How I lost my religion

[Meazza]

Ja bih boldovao drugi deo citata...

 

Cudo jedno kako se teorija i praksa nikako ne poklapaju.

[Gospodin Slucaj]

a ja sam iz ateizma i nereligioznosti prešao u religioznost i verovanje u jednog boga stvaraoca sveta itd

 

shvatio sam da je bog najveća ideja misao logos koju je čovek u stanju da ima

 

beskonačnost 

ništavilo

big bang

sve to je manja misao od misli o bogu

ne može se misliti dalje od boga

 

i ako je to već tako onda ajde da idem u crkvu čitam bibliju kuran i mistike

a tu sam otkrio neslućeno blago

[Meazza]

Kad kazes "misao o bogu", na kakvog boga tacno mislis. Hocu da kazem, koji su njegovi atributi?

 

A drugo, postoje mnoge filozofske alternative materijalizmu koje uopste ne pretpostavljaju postojanje boga (ili bogova kakvih poznaju najvece religije), koji je bio prapocetak i prauzrok svega.

 

Veca misao od boga je za mene ideja postojanja jedna vecne vanvremenske svesti ciji su pojedinci samo fragmenti. Drugim recima, da smo svi u sustini jedno i da cemo se na kraju vratiti u to jedno. I da mozda, ako se potrudimo da to uvidimo, i u ovom zemaljskom zivotu mozemo da iskusimo da zaista jesmo jedno.

Edited September 4, 2016 by IndridCold

[Gospodin Slucaj]

pa nema atributa to je apsolut

ono je što jeste - bog 

 

nisam te razumeo za te alternative

 

kada pričaš o večnoj vanvremenskoj svesti čiji smo samo fragmenti ti zapravo ispituješ topologiju boga

nešto kao sveto trojstvo što to pokušava (a možda ja nisam baš dokučio puni smisao te ideje ili pak nemam dovoljno vere)

ne vidim da se u tome može daleko dogurati jer potrebno je boga matematički dokazati 

[Lord Protector]

 

Veca misao od boga je za mene ideja postojanja jedna vecne vanvremenske svesti ciji su pojedinci samo fragmenti. Drugim recima, da smo svi u sustini jedno i da cemo se na kraju vratiti u to jedno. I da mozda, ako se potrudimo da to uvidimo, i u ovom zemaljskom zivotu mozemo da iskusimo da zaista jesmo jedno.

 

To je ono čuveno Jedno novoplatoničara, posebno Plotina

 

 

 

 

Plotinus taught that there is a supreme, totally transcendent "One", containing no division, multiplicity or distinction; beyond all categories of being and non-being. His "One" "cannot be any existing thing", nor is it merely the sum of all things [compare the Stoic doctrine of disbelief in non-material existence], but "is prior to all existents". Plotinus identified his "One" with the concept of 'Good' and the principle of 'Beauty'.

 

 

https://en.wikipedia.org/wiki/Henosis

[eumeswil]

 

Ne znam odakle ti ovo? 

Hrišćanstvo kaže Bog je stvorio čoveka prema svojoj slici i stvorio je prirodu za njegove ciljeve, a duša je ono što ga čini prema Njegovoj slici i različitim od ostatka prirodnog okruženja kao i od sopstvenog tela. Za razliku od istočnih religija i drevnog paganizma, hrišćanstvo je najantropocentričnija religija koja je ikada postojala. Tu počinje moderna racionalost, tu je kraj paganizma, animizma i magijskog stapanja čoveka i prirode, koji tada postaju sujeverje. Antička racionalnost/nauka se bazira na skladu sa prirodom za razliku od hrišćanske varijante koja se bazira na razdvajanju čoveka i prirode, na dominaciji nad prirodom. Vekovima je priroda predstavljala “samo“ sveukupnost zakona na osnovu kojih je moguća spoznaja sveta, sve do XVII veka kada postaje izvor moći i kada se pred nauku postavlja praktični zahtev primenljivosti koji ranije nije postojao. Tako iako nauka, tehnologija i prosvetiteljski materijalizam dolaze u sukob u sa hrišćanskim dogmama njihov uslov postojanja ipak ostaje hrišćanski postulat o prevazilaženju prirode.

