Permanentna kriza domaće ekonomije

[Luther]

Promena pola??? Drzava je tamo nabrojala nekoliko sfera u kojima zabranjuje jednu praksu i to se radi o sferama gde drzava vidi vazan interes ili mogucnost nekakve prevare. Znas unapred kad se bavis tim zanimanjima da nisi u istom polozaju kao ostali gradjani. Primera zanimanja koja nose odredjen neravnopravan polozaj ima stotine, a to sto nasa zemlja malo vise voli da gura nos svuda joj je tradicija. Valjda onda imas problem na relaciji drzava-tvoj sektor poslovanja i vidis da li tu nesto moze da se promeni ili ne budes u tom sektoru.

Resenje je ukinuti jednu praksu jer neki ne mogu da je ostvare? Pa u stvari vase resenje je da svoj deci odsecemo pisu pa da budu ravnopravni.

 

Sad nastavite o tome kako nestaje nafta. Za Srbina je vazno da resava neki visi problem od ovih obicnih banalnosti. Evo miki vec sad odbija da razmislja o bilo cemu ako to nije rusenje kompletnog imperijalistickog poretka, to je produktivno npr. Vi ostali vidite da uciteljice nose pistolje a panduri da imaju 3 meseca godisnjeg, to vam je daleko krupnija neravnopravnost.

Ne idu ti baš ove analogije ali nije to ni bitno.

 

Bitno je da svakako imam problem sa državom tj. zakonom (ZOPDG) i da želim da se izmeni. U tom smislu sam dao precizan predlog kako da se to uradi. Da li podržavaš taj predlog, a ako misliš da nije dobar objasni zašto.

 

Što se tiče ove nebuloze sa naftom, koja i ne spada u ovaj topik, niti tako misle "svi Srbini" niti bi rekao da tako misli većina koja ovde piše, pa nije lepo da se svi trpaju/trpamo u takvu promašenu generalizaciju.

[eumeswil]

Objasni kako je nebuloza za naftu van okvira standardnog ekonomističkog razmišljanja? Tako i preveliki optimizam druge strane može da se opiše kao nebuloza.

Edited October 25, 2016 by miki.bg

[Prokleto Djubre]

Otkucao sam predug post i shvatio na kraju da sam sve sto sam zeleo vec rekao. 

[Luther]

Otkucao sam predug post i shvatio na kraju da sam sve sto sam zeleo vec rekao. 

 

Pošteno.

[Luther]

Objasni kako je nebuloza za naftu van okvira standardnog ekonomističkog razmišljanja? Tako i preveliki optimizam druge strane može da se opiše kao nebuloza.

 

Pogrešan ti je topik. Okači to za naftu na oilopoly pa sačekaj da ti Korki objasni.

[Korki]

Вучић лаже када каже да су кинези међу највећим произвођачима бакра, мислим да их нема ни међу првих 5. Оно што знам је да је чилеанска. компанија, у власништву чилеанске државе, највећи произвођач.

Разлог за нешто боље резултате буџета је то што цена нафте пала а акцизе се повећале. То је неодрживо, нафта ће ићи горе, са нафтом ће ићи горе и гас и још много тога. Само на паду цене гаса смо уштедели 20-30 милијарди динара годишње, на нафти и више, због повећања акциза.

 

 

Skočile akcize, da li će i gorivo?

U prvim danima Nove godine se ne očekuje da odmah dođe do poskupljenja goriva zbog povećanja akciza, ali kako budu nestajale stare zalihe derivata sa nižim troškovima, moguće je da dođe do povećanja cena goriva, kažu u UNKS-u, ali i dodaju da ni to nije izvesno, jer će cena naftnih derivata istovremeno zavisiti od kretanja cena nafte na svetskom tržištu.

Ako cena nafte nastavi da pada, to će poništiti povećenje akciza kod nas

Edited October 30, 2016 by Korki

[Korki]

А, да, једнократно повећање пензионерим по 5000 динара на 6 месеци пред председничке изборе је показатељ о чему се ради.

