The Revenant (2015)

[Nikodije]

Style over substance manje-vise, ali dobar style.

[Sludge Factory]

Dobar film, bas za bioskop. Drugaciji od Birdmana, straightforward, jednostavan, trebalo je samo da izbaci one delove sto je rezirao Kusta i da smanji malo zelju da bude Tarkovski i bio bi bombona. Hardy je bog. Leo nek uzme oskara, ne bunim se. 

[rezwalker]

The Revenant je alhemijski film od početka do kraja i predstavlja Iñárrituov Magnum Opus Alchymicum. Film prati psihički proces transformacije kroz koji prolazi Hugh Glass, a koji je počeo onog trenutka kada mu je ubijena žena. Ova transformacija odgovara procesu individuacije koja predstavlja centralnu temu jungove analitičke psihologije. U filmu su zastupljene sve značajnije alhemijske operacije, koje prati kompleksan simbolizam. Što se mene tiče, ovaj film je remek delo. Način na koji je Iñárritu integrisao simbole i alegorijske slike je fantastičan. 

 

Već na samom početku Iñárritu nam daje kadar vode koja preplavljuje teren. Voda je univerzalni simbol nesvesnog i ovde, zajedno sa Arikara plemenom, koje napada grupu trappera, predstavlja aktivaciju nesvesnih sadržaja koji prete da rastvore utvrđenu strukturu ega i svedu ga na prima materiju. Jedan od indijanaca tokom napada viče „Uzmite im konje, uzmite im konje“. Konji predstavljaju libido, našu psihičku energiju. Krađom konja libido tone u nesvesno, a tok psihičke energije počinje da se kreće u suprotnom pravcu. U alhemiji to odgovara Nigredo fazi, a psihološki stanju depresije, melanholije ili haosa. U svest tada počinju da naviru potisnuti sadržaji koje je Jung nazvao Senkama.

 

Alhemijski, medved odgovara Nigredo fazi u svom početnom razvoju, personifikacija je instiktivne psihe i poput vuka, lava ili zmaja predstavlja sinonim za prima materiju. Prima materia odgovara haosu i uvek predstavlja inicijaciju alhemijskog dela: „U početku beše večni, bezgranični, tamni Haos”. Psihološki posmatrano, prima materia je analogna stvaranju ego svesti iz nediferenciranog nesvesnog. Ovo znači da se prima materia pronalazi u Senci, onom delu ličnosti za koji smatramo da je najdostojniji prezira. Potisnute strane ličnosti, koje su za nas najbolnije, su upravo one koje treba izneti na videlo i na njima raditi. Glass se rvajući sa medvedom uhvatio u koštac sa sopstvenim senkama, sa svojim animalnim aspektom ličnosti, koji je kod svih nas odgovoran za intezivne afekte. Suočavanjem sa medvedom Glass je započeo asimilaciju senki, što je Iñárritu lepo predstavio medveđim krznom koje će Glass u daljem toku filma nositi.

 

Alhemijska operacija koja odgovara ovome je kalcinacija - operacija vatre. Obratite pažnju na prvi deo filma i sveprisutnost vatre. Alegorijske slike kalcinacije se često odnose na prikaz divlje životinje, kao prima materie, koja proždire kralja (leva slika, dole). Smrt kralja je vreme krize i promene. U psihološkom smislu, to bi označilo smrt vladajućeg principa svesti kao najvišeg autoriteta u strukturi ega. Ovo ukazuje na silazak svesti u životinjski domen gde mora da podnese vatrene sile instikta i afekta.

 

   

 

Sledeća operacija u filmu je koagulacija - operacija koja pripada simbolizmu zemlje. To je scena u kojoj Fitz sahranjuje Glassa. Sama po sebi, koagulacija je proces kojim se nešto pretvara u zemlju, pa je zemlja sinonim ovog procesa. Da bi neki psihički sadržaj postao zemlja on se mora konkretizovati, odnosno mora se vezati za ego. U filmu, to se odnosi na Glassovo iskustvo sa medvedom i asimilaciju senki koju sam ranije pomenuo. Dakle, senka više nije odbačeni sadržaj koji se iz nesvesnog projektuje na okolinu, već postaje integrisani deo svesti - svest o sopstvenoj senci se poput zemlje zgrušala. 

