BrExit?

[Paul]

rece neko, najbolje u britaniji je to sto nema ustav...cese se po glavi

 

[Baldrick S.]

Slabo pratim temu Brexita (znam o cemu se radim ali se ne uzbudjujem) ali me je skorasnja polemika na jednoj fb grupi u Nemackoj naterala da pratim.

 

Jel neko zna sta rade Britanske vlasti po pitanju EU drzavljana u Britaniji vezano za papire, rezidenciju u slucaju no deal exita?

 

Nemacke vlast su vec uradile dokumente i cela procedura postoji na stranama lokalnih vlasti. Mislim da je sa tim najdalje stigao Berlin. Od 29 marta, ukoliko tada Britanija izadje iz EU sa no deal dobijaju cini mi se 6 meseci vremena da apliciraju za nove rezidencije, papire za posao, koje vec dokumente trebaju. Posle toga ce se Britanci verovatno voditi kao obicna non EU zemlja, sto obicni Britanci u Nemackoj sa gnusanjem odbacuju (cak sam siguran da i lobisti u nemackoj okupljeni oko british in germany grupe) zele posebne odnose sa EU (ovom slucaju sa nemackom) i da kvotujem gospodju aktivnu u grupi: "ne zelimo da se Nemacka posle Brexita prema Britancima odnosi kao prema afrikancima na primer (non EU countries), vec da se prema nama odnosi kao prema Svajcarcima ili Kanadjanima. Da imamo prednost kada apliciramo za rezidencije, da ne cekamo redove itd". Jos uvek iz britanaca ne izlazi "mi smo nekada kolonizovali pola planete i morate da se prema nama odnosite na taj nacin"

 

 

[Kampokei]

Ako je danas ne oteraju, a izgleda da nece, sta onda? Ona ne moze sama da izvede ni no deal Brexit, jel tako? A vidim da je izjavila nema povlacenja Clana 50. To bi onda verovatno bili neki novi pregovori, zar ne?

[Marvin (Paranoid Android)]

25 minutes ago, Zlurad said:

Slabo pratim temu Brexita (znam o cemu se radim ali se ne uzbudjujem) ali me je skorasnja polemika na jednoj fb grupi u Nemackoj naterala da pratim.

 

Jel neko zna sta rade Britanske vlasti po pitanju EU drzavljana u Britaniji vezano za papire, rezidenciju u slucaju no deal exita?

 

 

Ne preterano mnogo. Dve godine su bili vrhunski govnari odbijajući da daju garancije EU građanima koji žive već u UK. Onda su pre nekoliko meseci pod ogromnim pritiskom prestali da ih koriste kao polugu u pregovorima i obznanili da Deal ili No Deal, da će moći da ostanu ovde. Predlaže se neki veliki registar gde će svi oni morati samo da se upišu, ili neka takva glupost. Kao i sve drugo u poslednje tri godine, i to je smišljano ošljarski i ko zna da li će uopšte zaživeti.

 

13 minutes ago, Kampokei said:

Ako je danas ne oteraju, a izgleda da nece, sta onda? Ona ne moze sama da izvede ni no deal Brexit, jel tako? A vidim da je izjavila nema povlacenja Clana 50. To bi onda verovatno bili neki novi pregovori, zar ne?

 

Neće je oterati. Glasovi za to jednostavno ne postoje, bilo bi potrebno 6 ili 7 torijevaca da obore sopstvenu vladu, što se ne može dogoditi.

 

Ona će jednostavno da nastavi da palamudi isto ono što je i do sada, jer ona ne može drugačije. Koliko sinoć, sat vremena nakon poraza, spokesman za No 10 je rekao da će vlada saslušati sve predstavnike u parlamentu, ali da je uslov da Britanija posle Brexita mora imati "independent trade policy". To znači - nema bescarinske unije. Što znači - pitanje sa Irskom ostaje otvoreno. Što znači - nema većine za taj perdlog. Jedina alternativa je No Deal što će parlament valjda sprečiti.