[Lord Protector]

Сиромаштво за будућност

Нама нису потребна само нова радна места, нама су потребна паметна радна места

Аутор: Урош Делевић среда, 02.11.2016

„Рејнџ Ровер” и „Ланд Винд” (Фото www.motoroids.com)

 

Да ли примећујете разлику између два аутомобила на слици? Постоји разлика, леви је „Рејнџ Ровер“, симбол луксузног британског произвођача аутомобила „Јагуар“, чија је почетна цена око 70.000 долара. Са десне стране је „Ланд Винд“, кинеске компаније „ЈМХ“ и кошта око 20.000 долара. „Јагуар“ је у Кину инвестирао 2014. године са локалним партнером „Чери“, две године касније локална кинеска компанија је направила савршен дупликат „Рејнџ Ровера“. Када студентима звучи превише апстрактно да стране директне инвестиције осим негативних могу имати и веома позитивне ефекте на привреде због позитивних екстерналија, дајем овакав пример као илустрацију. Главна очекивана корист од страних инвестиција јесте пренос знања и технологија. У теорији мултинационалног пословања овај феномен је познат као „ефекат преливања“.

Мултинационалне компаније имају различите методе за сакривање својих знања и технологија од локалних произвођача – јер ко жели себи да прави конкуренцију? Али, исто тако теже да искористе ресурсе, тржишта и радну снагу. У тој игри државни апарат има кључну и двоструку улогу. Да идентификује стране компаније које поседују знање и омогући им ефикасно пословање у земљи, али главна улога државе је да своје локалне произвођаче повеже с мултинационалном компанијом и омогући им приступ ономе што иста жели да сакрије. Наравно, све то је могуће само ако постоје закони једнаки за све, систем у којем привредници не плаћају партијски рекет и сл, једном речју – институције.

Да ли су једном српски привредници успели да направе пандан производу страног инвеститора у Србији? ,,Фијат“ је у Крагујевцу од 2008 године, имамо ли данас неки свој „Србијат“? Не. У реду, Србија не развија сопствене технологије и још увек не може да произведе технолошки напредан производ као што је аутомобил високог квалитета. А да ли заиста не уме да произведе седишта за аутомобил? Да ли је заиста потребан „Аунди“ (са субвенцијом од више од два милиона евра), где ће српски радници да седе на дрвеним столичицама и шију? Изгледа да у Србији креатори економске политике не разумеју елементарне постулате економске теорије и праксе. Ако нема „ефеката преливања“ знања и технологија, нема користи од страних инвеститора, макар отворили десет милиона радних места.

На тим „новим“ радним местима запослени имају минималне зараде и када остану без посла, као што је скоро 1.000 њих остало у „Фијату“, немају никаква знања. Огроман број младих људи ради мукотрпно и не сме ни да пита за пензионо и здравствено осигурање. Када из оваквих компанија изађу као пензионери, пензијама неће моћи ни рачуне да плате, и ето новог социјалног проблема за државу. Када се на то дода више од 600.000 људи без егзистенцијалног минимума, јасно је да држава данас ствара сиромаштво за будућност.

Стално нам објашњавају да држава не треба да се меша у односе привредних субјеката. Међутим, нико се није јавио да објасни како то да у том „либеларном односу према инвестицијама“ немачка влада, пре неки дан, просто забрани кинеском технолошком гиганту „Мидеа“ да купи „Куку“ – светског лидера у роботици и индустријском инжењерингу. Није ли „Кука“ приватна компанија, није ли се сама понудила на продају? Чини се да су у Србији сервилни политичари веома лако прихватили тај принцип „радите оно што вам ми кажемо а не оно што ми радимо“.

Кинеска компанија је понудила више од 4,5 милијарди евра за аквизицују немачке, која је то прихватила, али држава не дозвољава да софистициране технологије за аутоматизацију производње дођу у руке Кинеза. Развијене земље никада неће дозволити да будете технолошки напредни, за то морате сами да се изборите, јер у крајњој линији овладавање високим технологијама значи способност за њихову примену и у производњи савременог наоружања. Зато Србији константно шаљу само шкарт инвестиције у нископродуктивним индустријама.