 

Koagulaciju prate operacije mortifikacije (smrt) i putrefakcije (truljenje). Ono što se u punoj meri konkrtizovalo sada je predmet preobražaja. Što je postalo zemlja ili telo podložno je smrti i raspadanju. Ove dve operacije najnegativnije su u alhemiji. Vezuju se za tamu, poraz, mučenje, sakaćenje, smrt i truljenje. Međutim, nakon toga uvek slede rast, vaskrsenje i ponovno rođenje. Slika smrti i pogreba povezuje se i sa sejanjem semena i njegovim klijanjem. Slike iz starog Egipta često prikazuju stabljike žita kako niču iz Ozirisovog tela. Oziris je, između ostalog, bio i bog vaskrsnuća.

 

  

Levo je Oziris, a desno capture scene iz filma, tačno pre nego što će Glass ustati iz rake

 

U prilog Glassovog vaskrsnuća ide i naredna upečatljiva scena, kada Glassa nosi rečna bujica, a koja odgovara soluciji - operaciji vode. Alhemičari su na vodu gledali kao na matericu, a na soluciju kao na povratak u matericu radi ponovnog rođenja. Alegorijske slike alhemičara i u ovom slučaju često koriste motiv kralja, koji se ovog puta davi, jer je davljenje sinonim solucije. Solucija, takođe, predstavlja pročišćavanje od svih nečistoća koje su se izdvojile tokom putrefakcije. Solucijom se rastvara stari oblik kako bi se ustupilo mesto novom. Mitovi o potopu odnose se na soluciju kao i sam simbolizam krštenja. Nekada je krštenje izvođeno potpunim potapanjem u vodu - Hristovo krštenje u reci Jordan - i označava preobraćanje, smrt prethodnog života i ponovno rođenje nove osobe u zajednicu vernika. To je obred prečišćavanja koji sa nas spira nečistoće, kako fizičke tako i duhovne. 

 

Nakon tame i smrti nastupa mudrost - Glass se sada suočava sa pustinjakom, Pawnee indijancem, koji predstavlja arhetip Old Wise Mana. Ova usamljena arhetipska figura, često predstavljena sa štapom i fenjerom u ruci, pomaže junacima mita i bajki, tako što im mudrim savetima, često i sopstvenom žrtvom, osvetljava put koji se, zapravo, uvek svodi na duhovnu samospoznaju i dostizanje više mudrosti. Kao što Jung kaže: "Stari mudrac je besmrtan demon koji haotične tmine samog života prožima svetlošću smisla".

 

Ovde Glass započinje sledeću etapu arhetipskog putovanja u dubine nesvesnog, koju su alhemičari zvali Albedo (faza beljenja). Tu ga očekuje susret sa dušom koju personifikuje arhetip Anime. U knjizi “Arhetipovi i kolektivno nesvesno” Jung kaže: “Ako sučeljavanje sa Senkom predstavlja šegrtsko delo, onda je sučeljavanje sa Animom meštarsko”. 

[kud u maglu Simoviću]

kakvo proseravanje

[ultra plasticni]

Kad ce nastavak?

[kobni zelaya]

I ja čekam nastavak, rezwalker nije došao do kraja filma.

[rezwalker]

Potrudiću se što pre. Mora dosta literature da se pročešljava...