 

Trenutno sere kako će u svojoj milosti da ponudi i opozicionim strankama da kažu šta misle, ali za to je em dve i po godine prekasno, em nema šanse da prihvati njihov (laburistički) osnovni zahtev, da se ostane u bescarinskoj uniji. U ponedeljak će valjda izneti "nešto novo" pred parlament, ali sve pokazuje na to da će to nešto novo biti to isto staro sa nekim apstraktnim kozmetičkim promenama.

 

E onda od sledeće nedelje najveće pitanje je da li će Speaker of The House da oduzme pravo vladi da non stop stavljaju na glasanje ono što ne može da prođe, i dati na glasanje amandman Nick Bolesa - da se zatraži odgađanje datuma izlaska, i ono važnije, da parlament sam, a ne vlada, počne da iznalazi rešenja za koje se misli da ima većinu.

 

Misli se da postoji oko 400 poslanika koji su potpuno spremni da izglasaju formu soft Brexita, to je komforna većina. Dakle, ostanak u bescarinskoj uniji i nekakav* odnos za zajedničkim tržištem.

 

To bi svakako bila loša stvar jer se postavlja pitanje da li je moguće da Britanija napušta mesto bubrega u loju unutar unije i da će osakatiti svoj status da bi izašla izlaska radi. Ali barem bi ERG i hard brexitaši doživeli kolektivni infarkt.

 

 

 

* ko zna kakav jer za freedom of movement nema političke hrabrosti da se progura.

 

[fonTelefon]

25 minutes ago, Marvin (Paranoid Android) said:

* ko zna kakav jer za freedom of movement nema političke hrabrosti da se progura.

 

Cemu sluzi ovo lupetanje, kakva politicka hrabrost? Da su hteli freedom of movement ne bi ulazili u referendum oko izlaska. Zaista ne znam kako ce resiti granicu u Severnoj Irskoj bez nekog vida aparthejda. 

 

Pored trgovine njih ipak brinu one ekipice u Kaleu sto se ubacuju preko Kanala. Nisu im nikakav problem ovi sto stizu preko aerodroma no te horde ih zaista plase, nemaju oni mogucnost kao Merkeleova da prime pola miliona i pola jos da vrate nazad. 

[Marvin (Paranoid Android)]

3 minutes ago, fonTelefon said:

Cemu sluzi ovo lupetanje, kakva politicka hrabrost? Da su hteli freedom of movement ne bi ulazili u referendum oko izlaska. Zaista ne znam kako ce resiti granicu u Severnoj Irskoj bez nekog vida aparthejda. 

 

Pored trgovine njih ipak brinu one ekipice u Kaleu sto se ubacuju preko Kanala. Nisu im nikakav problem ovi sto stizu preko aerodroma no te horde ih zaista plase, nemaju oni mogucnost kao Merkeleova da prime pola miliona i pola jos da vrate nazad. 

 

Zapravo, dobih nekoliko nedelja, čak i meseci nakon referenduma i pobede Leave-a niko nije imao blage veze da li se ostaje u zajedničkom tržištu, bescarinskoj uniji, pa i samim tim, ni oko freedom of movement. Prominentni Brexitaši su i pre i posle referenduma non stop ponavljali stvari poput

 

"Absolutely nobody is talking about threatening our place in the Single Market" (Daniel Hannan)

"Only a madman would actually leave the Market" (Owen Paterson)

 

Niko nije imao nikakav plan ni o Single marketu, ni o Customs Unionu, prvih nekoliko nedelja je bila kriza dok Mejova nije bila izabrana za premijerku, a nakon toga smo imali period od 3 do 4 meseca (!) gde vlada nije ni namignula kakva joj je dugoročna strategija. To je čuveni period kada je Mejova u toku ta tri-četiri meseca non stop samo ponavljala "Brexit means Brexit", tokom koga su svi pizdeli šta to uopšte znači, i da su potrebni detalji.

 

Za sve to vreme niko nije pominjao freedom of movement, zajedničko tržište ili customs union u bilo čemu osim potpunom nagađanju. Prvi put kada vlada i politički vrh uopšte prezentuju bilo kakve smernice kako strateški zamišljaju ceo proces, i kako će Britanija izgledati nakon Brexita je obelodanjen u Lancaster House govoru, u januaru 2017. Tek tada je objavljeno da će država napustiti i bescarinsku uniju i zajedničko tržište. Do tada je to bilo puko nagađanje, od kojeg su zazirali čak i zvučni Leaveri.