Није ово први пут да ЕУ отворено дискриминише земље чија растућа конкурентност може да је угрози. Немачка је забранила и локалном произвођачу полупроводника „Аикстрон“ да прода акције кинеском „Фујиану“. Немачка је отворено рекла да ће чинити све да спречи трансфер технологија и оправдала је своје забране „забринутошћу за националну безбедност“ јер се ради о компанијама у сектору ИТ и производњи вискософистицираних технологија.

Имамо ли ми право да будемо забринути за националну безбедност? Како то да аквизиције британске „Ендаве“ у српском ИТ сектору не само да нису проблем него још „Ендава“ добије субвенције да отме од локалних компанија и оно мало ИТ стручњака који су остали у Србији. Како то да српски ,,Телеком“ мора да се прода и да на томе инсистира баш „Дојче Телеком“, већински власник свих ,,Телекома“ у Југоисточној Европи? Држава га није продала ове године, али план је да га уништи или партијским управљањем или лошом приватизацијом. На реду је и ЕПС, стуб енергетске безбедности Србије.

Зашто у Србији „Кука“, „Аикстрон“ или „Фујиан“ немају своје фабрике? Зато што технолошки-интензивне компаније не можете купити никаквим субвенцијама. Њих интересује само знање, а могу ли да нађу довољно стручног кадра у Србији, где деценијама траје егзодус висококвалификованих и научних радника? И данас је у Србији међу незапосленима више од 45 одсто оних с највишим образовањем. Држава се концентрисала на шкарт инвестиције и шаље јасну поруку – да овде нема места за развој људског капитала.

Кључ проблема у овој суманутој трци за страним инвестицијама је непостојање елементарног осећаја за потребе нације и националне економије, углавном зато што се креатори економске политике, пре те функције, с привредом нису срели ни у уџбенику. Нама нису потребна само нова радна места, нама су потребна паметна радна места. Не треба нам само слободна трговина, треба нам праведна трговина.

Економски институт ,,Џон Х. Данинг'', Велика Британија

 

 

 

 

коментар са Пол. сајта:

Много битније од тога да ли је фирма технолошки интензивна јесу две ствари: 1) да ли доводе истраживање и развој у Србију и 2) колико је њихово улагање у иновације. Уколико су спремни на то, а уз то улажу 3-4 или 5% свог бруто прихода у развој, треба им отворити сва врата и, ако треба, дати и субвенције. Већина европских фирми шета производну делатност по Европи, Азији и Африци, али седиште развојне политике остаје ту одакле су. Иако кажу доле људи, "само нек је посла, па није битно", јесте битно. Ако треба дати субвенције, треба дати оним који стварају додатну вредност. Мислим да је много боље привући мале фирме базиране на резултатима истраживања на новим технологијама (стартап и технолошки базиране компаније) које ће расти у Србији и ту и оставити своја седишта. Првенствено наши људи који су се школовали у иностранству и стекли знање и патенте, али и други заинтересовани.

 

Edited November 17, 2016 by slow

[radisa]

Ovde smo pričali o obrazovanju i IT sektoru?

 

http://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/149193/Neobicne-veze-uprave-FTN-a-i-DMS-a.html

 

 

Neobične veze uprave FTN-a i DMS-a
Kompanija za softverski inženjering "Schneider Electric DMS" iz Novog Sada preti da preuzme monopol na tržištu najkvalitetnije inženjerske radne snage u ovdašnjoj IT industriji, zahvaljujući privilegovanom uticaju koji ima na najvećem fakultetu u Srbiji - Fakultetu tehničkih nauka.
KOMENTARI 120
Novi Sad 16.11.2016. | 09:50 > 10:58
Neobične veze uprave FTN-a i DMS-a

Taj uticaj je porastao u poslednjih godinu, odnosno od afere sa profesorkom Zorom Konjović, a smer "Primenjeno softversko inženjerstvo" među studentima poznat i kao "DMS smer" svake godine uvećava broj upisanih đaka na budžet.

Da li je novosadski DMS u stvari srpska Endava?

