Da ovo nije urađeno postoji velika verovatnoća da bi te banke bile kaput usled neizvesnosti. Pominjao sam koliko će da britansku automobilsku industriju da ugrobari izlazak iz zajedničkog tržišta. Folksvagen kao vlasnik ima puno pravo da planira premeštanje fabrike u neki drugi deo EU kako bi omogućio nesmetan nastavak proizvodnje pod postojećim uslovima. Jaguar otvara novu fabriku u Evropi, električni Mini će se vrlo verovatno sklapati takođe van Britanije. Političke odluke koje tako drastično menjanju pravila poslovanja imaju svoju cenu. Vlada ne donosi zakone već skupština. A dajući mogućnost bordu direktora da odlučuje umesto skupštine akcionara oko promene sedišta je već problematično. Taj pritisak postoji (bilo je i to da je kralj zvao direktora SEAT) i mislim da će se on nastaviti, bez obzira na status Katalonije. Naravno, ukoliko bi Katalonija zaista postala nezavisna i izašla iz EU ti bi razlozi postali i ekonomski opravdani. Ti izabrani predstavnici su položili zakletve (ili potpisali ugovore o radu, ne znam da li neko od uhapšenih ima staus birokrata ili nešto slično ). Vlast nosi sa sobom i odgovornost ali i sankcije ako se te obaveze prekrše. Ne moraš da budeš na vlasti da bi imao stranku i propagirao nezavisnost - što je pokazao loš primer Najdžela Faraža, bivšeg šefa vanparlamentarne stranke koji je bio najglasniji pobornik izlaska VB iz EU. Niko nije branio katalonskim separatistima da koriste istu taktiku - animiraju biračko telo za evropske izbore i onda u evropskom parlamentu traže saveznike za svoju stvar. Ovako su ispali em neozbiljni em šeprtlje - poštuju zakone koji im se sviđaju, krše one koji im prave probleme, proglase nezavisnost pa pobegnu da traže podršku u Evropi. Pa Madrid je inicirao celu krizu time što najviše pravosudne i druge institucije zloupotrebljava u političke svrhe. Poslednje što su uradili su davanje ovlašćenja vladi od strane Senata da radi stvari koje im član 155. ustava ne daje za pravo. A prekretnica u celom slučaju jeste poništavanje delova Statuta iz 2006. Ima tu i mnoštvo manjih slučajeva. Naveo sam slučaj kada je Ustavni sud poništio odluku katalonske skupštine da banuje borbe bikove u Kataloniji. A istu takvu odluku doneli su i Kanari 1991, ali njima to nije poništeno. Mislim mogu Španci i da zabrane stranke koje zastupaju nezavisnost. Verovatno bi oni i postupali i mnogo oštrije od ovoga sada da nisu pod lupom evropske javnosti i da se ne predstavljaju kao važna EU demokratija.
Tribun_Populi Posted November 12, 2017 Posted November 12, 2017 Kad bi argumentacija o isisavanju para pila vodu, cela Srbija bi još odaaavno trebala da se otcepi od Beograda. Nas na jugu je tek „otvoreno nebo“, duga i uporna borba i splet srećnih okolnosti (međusobno krljanje LCC kompanija) uspela da povadi da nam jedva profunkcioniše aerodrom, kao drugi u državi od 7 miliona ljudi, koji je pritom za kratko vreme eksplodirao od putnika. Takve stvari su jednostavno uobičajene u svakoj državi jer pohlepa je pohlepa, i kogod je u prilici da zloupotrebljava državni aparat da bi uzimao lovu, on će to i činiti dokle god ga se u tome ne onemogući. E sad, može ovako gao gore, a može i da se uveže u priču „Barselona radi, Madrid se gradi“ pa da se predstavlja kao deo šire zavere protiv katalonske autonomije. No ,u tom drugom slučaju suština je da su razlozi neki drugi (pjur etno-nacionalistički), nikako ekonomski. Poslato sa HUAWEI VNS-L21 uz pomoć Tapatoka
Kampokei Posted November 12, 2017 Posted November 12, 2017 a Španci su u to doba bili sirot'nja raja, negde egal sa KSHS. Bogami, ako je ovim mainstream procenama (The Maddison Project), samo je Albanija u Evropi bila iza KSHS, a svi ostali, pa i Bugarska, ispred.