 

Dakle, iako je migracija (generalno, ne migracija iz EU) bila jedan od faktora tokom kampanje, od koncepta freedom of movementa vlada odustaje tek u januaru 2017, 6 meseci nakon referenduma. Do tada se iskristalisalo da je Brexit čisto političko a ne praktično pitanje, tako da je uzeto za gospel da će freedom of movement biti jedan od kruna Brexita. Pod time sam mislio da je to postala politička stvar, za koju sada manjka političke hrabrosti da se ponovo stavi na sto i da se kaže da beneficije koje država uživa unutar EU uveliko nadmašuju strah od freedom of movement.

 

Do referenduma oko izlaska je uopšte došlo jer je Kameron hteo da ućutka evroskeptično krilo svoje partije - u zamenu za njihovu podršku za svoju poziciju obećao im je referendum, u trenutku kada je evroskepticizam u Britaniji bio gotovo fringe movement. Tokom kampanje izspinovan je u ovo što je danas.

[harper lee]

59 minutes ago, Marvin (Paranoid Android) said:

Do referenduma oko izlaska je uopšte došlo jer je Kameron hteo da ućutka evroskeptično krilo svoje partije - u zamenu za njihovu podršku za svoju poziciju obećao im je referendum, u trenutku kada je evroskepticizam u Britaniji bio gotovo fringe movement. Tokom kampanje izspinovan je u ovo što je danas.

 

Kakav textbook example toga kako politicari zbog nekih svojih internih periferija koje smatraju najvaznijom stvari na svetu uvedu ne samo svoju zemlju vec i ceo kontinent u nevidjenu nebulozu. Onda sve to preuzme inercija i zabava je zagarantovana.

[Marvin (Paranoid Android)]

11 minutes ago, harper said:

Kakav textbook example toga kako politicari zbog nekih svojih internih periferija koje smatraju najvaznijom stvari na svetu uvedu ne samo svoju zemlju vec i ceo kontinent u nevidjenu nebulozu. Onda sve to preuzme inercija i zabava je zagarantovana.

 

Iako se slažem, to jeste samo za trunku "posle bitke general".

 

Fora je u tome što postoji taj jedan hardkor matorih zelotskih kretena koji su od evroskepticizma napravili svoju političku platformu, a s obzirom da su svi poslanici iz vrlo bezbednih torijevskih opština, nikada nisu morali nešto posebno da brinu zbog toga. Bivali su izabrani ne zbog nje, već zato što ljudi u njihovim opštinama tradicionalno glasaju za konzerve.

 

Međutim, ova ista grupa ljudi je talasala i protiv Tačerke (Tačerka je smenjena iz potpuno drugih razloga, ali notirajmo da su talasali i protiv nje koja je bila izuzetno konzervativna prema EU), da je ovo ista grupa ljudi koja je direktno izazvala sve probleme Mejdžorove vlade što je dovelo do kolapsa konzervativaca '96. na izborima i tri mandata laburista, da je Kameron napustio mesto zbog toga što je njih pokušavao da primiri, i što su svi problemi Mejove nastali kada je u Lancaster House govoru prigrlila njihovu viziju Brexita. Dakle stvarali su nestabilnosti za četiri poslednja torijevska premijera.

 

Ali oni su bili maltene frindž pokret u to vreme. Kada im je Kameron obećao referendum, u tom trenutku je nekih 15-20% ljudi razmišljalo kako bi to bilo napustiti EU. Samo je najgora kampanja ikada koju su Daily Mail, Express i Sun spremno dočekali napumpala podršku do 52% suludim obećanjima da će se Britanija i jebati i da joj ne ulazi.