[kud u maglu Simoviću]

kaži ako je seminarski rad, mož da ti se pripomogne

[3opge]

The Revenant je alhemijski film od početka do kraja i predstavlja Iñárrituov Magnum Opus Alchymicum. Film prati psihički proces transformacije kroz koji prolazi Hugh Glass, a koji je počeo onog trenutka kada mu je ubijena žena. Ova transformacija odgovara procesu individuacije koja predstavlja centralnu temu jungove analitičke psihologije. U filmu su zastupljene sve značajnije alhemijske operacije, koje prati kompleksan simbolizam. Što se mene tiče, ovaj film je remek delo. Način na koji je Iñárritu integrisao simbole i alegorijske slike je fantastičan. 

 

Već na samom početku Iñárritu nam daje kadar vode koja preplavljuje teren. Voda je univerzalni simbol nesvesnog i ovde, zajedno sa Arikara plemenom, koje napada grupu trappera, predstavlja aktivaciju nesvesnih sadržaja koji prete da rastvore utvrđenu strukturu ega i svedu ga na prima materiju. Jedan od indijanaca tokom napada viče „Uzmite im konje, uzmite im konje“. Konji predstavljaju libido, našu psihičku energiju. Krađom konja libido tone u nesvesno, a tok psihičke energije počinje da se kreće u suprotnom pravcu. U alhemiji to odgovara Nigredo fazi, a psihološki stanju depresije, melanholije ili haosa. U svest tada počinju da naviru potisnuti sadržaji koje je Jung nazvao Senkama.

 

Alhemijski, medved odgovara Nigredo fazi u svom početnom razvoju, personifikacija je instiktivne psihe i poput vuka, lava ili zmaja predstavlja sinonim za prima materiju. Prima materia odgovara haosu i uvek predstavlja inicijaciju alhemijskog dela: „U početku beše večni, bezgranični, tamni Haos”. Psihološki posmatrano, prima materia je analogna stvaranju ego svesti iz nediferenciranog nesvesnog. Ovo znači da se prima materia pronalazi u Senci, onom delu ličnosti za koji smatramo da je najdostojniji prezira. Potisnute strane ličnosti, koje su za nas najbolnije, su upravo one koje treba izneti na videlo i na njima raditi. Glass se rvajući sa medvedom uhvatio u koštac sa sopstvenim senkama, sa svojim animalnim aspektom ličnosti, koji je kod svih nas odgovoran za intezivne afekte. Suočavanjem sa medvedom Glass je započeo asimilaciju senki, što je Iñárritu lepo predstavio medveđim krznom koje će Glass u daljem toku filma nositi.

 

Alhemijska operacija koja odgovara ovome je kalcinacija - operacija vatre. Obratite pažnju na prvi deo filma i sveprisutnost vatre. Alegorijske slike kalcinacije se često odnose na prikaz divlje životinje, kao prima materie, koja proždire kralja (leva slika, dole). Smrt kralja je vreme krize i promene. U psihološkom smislu, to bi označilo smrt vladajućeg principa svesti kao najvišeg autoriteta u strukturi ega. Ovo ukazuje na silazak svesti u životinjski domen gde mora da podnese vatrene sile instikta i afekta.

 

   

 

Sledeća operacija u filmu je koagulacija - operacija koja pripada simbolizmu zemlje. To je scena u kojoj Fitz sahranjuje Glassa. Sama po sebi, koagulacija je proces kojim se nešto pretvara u zemlju, pa je zemlja sinonim ovog procesa. Da bi neki psihički sadržaj postao zemlja on se mora konkretizovati, odnosno mora se vezati za ego. U filmu, to se odnosi na Glassovo iskustvo sa medvedom i asimilaciju senki koju sam ranije pomenuo. Dakle, senka više nije odbačeni sadržaj koji se iz nesvesnog projektuje na okolinu, već postaje integrisani deo svesti - svest o sopstvenoj senci se poput zemlje zgrušala. 