Budja Posted November 12, 2017 Posted November 12, 2017 Odlican clanak u La Vanguardia o "raskidu" Pudigemonta y Junqueras. http://www.lavanguardia.com/opinion/20171112/432819117000/155-monedas-de-plata.html
Budja Posted November 12, 2017 Posted November 12, 2017 Sve stoji sto napisa Bigvlada, ostaje samo taj sentiment katalanstva i njihova zelja za sopstvenom drzavom, gde je prosto, pa skoro nepristojno gurati nos. Ono sto se vidi iz aviona je prisustvo ocaja, sto se svaki pokusaj internacionalizacije zavrsava na spanskim granicama, pa se usled prevelikog truda da se sto vise ocrni Spanija upada u besmisleni krug ponavljanja jednih te istih mantri, koje ovako sa strane poprilicno smaraju. Bice vrlo (ne)interesantno, ko ce pobediti u ovoj igri iznurivanja, koja naravno nikom ne ide u prilog. Jebi ga, set sedam ljudi iz VLade je u corci. To jesu politicki zatvorenici, i to daje neki polticki vetar u ledja ovima za nezavisnost. Ja sam iznenadjen da jos uvek mogu da skupe pola miliona ljjudi cas posla. To govori ne samo o ocaju vec i o politickom aktivizmu.
bigvlada Posted November 12, 2017 Posted November 12, 2017 Trebalo bi da postoji neka državna revizorska agencija. Mislim, mogu oni da kažu kako je sve u redu sa poslovanjem. Ali oni vode aerodrom tako da izvlače veliki profit, a zanemaruju kvalitet usluge. Upravo suprotno od onoga što rade u Madridu. Osim toga, rukovodstvu AENA i ministarstvu su javno postavljena vrlo razumna pitanja na koja nisu odgovorili. Niko nije pomenuo da se nezavisnost traži zato što loše posluju državna preduzeća. Samo hoću da ti navedem da i na nivou ekonomije, koja sada više nije u prvom planu, postoje velike frustracije. Vlada ne donosi zakone već skupština. A dajući mogućnost bordu direktora da odlučuje umesto skupštine akcionara oko promene sedišta je već problematično. Taj pritisak postoji (bilo je i to da je kralj zvao direktora SEAT) i mislim da će se on nastaviti, bez obzira na status Katalonije. Naravno, ukoliko bi Katalonija zaista postala nezavisna i izašla iz EU ti bi razlozi postali i ekonomski opravdani. Pa Madrid je inicirao celu krizu time što najviše pravosudne i druge institucije zloupotrebljava u političke svrhe. Poslednje što su uradili su davanje ovlašćenja vladi od strane Senata da radi stvari koje im član 155. ustava ne daje za pravo. A prekretnica u celom slučaju jeste poništavanje delova Statuta iz 2006. Ima tu i mnoštvo manjih slučajeva. Naveo sam slučaj kada je Ustavni sud poništio odluku katalonske skupštine da banuje borbe bikove u Kataloniji. A istu takvu odluku doneli su i Kanari 1991, ali njima to nije poništeno. Mislim mogu Španci i da zabrane stranke koje zastupaju nezavisnost. Verovatno bi oni i postupali i mnogo oštrije od ovoga sada da nisu pod lupom evropske javnosti i da se ne predstavljaju kao važna EU demokratija. Da ne ponavljam ono što je tribun već rekao o aerodromu u Nišu, takvih primera imaš svuda. Frustracije spram centralne vlade bih mogao da razumem pod uslovom da je nivo korupcije u Kataloniji manji nego u ostatku Španije što izgleda da nije slučaj. Several cases of political corruption involved tax fraud. Former president of the region of Catalonia admitted to concealing large sums of undeclared money in secret foreign bank accounts for more than thirty years. The Catalan parliament