Obrazovanje 21. veka - reforma ili propast

[Prokleto Djubre]

Da, Izrael nije pukim slucajem vazan tehnoloski/startap centar.

[eumeswil]

Zašto mora da se ide na pet hiljada aktivnosti? Ja sam išla na engleski, jednom-dvaput nedeljno, to mi je ostavljalo sasvim dovoljno vremena, a imala sam i vannastavnu aktivnost.

Kako zašto? Dete se vidi kao ljudski kapital, a odrastanje i obrazovanje se u velikoj meri oblikuju u cilju stvaranja radne snage. Ova tema je upravo svedok toga, naročito postovi PĐ.

Edited January 2, 2016 by miki.bg

[Prokleto Djubre]

 

Kako zašto? Dete se vidi kao ljudski kapital, a odrastanje i obrazovanje se u velikoj meri oblikuju u cilju stvaranja radne snage. Ova tema je upravo svedok toga, naročito postovi PĐ.

 

 

Kakva je to glupost? Sta god da ucis dete, delimicno ga oblikujes i kao radnu snagu u nekoj buducnosti. Pricamo o mogucim promenama u tom obrazovanju koje bi dete unapredile u jednom smislu, a to nista ne bi naskodilo ideji koju je neko ranije pomenuo "da ucimo decu da budu dobra a ne losa".

[eumeswil]

Ma zaboravi, šta god da napišem ću biti optužen za luditu u pogrdnom znaćenju te reči ili tako nešto. Ti se zalažeš za zatrpavanje dece tehnologijom, a to je posledica toga što tu ekonomija vidi prostor za rast. Deca moraju da se povinuju tržištu i svoje obrazovne "izbore" usklade s njim jer, jbg, "tako mora", nužnost ekonomije tako diktira, u suprotnom snosiće posledice. Homo economicus i taj rad. Ništa drugo se ne uzima u obzir.

 

Edited January 2, 2016 by miki.bg

[hazard]

 

Kako zašto? Dete se vidi kao ljudski kapital, a odrastanje i obrazovanje se u velikoj meri oblikuju u cilju stvaranja radne snage. Ova tema je upravo svedok toga, naročito postovi PĐ.

 

 

Nisi ti ludita nego ti svudge vidiš neku zaveru kapitala.

 

Taj fenomen nema veze sa tim što roditelji posmatraju decu kao ,,ljudski kapital" nego ima uglavnom veze sa tim da su roditelji preambiciozni i da svoje komplekse i neispunjene snove leče forsiranjem svoje dece. Ili je to, ili su roditelji sami kao deca bili takvi svestrani i preforsirani pa smatraju da i njihova deca moraju tako. Osiguravanje uspeha svog potomstva (bar se tako misli), takmičenje sa drugim jedinkama u društvu, želja da se uspe uz društvenu lestvicu...fenomen poznat od kad je ljudskog sveta i veka, od plemenskih društava preko feudalizma do kapitalizma. Samo taj fenomen menja svoj pojavni oblik kroz vreme. Nekada je bilo najbitnije da za ćerku obezbediš što bolji miraz pred udaju, sada je nekima najbitnije da ćerka ima i sve 5ice i upiše najbolji fakultet i završi muzičku školu i osvoji takmičenje i...šta li već.

 

Kakve to nužno veze ima sa poimanjem ,,ljudskog kapitala", ja ne znam. Hoćeš reći da u socijalizmu toga nije bilo, roditelja koji bolesno guraju svoju decu? Naravno da je bilo. Samo što je tada bilo bitno da pored svega navedenog imaš i 5 iz marksizma i budeš član partije. Još ako si nosilac štafete za 25. maj...