 

Sistem polititičke ekonomije je jedna vrsta sekularne aktuelizacije tog prekida koji je donelo hrišćanstvo, u okviru kojeg počinje da se odvija intenzivna "racionalna" eksploatacija prirode.

 

Sv. Franja Asiški je bio neka vrsta vatrogasca za katoličku crkvu, koji je gasio plamen panteističkih jeresi.

Edited September 6, 2016 by miki.bg

[eumeswil]

"Priroda" i ovaj univerzum oko nas je okrutna maćeha homo sapiensa, koja na svaki način želi da ga umori, bilo glađu, žeđu, bolestima, nepogodama raznih vrsta. Rani, prirodni i paganski čovek je Hobsijanac, u večitom ratu svih protiv svih.

 

"U takvim uslovima nema mesta industriji, jer je plod takve rabote nesiguran, i sledstveno, nema kultivisanja zemlje, nema navigacije, niti prekomorskih dobara koje se mogu uvoziti putem plovidbe, niti velikih zajedničkih zgrada, niti instrumenata za pomeranje koji zahtevaju mnogo snage, niti znanja o licu Zemlje, nema zapisa o vremenu, nema umetnosti, pisama, društva, i što je najgore, stalni strah od nasilne smrti, čini život čoveka usamljenim, siromašnim, gadnim, okrutnim i kratkim."

O ne, determinizam u vidu Hobsa rears its ugly head. Predlažem ti da čitaš neke antropologe i evolucione biologe, npr. Irven de Vorea i Maršala Salinsa.

 

Konkretno, Zapadnjačka iluzija o ljudskoj prirodi.

 

Uvod

 

 

U poslednjih dve hiljade godina, ljudi koje zovemo „zapadnjacima“ bili su uvek iznova proganjani baukom sopstvenog unutrašnjeg bića: utvarom ljudske prirode, tako proždrljivom i svadljivom, da se morala nekako obuzdati, kako društvo ne bi gurnula u anarhiju. Politička nauka o toj obesnoj životinji uglavnom se ispoljavala u parovima suprotnih i naizmeničnih formi: ili hijerarhija ili ravnopravnost; ili monarhistički autoritet ili republikanski ekvilibrijum; ili sistem dominacije, koji (idealno) obuzdava prirodnu ljudsku sebičnost spoljašnjom silom, ili samoorganizujući sistem slobodnih i ravnopravnih sila, čija opozicija (idealno) izmiruje posebne interese u korist opšteg.

 

Tu se, iza politike, krije totalizujuća metafizika poretka: ista generička struktura elementarne anarhije, koja se razrešava ili kroz hijerarhiju ili kroz ravnopravnost, uočava se kako u organizaciji univerzuma, tako i u organizaciji grada i terapeutskim konceptima ljudskog tela. Tvrdim da je reč o specifično zapadnjačkoj metafizici, budući da podrazumeva opoziciju između prirode i kulture karakterističnu za Zapad – naspram tolikih drugih naroda, koji pre misle da su životinje u osnovi ljudska bića, umesto da su ljudi u osnovi životinje: po njima, nema „prirode“, naročito ne one koja bi se morala pobediti. I tu su u pravu, utoliko što se moderna ljudska vrsta, Homo sapiens, pojavila relativno skoro, pod okriljem mnogo starije ljudske kulture. Prema našim sopstvenim paleontološkim dokazima, i mi smo životinjska stvorenja kulture, obdarena biologijom naše simbologije. Ideja da smo nevoljne sluge svojih životinjskih sklonosti jeste iluzija – koja takođe potiče iz kulture.