has opened a formal investigation into the alleged tax evasion and corruption (HRR 2014). In two other separate cases, the king’s sister, Princess Catarina, as well as former economy minister and IMF chief, Rodrigo Rato, have been involved in tax fraud. Rodrigo Rato allegedly concealed a fortune of EUR 26.6 million in foreign bank accounts (BBC News, Apr. 2015). Princess Catarina along with her husband are to stand trial in January 2016 (The Guardian, Oct. 2015). http://www.business-anti-corruption.com/country-profiles/spain Da, moja greška, skupština, ne vlada, pisao sam u brzini. Da li je trebalo da čekaju dok banke ne skiknu i ljudi ostanu bez sopstvenih para? Naš primer sa starom deviznom štednjom nije bio dovoljno upečatljiv? Država nije naredila preduzećima da se presele, politička neizvesnost je to uradila. Da li je iko iz katalonske vlade razmišljao o tome kako će privreda da reaguje na njihovu deklaraciju? Da li su se uopšte raspitivali o tome? Pravili plan? Objasnili rizike građanima? Da li ti uliva poverenje osoba koja u trenutku dok se banka seli tvrdi da to nije tačno? Može španski kralj da priča šta hoće (kao i britanska premijerka), oni se tu ništa ne pitaju. Da li je regionalna vlada uopšte popričala sa rukovodstvom SEAT-a o njihovoj ideji i kako misle da zaštite radna mesta u fabrici? Kada privredi napraviš ovakvu sačekušu iza ćoška onda se ovo desi, preduzeća se sele u sigurnije krajeve. Vlada im omogućava da to što bezbolnije urade. U ovom trenutku se to dešava u celoj Evropi, gledaju ko će ugrabiti što veći kolač britanske privrede, prilika koja im je omogućena engleskom referendumskom glupošću. I, jel"se neko žalio EHRC-u i ECJ-u oko tih zloupotreba? Potezao pitanje u evropskom parlamentu? Saveznici za podršku nezavisnosti se traže i održavaju godinama unapred, ne posle odluke. Ovako, ovo što si mi nabrojao se može primeniti na koju god hoćeš regiju u Evropi koja misli da je sopstvena centralna vlada kinji.
Lancia Posted November 12, 2017 Posted November 12, 2017 (edited) Jebi ga, set sedam ljudi iz VLade je u corci. To jesu politicki zatvorenici, i to daje neki polticki vetar u ledja ovima za nezavisnost. Ja sam iznenadjen da jos uvek mogu da skupe pola miliona ljjudi cas posla. To govori ne samo o ocaju vec i o politickom aktivizmu. Ispada da ja branim nesto Rahoja, ali realno niko nije uhapsen zbog politickih ideja i iznosenja istih. Ovde se ipak radi o krsenju Ustava. Ovakvo proglasenje nezavisnosti ne bi proslo nigde. Druga stvar je, kako je do svega ovoga doslo, o tome se vec puno pisalo (Bojan je ispisao knjigu ovde:)). Pola miliona je cifra i nije, zavisi iz kog ugla gledas, skupe je i unionisti, ako cemo vec tako. Da ponovim, ogradjujem se od sentimenta, kako katalonskog, tako i spanskog, ali ovaj put nezavisnosti jednostavno nije zreo, prepun je jeftinih obecanja i manipulacija za moj ukus. Nagrada u vidu sopstvene drzave je prevelika zrtva za ogromnu vecinu stanovnistva. Edited November 12, 2017 by Majo
