Ko je za MASPOK!

[Prospero]

Komunisti uzeli pa drkali sve redom, a objekti izdrkavanja načelno misle da ih je drkao neki drugi objekat izdrkavanja. :D

Edited October 9, 2015 by Prospero

[ManicMiner]

Naravno da su, bez razlike, drkali sve redom, i naravno da je u Srbiji to tumaceno kao mehanizam razbijanja, ponizavanja i slabljenja Srbije, a diljem ostatka SFRJ kao mehanizam velikosrpskog projekta. A oni ljudi radili samo ono za sta su bili obucavani sto u Moskvi, sto na domacim partijskim sastancima.

[Halvard]

Znam da je to tek jedna anegdota i primer iz života koji na širem planu ne mora ništa da znači, ali recimo, moji su se sa Kosova iselili, ne baš svojevoljno i prepuni radosti, upravo negde na vrhuncu tog famoznog Rankovićevog divljanja. 

[Kampokei]

Pade mi na pamet Deklaracija o hrvatskoj jeziku, pa da pitam: kako se drzao Krleza tokom Hrvatskog proljeca? Ili da li je makar naknadno iznosio svoja vidjenja?

[Korki]

Ранковић је за неке србо-комуниста-четник, за неке југословен издајник Србије али код његове смене 1966 је то мање битно. Важно је што је УДБа са централизованог нивоа растурена на федерације 1967 и што је страх од Ранковића, преко савезне УДБе са центром у Београду, нестао. То је био један од јачих узрока Маспока, деловања Матице хрватске 1967. То је тамо био хаос. Колико знам већ крајем 60их су започели тајни обрачуни унутар УДБе између хрвата и срба. А,  студентски протест 1968 у Београду су потецијално занимљви са становишта смене Ранковића.

Edited October 9, 2015 by Korki

[Yoda]

Pade mi na pamet Deklaracija o hrvatskoj jeziku, pa da pitam: kako se drzao Krleza tokom Hrvatskog proljeca? Ili da li je makar naknadno iznosio svoja vidjenja?

 

Tada, u kobnu jesen 1971, jasno je Krleži da cijela ta priča neće dobro svršiti, pak zato i šuti; nagledao se on za života takvih i još zlosretnijih dramatičnih gibanja i događaja. ‘Kao staro pseto’, kaže on negdje, ‘leži pod plotom, sve vidi i sve zna, ali mu se ne da lajati.’ Već je bio protutnjao onaj, istini za volju, blesavi teatarski pirotehnički grom od Deklaracije 1967, kada je cijela hrvatska intelektualno-književno-kulturna elita gledala u Krležu da šta bi sad od sebe.

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1046357

 

Krleza je bio 1967. na kanabetu kod Broza zbog Deklaracije, tamo se dogovorili da se povuce iz CK SKH (Krleza nije hteo da povuce potpis sa Deklaracije, a Broz nikako nije hteo da Krleza ode iz Partije).

Ранковић је за неке србо-комуниста-четник, за неке југословен издајник Србије али код његове смене 1966 је то мање битно. Важно је што је УДБа са централизованог нивоа растурена на федерације 1967 и што је страх од Ранковића, преко савезне УДБе са центром у Београду, нестао. То је био један од јачих узрока Маспока, деловања Матице хрватске 1967. То је тамо био хаос. Колико знам већ крајем 60их су започели тајни обрачуни унутар УДБе између хрвата и срба. А,  студентски протест 1968 у Београду су потецијално занимљви са становишта смене Ранковића.

 

Hrvatska republicka sluzba bezbednosti pod Stevom Krajacicem bogme se itekako borila za svoju autonomnost do 1966, za mnoge stvari direktno je referisala Brozu preko Steve. Svakako je taj hrvatsko-srpski sukob sukob ozbiljnije otvoren nakon urusavanja savezne Sluzbe na Brionskom plenumu.

[Korki]

Да, то је чувена прича о шпијунирању српских кадрова и Ранковића како би се дискредитовали од стране хрватских кадрова.Може се рећи да је Југославију, као федеративну државу, чувао Ранковић а не Броз.

Само још нешто треба додати а то је спољни фактор. Прашко пролеће се дешава 1968 и могуће да су одређеним круговима у Хрватској стизали сигнали са запада које су они лоше протумачили или је план пропао због ко зна чега.

Само да се сетимо да 1971 у посету Југославији долази Брежњев а само месец дана касније Броз иде у Вашингтон. Тачније Броз је у Вашингтону почетком новембра а рокање Маспока креће у децембру 1971.

Edited October 9, 2015 by Korki

[Prospero]

Poseta Vašingtonu nema veze sa unutrašnjim pitanjima u Jugoslaviji (osim da Amerikanci drže ekstremnije emigrante pod kontrolom tokom posete), ni jedna reč nije progovorena na tu temu, ni tokom ugovaranja iste od proleća '71.

 

Brežnjev je bio grub, ali zbog spoljne politike, gde je pomalo potencirao unutrašnje probleme da prikaže Brozu da mu je zemlja slaba i da se previše kurči.

Edited October 9, 2015 by Prospero

[Korki]

Колико знам, током посете Вашингтону Броз је имао питање око могућег растурања земље због Маспока. Мислим да се у документарцу ФН(РТС2) то помиње.

[Prospero]

Ne. Nisam gledao film ali nije ni bitno, filmadžije moraju da dosole da bi bilo intrigantno. Poseta je bila dosadna u političkom smislu.