 

Čak i nakon pobede, niko živi nije znao šta to znači, ni oni koji su izvojevali pobedu, jer je jednim delom ni oni sami nisu želeli. Bilo je potrebno 5-6 meseci sabiranja da krene da se pumpa sa apstraktnim glupostima poput will of the people i Brexit betrayal da stvar krene da bude politička a ne racionalna, koju je Mejova i njena vlada potpuno pomogla, misleći da se sa tim ljudima može sarađivati. Ono sinoć je direktna posledica toga.

 

 

[Sludge Factory]

A zasto tim matorcima svi titraju jajca? Koja je njihova moc, ili sta vec, zbog cega im svi podilaze? 

[Gandalf]

1 hour ago, Marvin (Paranoid Android) said:

Čak i nakon pobede, niko živi nije znao šta to znači, ni oni koji su izvojevali pobedu, jer je jednim delom ni oni sami nisu želeli. Bilo je potrebno 5-6 meseci sabiranja da krene da se pumpa sa apstraktnim glupostima poput will of the people i Brexit betrayal da stvar krene da bude politička a ne racionalna, koju je Mejova i njena vlada potpuno pomogla, misleći da se sa tim ljudima može sarađivati.

ima li neka dobra knjiga koje se bavi tim periodom, nekakav opis tih post-referendumskih 5-6 messeci (ili godinu)?

Edited January 16, 2019 by Gandalf

[Marvin (Paranoid Android)]

43 minutes ago, Sludge Factory said:

A zasto tim matorcima svi titraju jajca? Koja je njihova moc, ili sta vec, zbog cega im svi podilaze? 

 

Glasovi u parlamentu. Retko se dešava da vlada ima većinu od 50+ poslanika. Opozicija uglavnom glasa "prema whipu" tj po naredbi vrha stranke protiv vlade, što je i logično je li, tako da u svakom trenutku ako se nađe 20-30 nevoljnika koji su zajedno okupljeni oko iste tematike, oni mogu da ucenjuju vladu. Mejdžor je imao ogromne probleme sa njima, iako su neki držali i ministarska mesta. Nekoliko puta je ta nekolicina glasala sa opozicijom, protiv vlade, a Mejdžor je imao neku malu većinu, možda 20 mesta u parlamentu. Kada je došla '96. gde su potučeni do kolena, to je bio splet nekoliko velikih okolnosti, ali jedna vrlo bitna je bila percepcija u javnosti "da se ovi samo svađaju međusobno i ništa ne mogu da se dogovore".

 

Kameron u prvom mandatu nije ni imao većinu, vladao je u koaliciji sa Lib-Demokratama. 2015-te je na opšte iznenađenje uzeo najtanju većinu od 4 poslanika, ali pre toga, on je morao da pregovara i da se liže sa evroskepticima koji su već ionako bili nezadovoljni što je Kameron po mišljenjima mnogih pomerio stranku mnogo ka centru, gde je od konzervativizma ostalo jako malo. Čak godinu ili više pre izbora, on je morao njima da obeća da će sledeći manifest koznervativaca za izbore sadržati obećanje o EU članstvu.

 

 

39 minutes ago, Gandalf said:

ima li neka dobra knjiga koje se bavi tim periodom, nekakav opis tih post-referendumskih 5-6 messeci (ili godinu)?

 

Bem li ga, verovatno, samo meni je taj period još toliko mučan, da nemam pojma. Možda bi Manč znao. Manč zna sve

[hazard]

52 minutes ago, Marvin (Paranoid Android) said:

 

Do referenduma oko izlaska je uopšte došlo jer je Kameron hteo da ućutka evroskeptično krilo svoje partije - u zamenu za njihovu podršku za svoju poziciju obećao im je referendum, u trenutku kada je evroskepticizam u Britaniji bio gotovo fringe movement. Tokom kampanje izspinovan je u ovo što je danas.

 

Gotovo fringe movement? Nije bio ,,gotovo fringe" nego ,,gotovo mainstream" ako ne i skroz takav.

 

UKIP 1999. ima skoro 700.000 glasova na izborima za Evropski parlament što je 6,7%. Već 2004. ima preko 2,6 miliona glasova što je 16,1%. 2009. malo ispod 2,5 miliona glasova ali veći procenat zbog nešto niže izlaznosti (16,6%) i jednog evroposlanika više. 2014. imaju preko 4,3 miliona glasova i prvi su, najveća britanska partija u EP, sa 27,5%.