 

Koagulaciju prate operacije mortifikacije (smrt) i putrefakcije (truljenje). Ono što se u punoj meri konkrtizovalo sada je predmet preobražaja. Što je postalo zemlja ili telo podložno je smrti i raspadanju. Ove dve operacije najnegativnije su u alhemiji. Vezuju se za tamu, poraz, mučenje, sakaćenje, smrt i truljenje. Međutim, nakon toga uvek slede rast, vaskrsenje i ponovno rođenje. Slika smrti i pogreba povezuje se i sa sejanjem semena i njegovim klijanjem. Slike iz starog Egipta često prikazuju stabljike žita kako niču iz Ozirisovog tela. Oziris je, između ostalog, bio i bog vaskrsnuća.

 

 

Levo je Oziris, a desno capture scene iz filma, tačno pre nego što će Glass ustati iz rake

 

U prilog Glassovog vaskrsnuća ide i naredna upečatljiva scena, kada Glassa nosi rečna bujica, a koja odgovara soluciji - operaciji vode. Alhemičari su na vodu gledali kao na matericu, a na soluciju kao na povratak u matericu radi ponovnog rođenja. Alegorijske slike alhemičara i u ovom slučaju često koriste motiv kralja, koji se ovog puta davi, jer je davljenje sinonim solucije. Solucija, takođe, predstavlja pročišćavanje od svih nečistoća koje su se izdvojile tokom putrefakcije. Solucijom se rastvara stari oblik kako bi se ustupilo mesto novom. Mitovi o potopu odnose se na soluciju kao i sam simbolizam krštenja. Nekada je krštenje izvođeno potpunim potapanjem u vodu - Hristovo krštenje u reci Jordan - i označava preobraćanje, smrt prethodnog života i ponovno rođenje nove osobe u zajednicu vernika. To je obred prečišćavanja koji sa nas spira nečistoće, kako fizičke tako i duhovne. 

 

Nakon tame i smrti nastupa mudrost - Glass se sada suočava sa pustinjakom, Pawnee indijancem, koji predstavlja arhetip Old Wise Mana. Ova usamljena arhetipska figura, često predstavljena sa štapom i fenjerom u ruci, pomaže junacima mita i bajki, tako što im mudrim savetima, često i sopstvenom žrtvom, osvetljava put koji se, zapravo, uvek svodi na duhovnu samospoznaju i dostizanje više mudrosti. Kao što Jung kaže: "Stari mudrac je besmrtan demon koji haotične tmine samog života prožima svetlošću smisla".

 

Ovde Glass započinje sledeću etapu arhetipskog putovanja u dubine nesvesnog, koju su alhemičari zvali Albedo (faza beljenja). Tu ga očekuje susret sa dušom koju personifikuje arhetip Anime. U knjizi “Arhetipovi i kolektivno nesvesno” Jung kaže: “Ako sučeljavanje sa Senkom predstavlja šegrtsko delo, onda je sučeljavanje sa Animom meštarsko”. 

 

 

Brate, pogodio si me u najtajniji deo duse

 

Sladze, cekao sam -dugo- da neko primeti.

ovo je do sada najsupstancijalnija reinkarnacija Tarkovskog u istoriji filma.

[ToniAdams]

zorge, kako ti je rangiran?

mislim, medjuIñárrituovim uradcima.

[Musky]

kakvo proseravanje

 

Brate, pogodio si me u najtajniji deo duse

 

Sladze, cekao sam -dugo- da neko primeti.

ovo je do sada najsupstancijalnija reinkarnacija Tarkovskog u istoriji filma.

ovo za putrefakciju je čovek u pravu.

[colonelo]

Ovu putrefakciju sam i ja prepoznao, ali nisam skontao nigredo fazu...

:D

[3opge]

zorge, kako ti je rangiran?

mislim, medjuIñárrituovim uradcima.

 

sigurno trece mesto:

Amores Perros

Birdman or....

The Revenant

[3opge]

 

 

[kud u maglu Simoviću]

gledao ameros peros pre par dana opet. malo ga je načeo zub vremena. bolji bi film bio da je ostao na prvoj priči, druga i treća mi sada deluju iznuđeno. i ja tebi kevu mi je bolji posle drugog gledanja oba filma