 

Ovde ću se suprotstaviti genetskom determinizmu, danas tako popularnom u Americi, i njegovoj prividnoj sposobnosti da sve kulturne oblike objasni urođenom sklonošću ka konkurentskom sebičnom interesu. Tu su i Evolutivna psihologija i Sociobiologija, te tako pomodne discipline, koje, u kombinaciji sa analognom Ekonomskom Naukom, o autonomnim pojedincima posvećenim zadovoljavanju isključivo sopstvenih potreba kroz „racionalan izbor“ svega (da ne spominjem uvreženu domaću mudrost slične vrste), danas prave sveprimenljivu društvenu nauku „sebičnog gena“. Ali, kao što je Oskar Vajld jednom rekao za profesore, njihovo neznanje je posledica dugog proučavanja. Skloni zaboravljanju istorije i kulturne raznolikosti, ti entuzijasti evolutivnog egoizma ne uspevaju da u svom portretu takozvane ljudske prirode prepoznaju klasični buržoaski subjekt; ili, opet, uzdižu svoj etnocentrizam tako što neke naše običajne prakse uzimaju kao potvrdu svojih univerzalnih teorija o ljudskom ponašanju. U toj vrsti etnonauke važi sledeće: l’espece, c’est moi – vrsta, to sam ja.

 

Suprotstavljam se i aktuelnom trendu – i tu mislim na akutnu postmodernističku žudnju za neodređenošću – koji insistira na jedinstvenosti zapadne ideje o urođenoj ljudskoj pokvarenosti. Tu su potrebne neke napomene. Slična shvatanja mogu se lako zamisliti i u drugim državnim formacijama, ukoliko pokazuju sličan interes za kontrolom potčinjenog stanovništva. Čak i konfučijanska filozofija, sa svim svojim pretpostavkama o prirodnoj ljudskoj dobroti (Meng Ci) ili prirodnoj sposobnosti za dobro (Konfučije), može nekako izaći na kraj sa suprotnim stavovima o prirodnoj ljudskoj pokvarenosti (Hsun Cu). Ali, verujem da se ni kineska, niti bilo koja druga kulturna tradicija ne može meriti sa Zapadom po njegovom preziru prema čovečanstvu, po tom neprekidnom skandalu ljudske pohlepe, utemeljenom na suprotnosti između prirode i kulture.

 

S druge strane, nismo oduvek bili tako ubeđeni u sopstvenu izopačenost. Drugačija shvatanja ljudskog bića utkana su, na primer, u naše rodbinske odnose i pronalazila su svoj izraz u našim filozofijama. Ipak, dugo smo, u najmanju ruku, bili poluzveri i ta polovina, kao prirodna činjenica, delovala je mnogo upornije od bilo kog kulturnog izuma. Iako ne nudim neku celovitu priču o toj žalosnoj predstavi o nama samima – ovo zaista nije neka intelektualna istorija, čak ni njena „arheologija“ – kao dokaz njene istrajnosti navodim činjenicu da su intelektualni preci, od Tukidida preko sv. Avgustina, Makijavelija i autora Federalističkih spisa, sve do naših sociobioloških savremenika, stekli akademsku etiketu „hobsijanaca“. Neki od njih su bili monarhisti, neki zagovornici demokratske republike, ali svi su delili isto sumorno viđenje ljudske prirode.[5]

 

Ipak, počeću s mnogo očiglednijom vezom između političkih filozofija Hobsa, Tukidida i Džona Adamsa.[6] Čudna međupovezanost ove trijade autora omogućava skiciranje glavnih koordinata Metafizičkog Trougla anarhije, hijerarhije i ravnopravnosti. Naime, koliko god njihova rešenja za temeljni problem ljudskog zla bila različita, i Hobs i Adams su u Tukididovim tekstovima o Peloponeskom ratu, posebno u njegovom izveštaju o krvavoj revoluciji u Korkiri (Krf), pronašli model za sopstvene ideje o užasima koji bi snašli društvo kada se prirodna ljudska žudnja za dominacijom i sticanjem ne bi kontrolisala – vlašću suverena, kaže Hobs, odnosno ravnotežom vlasti, kaže Adams.