Budja Posted November 12, 2017 Posted November 12, 2017 Ispada da ja branim nesto Rahoja, ali realno niko nije uhapsen zbog politickih ideja i iznosenja istih. Ovde se ipak radi o krsenju Ustava. Ovakvo proglasenje nezavisnosti ne bi proslo nigde. Druga stvar je, kako je do svega ovoga doslo, o tome se vec puno pisalo (Bojan je ispisao knjigu ovde:)). Pola miliona je cifra i nije, zavisi iz kog ugla gledas, skupe je i unionisti, ako cemo vec tako. Da ponovim, ogradjujem se od sentimenta, kako katalonskog, tako i spanskog, ali ovaj put nezavisnosti jednostavno nije zreo, prepun je jeftinih obecanja i manipulacija za moj ukus. Nagrada u vidu sopstvene drzave je prevelika zrtva za ogromnu vecinu stanovnistva. Krsenje Ustava po potpuno politickoj liniji. Prosto, potlicki problem se resava politickim sredstvima, pa makar se radilo o krsenju Ustava. "Pravna drzava" je jeftin izgovor za politikanstvo Rahojevo. Nadam se da ce Vrhovni sud da ponisti presudu. To da ne bi proslo je potpuno drugi par cipela u odnosu na hapsenja. A sto se Ustava tice, zanima me da li bi Katalonija mogla da koristi presudu Haskog suda pravde u slucaju Kosovo vs. Srbija - onaj deo da svaka grupa gradjana moze da raspise referendum.
hazard Posted November 12, 2017 Posted November 12, 2017 A sto se Ustava tice, zanima me da li bi Katalonija mogla da koristi presudu Haskog suda pravde u slucaju Kosovo vs. Srbija - onaj deo da svaka grupa gradjana moze da raspise referendum. Pa ne, prvo jer Kosovo nije raspisalo referendum i MSP se nije bavilo referendumom već jednostranim proglašenjem nezavisnosti. Drugo, MSP se bavio jedino time da li je to (proglašenje) protivno međunarodnom pravu i odlučio da nije rekavši da se međunarodno pravo takvim proglašenjima ne bavi. Treće, mišljenje MSP je zapravo malo beskorisno jer se bavi jedinom samim aktom deklaracije, a ne njegovim posledicama, drugim rečima MSP nije skoro ništa rekao o samoj nezavisnosti Kosova i njenim pravnim posledicama (npr. da il je priznavanje takve nezavisnosti kršenje helsinške povelje) već samo i aktu njegovog proglašenja, jer je odlučio da pitanje koje mu je postavljeno tumači na najuži mogući način. U Kataloniji se radi o kršenju nacionalnog (španskog) prava a ne međunarodnog, tj. o kršenju zakona koji kaže da je raspisivanje referenduma u nadležnosti centralne vlasti i da regionalna ne može na svoju ruku to da radi ili kakva je već tačna formulacija bila.
Tribun_Populi Posted November 12, 2017 Posted November 12, 2017 MSP UN niti bilo koji drugi međunarodni sud nema mandat da se bavi pitanjima unutrašnjeg javnog (ustavnog i upravnog) prava. Niti će, dokle god egzistira nation-state kao koncept. Btw. jedan od stavova famozne odluke španskog ustavnog suda je bio i to da su takvi pokrajinski referendumi non-binding. Plot twist: dok sam bio u školici bilo mi je mnogo čudno kako to da referendum, kao najdemokrackiji oblik neposrednoga događanja naroda može biti non-binding. Onda sam malo počeprkao pa ukapirao da je vertikalna podela vlasti poprilično delicate issue i bauk čak i u najnaprednijim zemljama predstavničke demokratije (narečena sveta majka ovdašnje intelektualne elite Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, npr.), pa je recimo takva jedna konstrukcija o neobavezujućem tj. konsultativnom referendumu ugrađena u Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi i (nikad usvojenu) Evropsku povelju o regionalnoj autonomiji. Da bi na kraju takva forma ušla i u naš ustav, kao deo procedure za promenu njegovih manje značajnih delova. Što će reći da eto, može i tako. Poslato sa HUAWEI VNS-L21 uz pomoć Tapatoka
Recommended Posts