Prema saznanjima 021, više desetina profesora, predavača, asistenata i saradnika u nastavi Fakulteta tehničkih nauka paralelno radi i u privatnoj kompaniji za softverski inženjering "Schneider Electric DMS". S obzirom na to da je FTN rasadnik mladih IT stručnjaka, to praktično znači da je DMS-ovo nastavno osoblje u poziciji da konstantno vrbuje danas najtraženiju radnu snagu u Srbiji, ali i da utiče na profil smera koji odgovara delatnosti baš tog preduzeća.

Ovo za 021 tvrdi jedan od zaposlenih sa FTN, koji  je tražio da mu se ne otkriva identitet, navodeći da sve jači uticaj koji DMS ima na upravu fakulteta zapravo raste od poslednjih izbora za dekana pre četiri godine.

- Tada je Rade Doroslovački pobedio svog protivkandidata profesora Vojina Šenka, koji je ujedno i predsednik Nadzornog odbora u DMS-u. Dakle, Šenk je prvobitno bio planiran da kao njihov čovek preuzme vodeću ulogu na fakultetu. Pošto je izgubio, oni su u međuvremenu uspeli da nađu "zajednički jezik" sa Doroslovačkim, tačnije profesor Dragan Popović, koji je direktor i suvlasnik DMS-a. Njihov plan je počeo da se realizuje pre tačno godinu dana kada su oterali profesorku Konjević u penziju i ta priča je polako otišla u zaborav. A oterali su je sa ciljem da što više marginalizuju smer koji je ona osnovala i sa kog su izlazili najbolji IT stručnjaci, ali nisu po profilu odgovarajući za poslove koje radi DMS. Od tada do danas se na FTN sve bitne odluke donose u korist DMS, odnosno na štetu ostalog IT sektora u Novom Sadu - tvrdi naš sagovornik.

On ocenjuje da je sve ovo što se dešava na najvećem fakultetu u Srbiji potpuno identično kao i u poslednjoj aferi oko koje se digla velika prašina kada je Ministarstvo privrede odlučilo da britanskoj IT Kompaniji "Endava" dodeli  1.622.177 evra državnog novca bez bilo kakvog racionalnog razloga.

- Isto to radi DMS, ali na drugačiji način i mimo očiju javnosti. Dakle, ne dobija direktno pare, već na neposredan način koristi javne resurse, tačnije kapacitete državnog fakulteta i na taj način ostvaruje korist. Sve što rade ne bi bilo sporno da naprave svoj privatni fakultet, svoju zgradu za nastavu, ulože u opremu i nastavno osoblje, obezbede akreditaciju, pa nek vrbuju koga god žele za svoje potrebe - priča ovaj izvor i tvrdi da ono što sada sprovodi "Schneider Electric DMS" u saradnji sa upravom FTN otvara mogućnost preuzimanja monopola na tržištu inženjerske radne snage u IT industriji "jer je Popovićev uticaj na donošenje strateških odluka na tom fakultetu praktično odlučujući za oblast informacionih tehnologija".

Programski direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić kaže za 021.rs da pitanje toga da li se na ovaj način šteti javnom interesu, zavisi od toga da li su drugi smerovi, na kojima se školuje manje đaka, na sličan način korisni za društvo i privredu.

- Dakle, da li je postojala potražnja i za drugim radnim mestima, a ne samo za profilom koji je potreban za DMS, to je ono što je ovde suštinski najbitnije. Jer, usled toga što se forsira školovanje kadra koji je pogodan za DMS, to ide na štetu drugih firmi i one time mogu biti pogođene - smatra Nenadić.

On dodaje da je bitno to i ko odlučuje. - Problem je dobro identifikovan, ali pitanje je ko donosi odluke. Recimo, ko predlaže i donosi odluku o tome koliko će mesta biti na budžetu za pojedine smerove. Da li ti profesori nekako utiču, a pretpostavljam da mogu, na te odluke? I preko koga? Znači, ako su oni na neki način uključeni u to odlučivanje, moglo bi se onda postaviti pitanje sukoba interesa - ocenjuje Nenadić za 021.