 

 

Prvo, takve stvari generalno nisu teme kurtoaznih državnih poseta, smatra se neučtivim to potezati, osim ako državnici nisu ne znam kakvi prijatelji.

 

Drugo, razgovori na tom nivou su obično unapred određeni i nema puno spontanosti. 

 

Treće, naravno da je američka javnost, tj. novinari koji su tu i tamo pokrivali Jugoslaviju bili zainteresovani za pitanja Maspoka i da su o tome pisali u svojim novinama, tu su bili i ustavni amandmani (zbog koji je poseta odložena s proleća za jesen), sovjetski manevri i Brežjevljeva poseta, jugoslovenski manevri, itd.

 

Četvrto, Nikson i Tito su se sreli 2 puta u Vašingtonu, pričali su o Indiji/Pakistanju, Brežnejvljevoj poseti, sovjetskoj politici i Bliskom istoku tokom prvog susreta, i o američkoj politici ekonomske podrške Jugoslaviji, američko-sovjetskim odnosima i Vijetnamu tokom drugog sastanka. 

 

Nije to misterija, postoje zapisnici svih razgovora u arhivima, ne sećam se čak ni da ga je neki novinar pitao nešto o tome, a ni kasnije kada je bio u Los Anđelesu.

 

Četvrto, najintrigantiji (i jedini) detalj  oko te posete i Maspoka je bio na aerodromu pred Titovo poletanje, jer je Slava Đukić u "Slomu srpksih liberala" spomenuo da se Tito pred put poljubio samo sa Savkom dok se sa ostalima na ispraćaju samo rukovao, pa su tračevi išli da li je to poljubac kao znak podrške ili oproštajni pred smaknuće.

Edited October 9, 2015 by Prospero

[Korki]

Али и сам чин посете пуно говори у тренутку док се у Југославији тражи већа либерализација од економије, социјалних до националних питања. Тиме званични Вашингтон јасно ставља до знања који пут он подржава у Југославији у том тренутку.

[Prospero]

Ama ne.

 

Vreme posete je određeno na nivou protokola i odlagala se 6-7 meseci uglavnom na traženje Beograda.

 

Tito od 1955. čeka da ode u državnu posetu SAD, zvao ga je Ajzenhauer, pa ništa. U jesen 1970. je Nikson bio u Jugoslaviji (na povratku iz Rumunije, pa nije loše pomenuti i to da je tada jače veze želeo sa Čaušeskuom nego sa Titom, Tito je već bio known known, rumunsku upotrebnu vrednost je trebalo ispitati). Nikson je bio u Beogradu,  Zagrebu i Kumrovecu, ima ono kad je rekao "Živela Jugoslavija, živela Hrvatska" što je izazvalo, jel, bure raznih komentara (do dan danas). Tvrtko Jakovina je napisao tekst pre skoro 20 godina (ala vreme leti!) o tome, i iako nije čitao dokumente Diplomatskog arhiva sasvim tačno je naslutio da je to bila obična kurtoazija. Tito je sa svoje strane u Vašingtonu uzviknuo "Viva Amerika". Ne znam što "Viva", valjda je znao malo španskog dok je bio na partijskom poslu tamo krajem 30ih

 

 

 

 

Americi u tom trenutku nije ni najmanje trebala nestabilnost u Jugoslaviji, znali su da u slučaju pada vlasti Sovjeti imaju otvoren put da ulete i instaliraju neke svoje igrače. Tako je bilo praktično do samog kraja.

 

 

U Jugoslaviji se o liberalizaciji ekonomije najviše pričalo početkom 60ih, posle valutne reforme 1961. pa do ekonomske reforme 1965. Početak 70ih je zapravo usporavanje tzv liberalizma i nalaženje složenijeg i razrađenijeg partijskog odgovora na ekonomske izazove - ZUR-a.

 

 

 

Nema voća na tom drvetu koje treseš, čisto da znaš.

Edited October 9, 2015 by Prospero

[Korki]

U Jugoslaviji se o liberalizaciji ekonomije najviše pričalo početkom 60ih, posle valutne reforme 1961. pa do ekonomske reforme 1965. Početak 70ih je zapravo usporavanje tzv liberalizma i nalaženje složenijeg i razrađenijeg partijskog odgovora na ekonomske izazove - ZUR-a.

 

 

 

 

Слажемо се, то сам и написао изнад.

[Prospero]

Svejedno, poseta Americi nema dodirnih tačaka sa unutrašnjim odnosima, a generalno se Jugoslavije ticala samo da se predstavi malo jačem pulu investitora (kako to poznato zvuči). Ne znači da Ameri nisu pratili i pravili analize (koje su OK ali ništa spec. pametno), ali unutrašnji odnosi u Jugoslaviji prosto nisu bili tema na tom nivou.

[Tribun_Populi]

Ivan Stevo Krajacic. Kljucni operativac Brionskog plenuma i, zajedno sa Bakaricem, kljucna figura koja je iz potaje duvala u ledja Tripalu i Savki. Naravno,kad su zabrazdili, samo se izmakao, ali prezivela su neka druga deca. Budimir Loncar, Josip Vrhovec i tako ta ekipica.

 

Intimni prijatelj Josipa Broza Tita i persona od velikog uticaja. Često mislim da je u državnom i nacionalnom inženjeringu druge Jugoslavije baš sam Tito bio ključna figura tj. da je on bio idejni tvorac, a da je glavni moto u svemu bio divide et impera.