[Lord Protector]

 

Hrišćanstvo kaže Bog je stvorio čoveka prema svojoj slici i stvorio je prirodu za njegove ciljeve, a duša je ono što ga čini prema Njegovoj slici i različitim od ostatka prirodnog okruženja kao i od sopstvenog tela. Za razliku od istočnih religija i drevnog paganizma, hrišćanstvo je najantropocentričnija religija koja je ikada postojala. Tu počinje moderna racionalost, tu je kraj paganizma, animizma i magijskog stapanja čoveka i prirode, koji tada postaju sujeverje. Antička racionalnost/nauka se bazira na skladu sa prirodom za razliku od hrišćanske varijante koja se bazira na razdvajanju čoveka i prirode, na dominaciji nad prirodom. Vekovima je priroda predstavljala “samo“ sveukupnost zakona na osnovu kojih je moguća spoznaja sveta, sve do XVII veka kada postaje izvor moći i kada se pred nauku postavlja praktični zahtev primenljivosti koji ranije nije postojao. Tako iako nauka, tehnologija i prosvetiteljski materijalizam dolaze u sukob u sa hrišćanskim dogmama njihov uslov postojanja ipak ostaje hrišćanski postulat o prevazilaženju prirode.

 

Sistem polititičke ekonomije je jedna vrsta sekularne aktuelizacije tog prekida koji je donelo hrišćanstvo, u okviru kojeg počinje da se odvija intenzivna "racionalna" eksploatacija prirode.

 

Sv. Franja Asiški je bio neka vrsta vatrogasca za katoličku crkvu, koji je gasio plamen panteističkih jeresi.

 

 

Ovo za prirodu da je sredstvo a ne cilj je u hrišćanstvo ušlo iz Starog zaveta, nije autohtono hrišćansko. I jeste problem, na mnogo nivoa, ekološkom, ekonomskom, slažem se, posebno danas u vremenu globalne ekološke krize. Samo nemoj da zaboraviš da su počeci ekoloških pokreta u hrišćanskim zemljama devetnaestog veka, hrišćanske denominacije na prirodu više gledaju kao na Božje delo a ne sredstvo za ljudsku (zlo)upotrebu (kvekeri su npr. pioniri ekološkog pokreta). 

Što se tiče antropocentrizma tu je stvar malo složenija, većina poznatih panteona paganskih religija je antropocentrična, samo je taj antropocentrizam distribuiran na više božanstava simultano. Monoteizam je obavio sintezu i pokupio krhotine velikog praska primordijalnog Jednog. Mirča Elijade je dosta pisao o tome, kao i veliki broj drugih autora, npr Karl Gustav Jung. Da ne spominjem stare antičke teorije o mikrokosmosu i makrokosmosu, indijske o atmanu i bramanu, antropocentrizam je neizostavno inkorporiran u te religiozne i filozofske sisteme. Što se tiče racionalizma on je ušao na velika vrata sa Aristotelom u hrišćanstvo, zapadna varijanta se od njega nije nikad oporavila u potpunosti, ali to ne znači da su sve hrišćanske denominacije aristotelovske po svom karakteru.  ;)

 

 

This is my Soul in the innermost heart, greater than the earth, greater than the aerial space, greater than these worlds. This Soul, this Self of mine is that Brahman.

— Chandogya Upanishad 3.14.3 - 3.14.4

 

 

 

 

Brahman as well the Atman in every human being (and living being) is considered equivalent and the sole reality, the eternal, self-born, unlimited, innately free, blissful Absolute in schools of Hinduism such as the Advaita Vedanta and Yoga. Knowing one's own self is knowing the God inside oneself, and this is held as the path to knowing the ontological nature of Brahman (universal Self) as it is identical to the Atman (individual Self). The nature of Atman-Brahman is held in these schools, states Barbara Holdrege, to be as a pure being (sat), consciousness (cit) and full of bliss (ananda), and it is formless, distinctionless, nonchanging and unbounded.