Profesori na dve stolice

Koliko su veze sada većinski francuskog preduzeća "Schneider Electric DMS" i uprave Fakulteta tehničkih nauka jake govore i konkretni podaci o zaposlenju nastavnog osoblja koje u isto vreme radi na FTN i u DMS.

Najviše ih je sa Katedre za elektroenergetiku i primenjeni softverski inženjering Departmana za energetiku, elektroniku i telekomunikacije. Suvlasnici u DMS-u su šef ove katedre, profesor Vladimir Strezovski, kao i profesori Duško Bekut i Dragan Popović, sada na poziciji direktora nakon što je prodao većinski paket preduzeća Francuzima. U DMS-u je i sekretar ove katedre, profesor Goran Švenda, inače član Saveta fakulteta.

Tu su i docent Milan Gavrić, predavači Jovan Lukić i Branislav Brbaklić, asistent Vlado Marijanović, itd. I Departman za računarstvo i automatiku ima svoje kadrove u DMS-u. Tako je njihov čovek šef Katedre za primenjene računarske nauke profesor Miroslav Hajduković, na Katedri za automatsko upravljanje je profesor Aleksandar Erdeljan, a na Katedri za telekomunikacije i obradu signala profesor Vojin Šenk. Spisak raznolikih zvanja i katedri samo ilustruje mogući uticaj na studente prilikom odabira mesta na kom će početi sa praktičnim radom, ali je spisak u koji je 021 imao uvid zapravo daleko veći.

Zašto je bitno to što su Popović i Strezoski profesori na Katedri za softverski inženjering, kao i dobar deo nastavnog osoblja koji je ujedno i u DMS?

Upravo je ova katedra bila deo afere koja je pre tačno godinu dana stavila FTN u žižu javnosti. Naime, tada je 40-ak profesora i asistenata stalo u zaštitu profesorke Konjović, tvrdeći da se ona prisilno tera u penziju i da to ima veze sa DMS-om. Odnosno, da je napad na najpopularniji studijski program koji je vodila u interesu jedino studijskog programa "Primenjeno softversko inženjerstvo", koji je osmišljen u skladu sa potrebama kompanije Šnajder elektrik DMS NS, a čiji je osnivač i direktor Popović.

Na pitanje koliko uticaja na sam razvoj smera "Primenjeno softversko inženjerstvo" ima DMS, s obzirom na to da je veliki broj profesora na katedri ujedno zaposlen i u toj firmi, dekan FTN Rade Doroslovački za 021. rs odgovara:

- Nama je jako važno što postoje IT kompanije u Novom Sadu, ne samo DMS, tu je skoro 100 preduzeća koja zapošljavaju oko 4.000 inženjera i svi oni su većinom legalno zaposleni. Plaćaju poreze i doprinose, a to je izuzetno važno za grad i pokrajinu - kaže on.

Na konstataciju da je mnogo profesora zaposleno u DMS-u i da oni mogu da vrbuju najbolje studente pa samim tim u startu stvore bolju poziciju na tržištu od drugih kompanija, dekan nije reagovao.

Precenjene i potcenjene budžetske kvote

Na FTN-u sem katedre na kojoj su Popović i ostali iz DMS-a, a kojima je najznačajniji smer za potrebe njihove firme "Primenjeno softversko inženjerstvo", velika zainteresovanost mladih programera je za smer "Softversko inženjerstvo i informacione tehnologije" sa Katedre za informatiku gde se i u ovom upisnom roku prijavilo preko 200 kandidata.

Iako za taj smer vlada veliko interesovanje, kvota za budžetska mesta ostala je na svega 36 uz 44 samofinansirajuća studenta (ukupno 80), dok po poslednjim izmenama na Popovićevom "Primenjenom softversko inženjerstvu", sada primaju 100 brucoša na budžet i još 60 samofinansirajućih (ukupno 160). Prethodne godine ukupna kvota bila je manja za 40 mesta.