[hazard]

Mislim da pojasnim - kao što se mi danas zgražavamo (bar neki od nas) od preteranog forsiranja dece svim i svačim, tako bi se možda neko od pre 200 godina zgražavao nad nama, što mi uopšte šaljemo decu u neku školu sa tih 6-7 godina i teramo ih da nešto uče i budu pismeni, kada će sve što im je potrebno za život i onako naučiti usput, uostalom bitno je šta je motika a šta je lopata a ne tamo neke knjige. I naročito ženskoj deci šta će to, šta će njima pismenost kad im je i onako posao da čište, kuvaju i rađaju, a za to ne treba škola.

 

Ne kažem da danas nema preterivanja (svakako ima) niti da ne treba da postoji mera (treba), samo kažem da to fenomenološki u biti nije ništa novo. I da danas, kao i ranije, postoje i manje i više ambiciozni roditelji (pa i deca). I da to nije neka naročita posledica kapitalizma ili ovog ili onog društvenog uređenja, taj fenomen postoji pa postoji a od društvenog uređenja i okruženja zavisi u kom se pojavnom obliku manifestuje.

[Prokleto Djubre]

 

Ma zaboravi, šta god da napišem ću biti optužen za luditu u pogrdnom znaćenju te reči ili tako nešto. Ti se zalažeš za zatrpavanje dece tehnologijom, a to je posledica toga što tu ekonomija vidi prostor za rast. Deca moraju da se povinuju tržištu i svoje obrazovne "izbore" usklade s njim jer, jbg, "tako mora", nužnost ekonomije tako diktira, u suprotnom snosiće posledice. Homo economicus i taj rad. Ništa drugo se ne uzima u obzir.

 

 

 

Sto rece hazard, zamisli kako bi izgledala deca iz osamdesetih (da iskljucimo zli kapitalizam iz jednacine) u SFRJ njihovim dedama i babama. Ne moramo da zamisljamo, ja se itekako secam kako su se i tada sokirali da je to previse skole i obaveza i koliko su teske te torbe na tako maloj deci.

No, poenta je da je ovo sto ti pricas politicka stvar i ne zelim uopste da kazem da si ludit. Samo zamisljas romantizovano malo sistem i ljude u njemu, kao da je njihov rad robija koja stoji na putu 'pravom zivljenju zivota', sto bi verovatno bilo bavljenje umetnoscu ili drustvenim odnosima. Mogu na to da kazem samo da je to jedan nacin gledanja na stvari i da ogroman broj ljudi izuzetno uziva u pravljenju stvari, sto je ono sto inzenjerstvo jeste u osnovi.

Inace, ja nisam rekao da 'zatrpamo decu tehnologijom', nego branio jednu veoma konkretnu ideju - izlaganje svakog deteta jednom programskom jeziku na nacin koji bi omogucio da naprave nesto prakticno koristeci nesto moderno za ovaj trenutak u vremenu. Prvi deo vaznost je da se dete bavi necim sto je zaista moderno, mislim da je malo prilika za to u Srbiji. Drugi je da se napravi nesto prakticno, nesto sto dete moze da opipa i da primeti razliku izmedju 'ispricati' i 'uraditi', uz samospoznaju da je pre godinu dana bio neko ko to ne razume a sada je neko ko stvari pravi. Po mom iskustvu, najveci problem sa mnogim obrazovanim ljudima u drustvenim naukama je upravo potpuna odvojenost od realnih ogranicenja i relativizacija sveta oko sebe na nacin koji je u osnovi mentalna masturbacija. Prakticno pravljenje stvarima je po mom misljenju veoma dobra stvar i za njih, jer objasnjava jedan vazan deo drustva kojim se nece direktno baviti, ali bi u drugoj polovini 21. veka morao biti nesto sto sustinski razumeju. Na kraju ide deo sa rastom ekonomije uz povecanje produktivnosti. Ekonomija nekako u tvom postu zvuci pomalo prljavo. Kao da je alternativa poboljsanju ekonomije nekakvo uzdizanje u svetlosno bice a ne sirotinja, beda, bolest, zatucanost...