Edited September 7, 2016 by slow

[Meazza]

 

koji pre misle da su životinje u osnovi ljudska bića, umesto da su ljudi u osnovi životinje

 

Koliko mi se dopada ova misao. So deep.

[Utvara]

O ne, determinizam u vidu Hobsa rears its ugly head. Predlažem ti da čitaš neke antropologe i evolucione biologe, npr. Irven de Vorea i Maršala Salinsa.

 

Konkretno, Zapadnjačka iluzija o ljudskoj prirodi.

 

Evolucionarni biolozi, antropolozi i filozofi kažu da su oni u pravu.

 

Drugi pak antropolozi kažu da statistika i zdrav razum kaže da su oni u pravu, te da primitivna društva ne treba dizati u nebesa i praviti od njih mit o "plemenitom divljaku" našta mi miriše ovaj tekst. Primitivna društva su patila i pate od mnogih stvari, kao što je endemsko ratovanje, što se i danas može videti u knjigama Jareda Diamonda.

 

Bogate, jake i opresivne nacije-države sa bogatim, jakim i opresivnim sudsko-policijskim sistemom imaju, gle čuda, veliki stepen poštovanja zakona i malu stopu kriminala, te nemaju krvnu osvetu i endemsko ratovanje. Čak i najokrutniji ratovi među nacijama-državama imaju neka pravila ratovanja koja smanjuju procentualne civilne gubitke na društvenom nivou . Uostalom, Pinker to pokazuje:

 

http://youtu.be/Z-KAsMCL5J0

[Meazza]

 

Čak i najokrutniji ratovi među nacijama-državama imaju neka pravila ratovanja koja smanjuju procentualne civilne gubitke na društvenom nivou .

 

Ako nista drugo, makar nas dvadeseti vek uci da je to istina.... ili ne... cekaj!

[eumeswil]

Joj nemoj Pinkera a naročito Diamonda*. Oni su upravo deo onoga što on Salins kritikuje. I ono što možeš da vidiš kod Raduleta npr. Svi oni su poster boys za scijentizam/ redukcionizam. Tu spada i Kurzweil ali iz drugih razloga, komputacione teorije mozga.

 

*http://www.livinganthropologically.com/2013/02/06/yanomami-science-violence-empirical-data-facts/

http://www.livinganthropologically.com/anthropology/agriculture-as-worst-mistake-in-the-history-of-the-human-race/

http://www.livinganthropologically.com/anthropology/guns-germs-and-steel/

[eumeswil]

Neoliberalizam i religija:
http://pescanik.net/neoliberalizam-i-religija/

[eumeswil]

Veza između kapitalizma, fašizma i religije, masterpis Vilhelma Rajha: http://switzerland.indymedia.org/media/2013/01/88466.pdf

 

 

Čisto da ako se neko pita zašto se sad u vreme krize javlja uspon fašova i nacoša. Kako kaže Bendžamin, ko ne želi da priča o kapitalizmu nek ćuti o fašizmu.

Edited September 21, 2016 by miki.bg

[namenski]

Veza između kapitalizma, fašizma i religije, masterpis Vilhelma Rajha: http://switzerland.indymedia.org/media/2013/01/88466.pdf

 

 

Čisto da ako se neko pita zašto se sad u vreme krize javlja uspon fašova i nacoša. Kako kaže Bendžamin, ko ne želi da priča o kapitalizmu nek ćuti o fašizmu.

Off: prevedeno davno i ovde, mislim, ko je hteo...

 

 

A kad sam vec na off, vreme za ponovno citanje i to pazljivo:

 

 

 

Hocu reci, sve to ljudi davno, nego se napatili ovi novopisaci...