- Smatramo da je potrebno očuvati studijske programe koji su izuzetno atraktivni, ne umanjujući važnost drugih smerova. Mora da se dozvoli normalna i zdrava konkurencija koja neće raditi supresiju nad drugima. Postoji određen stepen favorizacije, mi nismo protiv kompanije DMS koja je ovde zaista jaka, ali treba dozvoliti da nam se kadar ne školuje samo za jednu firmu - rekao je svojevremeno profesor Branko Perišić, jedan od pokretača peticije koju je potpisalo 1.000 ljudi i kojom se tražilo da se profesorka Konjović zadrži na fakultetu jer to zakon dozvoljava u slučaju fakultetskog nastavnog kadra.

S tim se slaže i programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.

- Nije sporno da postoji privatni interes u tome da se o trošku budžeta školuju studenti koji će kasnije biti podobni za rad u određenoj firmi. Time ta firma lakše stiče mogućnost da ima veći odabir na tržištu rada i tu se privatni interes poklapa sa javnim, a to je da se ti ljudi nakon školovanja negde zaposle, da plaćaju porez, itd. Međutim, ne sme se forsirati smer koji odgovara samo jednoj firmi jer time mogu biti pogođene ostale - kaže on.

Iako peticija pokrenuta prošle godine nije urodila plodom, čitava priča koju je forsirao dekan Doroslovački kako je profesorka Konjović stekla uslov za penziju ispostavila se kao pravilo koje ne važi za sve.

Naime, 021 saznaje da je i profesor Strezoski, suvlasnik u DMS-u (vidi gore), takođe po takvom tumačenju stekao uslov za penziju jer on sada ima punih 67 godina. Sem njega, barem još pet nastavnika takođe ispunjavaju iste uslove za penziju kako ih tumači dekan, ali i oni i dalje nesmetano rade na FTN pa se opravdano postavlja pitanje - da li je u slučaju Zore Konjović, a nakon novih činjenica, zaista bilo interesne namere?

Odlazak profesorke Zore Konjević sa fakulteta uslovljen je njenim godina, odnosno odlaskom u penziju zar ne?

- Tako je.

Ali onda imate i šefa Katedre za elektroenergetiku i primenjeno softversko inženjerstvo gospodina Strezoskog, koji ima 67 godina, a i dalje je zaposlen na fakultetu.

- Pa da, ali što ne pogledate zakon. Ko navrši 65 godina po zakonu ide u penziju, a izuzetno za profesore može da se produži, za to mora da se piše obrazloženje. Znači po zakonu je do 65. godine, a izuzetno može da se produži još jednu godinu, pa još i još jednu, do 68 godine, ako fakultet želi i smatra da za tim ima potrebe.

Zar to nije moglo da se uradi i u slučaju profesorke Konjović ili je ovde imalo uticaja to što je profesor Strezoski i suvlasnik DMS-a, koji ima uticaja na fakultetu?

- To nema nikakve veze sa tim. Nikakve veze. Apsolutno nikakve veze - tvrdi Doroslovački za 021.

DMS nije jedini

Ipak, ne postoji prikriveni sukob interesa samo na relaciji FTN-DMS. Naime, dugogodišnja je praksa ovog fakulteta da profesori osnivaju firme na kojima studenti stiču neophodnu praksu, a potom i rade, zarađujući prve novce već u đačkim danima.

Kao pionir u ovoj vrsti biznisa povezanog sa naukom pojavio se još 1991. godine RT-RK (osnovan kao MicronasNIT), čiji su osnivači nastavnici sa FTN, penzionisani profesor emeritus Vladimir Kovačević (katedra za računarsku tehniku) i profesor Nikola Teslić (katedra za računarske komunikacije). Na RT-RK radi i šef katedre za računarsku tehniku Miroslav Popović, sekretar katedre docent Miodrag Đukić, profesor Dragan Kukolj sa iste katedre, itd.

Model poslovanja u kom postoji sinergija fakulteta i privatnih firmi postoji svuda u svetu i takvi modeli su vrlo uspešni jer od njih svi u lancu imaju korist - studenti, nastavnici, fakultet. Kod nas studenti rade na izuzetno komercijalnim poslovima za stipendiju, uglavnom od 200 do 400 evra.