 

Znam da izbori za EP nisu ultimativni pokazatelj jer je interesovanje za njih manje, izlaznost je dosta manja (u UK čini mi se oko pola izlaznosti za opšte izbore), i da ljudi zbog (uglavnom opravdanog, ali ne uvek) osećaja da ti izbori daleko manje utiču na njihov svakodnevni život od nacionalnih budu skloniji eksperimentisanju i iskazivanju protesta i bunta, ali ove brojke svakako pokazuju da evroskepticizam u UK nije "fringe", nikako. S druge strane valja reći da izbori za EP stavljaju pitanje EU u fokus (za razliku od nac. izbora gde se razmatra široka lepeza glasačkih briga) i da očigledno izvlače na birališta ljude koji su anti-EU orijentisani (čini mi se, nisam brojao, ali ovako utisak iz medija opšti, da evroskeptične partije bolje prolaze na izborima za EP nego na nacionalnim, što bi potvrdilo ove prethodne dve moje tvrdnje, te opravdalo korišćenje rezultata sa tih izbora kao nekakvog barometra za evroskepticizam).

 

I onda, paf, na sledećim parlamentarnim izborima UKIP uzima skoro 3,9 miliona glasova tj. 12,6%. To što su završili s jednim poslanikom je samo posledica izbornog sistema i ničeg drugog (u raznim evropskim zemljama vlade vode ili su vodili u nekom trenutku premijeri čije su stranke uzele sličan procenat glasova). I svi znamo da ne glasaju svi evroskeptici za UKIP, ni na evropskim a tek ne na parlamentarnim izborima, tako da je UKIP, čija je jedina bitna stavka programa evroskepticizam, samo vrh ledenog brega. Fringe? Gotovo fringe? Ni izbliza.

 

Takođe, imamo jedan vrlo osetan rast UKIPa od 2004. do 2015. - baš nakon širenja EU i odluke Tonija Blera da ne primeni sedmogodišnji period odlaganja slobode kretanja za nove članice (br. 1 uzrok bregzita ako mene pitaš) i prateće ,,najezde poljskih vodoinstalatera" i sl.

 

I sad sve to na stranu, meni kao retkom posetiocu u UK i kao nekom ko povremeno prati dešavanja u UK politici preko medija je uvek bilo jako vidljivo koliko evroskepticizma u UK postoji, koliko on prožima britansko društvo. Nemoguće je apsolutno da je to sve samo izspinovano u referendumskoj kampanji kako kažeš. Pa tabloidi decenijama samo truju o EU i Briselu, za sve je kriva briselska birokratija, a držanje britanske države an ženeral i većine britanske političke klase je da je projekat evrointegracija nešto u čemu se nevoljno učestvuje jer se mora, i da je najbitnije je to da UK ima neki posebni status, da bude izuzeta iz ovoga ili onoga, hejluje se Tačerka i njen rebate, Brisel je nešto što hoće da uzme nešto od Britanaca i treba se boriti sa njima kako bi ih Britanci zajebali i uzeli nešto od njih. Ima posle referenduma onaj odličan intervju bivšeg poljskog ministra ino. poslova (valjda?) u Hardtalku, čoveka koji je britanski obrazovan, anglofil, i koji lepo priča o svemu ovome. Da to nije od juče i od referendumske kampanje već da se godinama truje i izvrće, i često, laže o EU. A nevezano za sve to, kod Britanaca je to kulturološki drugačije. Šta znam, da li je do evolucije kulture na ostrvu, do toga da nisu preživeli poraz, okupaciju i poniženje u drugom svetskom ratu kao Francuzi, Belgijanci i Holanđani (posle i Nemci, nakon rata), ostatka imperijalnog pogleda na svet u glavama ljudi, ne znam, ali uvek se osećala ta neka identitetska nelagodnost kod velikog dela Britanaca sa EU koju nisam na isti način sretao kod Skandinavaca, Benelukšana, Francuza, Nemaca, Mediteranaca. Možda to prestaneš da primećuješ kada živiš tamo, jer naravno ne pričaju ljudi (pre bregzita) o EU svaki dan, ili možda pomisliš da je normalno takvo stanje pa se navikneš.