[Meazza]

Sto rece hazard, zamisli kako bi izgledala deca iz osamdesetih (da iskljucimo zli kapitalizam iz jednacine) u SFRJ njihovim dedama i babama. Ne moramo da zamisljamo, ja se itekako secam kako su se i tada sokirali da je to previse skole i obaveza i koliko su teske te torbe na tako maloj deci.

 

 

Ovo nije nikakav argument. Ako je zakljucak nasih starih bio pogresan, ne znaci da danas to nije istina.

 

Deca su preopterecena, i vremenski, i gradivom. Ovakva skola je ucinila da mnogo dece na jedan veoma cinican nacin zamrzi i knjigu, i ucenje, i nauku i sve sto ima veze sa obrazovanjem. Deca koja su uspela, uspela su uprkos sitemu, a ne zahvaljujuci njemu.

 

Jos jednom da napisem: sad nam treba manje nastave, ali da bude kvalitetnija, nikako obrnuto.

[Prokleto Djubre]

Nemam nista protiv optimizacije procesa i slazem se da ovaj sistem ne valja.

[MayDay]

Moj drugar se svake godine iznervira što su testovi opšte informisanosti na fakultetima po pravilu iz tamo nekih humanities i liberal arts culture sranja, a minimalno se dotiču prirodnih nauka. 

 

Inače, pošto sam ja u poslednje vreme u potrazi za pronalazačima, tj. ljudima koji imaju tech inovacije, mogu vam reći da i u ovoj usranoj državi naleti čovek na brilijantne projekte. I to, nije neka šuplja priča, već ozbiljna elektronika, materijali, etc. 

[Tribun_Populi]

Kod nas se jelte sve radi naopako, napise se strategija, plan i program pa se na tome stane, ako nisu dobri rezultati menjaju se strategije i programi umesto da se krene od osnova. To je kao onaj vic o fabrici koja nikako da izadje iz minusa kupujuci nove masine pa onda radnik ciga objasnjava kako je njegova baba vodila javnu kucu.

 

+tri tisuće

 

U svemu, ne samo u obrazovanju. Fejluje analitika u ministarstva, oops, ministarstva nemaju analitiku.

[namenski]

 

Inače, pošto sam ja u poslednje vreme u potrazi za pronalazačima, tj. ljudima koji imaju tech inovacije, mogu vam reći da i u ovoj usranoj državi naleti čovek na brilijantne projekte. I to, nije neka šuplja priča, već ozbiljna elektronika, materijali, etc. 

Samo da pitam: kako to zna da su neki projekti briljantni i ozbiljni?

A neki nisu?

Edited January 3, 2016 by namenski

[Prokleto Djubre]

Samo da pitam: kako to zna da su neki projekti briljantni i ozbiljni?

A neki nisu?

Ode se npr. na Batajnicki drum pa se vidi kakvu zgradu je Mikroelektronika napravila bez drzavnih para ili tajkuna. Onda se pogledaju veze sa najvaznijom firmom u toj oblasti (Texas Instruments), pa se pogleda njihov put tokom 5-10 zadnjih godina i sta su sve uradili. Onda se kaze 'ovo je briljantno' ili se pokaze neko svoje dostignuce koje ga zasenjuje. Eto jedan nacin.

[namenski]

Boze, kako ti lupetas 

Da te pitam, ali da mi odgovoris onako iskreno, nema veze sa takozvanim RL, samo kao info: jesi li ikad napravio 1 dinar.

Pazi, kazem napravio, ne zaradio, znaci nesto proizveo, proizvod, usluga, svejedno, prodao, zatim naplatio, cekao placanje, video pare na racunu i rekao sebi, OK, to je to.

A lupetas zato sto Mikroelektronika nije sorta postignuca na koju se odnosilo moje pitanje May Day, dakle: kako se, kojim mehanizmima vrednovanja, procene, neki projekt, ideja, ocenjuje kao briljantna?

Danas, ovde ili bilo gde uostalom.

Ja znam samo za 1 nacin, a ti?

[MayDay]

Žao mi je, namenski, ali tvoj ton ne obećava da je dobronameran.