- Sve kvalitetne obrazovne institucije vode računa o tome da se održi zdrava konkurencija među kompanijama koje su budući poslodavci njihovim studentima, te da školuje kadrove raznih profila kako bi se što kvalitetnije odgovorilo na potrebe tržišta. Fakulteti ovog tipa favorizuju studijske programe koji su među studentima i na tržištu najtraženiji, a ne one od kojih korist ima samo jedna privatna firma kako je to sada slučaj na Fakultetu tehničkih nauka. Problem je što je saradnja čelnih ljudi DMS i FTN na štetu drugih firmi u novosadskom IT sektoru, a najviše na štetu samih studenata kojima je uskraćeno dovoljno široko i kvalitetno obrazovanje - zaključuje izvor 021 sa ovog državnog fakulteta.

[zgembo]

Pa dobro, tako je već 15-ak godina, i svi to znaju, i svima je OK. Zanimljivije mi je zašto se tek sad poteže priča.

 

Kome smeta jak DMS? 

Edited November 19, 2016 by zgembo

[radisa]

Pa dobro, tako je već 15-ak godina, i svi to znaju, i svima je OK. Zanimljivije mi je zašto se tek sad poteže priča.

 

Kome smeta jak DMS? [emoji38]ol:

Ja mislim sa je ovde samo sujeta i rivalstvo na FTN-u problem... Kontam da studenti generalno nemaju problema...

 

Ima to da se državni fakultet koristi za privatnu firmu, ali, što se mene tiče, neka se svaki tako koristi, svima će nam biti bolje...

[Dagmar]

Ja mislim sa je ovde samo sujeta i rivalstvo na FTN-u problem... Kontam da studenti generalno nemaju problema...

 

Ima to da se državni fakultet koristi za privatnu firmu, ali, što se mene tiče, neka se svaki tako koristi, svima će nam biti bolje...

 

Ja baš htedoh da kažem, ono nije lepo kako se vrši privatizacija državnog fakulteta, prosto način je pogrešan, ali cilj (obrazovanje kadra za potrebe neke struke i firme) je valjda Ok cilj, mislim gimnazija je za opšte a fakultet za strukovno obrazovanje ugrubo. (i recimo ja nisam svojevremeno upisala hemijski da bih eto tako iz ćefa učila ono što se tamo priča, nego da primenim, zato sam i bila u popizd stanju posle fakulteta kad s jedne strane država uništava proizvodnju i prodaje proizvodne firme henkelu da postanu stovarišta, a s druge dozvoljava izbacivanje hemičara iz kliničkog biznisa povlačenjem licenci)

[zgembo]

Slažem se da je odvratno što su uradili prof. Konjević, znam da je dobra osoba i dobar profesor. 

Malo je bezveze kad se na ovaj način okoristi mala grupa ljudi na fakultetu, ali eto, bar su klinci na nekom dobitku.

[Prokleto Djubre]

Pa ja nisam bas siguran da su klinci na dobitku. Ima u tom gradu dosta firmi koje bi isto tako bile srecne s tim klincima a ne bi imale moc da im menjaju predmete tako da odgovaraju trenutnim potrebama. Razumem radisin pristup, ali sumnjam da ovakva povezanost ide bez nekih ruznih stvari u pozadini. Industrija svakako treba da ima uticaj na to sta se uci, ali to bi trebalo da je organizovano i da se ne pita samo jedan faktor.

Gledam sve to iz ugla studenta, faks ce se vec snaci. Bojim se da ovo nije bas idealan nacin biranja buducnosti za te klince. Ja sam radio u firmi koja je imala bitnog coveka u Niskom ETF-u i on je "lovio" najbolje studente na poslednjoj godini i to je vuklo odredjene stvari koje su meni delovale na ivici onoga sto smatram ok. Cini mi se da je to dosta benigniji pristup od onoga koji toliko uplete jednu firmu s faksom da bira profesore i gradivo prema trenutnim potrebama.

[djeneralche]

A sta je uopste ekspertiza i oblast rada tih studenata kad zavrse u toj firmi. Tj koja im je pokretljivost ka drugim firmama uopste, npr pukne sutra taj DMS.