 

Sve što kažeš za Kamerona tačno je, on je bezveze raspisao referendum jer je hteo da razreši partijsku dilemu a nije postojao za to neki veliki društveni ili politički (od strane drugih partija, osim UKIP) pritisak u tom trenutku. No upravo zbog tog i otvorenog i latentnog evroskepticizma jer bilo potpuno tupavo raspisivati referendum, jer je otvorio pandorinu kutiju i pustio da eksplodira ono što je godinama kipelo, a naročito nakon 2004.

[hazard]

2 hours ago, Marvin (Paranoid Android) said:

 

Ali oni su bili maltene frindž pokret u to vreme. Kada im je Kameron obećao referendum, u tom trenutku je nekih 15-20% ljudi razmišljalo kako bi to bilo napustiti EU. Samo je najgora kampanja ikada koju su Daily Mail, Express i Sun spremno dočekali napumpala podršku do 52% suludim obećanjima da će se Britanija i jebati i da joj ne ulazi.

 

 

Prvo, 15-20% nikako nije fringe, niti gotovo fringe. Ako 15%-20% ljudi ima neki stav, mišljenje, to je deo mainstream-a. Fringe je valjda ako je 5% i manje.

 

Drugo, ja ne znam kada je tačno Kameron obećao referendum (2005. je postao lider, 2010. je obećao referendum o lisabonskom ugovoru, 2015. je u izbornom programu konzervativaca bio ovaj referendum koji je i održan), ali ovde imaš prilično dugačak spisak anketa javnog mnjenja o izlasku iz EU od 2010. do referenduma. Ima jedna anketa iz 2013. gde je samo 25% ljudi za izlazak iz EU i to je najniža tačka. U svim ostalim je preko 30% ljudi za izlazak. Da, ankete greše i nisu egzaktna nauka ali kada stotine daju sličan rezultat to je nekakva indikacija. Ima anketa iz 2010. gde je 47% ljudi za izlazak, samo 33% za ostanak ostali neodlucni. U svim anketama 2011. opcija za napuštanje ima više od opcije za ostanak, u jednoj apsolutnu većinu (52%). Obe ankete iz 2012. imaju apsolutnu većinu za izlazak (51%, 56%). 2013. tona anketa, u većini leave ima više pristalica nego remain.

 

Slažem se ja sa tovom da su ovde Daliy Mail, Express i Sun jako uticajni ali ovo je sve daleko pre referendumske kampanje, pa čak i bilo kakve mogućnosti da referendum bude raspisan. Njihova pljuvačka kampanja trajala je godinama.

[Marvin (Paranoid Android)]

14 minutes ago, hazard said:

 

Gotovo fringe movement? Nije bio ,,gotovo fringe" nego ,,gotovo mainstream" ako ne i skroz takav.

 

UKIP 1999. ima skoro 700.000 glasova na izborima za Evropski parlament što je 6,7%. Već 2004. ima preko 2,6 miliona glasova što je 16,1%. 2009. malo ispod 2,5 miliona glasova ali veći procenat zbog nešto niže izlaznosti (16,6%) i jednog evroposlanika više. 2014. imaju preko 4,3 miliona glasova i prvi su, najveća britanska partija u EP, sa 27,5%.

 

Znam da izbori za EP nisu ultimativni pokazatelj jer je interesovanje za njih manje, izlaznost je dosta manja (u UK čini mi se oko pola izlaznosti za opšte izbore), i da ljudi zbog (uglavnom opravdanog, ali ne uvek) osećaja da ti izbori daleko manje utiču na njihov svakodnevni život od nacionalnih budu skloniji eksperimentisanju i iskazivanju protesta i bunta, ali ove brojke svakako pokazuju da evroskepticizam u UK nije "fringe", nikako. S druge strane valja reći da izbori za EP stavljaju pitanje EU u fokus (za razliku od nac. izbora gde se razmatra široka lepeza glasačkih briga) i da očigledno izvlače na birališta ljude koji su anti-EU orijentisani (čini mi se, nisam brojao, ali ovako utisak iz medija opšti, da evroskeptične partije bolje prolaze na izborima za EP nego na nacionalnim, što bi potvrdilo ove prethodne dve moje tvrdnje, te opravdalo korišćenje rezultata sa tih izbora kao nekakvog barometra za evroskepticizam).

 

Pa sad, tu ima malo ogoljenog konteksta. Cifre koje si naveo jesu tačne, ali kada sam govorio o fringe pokretu, mislio sam na političku platformu, tj na jasne poluge vlasti i uticaj na vlast koji su imale anti-EU struje. Rezultati za EP koje pominješ su tačni, ali oni su sve samo ne reprezentativni, čak su dva poslanika otvoreno rasističke BNP partije na njima pobedili ranih 2000-tih. Kod izbora za EP je jednostavno izlaznost toliko niska, kampanja toliko tiha, da je potpuno za očekivati da anti-establišment stranke ostvare rezultat nekoliko desetina puta bolji od onoga što inače mogu da sanjaju.

 

Cifra koju treba mnogo pre uzimati u obzir je UKIP 12.6% 2015. Ovo se dešava u pred-referendumsko okruženje gde su održani poslednji izbori i to opet među strankama od kojih je jedina stranka sa anti-EU agendom dobila 12.6%, a dobar deo toga nije bio čist evroskepticizam nego i glas protiv političkog establišmenta i bipolarnog Tory-Lab političkog kluba.

 

Kada sam ovo okarakterisao kao fringe, nisam mislio o populaciji en masse (kako bi se to uopšte merilo? Jedino da verujemo pollovima da je u periodu pre kampanje, dakle 2015. i ispod bilo možda između 20% i 30% ljudi koji su bili za neku vrstu izlaska što je valjda neka nominalna vrednost za bilo koju EU državu osim, verovatno, Luksemburga), pre sam želeo da kažem da nikada do tada nije postojala anti-EU politička struja koja je imala bilo kakvu jaku struju u mogućem delovanju. Kozervativci su imali taj hardkor od 30-40 poslanika koji nikada nisu imali nešto više od par ministarskih mesta u vladi i ništa više od toga. Za vreme Blera iz opozicije, kada su strankom upravljali evroskeptici, Michael Howard i Ian Duncan Smith, konzervativci su bili do nogu tučeni na izborima. Pre njih stranku je vodio WiIlliam Hague koji je čak sa potpuno razumnom konzervativnom kampanjom spram EU (cela politička platforma je bila bazirana na otporu naporima da UK pređe na evro) dosta loše prošao. Kameron je doveo stranku do vlasti upravo odustajanjem od anti-EU priče, i pomerajući stranku jako ulevo ka centru. Ne mogu da okarakterišem da je u celoj post-Tačer eri postojao bilo kakav snažan mainstream anti-EU politički pokret koji je imao realnu vlast (UKIP je imao samo dva poslanika)

 

Populacija kao takva naravno da je imala rašireniji evroskepticizam, za šta je prevashodno najviše kriva konzervativna štampa, uglavnom Mail, Sun i Express. Ovo su novine koji još od osamdesetih bukvalno sve loše što se dogodi okrive na briselske birokrate i na Evropu. Bilo bi iluzorno misliti da to nije ostavilo traga, zapravo, ako uzmemo da je nivo onih za izlazak pre referenduma bio 25% to je opet jedno mini čudo kada se uzme da je Mail najprodavaniji tabloid koji ne bi da bude tabloid, a Sun najprodavaniji tabloid. Pri tom, za uzeto verovanje se prihvata da su uredništva tih novina to radili ne iz ideološkog otklona prema EU kao takvoj već da su na političkom spektru karte bile podeljene, postoje novine koje su bile za laburiste i one za konzervatice, ali EU je bio sasvim fini nevidljivi dežurni krivac za sve živo. Ostali faktori su dakako postojali, pogotovo kod Murdochovog Sna.

[jms_uk]

325-306

 

(As expected)

 

Sent from my iTelephone using Tapatalk